Зашто људи варају?

Ново психолошко истраживање осветљава узроке и ситуације у којима се људи одлучују за превару

Текст: Катарина Стекић

Група психолога тврди да смо спремнији да лажемо и варамо када покушавамо да успемо у нечему где смо већ одбијени. Овај нови закључак, који може да помогне побољшању односа компанија и клијената, објављен је крајем јула у часопису Frontiers in Psychology. Психолошкиња Софи Ван Дер Зе и сарадници из Холандске организације за примењена научна истраживања су претходне две и по године испитивали реакције људи на одбијање њихових захтева. То је омогућило да се боље разуме када се људи одлучују за превару.

Превара је свакодневна појава на коју смо увелико навикнути. Под преваром подразумевамо обмањујућу радњу зарад сопственог добитка, а на рачун туђег губитка. Превртљивост није резервисана само за криминалце, већ и сасвим поштени људи могу имати потребу да варају. Батон и Џи у својој књизи Борба против преваре за конкурентске предности наводе да се због превара годишње губи један до десет одсто БДП-а.

У једном од експеримената Ван Дер Зе је желела да испита колико смо склони превари када је осигуравајућа полиса у питању. Експеримент је спровођен преко интернета где су радници једне компаније попуњавали лажне захтеве за осигурања. Пре и након добијања одговора од лажне осигуравајуће куће, испитаници су попуњавали упитник везан за њихово емоционално стање. Требало је да процене колико у датом тренутку осећају срећу, тугу, фрустрацију, нервозу и кривицу. Одговор осигуравајуће куће могао је да буде или прихватање захтева или одбијање истог.

Истраживачи су варирали и могућност финансијског добитка, као и субјективне или објективне разлоге одбијања. Испоставило се да су испитаници којима је захтев одбијен пријављивали негативније емоције од оних којима је прихваћен, а били су и склонији да варају у наредним фазама истраживања без обзира на финансијски добитак и количину субјективности у одговору осигуравајуће компаније.

Занимљиво је да су негативне емоције биле повезане само са одбијањем, али не и са избором особе која вара. Испитаници који су варали чинили су то чак и када су у упитнику навели позитивна или мање негативна осећања након одбијања. Овакав резултат указује на то да смо склони оправдавању сопственог превртљивог понашања.

Оправдавање ове врсте може бити погубно, јер са изостанком осећаја кривице особа ће се пре понашати превртљиво у наредној ситуацији. Иако лагање при попуњавању захтева за осигурање може изгледати безопасно, издавање полиса без истинитог покрића и те како кошта. Процена је да вредност превара у осигурању у Америци износи око 40 милијарди долара годишње.

Аутори ове студије предлажу компанијама које су честа мета превара да обрате пажњу на поштеност својих понуда. Претходна истраживања указују на то да потреба за варањем може бити последица осећаја за правичност. Према томе, пре ћемо варати ако имамо осећај да нам захтев који треба да испунимо не обезбеђује фер услове. Начин на који аутори предлажу да се ово може решити је потпуна транспарентност и прецизност при постављању захтева, који би били исцрпни и омогућили једнаке услове за све, тако да свако ко пожели може на „фер“ начин да постане конкурент.   

from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/2a1JoFO
via IFTTT