Јасеновац проговорио..

недеља, 28. јануар 2018.

Јасеновац проговорио..

Јасеновац проговорио..
Милан Бабовић

"Новости" у УН на изложби са последњим живим заточеницима монструозних логора у Независној Држави Хрватској. Многи посетиоци нису знали да су усташе убиле чак 91 Теслиног рођака, од тога 10 у Јасеновцу. Међу доказима о злочинима је и списак Теслине побијене родбине

Kада је рођен Илија, бака је тешила нашу маму Ану и говорила јој да ће моћи увек да га позна ако јој се негде загуби. Имао је белег на левој слепоочници. И даље чекам да ми се врати. Осећам да је жив. Сигурна сам у то.

Тако нам говори стена од жене, Јелена Радојчић Бухач. Једна је од петоро преживеле деце логораша из злогласних Јасеновца и Јастребарског. Оца су јој усташе убиле маљем, пред јамом коју је сам ископао, брат Душан заклан је са дедом и бабом. Као што му и име казује, други брат Живко је победио. Заједно са њом преживео је пакао усташке фабрике смрти. Али, Илији од кога су их на силу 1942. одвојили на Илици - још се нада. У руци грчевито стиска пожутелу картицу - потврду да је примљен у логор.

Јелена је заједно са Смиљом Тишмом, Гојком Рончевићем Мраовићем и Њујорчанима Евом Кристобел Дојч и Давидом Алкалајем прексиноћ прекинула тишину о Јасеновцу. У палати УН први пут је за ове 72 године неко проговорио о страхотама у једном од најмонструознијих логора током велике светске кланице.

Седам тона црних експоната за седам деценија још црње тишине. Толико је фотографија, докумената, злочиначких алатки, плаката, скулптура... допремљено из Србије да се пред целим светом каже - не сме се заборавити!

Нож назван србосјек

Раскошна Афродита са мурала палате гледала је у извађене очи, разбијене лобање, Вукашина из Клепаца... Из стаклене витрине на њу "режи" србосјек. То злокобно оружје поремећени ум патентирао је за српске вратове. Нажалост, идеологија која га пропагира никада није отишла под музејско стакло.

- Усташе су ми побиле 30 чланова уже и шире породице. Заклали су ми оца, мајку, два брата и сестру. Одвели су ме у Јастребарско. Тамо је свакога дана умирало по петнаесторо деце - леди публику Гојкова прича.

Са зида светле муње из трансформатора и очи Николе Тесле. Павелићеве фаланге убиле су му 91 сродника. Од тога десет у Јасеновцу.

Ови који га својатају из петних жила су се трудили и да свет не чује о зверствима. "Новости" сазнају да је хрватски амбасадор у Вашингтону ургирао у Стејт департменту да Американци забране изложбу.

Шта то уопште могу да сакрију Хрвати? Јасеновац се простирао на 240 квадратних километара, приближно величини 150 фудбалских терена. Аушвиц је заузимао територију од 40 километара квадратних и данас се чува као музеј мира.

А највеће стратиште Срба, Рома и Јевреја, да није "Каменог цвета", пре подсећа на голф терен, а не на меморијални центар, чему доприноси безлична поставка из које се не може закључити ко је био злочинац а ко жртва.

Усташе су за злочине добијале ордење

Ипак, утисак је да су историчари из САД, Италије, Израела, Србије, Норвешке, Немачке и домаћи ентузијасти, макар накратко, до неке нове ујдурме око Северне Кореје или Сирије, фокус делегација УН успели да усмере на јасеновачке мученике. Макар на тај један дан у којем се цело човечанство сећа Холокауста.

Шеф те експертске групе је Гидеон Грајф, професор који је Јасеновац одавно прозвао балканским Аушвицом. Он говори о "стотинама и хиљадама убијених" на том стратишту. Оповргава хрватску рачуницу од 70.000.

Смиља Тишма и Јелена Радојчић Бухач

- Као бебу су ме одвели у логор. Све моје рођаке по мушкој линији побили су у Јасеновцу. Ова изложба ми враћа веру - одзвања глас Давида Алкалаја.

Данас живи у Њујорку. И он и Ева, и Смиља и Јелена и Гојко са испруженим рукама и усправљеним длановима, те хладне ноћи на Ист Риверу заклели су се једно другом и свима нама:

- Стоп рехабилитацији усташтва. Још смо живи. Сећамо се!

Са грандиозног платна у дому народа пратиле су их угашене очи 20.000 њихових малих другова - логораша. Био је то плач без суза...

Давид Алкалај

РЕЧ ГЕРМАНА

Задовољство изложбом није крио ни епископ источноамерички Иринеј. На наше питање какви су његови утисци, одговорио је цитирајући благопочившег патријарха Германа: "Опростити морамо, заборавити не смемо."

Ева Кристобел Дојч

ЛИТУЧИ: РИЗИК ДА СЕ ПОНОВИ

Професор Бери Литучи, оснивач Института за Холокауст у Њујорку, каже за наш лист да је изложба у УН од непроцењиве важности, јер за последицу има истину:

- Истина о Јасеновцу и спречавање ревизије историје је веома битно и за односе међу народима на Балкану. Без истинског суочавања Хрватске са својом прошлошћу, ма каква она била, нема ни истинског помирења и улазимо у ризик да се злочини над Србима, Ромима и Јеврејима понове - упозорава Литучи.

Потврда да је Илија Бухач одведен у логор, сестра га и данас чека

Изложба о Јасеновцу у згради УН ни по чему није спорна, каже за Дојче веле њен аутор, израелски историчар Гидеон Грајф.

----------------------------------------------

Изложба о Јасеновцу у згради УН ни по чему није спорна, каже за Дојче веле њен аутор, израелски историчар Гидеон Грајф.

У четвртак је у згради УН у Њујорку у склопу догађаја којима се у 2018. подсећа на Холокауст, а у организацији Мисије Републике Србије при УН, отворена изложба под називом Истина о Јасеновцу - право на сећање која је подигла прашину због оптужбе Хрватске да се ради о фалсификовању историје и злоупотреби у политичке сврхе.

Главни кустос изложбе је израелски историчар Гидеон Грајф који је немачкој јавности пре свега познат као вештак на прошлогодишњем сведочењу једном од чувара у Аушвицу.

“Према мом мишљењу ова изложба уопште не би требало да буде спорна. Она се заснива на историјским подацима и тамо се не налази ништа што не би могло бити поткрепљено доказима. Ја сам историчар, а не политичар. И зато мислим да ни једна влада не би требало да буде забринута око ове изложбе, јер она само има добре намере”, наводи Грајф.

Како наводи, питање броја убијених у Јасеновцу је контроверзно питање.

“Но, ми на изложби уопште не говоримо о некаквој дефинитивној бројци и све што помињемо је на темељу историјских података. И понављам - нико не би требало да страхује од ове изложбе. Ово је изложба посвећена жртвама и сећању на њих. Ми немамо ништа против хрватског народа. И уопште ми је смешно да то морам и да кажем”, истиче Грајф.

Хрватско министарство спољних послова тврди да се УН дистанцирао од изложбе и да су повучени неки спорни садржаји.

“То није истина. Изложба је најнормалније отворена, ја сам одржао предавање на отварању. Да се УН дистанцирао, изложба не би била ни отворена. А што се тиче уклањања делова не верујем да се то догодило јер да је било тако, веровано би ме као главног кустоса о томе обавестили”, оцењује Грајф.

А како одговара на оптужбе да хрватски историчари нису били укључени у припрему ове изложбе?

“Ја сам историчар, не политичар. У свом раду се служим сведочењима, документима и литературом и то је оно за чим се поводим. О томе зашто српска влада није или је неког контактирала није моја ствар. Историју би требали оставити историичарима, а не владама. И - историја и политика би требало да буду одвојене. Једно нема везе с другим. Но, као историчар могу само рећи да је искривљивање историје опасна ствар. И опасно је оно што неки људи покушавају да учине кад је у питању искривљивање историјских чињеница везаних за жртве Јасеновца. Морамо бити врло опрезни”, истиче Грајф.

Неки медији говоре како је на овој новој изложби тако и на оној која је пре годину дана постављена у Њуџерсију, одређену улогу одиграо и контроверзни Емир Кустурица.

“То је пример са каквим дезинформацијама се морамо носити. Емир Кустурица није био присутан ни на изложби пре годину дана у Њуџерсију нити на овој у згради Уједињених нација. Не знам ко је и зашто избацио такву информацију у јавност. То је потпуна бесмислица”, каже Грајф.

На подручју бивше Југославије Јевреји су за време Другог светског рата били систематски прогањани и убијани, не само у Хрватској. У чему је разлика?

“Другде, на пример у Србији, прогоне је вршила немачка окупациона војска уз помоћ домаћег становништва и Недићеве владе. Као што је то био случај и свуда у Европи где су квислиншке владе помагале у прогону”, сматра Грајф.

Израелски историчар једном приликом је изјавио да је Јасеновац био гори чак и од Аушвица.

“Јасеновацу је заиста у неким аспектима био гори од Аушвица. Аушвиц је био попут огромне фабрике смрти. Међутим, начини на који су усташе убијале у Јасеновцу и његовим подлогорима су били примитивни и брутални. Брутални до те мере да су чак и представници немачких оружаних снага који су посетили Јасеновац били толико шокирани оним што су тамо видели да су у Берлину тражили хитну интервенцију. Све је то поткрепљено документима. Ви наравно на крају не можете мерити бруталност, али је чињеница да су се логори који су водиле усташе служили посебно окрутним методама”, истиче Грајф.

Говорећи о покушајима ревизије историје у неким новим чланицама ЕУ, Грајф је навео да је то не могуће “јер чињенице говоре за себе”:

“Неки пут је историјска истина болна, али од тога не можете побећи, а не знам ни зашто би се то радило”, закључује Грајф.

Новости