Томислав Кресовић: Народни посланици као најамници и послушници !?

петак, 26. јануар 2018.

Томислав Кресовић: Народни посланици као најамници и послушници !?

Томислав Кресовић: Народни посланици као најамници и послушници !?

Народна скупштина Србије инфицирана је „ћутолозима, али и „логорејом“, међутим највише „дисциплином кичме“ односно послушности ауторитету лидера странака и сопственим интересима. Где је ту грађанини и народ Србије?. Грађанин је само на изборима када му се обећавају „куле у и градови“, а касније долазе ћутања, немушти или агресивни језик у народној скупштини са елеметима ријаити програма уз истицања примитивизма, агресивности и политичког полтронисања. Народни посланик је само „најамник“ и „послушник“ своје партије и политичког вође, без права на јавно изражавање свог става и мишљења, или поруке грађана. Зато смо и сведоци да већ дуго по општинама и градовима не функционишу посланичке, односно народне канцеларије где ће грађани бити у додиру са посланицма које су бирали. Све иде преко политичких партија које функционишу као компаније и предузећа. Посланици, одборници и разни нижи и виши функционери за своју партију одвајају од 10-20 одсто зараде као вид „партијског рекета“. Све те паре иду за рад, странака, функционере и полтичке вође. Полтичке странке посебно оне које су на власти функционишу као „машине“ или корпорације. Мале партије које су ушле у парламент су попут „манфактуре“.

Парламент као „ покретна трака“ закона?

Парламент Србије је“ индустрија закона, а посланици су као на покретној траци. Посланици добијају јасна упутства својих посланичких клубова шта и како треба да говоре. Свака посланичка група има своје „ораторе“ и оне „букаче“и уиграни сценарио наступа. Све то грађани Србије плаћају и посматрају на програмима државног тв сериса. Ипак поред гласноговорника и оних који праве полтичку „буку“ сваки парламентарни сазив има и своје посланике „Немог филма“. Поре тога што посланици у жару својих страначких борби дискутују међусобно по принципу „глувих телефона“ . делују и они који су на платном списку али су „невидљиви“. Подаци говоре да је током парламентарне 2017 године 46 посланика у српском парламетну није проговорило ни реч, а велики број њих је за то време у скупштинску салу крочио свега неколико пута и у просеку за тај свој рад имају плату од око 100.000 динара, имају разне привилегије. Ћутати и недолазити на седнице парламента равно је јавној корупцији или обицима јавног неморала. Да се не говори о разним привилегијама посланика од јефтине скупштинске хране коју посаланици могу и мањеркама да носе кући, бенефицијама у превозу, плаћању одвојеног живота, дневнице имунитет. Све то статуса да посланик у више сазива обезбеђује себи касније и погодности за пензију..

Чедомир Јовановић „ феномен „ политике?

Подаци говоре да ретко посланички раде и неке моћни политчке личности који су били и министри или су потредседници својих странака или руководе моћним државним компанијама. Међу посланицима које се ретко мешају у свој посао је и Душан Бајатовић, познат по месечним примањима од око 2,5 милиона динара које добија по разним основама (у парламенту прима само паушал од 27.320 динара). Он такође није говорио на заседњима парламента, а у 2017. години у скупштинској клупи провео је око 38 сати. Још забрињавајуће је пасивни рад у парлменту Србије лидера ЛДП и некадашње перјанице ДОС-а Чедомра Јовановића.По објављеним подацима посланик и политичар Чедомр Јовановић је вћ на заседањима у 2017. провео само 12 сати и једну минуту, али је и те како искористио време за говорницом – причао је око један сат и 20 минута.Kада један опозициони поилтичар толико проведе времена и усмери пажњу на рад у скупштини јасно је да ради за себе своје приватне послове. Међу њима су и разне полтиче „звезде“ попут Милована Бојић (СРС),. Милутина Мркоњића (СПС), афористичара Александар Чотрић (СНС), Драган Шормаз (СНС и осталих.Трагично је да и сами посланици у скуптини Србије знају да од њих самих не зависе закони које већ влада припрема и партијске машинерије, већ су они углавном гласачка машинерија или добјају задатак да потпишу амандмане и наводно их тумаче. Зато и користе парламент за јачање својих политичких позиција да би поново били у њима, или на другим политичким и државним функцијама али и да праве приватне послове користећи државне повластице.

Томислав Kресовић