среда, 6. јун 2018.

Биљана Степановић

Биљана Степановић
Шта ће остати иза Вучића?
Александар Вучић је изврнуо Србију наглавачке и пореметио друштвену и социјалну структуру. На површину су испливали људи који у нормалном поретку ствари морају бити на маргини, а на маргину су гурнути сви који у нормалном поретку чине интелектуалну, моралну и друштвену елиту. То конкретно значи: постало је не само прихватљиво него и пожељно бити примитиван, бахат и тако се понашати, махати лажним дипломама све до доктората упркос уочљивој неписмености, кршити и законе и неписане норме, брутално лагати и неумерено грабити. И притом показивати отворен презир према свима који се понашају супротно од тога. Криминалци, маргиналци, “навијачи” произведени су у нову елиту, која додуше с времена на време припуца и истребљује се међусобно по улицама, а нормалан свет само бога моли да се ту не затекне као колатерална штета. У јавни дискурс уведен је речник који пристојан свет не користи, вређање неистомишљеника, па и насиље. Можда на први поглед не изгледа, али све ово итекако има утицаја и на економију и на квалитет живота.

Да почнемо, ипак, од тога шта ће бити позитивни легат власти Александра Вучића:

Имао је снаге да засече у плате и пензије и спречи суноврат државе 2012. године и да у том циљу ефикасно дисциплинује коалиционе партнере, пре свега клан Кркобабића. То Тадићу није успело, па је земља зато и дошла на ивицу банкротства. Захваљујући овом потезу, уравнотежене су јавне финансије;

Успео је да Кинезима прода Железару Смедерево и скине држави камен са врата. Претходно је, додуше, руководећи двојац Гудиш/Камараш, који је управо Вучић помпезно довео, направио дуг од 140 милиона евра, али је то заташкано и пало на терет државе;

Није затворен рудник бакра Бор, чему су наруку ишле повољне цене бакра. Али није ни успео да буде продат, па је и даље потенцијална бомба;

Стабилизован је банкарски систем после пропасти 4 банке и губитка од непојамних 900 милиона евра. Додуше, нисмо сазнали ни где је ни како тај новац нестао, ни ко је све за то одговоран.

А шта се прибојавам да ће иза Александра Вучића остати:

„Београд на води” је следећа темпирана бомба направљена тако да може да експлодира у лице и њему, али и будућој власти, и то због чистог приватног интереса. Осим тога што не знамо ни шта је (све) држава Србија дала, а шта ће (и кад) од овог посла добити, што су прекршена сва могућа правила, што је направљен тежак скандал са рушењем Савамале, и што је због тог посла донет „лекс специјалис”, на Град Београд ће пасти терет да изгради мост преко Саве, да измести Аутобуску и Железничку станицу, да преусмери тежак теретни саобраћај са Калемегдана, а не знамо ни колико то кошта ни да ли ће моћи да се плати, ни шта ће бити ако Београд не испуни преузете обавезе према инвеститорима „Београда на води”, ма ко они били. Поврх тога има да се изгради и остала инфраструктура за тај пројекат, од канализације па надаље. То све Београд, односно држава мора да плати, а не знамо колико заузврат добија. Може да се деси да „Београд на води” постане најтежи камен о врату већ и самом Вучићу. Његовим наследницима биће сигурно.





У поствучићевској ери могу да експлодирају и још неки подухвати, слављени као израз његове економске генијалности. Пре свега Ер Србија, ако не искочи већ за његовог вакта. Такође и Аеродром „Никола Тесла”, без обзира што је, за промену, продат озбиљној француској компанији Ванси, али не знамо под којим условима и колико се то нама заиста исплати. Као и у другим нетранспарентним уговорима који због саме те чињенице изазивају сумњу.

Велико је питање и шта ће да исплива кад стручна лица зађу по документацији путарских предузећа. А не дај боже да крену још неки одрони као онај у Грделичкој клисури код Предејана. Бојим се да се не догоди велики шок кад се укрсти квалитет радова са ценама које су за њих плаћене. А надам се да неће. Сад, рецимо, ни по реновираном центру Београда не можете да ходате, без опасности да ноге поломите.

Даље, остаће потпуно нереформисан јавни сектор, некомпетентно партијско управљање на сваком кораку. Ако су се пензије и плате морале смањити да би се избегао банкрот, што је најбржа и најефикаснија мера за гашење пожара, после тога фактички није урађено ништа. Јавна предузећа нису ни пипнута, само су још бруталније постала партијски плен по цену даљег урушавања, а цео јавни сектор је у лошем стању. Једино партијско запошљавање није заустављено, него је убачено у пету брзину. Ко то успе да очисти и среди, заслужио је орден и уз то да уђе у уџбенике.

Пореска управа не да није реформисана, већ је постала „држава у држави” – подобни и блиски власти су у позицији да врше притисак за отпис дугова, а политички противници има да стрепе да се ова институција у сваком тренутку може употребити као средство принуде, или дисциплиновања, све зависи. Будућа власт, ако заиста жели да уведе ред у државу, мора да крене од Пореске управе, коју је сада опасно и помињати, да вам не закуца на врата. Ако закуца, обавезно ће „нешто” да нађе, а то ће да вас кошта. Хипотека која остаје будућој власти је, дакле, урушавање правне државе и основног начела да су сви пред законом једнаки и да за све важе иста правила.

Кад је то већ тако, прибегло се „стимулисању”, неки би рекли подмићивању, страних инвеститора којима се дају масни подстицаји из буџета да би некако дошли у Србију, кад их већ не привлачимо стабилним пословним амбијентом и правном сигурношћу. И у овој области остаће црна рупа – немамо података коме је по којим критеријумима даван новац, колико је та политика коштала Србију и шта смо заузврат добили, а колико смо домаћих предузећа и радних места захваљујући тој економској политици можда изгубили и затворили.

Ако се ове и у наредних пар година не деси нагли и неочекивани привредни бум, наследницима ће остати и привредни раст најмањи у региону, ни 2 одсто прошле године. И то у позитивној коњунктури ниских цена енергената и ниских каматних стопа. Само код нас се дешава феномен, а Завод за статистику не уме да га објасни простим речима – како то запосленост спектакуларно расте, а да се не види на привредном расту, нити на куповној моћи. Шта онда раде сви ти новозапослени људи?

Наследнике ће поред великих прича сачекати и факат да су плате у Србији једва изнад 400 евра у просеку, мада просек не служи ничему, осим као оријентир. Мање од тога имају само Македонија и Албанија.



Дугорочно, највећи проблем који ће за Вучићем остати јесте драматичан губитак такозваног људског капитала – ми не доживљавамо више исељавање, него егзодус паметних, образованих, цивилизованих и мислећих људи. Они одлазе јер не виде перспективу, јер смо поплављени општом примитивизацијом, јер су сва кључна места запосели људи без елементарних квалификација осим партијских, са евидентно лажним дипломама, или и без њих, свеједно. По томе смо на неславном првом месту у свету. Вучић је успео да Србију брутално и огољено подели на два дела и те делове супротстави толико да је масовни одлазак способних у ствари својеврстан референдум шта о власти и њеним резултатима мисле они који умеју да користе интернет и нису им мозгови испрани бесомучном пропагандом. На другом полу ове можда и најозбиљније ставке имамо аутобус-бригаде које је Вучићева пропагандна машинерија патентирала и убацила у погон. То су они несрећни људи које власт воза конвојима аутобуса као неки уврнути путујући циркус, да пред камерама тапшу нашим успесима и да се то после пушта другим невољницима који седе код куће и гледају у магичну кутију, све избегавајући да погледају у фрижидер. Циљ овог замајавања је да им се не дозволи да размисле како то да им шарене слике и вођа из магичне кутије говоре да живе одлично, а празан фрижидер им говори да немају шта да једу.

У том смислу, као најопаснију тековину ове власти, против које ће бити најтеже се изборити, видим увођење тоталне паралелне реалности. Људе који су сад већ шест година навикавани да није истина оно што виде својим очима и што је стварно истина, него оно што им вођа каже да је истина, биће јако тешко суочити са истином, у њеном изворном значењу. Неко ће то морати да уради, а буђење неће бити пријатно.

(Aуторка је главна уредница „Нове економије”)

Шта ће остати иза Вучића? - ЦЕОПОМ Истина
„Београд на води" је следећа темпирана бомба направљена тако да може да експлодира у лице и њему, али и будућој власти


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар