Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов

петак, 16. новембар 2018.

Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов

Немци скинули рукавице: Признање Косова од почетка је било услов
"Чланства у Европској унији неће бити без признања Косова"

Пуноправног чланства Србије у Европској унији неће бити без признања Косова, то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима, понавља у интервјуу за DW посланик CDU у Бундестагу Петер Бајер.

Ваш интервју који сте дали приликом боравка у Београду и у којем сте изјавили како Србија неће постати чланица Европске уније све док не призна независност Косова, поприлично је узбуркао духове.
— Оно што сам рекао није ништа ново: чланства у Европској унији неће бити без признања Косова. Постоје различити модели за то. Знам да то није једноставно, али то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима. Значи, пре или касније, и то пре пуноправног чланства. И то није заиста ништа ново. Сваком је од самог почетка то било јасно и зато ме искрено чуди да се сада око тога дигла толика прашина.

Као познавалац прилика у региону, верујете ли уопште да ће Србија икада признати Косово?
— То није питање вере, него пре свега питање како постићи одлучујуће напретке у процесу дијалога између Београда и Приштине, и како постићи напретке у преговорима с Европском унијом. То је дакле нешто што има везе са садржајем и чињеницама. Ми морамо и да се запитамо колико озбиљно се приступа свему. Обе стране морају једна другој да изађу у сусрет. Знам да није увек лако. Али ту је циљ, и за тај циљ је потребно прећи преко неких својих тврдокорних ставова.

Премијерка Републике Србије Ана Брнабић је била ових дана у Берлину и у једном излагању још једном јасно поновила да Србија никада неће признати независно Косово и да ће Косово, цитирам, „увек бити део Србије“. Али истовремено је рекла да се мора трагати за компромисима. Да ли је при таквом стајалишту некакав компромис уопште могућ?
— То је заиста тешко. Могу и да разумем зашто премијерка Брнабић то тако каже. Још је прерано конкретно разговарати о моделу признавања и знам да је све то заједно повезано с Уставом Србије. И знам да је то све заједно нешто што ће се одвијати тек за неколико година. И зато сам и у интервјуу који сам пре пар дана дао у Београду јасно хтео да ставим до знања да би се увек изнова требало присетити услова и запитати се шта је циљ свега тога. Али мислим да је то процес у којем сви, па и ЕУ, морају много тога да науче. Нормализација односа, дијалог с Приштином и на крају признање Косова, супстанцијални је део преговора с ЕУ.

У Београду се у последње време, након застоја, могло чути да је дијалог с Приштином заправо мртав. Да ли се и Ви тако песимистични?
— Наравно да нисам. Брине ме што нама значајних напредака, али не бих дијалог проглашавао мртвим. Мислим да би сви који учествују у том процесу, и то не само представници Србије и Косова, већ и висока представница за спољну политику Федерика Могерини и комесар за проширење Јоханес Хан, требало да се тргну и да дају нове импулсе. То исто важи и за немачку страну.

У потрази за компромисом, колико је конструктивно истицање пројекта формирања Војске Косова?
— Могу да разумем страхове Србије да сада на другој страни настаје велика војска. Али нико у Београду не би требало да страхује или да се осећа угроженим због косовске војске.

Стекао се утисак да је Берлин једини стриктно против промене граница између Србије и Косова, што се спомињало као једно од могућих решења. Зашто Берлин заузима такав тврдокорни став по том питању?
— Наша највећа брига је да би, након размене територија, како год би она на крају изгледала, могло да дође до нестабилности у другим деловима региона, споменућу само Републику Српску и Босну и Херцеговину. И ту нисмо усамљени у скепси, већ то делимо и са својим америчким пријатељима. Мислим да смо у 21. веку већ прешли преко тога да повлачимо границе по етничком принципу. И ја се питам, ако до такве размене територија и дође, шта ће се догодити са Србима на југу Косова, са њих око 35.000, а који не би били укључени у ту акцију? Шта је са много више Срба у другим деловима Косова? Значи, тај предлог не би био сигурно решење.

Ако се обе стране око тога договоре и Немачка остане сама у својој критици, хоће ли Берлин да промени своје мишљење?
— Али Немачка у тој критици није усамљена, како воли да се понавља. Заправо је мало оних који подржавају ту идеју. На самом Косову је то у суштини само Хашим Тачи. И требало би се запитати да ли је заиста тако да САД активно подржавају размену територија. Мислим да то није случај. Ја ћу ускоро у Вашингтону да разговарам о тој теми, а већ сада знам да се тамо та идеја не прихвата с одушевљењем.

Како коментаришете неке инсинуације у медијима да се Немачка противи размени територија, што би довело до сређивања односа Београда и Приштине, и на крају довело Србију пред врата Европске уније, а да то Немачка, због унутрашњег притиска, заправо не жели?
— У медијима – дозволите да то кажем, посебно на Балкану – појављују се свакаква нагађања која немају везе с истином. Последњи случај јесте и наводна вест о либерализацији визног система између Косова и Европске уније, и то још ове године, што су обећали неки политичари. Ја не знам одакле уопште долазе такве информације.

Како заправо стоје ствари с визном либерализацијом?
— Европски парламент и Комисија дали су зелено светло, а сада је ствар на свим чланицама ЕУ да се по том питању изјасне. У Немачкој траје усаглашавање између министарства спољних и унутрашњих послова. Када ће тај процес бити окончан, тешко је рећи.

Немачка канцеларка Ангела Меркел најавила је своје повлачење с места председнице Хришћанско-демократске уније (CDU), а касније и са канцеларске позиције. Да ли ће то утицати на политику према Западном Балкану?
— Мислим да ће, након децембра, када CDU изабере нову председницу или председника, канцеларка имати још више времена да се позабави питањима Западног Балкана. Унутар CDU делује једна група састављена од чланова различитих ресорних гремијума и одбора која помно прати збивања на Западном Балкану и којој је стало до напретка у том делу Европе. И по томе смо јединствени у поређењу с другим странкама у Бундестагу. Ми Западни Балкан пратимо критички, али благонаклоно, јер нам је стало до будућности и стабилности тог региона.

Петер Бајер (47) је посланик Хришћанско-демократске уније (CDU) у Бундестагу и известилац демохришћана (CDU/CSU) за Западни Балкан и трансатлантске односе.

Извор Дојче веле, 16. новембар 2018.