понедељак, 26. јун 2017.

Школа за елиту

Школа за елиту
Борис Јовановић
Основни ниво:
Дај шапицу. Маши репићем. Мрдај њушкицом. Облизуј се слатко. Цвили. Тихо цвили. Скамучи. Умиљавај се. Режи. Полајавај. Лај. Олајавај. Држи га. Уједај. Лези. Чекај. Мази се. Чувај. Донеси. Радуј се. Тугуј. Скочи. Буди мртав. Мртав. Оживи. Живуј. Животари. Лижи. Донеси поводац. К нози. Држи мацу. Ваљај се...
Средњи ниво:
Дај ручицу. Осмјехуј се. Буди захвалан. Поглади стомачић. Моли кад ти треба. Слободно цвили. Цвили као куче. Можда се и сажале. Мази се. Нуди се. Нуди се што више. Нуди се за почетак свима. Стичи нова знања. Знање је моћ. Знање је нуђење. Моћ је умиљавање. Тихо збори. Још тише. Шапући. Мрдај њушкицом. Мрсомуди. Говори да не знају шта. Ако приупитају, само се осмијехни. Извињавај се. Стално се извињавај. Никад доста извињавања. Кад ти је тешко- зацвили. Шапицу преко уста. Опсуј. Опсуј себе кад те опсују. Придодај псовачу. Покажи им да си најгори. Гори од најгорих. Најгора рђа. Њима рђе требају. Буди потребан. Буди потаман. Најгори постају најбољи. Буди отирач. Лижи им ђонове. То је најважнија лекција. То је мудрост напредног живота. Буди крпа. Од крпе је све почело. Крпа им је темељ, а теби је кров. Буди такојевић кад дођеш до тих висина. Буди сваштоједић док не дођеш до такојевића. И не помишљај на срамоту. Ти си од тога пелцован. Ти си то изгубио рођењем. Ти си од тога ослобођен. И ником не помињи стид. Ти и не знаш шта је то. Од стида се не живи. Са стидом се не напредује. Срамота је за маргиналију. Стид је за губитнике. Ни они немају стид. Ни они не знају за срамоту. А види гдје су. Персоне. Елита. Без срамоте. Без стида. Узвишена чељад. Срами се само што понекад осјећаш срамоту. Стиди се понекад, само кад осјетиш стид. Проћи ће то. Већ пролази. Само још мало да поодрастеш. Да закорачиш на први степеник величанственог бестијаријума. Кад прођеш поред зрцала за сваки случај затвори очи. Или макар жмиркај. Јер то што наслућујеш си ти. Није накарадност то што назиреш. То је твоја жеља да успијеш. Жеља којој си се препустио још давно. Још одонда кад си схватио да је суштина у препуштању, а не у отпору. Препуштање је једини пут извјесности. Једина низбрдица која води до врха. Препусти се плими елитизма. Ако ти покадшто смета, затисни носић. Мораш се испрљати. И мораш имати на уму: све што ти тренутно смрдуцка вјечно ће да ти мирише. У ствари, што мора вјечно? Битно је сада. Битно је овдје. А твоје сада и твоје овдје само што није стигло. Уосталом, ружа латицом мирише, а не коријеном. Нијеси се родио да имаш посла са коријеном. Родио си се да нам замиришеш као мајска црвена ружа…

Напредни ниво:

Дошло је твоје сада. Стигло је твоје овдје. Сада можеш што нијеси могао. Овдје можеш, што нигдје не можеш. Можеш да пријетиш прстићем. Можеш да говориш гласно кад гласнији нијесу близу. Можеш да лајеш. Кад главних лајаваца нема. Можеш да олајаваш главне лајавце. Да шапицом потписујеш важне ствари. На примјер: указе. На примјер: казне. На примјер: унапређења. На примјер: законе. Оне на папиру. Оне који се не спроводе. Али ипак законе. Твој потпис постао је елитна шкработина. Опасна шифра. Државни испљувак. Запљувак успјеха. Гаранција квалитета. Потписуј се до миле воље. Док се не упишкиш од среће. Био си тужно куче, сад си псетанце на гласу. Љубимац најопаснијих. Миљеник најпокваренијих. Доброчинитељ без доброте. Савјетник без памети. Поштењачина без поштења. Каваљер на туђ рачун. Неко си. Нешто си. Коначно си то што си одувијек и био. Свршио си најбољу школу. Најтежу школу. Школу над школама. Изнад тебе су само они. Између тебе и неба је само њихова задњица. Коначно си остварио своје снове. Снове који су од тебе направили ово. Ово што се не види. Ово што се не чује. Ово што не смета. Ово што почесто не треба. Ово што је понекад неопходно за оно. Ово без чега не би ни било овога. Ово што је порасло, али није дорасло. Ово при врху, а на дну. Ово што је стигло на дно дна, а чини му се да му завиде на висини. Ово што је узор многима у овоме и оваквоме поретку. Ово што не смије да буде узор никоме ко не жели да буде ово и овакво. Ово што је обрукало све оно до чега му никада није стало. Ово што ће бити главно послије овога који је и сам био ово…

Ово што још увијек маше репићем кад год се појави оно…

Феномени

Школа за елиту


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар