Од од 155 контролисаних водовода у Србији, око 44 одсто њих не успева да обезбеди хемијски и микробиолошки исправну воду за пиће. Воду из чесме ризичног квалитета пију становници чак 68 српских градова и општина. Најгоре стање је у Београду. Други по величини град на Балкану, пије вероватно најгору воду у Европи, а директор ЈП Београдски водовод и канализација, Драган Ђорђевић, зарадио је више од десет милиона евра у протекле две године на намештеним тендерима. Новац је опљачкан, ништа озбиљно није урађено на поправци стања, а овај криминалац из владајуће странке и даље управља једним од стратешки најважнијих предузећа у држави.
Јавно предузеће Водовод и канализација у Београду, плаћа радове новцем градског буџета, тачније, плаћа радове који уопште нису неопходни да се ураде! Ангажују се приватне фирме које испостављају фактуре за радове које су вишеструко увећане, или за радове који се уопште и не изводе…Недавно је Водовод платио замену цеви у једном београдском насељу, приватној фирми, блиској Драгану Ђорђевићу, директору овог ЈП, а цеви уопште нису замењене! Багером су улицу раскопали, а потом су је опет закопали. Испоставили су фактуру и плаћено је ископавање, закопавање, замена цеви, дневнице радника, прековремени рад, чак је плаћено и више радних сати него што су радници уопште и радили. Ово се дешава целе године у сваком послу Ђорђевић узме свој проценат, а квалитет воде у Београду је из месеца у месец све гори и гори. Лош је начин прераде воде, лоша је и дистрибутивна мрежа, канализација је такође лоша и неодржавана.
Делови престонице просто смрде на фекалије, и то не неки забачени делови, већ Ушће Саве у Дунав, где се налази старински и неодржавни колектор одакле се фекалије препумпавају даље ка Вишњичкој Бањи, па и пола Новог Београда, посебно његов западни део. За поменутио колектор, Ђорђевић је у име Водовода узео неколико пута новац, наводно јер је нешто рађено, а уствари све је паре гурнуо у свој џеп. О свему је обавештено и руководство Српске напредне странке, одакле су стизали сигнали да ће он на крају бити ухапшен и склоњен, а онда је Ђорђевић са украденим кешом платио свој останак на функцији!
Такође, Ђорђевић се хвали међу запосленима да је на тендерима за куповину хемије за прочишћавање воде узео толико новца, да може сам себи да финансира кампању за градоначелника! Ипак, каже, јефтиније му је да плати Синишу Малог и друге градске челнике, а ако треба, каже, купиће и Вучића (што је већ на неки начин учинио корумпирајући странку).
Све се може новцем решити, омиљена је Ђорђевићева узречица, коју је понављао још као функционер Београдског ЕДБ-а, односно службеник јавне расвете, где је имао више кривичних пријава за проневере и намештање послова, али је све то „задихтовао“ украденим новцем. Ђорђевићева главна максима гласи: „Политичари се мењају, али ја остајем и настављам“!
Недавно је истакао да је тренутна дужина цевовода чисте пијаће воде 3.599 километара, а сирове 129 километара и да би, када би се све београдске цеви „испружиле“, нашу воду могли да пију и житељи Каира, медији су то пренели, али су прећутали да је он у поверењу рекао да он воду из тих цеви не би пио јер су старе и распале. Његова жена у продавници купује десетине литара флаширане воде, јер добро зна београдску чесмовачу не треба пити. Ђорђевић је чак и јавно индиректно признао да је стање у БГ-водоводној мрежи лоше када је за медије изјавио да главни узрок губитака, који се крећу између 15 и 19 одсто и испод републичког просека, јесу „…старе и дотрајале цеви и нелегални прикључци, а како би смањили губитке, стално се раде мерења да би се утврдило у којим је деловима града потребно интервенисати на обнављању мреже, или откривању и увођењу у систем нелегалних потрошача…“
Иначе вода није затрована само у Београду, већ воду из чесме ризичног квалитета пију становници чак 68 градова Србије! Вода у тим градовима садржи амонијак, хуминске супстанце, гвожђе, манган, нитрите и бактерије фекалног порекла који могу бити штетни по људско здравље.
Градови као што су Кикинда, Врбас, Бела Црква, Инђија, Младеновац, Тител константно кубуре са пијаћом водом која не задовољава услове правилника о хигијенског исправности. Вода у овим градовима није исправна ни физичко-хемијски, нити микробиолошки.
Према подацима Института за јавно здравље „Батут“ од 155 контролисаних водовода око 44 одсто њих не успева да обезбеди хемијски и микробиолошки исправну воду за пиће.
Укључујући и Београдски Водовод! Исправну воду за пиће у Војводини има само 7 водовода од могућих 42, док је у Централној Србији другачија прича, па је тако исправна вода у 80 од 113 контролисаних водовода.
– Стање није тако добро. Морамо се потрудити да што пре поправимо ситуацију. Добро је то што се из године у годину уочава благо побољшање квалитета. Међутим, тај благи пораст није праћен побољшањем и микробиолошког квалитета воде. То значи да у тим водоводима и даље има бактерија и то најчешће колифорних, које изазивају цревне инфекције, али и ешерихије коли. Оно што је још већи проблем јесте што већина водовода и даље користи хлорисану воду мислећи да ће вода бити боља. А управо се због хлорисања воде јављају трихало метани, као што је то случај у Панчеву. Само када би хлор заменили са хлор диоксидом ситуација би била много боља изјавио је раније Драган Манојловић, професор Хемијског факултета Универзитета у Београду.
Према подацима из „Батута“, најгоре стање је у Средњобанатском округу где је вода 96,4 одсто физичко-хемијски неисправна. Након тога следи Севернобанатски округ где је вода неисправна у 84 одсто случајева. Вода из водовода у војвођанским окрузима садржи арсен, хуминске супстанце (од земље), гвожђе, амонијак, манган, нитрите и нитрате, док водоводи у Шумадијском округу у долини Мораве садрже веће концентрације нитрата.
– Вода која садржи хуминске супстанце, поред тога што дају непријатан укус, проблем је што ремете метаболизам гвожђа. Њихов садржај у води више је проблематичан због тога што приликом хлорисања настају трихалометани који су врло токсични и канцерогени. Велики и континуирани унос мангана може довести до настанка Паркинсонове болести. Већа концентрација гвожђа нема здравствених проблема, али даје лош укус води. Нитрити и нитрати су проблематични јер код деце изазивају промену хемоглобина – метхемоглобију. То је смањење кисеоника у крви – истакао је раније професор Манојловић. Истраживања показују да у неким градовима у Србији дефинитивно треба забранити чесмовачу. Исто истраживање је показало да је у седам контролисаних водоводних локација у Београду, вода проглашена опасном по здравље на чак три локације. Студија је истраживала да ли је вода микробилошки неисправана и да ли је пристуна физичко хемијска неисправност попут хиперхлорисања воде. На три локације у Београду испоставило се да вода из водовода садржи удружену како физичко хемијску и микробилошку неисправност!
Из ове студије коју су медији већ делимично али никада у целости преносили може се закључити да осим Београђана воду која не одговара правилнику о квалитету воде за пиће пије и 800.000 Војвођана, односно неисправна је у 38 од 45 општина на северу земље!
Потпуно микробиолошки неисправну воду пију грађани Србобрана, Кикинде, Бачког Петровца, Титела, Бача, Аде, Сечња, Новог Бечеја, Нове Црње или Пландишта. Професор Божо Далмација са Природно-математичког факултета у Новом Саду каже да су изворишта воде у Војводини загађена арсеном и боратом који су опасни по здравље: „…Ту су и повећани утицаји натријума, мангана, гвожђа, који нису опасни по здравље. Од око 400 насеља у Војводини, свега 18 има уграђена постројења за припрему воде, од којих нека нису адекватна…“
Он додаје да је проблем и неисправност водоводне мреже, која је изграђена одавно.
Ово је случај и са београдском водоводном мрежом, а по том питању се наводно нешто предузима и у јавност се пуштају вести о замени цеви на локацијама у селу Пиносави и слично, док у стварности све више Београђана завршава у болницама, а банковни рачуни директора Београдског Водовода су све пунији. Њему блиски напредњаци кажу да човек располаже са више од десет милиона евра и да ће ускоро бити богатији од градоначелника Синише Малог и бившег градоначелника Ненада Богдановића заједно. Кажу, ако га Вучић не смени биће ускоро богатији и од Драгана Ђиласа!
За то време нико не слуша упозорења хрватских научника који кажу да је тамошња фармацеутска индустрија антибиотицима загадила реку Саву и да је тај отров одавно стигао и у Београдски Водовод.
Након претходно објављаних текстова о лошем стању у водоснабдевању престонице јавило се на десетине читалаца Магазина Таблоид који су нас замолили да скренемо пажњу и на лошу ситуацију у другим градовима, а једна од најзагађенијих вода тече зрењанинским водоводом. У том граду вода је забрањена за пиће још од 2004. године, па тако више од 80.000 људи нема пијаћу воду.
Зрењанин је једини град у Војводини који је почео градњу пречистача воде, али иако је уговор потписан још у фебруару 2015. године и рок за завршетак радова неколико пута одлаган, фабрике за пречишћавање још увек нема, јер су и тамо напредњачки кадрови опљачкали паре по Ђорђевићевом рецепту и гурнули их себи у џеп.
Конзорцијум приватних инвеститора на чијем челу је италијански „Зилио“ није могао да добије гаранције од зрењанинског „Водовода“ да ће прерађена вода бити и плаћена, а гаранције за плаћање је дала влада Србије, а ко још верује Србији?
Пише: Инсајдер Х2О / Таблоид
 |
Чијом кривицом два милиона Београђана, и становници још 68 градова и општина у Србији, пију загађену воду |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар