у Друштво 21. јуна 2017. 0
Београд – Први пут ове године ради се на озбиљнијој реорганизацији у систему просвете.
До краја 2017. предвиђено је смањење више од 2.700 норми (пуног радног времена) у основном и средњем образовању, што ће бити резултат ефикасније расподеле ресурса и боље организације школства.
Овај ефекат ће се постићи највише кроз реорганизацију мреже школа, коју Министарство просвете припрема на основу функционалних анализа Светске банке – саопштило је Министарство за државну управу и локалну самоуправу, позивајући се на Одлуку о максималном броју запослених на неодређено у јавном сектору, коју је усвојила влада.
Планирани рез измерен са више од 2.700 норми, може да значи да ће најмање толико запослених у школама остати без посла, под условом да је реч о радницима на неодређено са пуним радним временом.
Међутим, рачуницу компликује неписано правило да у српским школама једну норму деле два, три па и четири наставника, упозорава Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.
– Никада у таквој рачуници број норми не одговара броју људи, увек је људи много више, од најмање два па и до четири пута. Не знам како су дошли до дога да предвиђено смањење искажу са 2.700 норми. По грубој процени, изгледа да из око 1.700 школа, колико их имамо, планирају да избришу по једног и по човека. Кад Светска банка кроји, нама остаје да плачемо. Она ће да подели укупан број ученика са предвиђеним бројем ђака у одељењу, и неће узети у обзир да ми немамо само градске школе, него и сеоске са свега неколико ђака, али од виталног значаја за средине у којима се налазе. Такве школе не смеју да се затворе да у тим местима не би замро живот – револтирано каже Јанковићева, признајући да ју је изненадила вест о планираном укидању норми запосленима у основном и средњем образовању.
Према њеном мишљењу, сама идеја да Светска банка уређује мрежу српских школа је увредљива и потврђује да министарства просвете, државне управе и финансија не раде свој посао.
– Не знамо који је критеријум на основу кога су дошли до 2.700 норми, то може да значи и посао који обавља 5.000 људи. Не знамо ни који су запослени у тој циљној групи. Имамо скоро 1.000 људи који седе код куће и примају плате зато што им је фонд – нула, немају ниједан час, нема потребе за тим кадром па су на листи технолошких вишкова. Ако се њима да отпремнина, ето 1.000 људи мање, али то се неће догодити – сматра председница уније и напомиње да „одузети норму у просвети” не мора нужно да значи „уручити отказ уговора о раду”.
Друга опција је, како каже, да сви који у најављеној реорганизацији просвете остану без фонда часова постану технолошки вишкови који не раде, али примају плату.
– И где је ту уштеда? Такво решење изнедрило би само веће проблеме за просветне раднике – став је Јасне Јанковић.
Не мора да значи да ће наставници извући дебљи крај у најављиваној оптимизацији мреже школа Србије јер уколико се споје две куће знања, на листи кадра који је вишак прво ће бити по два директора, помоћника директора, секретара, благајника…
– Није исто када се затвори школа и када се затвори школа као правно лице тако што ће се административно припојити некој другој. Оштро се противимо затварању школа, и то малих сеоских школа у којима деца уче од првог до четвртог разреда. То што ће њихова учитељица постати технолошки вишак неће унапредити овдашње школство. Уштеде могу да се остваре спајањем школа за ђаке од петог до осмог разреда, што је добро и за социјализацију деце, али и за наставнике јер не морају да путују ко зна колико километара од школе до школе када им сви ђаци долазе у матичну школу на наставу. То је права рационализација – закључује Јанковићева.
На државном послу 11.241 радник мање
Одлуком о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, јавних служби, Аутономне Покрајине Војводине и локалне самоуправе за 2017. годину, коју је донела влада, у јавном сектору радиће највише 451.433 људи.
То је у уторак обзнанило Министарство државне управе и локалне самоуправе, указујући да ће запослених бити 11.241 мање, у поређењу са одлуком за 2015. годину, када је предлог био 462.674.
Циљ им је, како наводе, да јавна управа буде релативно мања, јефтинија, ефикаснија, и да подржи привредни раст. Оцењују да ће се продуктивност јавног сектора увећати реорганизацијом институција и њихових мрежа, која предстоје у овој и следећој години.
Политика
| Сенка отказа над 2.700 просветних радника Београд - Први пут ове године ради се на озбиљнијој реорганизацији у систему просвете. До краја 2017. предвиђено је смањење више од 2.700 норми (пуног радн |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар