Холандски писац и политички коментатор Леон де Винтер је на угледном америчком политичком порталу „Политико“ објавио текст који је изазвао велике полемике. Он је европске муслимане оптужио да не желе да се прилагоде европском начину живота, и да многи од њих због вере једноставно мрзе Запад, и тиме против себе јачају бес и насиље
Прва реакција на бриселски масакр међу постмодерним европским интелектуалацима је била предвидива: „Шта смо то, ми, Европљани, скривили нашим муслиманима? Како су следбеници вере која се поносно назива „религија мира“ могли да почине оваква злодела?“
Неки од њих тврде да је Белгија сигурно урадила нешто страшно да би то заслужила. Њихов начин размишљања је: бес терориста мора бити реакција на њихово нехумано поступање у рукама Запада. Дакле, сигурније је кривити сопствено друштво и друштвено-економске услове, него верске и културне концепте са којима терористи трују своје умове.
Према извештајима, број незапослених у „злогласном“ бриселском предграђу Моленбек – кога сада називају џихадистичком престоницом Европе, је 30 процената. Ово је релативно велика цифра за Западну Европу, али није необична у земљама јужне Европе или арапског света. Има сиромаштва у Моленбеку, али је оно релативно. Нема гладовања, ни бескућништва, нема недостатка медицинске инфраструктуре или мањка школа. У односу на просечни животни стандард у Мароку или Египту, животни стандард у Моленбеку у просеку одгововара добростојећој средњој класи.
Као и у било којој другој западноевропској земљи, многе белгијске институције и организације нуде подршку када је породици потребно становање, исхрана, образовање и здравствена заштита. Има безброј могућности за успех, за учење и постизање угледа у друштву, у односу на услове који постоје у земљама порекла многих емиграната. Ипак, међу младим генерацијама, потомцима имигрантских мароканских породица, постоји дубок осећај одбојности.
У Холандији, досељавање људи из Марока и Турске је скупо за пореског обвезника: у модерним социјалним државама имигранти више зависе од државе него просечан грађанин. Због њиховог недовољног образовања и мањка не-квалификованих радних места, имигранти од Холандије добијају више новца из накнада за незапосленост и социјалне помоћи од просечног грађанина. Као група, они добијају више новца него што плаћају порез. Они сутакође присутнији у криминалној статистици криминала у односу на свој број. Постоје многе успешне приче, али има и разочаравајућих трендова, као што је радикализација. А ситуација у Белгији је још гора.
Нема сумње да је незапосленост много већа међу муслиманским имигрантима. Постоје два могућа објашњења. Прво иде отприлике овако: Белгијанци су ужасно ксенофобични и анти-марокански настројени, и своје мароканске комшије спречавају да успеју у животу. Али, ако је то случај, та теорија се може применити на сваку западноевропску земље, где је стопа незапослености мароканских и других муслиманских миграната много већа од просека.То би значило да је европска ксенофобија достигла неподношљив ниво.
Зашто би муслимани онда остали у друштвима која су према њима показала тако дубоко непоштовање? Да ли зато што схватају да незапослени грађанин неке европске социјалне државе, коју воде неверници, има бољи материјални положај него запослени грађанин у побожном Мароку?
Идеја да Белгијанци мароканског порекла пате од распрострањеног искључивања, дискриминације и сузбијања је смешна – али је потпуно прихватљива међу политички коректном гомилом. Живот у Белгији је изузетно добар и сигуран за мигранте – ако су спремни да се културно интегришу у своју нову средину, ако су вољни да делују као појединци, да уче са страшћу и отвореношћу, и прихвате секуларни систем Запада.
Упоште не постоји разлика у социо-економском статусу између младих Белгијанаца радничког порекла и ниског образовања и младих муслимана мигрантског порекла. И једни и други морају да се боре да би превазишли лоше почетне услове. У Шпанији је незапосленост младих достигла 50 одсто, држава благостања је мање развијена него у Белгији, али шпански грађани нису разнети у метро станицама.
Други објашњење за високу стопу незапослености међу муслиманима у Европи нема никакве везе са искључивањем и дискриминацијом. Велики део усељеника – неки кажу чак 50 одсто – се није ослободио менталних и културних навика из земље порекла. Ускраћивање једнаких права за жене, недостатак одвојености државе и цркве, лоше образовање, прекомерна религиозност, патријархални мачизам – су врло присутни у областима са високим процентом миграната, укључујући и Моленбек.
У децембру 2013., професор Руд Коопманс из Берлинског центра за друштвене науке је објавио студију о фундаментализму међу муслиманима и хришћанима у Европи. Он наводи да се готово 60 посто муслимана слаже да муслимани треба да се врате коренима ислама, 75 одсто сматра да постоји само једна интерпретација Курана, које сваки муслиман треба да се држи, а 65 одсто њих каже да су им верска правила важнија него закони земље у којој живе.
Што се тиче хришћана, он закључује да се мање од 4 посто могу окарактерисати као фундаменталисти.
Коопманс наводи и податке о мржњи према Јеврејима и хомосексуалцима: „Скоро 60 посто муслимана одбацујехомосексуалце као пријатеље а 45 одсто сматра да се Јеврејима не може веровати. Један од пет европских домородаца се може сматрати исламофобним, а највећа стопа мржње према муислиманима је око 10%.
Ниво антизападних фобија међу муслиманима (за које, баш чудно, не постоји израз), је много већи, и њих 54 одсто верује да Запад жели да уништи ислам.
Ове бројке изражавају одбијање да се прихвате основни концепти живота на Западу. Младићи попут починиоца напада у Бриселу су одбили да прихвате белгијске друштвене обичаје. Они су одгојени на идеји да је њихова верска етика изнад етике невјерника (која у њиховим очима готово не постоји). Зато је за њих, њихов другоразредни друштвено-економски статус понижавајућа увреда, и онај који понижава мора да буде уништен.
Муслиманска интеграција у европска друштва је успешна када су они спремни да се одрекну менталних ограничења из својих матичних муслиманских држава, које су , да не заборавимо, напустили у потрази за бољим животом. Они ће, све док одбијају да се прилагоде европском размишлању, појачавати бес и културу насиља.
Шта смо то „ми“ њима урадили? Отворили смо им наше градове, наше куће, наше новчанике, а у нашим секуларним храмовима напретка – нашим позориштима, метро станицама и аеродромима – њихови синови су се убијају, и узимају наше синове и кћери. Не постоји ништа за шта Запад треба да им се извини. Мржња према Западу потиче из муслиманске заједнице. Морамо да захтевамо да је се одрекну.
(Politico – приредио М. Ђорђевић)
| ЕВРОПА ШОКИРАНА ЧЛАНКОМ ХОЛАНДСКОГ НОВИНАРА: Европски муслимани једноставно мрзе Запад - Центар академске речи, Шабац Холандски писац и политички коментатор Леон де Винтер је на угледном америчком политичком порталу „Политико“ објавио текст који је изазвао велике полемике. Он је европске муслимане оптужио да не желе да се прилагоде европском начину живота, и да многи од њих због вере једноставно мрзе Запад, и тиме против себе јачају бес и насиље … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар