Они би као на изборе, он им као не да..Виђени функционери власти тобоже наговарају Вучића да иде на парламентарне изборе и тако одржи двогодишњи изборни ритам. Вучић би тим потезом развукао кадровски и финансијски танку опозицију која се фокусира на Београд.
Тежак је живот председника Србије Александра Вучића: осим обиља важних државничких обавеза, како сам каже, трпи свакодневне притиске из своје странке да распише ванредне републичке изборе. Главни за притисак је, по његовим речима, високи функционер напредњака Небојша Стефановић који „сваког дана врши притисак на мене да идемо на изборе“.
Kао да притисци министра полиције нису довољни, тим притисцима се придружује и министар војни Александар Вулин, који се такође залаже за ванредне изборе; није шала када су оба министарства силе на страни избора.
Али, ни ту није крај, јер се за изборе залаже и Социјалистичка партија Србије, која то чини из алтруистичких разлога „јер то тражи опозиција“. Остали, углавном мањи коалициони партнери, нису за ванредне изборе и сматрају да за то нема разлога.
Развлачење опозиције
Повољни изговори за ванредне изборе траже се сваког дана. Једног дана је то удовољавање жељама опозиције – која успут „провоцира у парламенту“. Другог потреба да се „разјасни“ којим ће путем кренути Србија, трећег да се још једном провери легитимитет власти, а четвртог јер се опозиција у Београду окупља око тајкуна. А ако се мало загребе по архиви, следи мали дежа ву: „Вучић: Странка ме притиска да идемо на изборе“ наслов је из 2013. године.
Већ виђено, каже стога за ДВ новинар Срђан Шкоро, који је недавно напустио Покрет слободних грађана Саше Јанковића. Шкоро каже да никако не треба пасти на причу о тобожњем притиску странке – за све, па и за ванредне изборе, пита се само Вучић. „То су само њихови пробни балони. Kад год чујете да га странка притиска, то значи да сам Вучић размишља о расписивању избора, а његови партијски другови му служе само као покриће.“
Срђан Шкоро оцењује „да би расписивањем ванредних републичких избора Вучићев режим у други план гурнуо београдске изборе, и на тај начин минимализовао било какав неуспех или губитак потребне већине за наставак владавине у Београду. Тиме би се развукле све постојеће снаге опозиције. Чак и кад би она била јединствена, не би ни финансијски ни кадровски могла да издржи те две кампање.“
А кад сам ја на реду?
Дубља анализа показује да су и чланице владајуће коалиције дубоко подељене око овог питања. С једне стране је заиста необично да се поједини челници СНС залажу за изборе у ситуацији када имају солидну већину у парламенту и практично све полуге власти. Али, како истиче политички аналитичар Драгомир Анђелковић, иза тога се крију неки обични лични интереси:
„Многи унутар СНС причају о изборима не зато што сматрају да је то добро за њихову партију него су свесни да избори подразумевају нова кадровска решења“, каже Анђелковић за ДW. „Тако да многи који су кадровски незадовољни, било зато што нису добили што желе, или што су неки други добили нешто – а њихови су опоненти – прижељкују изборе јер се надају да ће се то променити.“
На сличан начин залагање за изборе унутар владајуће коалиције види и Срђан Шкоро. Kаже да је међу напредњацима „много људи који су незадовољни. Један узак круг људи је намирен и живи јако лепо, а највећи број људи се нада да ће чланством у СНС и они доћи на ред. А тај ред никако да стигне, и избори су прилика да добију макар привид да ће доћи на неке обећане позиције унутар СНС.“
Kада је реч о осталим партијама, и њиховом ставу према ванредним изборима, Драгомир Анђелковић сматра да СПС сваким новим циклусом избора подсећа на себе и свој значај. „Ако говоримо о опозицији, новонастале партије, које још увек нису парламентарне, или им заступљеност није адекватна рејтингу – свакако желе изборе. А оне које су већ у парламенту и пада им рејтинг – плаше се избора. Тако да на политичкој сцени имамо мноштво противречних интереса када је реч о изборима.“
Опозиција са стакленом брадом
Опозиција је релативно тиха када је реч о расписивању ванредних републичких избора и покушава да одржи фокус на београдским. Од опозиционара се махом чује да нема потребе да се поново бира састав Скупштине Србије, али нема те опозиције која ће гласно и резолутно говорити како не жели изборе и тако пробудити утисак да не сме на црту напредњацима.
Срђан Шкоро оцењује да опозиција „тешко да има спреман одговор на евентуално расписивање избора. Врло је мало опозиционих странака које имају какву такву страначку инфраструктуру. У таквој ситуацији је тешко излазити на изборе, и спремати листе, нарочито у мањим местима где су притисци и застрашивање људи израженији. А поред тога, ако не буде неког значајнијег укрупњавања опозиције, бојим се да ћемо имати сличне резултате као и претходних година.“
Опозиција је у међувремену показала и неке нове слабе тачке – од осипања покрета Саше Јанковића до дефинитивног изостанка договора о фамозној једној колони у Београду. То би могао да буде додатни разлог властима да те слабости искористе још једним ванредним изборима.
Драгомир Анђелковић каже да „власт сигурно примећује слабости дела опозиције, али исто тако постоји и део опозиције који се консолидовао. Мислим да су такве процене мач са две оштрице и да нико не може тачно да израчуна шта коме може да користи. То би тек време показало, не чак ни исход избора, већ функционисање парламента након избора.“
Утицај страног фактора
Често се помиње утицај страног фактора на Вучићеву одлуку о изборима. Укратко, у тој теорији „Запад“ не дозвољава нове изборе јер је коначно дошло време да се ствари са Kосовом доведу у ред. У том је смислу чак експлицитно навођена посета Брајана Хојта Јиа, високог званичника Стејт дипартмента.
Анђелковић у те приче не верује: „Чак ни након Петог октобра, када је био највећи утицај странаца, није постојала та врста аутоматизма у доношењу одлука. Странци јесу били фактор, али свакако нису једини фактор. Мислим да је сада тај утицај чак и мањи јер су се активирале и неке друге силе осим Запада, па имамо некакву противтежу.“
Срђан Шкоро ипак сматра да Александар Вучић „неће расписати изборе уколико не буде имао прећутну сагласност Запада. Њему избори ионако служе за одлагање испуњења обавеза које је преузео према Западу, а за то нема бољег начина од сталних избора који потроше велику количину времена.“
| Избори, избори, избори |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар