Голгота Мачве не сме бити заборављена

уторак, 28. март 2017.

Голгота Мачве не сме бити заборављена

Голгота Мачве не сме бити заборављена
За страдање нема мерне јединице, али када би је било, Шабац и Мачва би се нашли на врху трагичне листе броја убијених за време Првог светског рата.

До 1914. године велики трговачки центар са око 14.000 становника, Шабац је крај глобалног сукоба дочекао са упола мање становника, да би годинама касније у граду живело свега 1.300 становника. Тим поводом један од професора Шабачке гимназије је рекао “ко је видео Шабац, тај не може да прашта”. Зверство окупатора, Саборну цркву претворену у логор, куће и њиве разрушене бомбама, али и јунаштво ратника Церске битке, Шапчани протеклих 100 година чувају од заборава. Том се циљу на посебан начин посветио тамошњи музеј.

Фото: РАС Србија

– Народни музеј у Шапцу има нову сталну поставку, по оцени стручне јавности и бројних посетилаца сигурно најбољу у земљи. У оквиру ње налази се и Соба страдања, чији је највећи сегмент посвећен голготи Шапца у Првом светском рату, као и сва три ордена која је град добио за своје страдање и јунаштво: Француски и Чехословачки ратни крст и Карађорђева звезда са мачевима. На посетиоце нарочит утисак остављају холограми у природној величини који персонификују људе тог времена и дају им могућност да из пуких бројева страдалих постану особе са именом, презименом и сопственим животима – рекао је за „Блиц недеље“ историчар Бранислав Станковић.

Он је додао да је протеклих година Музеј имао више значајних пројеката везаних за Први светски рат. Последњи у низу је монографија Станковића „Страдање Шапца и Мачве у Великом рату“ која ће ове године бити објављена на енглеском језику.

Фото: РАС Србија

– Ниједан крај наше отаџбине није толико пропатио као Шабац и Мачва у току Великог рата и зато сви имамо моралну обавезу да спречимо да се то икада заборави. Отуда и ова монографија, намењена страним истраживачима, преко које ће за претке Мачвана поново чути свет. У њој ће први пут бити јавно објављене бројне фотографије, део грађе страних архива и Војних института, а јасну поруку пренеће и текстови страних извештача, савременика тих догађаја као што су др Арчибалд Рајс, Анри Барби, Џон Рид, Л. Л. Томсон – објаснио је он.

Обележили Велики рат

У претходном периоду Народни музеј у Шапцу је сваке године обележавао овај значајан период наше историје: изложбом „Немојте нас заборавити“ у Галерији САНУ 2014. године, изложбом „Српски санитет 1914-1918“ 2015. године, док је лане Музеј објавио књигу француског лекара Л. Л. Томсона „Повлачење из Србије – октобар-децембар 1915“.

Масовна силовања

“Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване… (у Шапцу) Из хотела „Европа“ одвођене су у хотел „Казино“, а потом у цркву, где је било много људи… У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде”, записао је швајцарски криминолог и форензичар Арчибалд Рајс, који је на позив српске владе дошао у Шабац и Подриње да забележи ратне злочине Аустроугарске војске

Све је уништено и оскрнављено

Анри Барби, француски новинар и књижевник, ратни дописник француских журнала са српског ратишта за време балканских ратова и Првог светског рата, овако је видо разорени Шабац.

„Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута“.

Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда, која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Врата су изваљена; прозори разлупани и избачени из лежишта, нагињу се напоље и прете да ће испасти

Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности, и уништио књиговодство. У школама, све је поразбијано. У апотекама, лекови, бокали, хемијски производи, стакленке, све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом!”

„Било је ужасно ово видети“

– Шабац је био богат и важан град, метропола најбогатије области у Србији, Мачве, и средиште велике трговине воћем, вуном и свилом. Имао је 2.500 кућа. Неке су уништили топови; двоструко толико било је намерно спаљено, а у све је било проваљено и опљачкане су. Човек је могао километрима да хода – свака је кућа била похарана. Освајачи су узели платна од лана, слике, дечје играчке и намештај – а оно што је било превише тешко и незграпно да би се понело, они су уништили секирама. Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом! Било је ужасно ово видети – навео је Џон Рид, амерички дописник из Србије.

*Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Блиц