Хоћемо да се вратимо натраг, а то натраг за нас може бити само неоколонијализам. Ја сам рекао: волите капитализам и ви мислите да ћете имати немачки капитализам, али код нас ће бити југословенски капитализам сличан само неком никарагванском или аргентинском, рекао је Александар Поповић (1928-1996), један од најзначајнијих српских драмских писаца у интервјуу који је дао још 1991. године
„Па, слушајте, сви ти национализми и шовинизми буржоаска су измишљотина новијег датума и развијене земље су тај проблем већ апсолвирале.Нама изгледа да туђе искуство баш ништа не вреди. Цела ова гужва која се данас у Југославији дешава, камо лепе среће да је југословенска! Ја бих се бар поносио како смо ми у стању да измислимо велику гужву. Али, не, ово што се дешава само је провинцијски рефлекс великих светских догађаја, па док они дођу до нас…Знате, као шлагер.А људи у томе учествују баш као да су они све то смислили“.
Као да играмо у туђем комаду што би, претпостављам, рекао један драмски писац попут вас?
Тачно! Да ми опросте малограђани, али то је исто као кад жена у Трстенику гледа телевизију, па хоће да изгледа као Американка, сауверењем да је то она.Невероватно колико је то примитивно.Јер, прво, нико не зна цели комад, само му се дају по две три реплике унапред. Па је тужно гледати то копрцање.И сад видимо шта? Који кепеци су се појавили! То су неки људи који би могли да се играју са шибицама по аутобуским станицама.Хоће да играју шах, а не знају како се вуку фигуре, па враћају потезе или краду.
А, у политици, ко не зна да одигра унапред бар двадесет потеза, нема шта да тражи.При том су они, сви редом, тако страшно љути, охоли, ташти, сваки ту патуљак види себе као громаду.А, ја то морам да кажем, сви они су, ипак, школу учили од једног много већег махера.Но, већина ових који се сада појављују нису имали прилике да буду у његовој близини, па да га скидају, него су га скидали од његових имитатора.И они више личе на Стевку Божуревку него на тог махера. То могу да им кажем.
Шта предвиђате да ће се десити са овом нашом земљом?
Немам довољно информација. Али, знате, ако у тренутку тешке болести, рецимо, ваше тетке у Београду, у Кини гине 700.000 људи одземљотреса, то је за вас само број и вас, ипак, боли само ваша тетка. Ја то тако гледам.Нас боли оно што је наше. А у сваком селу у Војводини ви можете наћи Рускињицу како игра балет са Хаваја, која се бави проституцијом, и то нас се не тиче. Ради се о великој сеоби народа, о рушењу једне велике земље каква је Русија. Они су на коленима, они су у блату, то се тако стропоштало да се човеку стегне срце. И могао би да урла постављајући себи питање а кад ће се они поново скупити да буду земља и народ. Било је питање да ли социјализам долази на бајонетима Црвене армије или га људи сами стварају. Међутим, кад је Црвена армија решила да не стоји више иза социјализма, он се у року од два дана распао.Жалосно, али то је чињенично стање.
Foto: Profimedia
Шта бисте рекли да се Србија издвоји, да буде сама?
Врло ми је непријатно то да кажем, али мислим да ни Србија као Србија, ни Хрватска као Хрватска, нису ни у каквој игри. То се нама односно њима само чини. Обе су само фигуре у једној општој игри која се игра. Ми често мислимо да се неко емотивно према нама одређује, па нас мрзи и тако то. Ја то не мислим. По мени, ако говоримо о Србији, Југославији, Балкану коначно, ради се само о снижавању наше цене. Да се сад сви растанемо, па ми бисмо дошли у ситуацију да пузимо и молимо да нас неко скупи на камару. Сетите се Пољака! Ма, море, довешћу те у такву ситуацију да ћеш преклињати да те узмем џабе. И ја мислим да се сад управо с нама то ради: ми ћемо бити бесплатни.
Да ли, ипак, и нас окривљујете?
Усуђујем се да кажем како је Американцима сада циљ да у свим државама поставе марионетске владе и они ће се трудитида то учине. Погледајте како сада, на пример, ломе Француску. Једино Енглеској, свом старијем брату, још гледају мало кроз прсте.И шта ту нама сад није јасно? Ја не разумем.
Речено је да сте ви прави комуниста?
Ја јесам, јесам и сад комуниста. Али, ту морају да се рашчисте неке ствари. Идеологија је, пре свега, наука и то немислим ја, то је тако.Код нас је постало нормално трпати у исти кош Туђмана и Маркса, Киру Глигорова и Енгелса, то је за њих исто. Постоје ту две грозне ствари.Прво, од Октобарске револуције много више користи је имао Запад него Исток, јер су они у страху од социјалистичке револуције жестоко кренули на социјализацију својих друштава.Друго, они су озбиљно, најозбиљније, изучавали Маркса, а ови овде су га кобајаги изучавали и знају да вам кажу две три речи.Сад се код нас о Марксу говори као о неком жицеру.
А не постоји ниједна светска историја филозофије у којој Маркс не заслужује једно велико место.Они на Западу се не слажу с њим, али га с поштовањем проучавају.Е, сад, што се тиче филозофије, научног социјализма и дијалектичког материјализма нека ми Бог опрости ако не знам, а ја то страшно пратим ничег новог нема. Сад скоро је у Смедеревској Паланци било предавање „Маркс или Свети Сава“. То је смешно. Ја се опредељујем за Светог Саву, али и заМаркса, је л’ разумете?
И шта ми радимо? Хоћемо да се вратимо натраг, а то натраг за нас може бити само неоколонијализам.Чуо сам чак од паметних људи како говоре: што не узмемо мало одавде, мало оданде.То вам је као да кажете што се стонога не спари с крмачом, па да немамо две шунке, него сто шунки.Али, неће да се прими.Ја сам им рекао: па, ви волите капитализам и ви мислите да ћете имати немачки капитализам, али код нас ће битијугословенски капитализам.А он може бити сличан само неком никарагванском или аргентинском. Не заборавите, Аргентина је велика земља, има великих мислилаца, великих писаца и нобеловаца, а тамо деца раде.
Ви, дакле, мислите да је пре било боље?
Живео сам ја у Америци и видео како децу уче у школи да праве фишеке, а другу децу уче компјутерима. Па ти бирај где ћеш, нико те неспречава, само се плаћа. Ми бисмо хтели све. Кад се буде причало да се педесет филмова приказивало у Пули и да то нико није продавао већ су се они правили онако,из уметности, рећи ће нам да лажемо. Било је времена када је у Београду било 90.000 студената, није студирао само ко није хтео и било је џабе. Кад то будемо причали, рећи ће нам да лажемо. Хоћу да кажем да нам се може десити да се сећамо комунизма као Перикловог доба. Није постојао човек који није путовао у иностранство, сматрало се да онај ко не оде на летовање пропада. Зар није тако било?!
Foto: Profimedia
И шта се вама као писцу данас најпре намеће као тема?
Страшно много ствари. Имали смо око себе гужву и из ње црпли. Ја, Душко Ковачевић. А сад већ имамо игранку на мртвом магарцу. Све се љуља.Говорио сам да ко први узме ствари у своје руке, биће на ужасним мукама.То вам је исто као кад вам неко каже: ево, коначно и ти да постанеш директор ове фабрике која је спаљена.Немој, молим те, дај ми да будем пословођа у некој која је цела.Видите, ја сам се и као човек и као писац увек питао шта је старије.Сад гледамо како се мрзе Срби и Хрвати, како мрзе комунисте и све то јесте важно, али ја ипак мислим да је најстарије живети.
Ви сте и сјајан познавалац нашег менталитета. Какви смо данас, какви смо постали уколико менталитет уопште подлеже променама?
Видим само да смо ми као народ постали трагично немотивисани.Рецимо, Црвена звезда је постала првак и то јесте за радост. Али, људи су то прихватили као свој најсрећнији тренутак у животу. И ја кажем: па, много су они јадни кад им је то толико.А, опет, имам и други пример.У једном тренутку приметио сам огромне редове за лото. Питам жену на киоску о чему се ради. Каже, у три кола није било прве награде, тако да је сума нарасла до три милиона марака.Ја сам из тога закључио да нашем свету мање од три милиона марака не врши посао.Јер, кад је у игри било осам стотина марака, то им није било потребно и зато није било толиких редова.Кад су чули за три милиона, е таман би им то легло.То вам је исто као у нашим песмама кад чобанин чува туђе овце и размишља о томе шта би било да буде цар.Филозофски то стоји. Све је само у свему. Пошто он не може да реши ниједан свој проблем, јер да може он би се њим бавио, он хоће све.
Сад је врло живо у српској политици. Да ли сте наклоњени, макар мало, некој страни, да не кажем странци?
Не, странке ме не интересују.Све је то тужно гледати зато што је све исто: исти људи, иста идеологија, исти начин мишљења, исте емоције.Ми сад чуда очекујемо од опозиције, а све њих је изненадио социјализам и нико од њих нема праве класне свести.Сви заступају народ, сви су хумани…Њима је тешко да мисле о човеку, радије би о човечанству. Ако инсистирате на питању, морам вам рећи да ја и немам права било шта да кажем.Ја сам комуниста и припадам пораженим снагама.Тај пораз који смо ми доживели, то нико није!Једног дана они су се скупили и рекли да нас више нема!Па да је бар неко устао и казао чекај.
| ПРОРОЧАНСКИ ИНТЕРВЈУ АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋА ИЗ 1991: Вратићемо се у неоколонијализам и бићемо бесплатни | СРБИН.ИНФО Хоћемо да се вратимо натраг, а то натраг за нас може бити само неоколонијализам. Ја сам рекао: волите капитализам и ви мислите да ћете имати немачки капитализам |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар