ФИЛ БАТЛЕР
Како је глобална културна хегемонија дегенерисала америчко друштво изнутра?
Шта то није у реду са америчким народом? Након неколико година ужасавајуће политике по белом свету, изгледа да се барјактари демократије даве у језеру себичлука. Слуђено, апатично, или једноставно заглупљено и отупљено непосустајућом пропагандом, најобожаваније друштво на свету се претворило у ускомешану кашу дивергентних идеала. Бојим се да су Американци постали нешто чега смо се највише гадили, само још једна одвратна културна хегемонија. Ево кратког извештаја на ту тему.
Скорашњи чланак Џејмса Кардена за ,,Нејшн“ ме је изазвао да продискутујем о овој непријатној истини данас. Наслов чланка – ,,Трампова сиријска политика: Перпетуални рат без дебате“, пружа запањујућИ увод за моје ,,доказе“ о америчком рату против мира. Али читалац не мора да проучи Карденову причу како би разумео да су се САД претвориле у пиратску државу без закона. Овај пасус је довољан доказ да је наша влада кренула путем одметништва:
,,Тренутно се, без конгресног одобрења и кршећи међународно право (јер САД нису биле нападнуте од стране Сирије, нити су америчке трупе тамо на позив суверених власти Сирије), у Сирији налази око 2.000 америчких војника. Имајући то у виду, било је чудно, иако нимало изненађујуће, када су велике америчке медијске куће попут CNN објавиле вест да су америчке окупационе снаге ,,деловале у одбрани“ прошле недеље када су САД покренуле низ ваздушних напада против режимских снага, убијајући преко стотину сиријских војника, у знак одмазде за напад на штаб Сиријских демократских снага, које подржавају САД, у Кушаму. Испливали су и извештаји да је прошле недеље можда десетине, ако не и стотине руских плаћеника такође било убијено у америчком нападу“.
МИ СМО НЕПРИЈАТЕЉ
Крајње је време да се суочимо са чињеницом да су председничке администрације сукцесивно деловале изван оквира устава Сједињених Америчких Држава. Нема дилеме да су Обама и Трамп најотвореније превазилазили свој ауторитет онако како је он одређен у том темељном документу, као и у Резолуцији о ратном пуномоћју из 1973, која ограничава извршну власт у вршењу таквих војних акција. Колико год ужасавајућа могла да буде помисао на ову чињеницу, она је симптом много смртоноснијег и жалоснијег узрочног агенса – срамног труљења друштва, нимало различитог од оног виђеног у последњим данима Рима или Хитлеровог Трећег Рајха.
Оно чему сведочимо ових последњих тридесет година је изопачење и уништење сна – сна ког се неколицина уопште сећа. Хладни рат, Кореја, Вијетнам, Иран-Контра, Авганистан, Иран и десетине промена режима нису ништа научили Американце. Данас моји сународници једва и да примећују десетине милиона упропашћених и убијених заслугама покварених америчких политика. Чак ни вести о уценама и неделима Клинтонових нису ових дана регистроване као нешто више од медијских исечака. Али уместо да као папагај крештим о болно очигледним стварима, требало би да претпоставим да је читалац више заинтересован за то како се дођавола ово догодило.
За оне неупућене, Карл Маркс нам је дао појам ,,културне хегемоније“, што представља стање у којем владајућа класа доминира над културно разноврсним друштвом. У таквом систему контроле, владајућа класа манипулише културом друштва, мењајући и обликујући уверења, објашњења, перцепције, вредности и морал на начин који формира социјални конструкт користан само владајућој класи. Не заваравајмо се, ово је управо стање у којем је америчко друштво данас – контролисано до нивоа аутоматизације.
И иако смо сви одрастали са шапатом да ,,онај главни“ контролише све, скоро да се нико у мојој земљи неће успротивити и дићи глас да изјави ову истину. Молим вас, моји Американци, немојте се сад одважити на расправу – сви знамо да је ово истина за коју не желимо да свет зна. Технократе о којима кукам, владајуће елите које се крију иза своје недодирљивости, и локални деспоти којима је дозвољено да играју своје урбане игре, муљатори и апатичне масе које их толеришу – ми смо коначно на предвидљивом крају, драги пријатељи. Рекс Тилерсон, краљ Ексона наоружан моћном палицом америчке војне силе, ето вам застрашујуће слике, покретне слике дословног културног империјализма. ,,Треба нам нафта, узећемо нафту, немој да се неко усудио да покуша да нас заустави“.
ТРУЛО СЕМЕ МЕДИОКРИТЕТА
Е сад, могли бисте се запитати: ,,Где смо погрешили“? Да ли је убиство Кенедија или нека друга криза била почетак? Е па, почетак америчке трансформације у битангу-хегемона заиста више и није битан. Ту смо где смо. Мада је корисно осврнути се на неколико наговештаја, чисто да штипнемо савест неколицине. Можда ће неки аналитичари указати на улогу Била Клинтона у уништењу Југославије. Други ће заронити даље у време Линдона Џонсона и највеће америчке катастрофе – Вијетнамског рата. Али ја бих могао да се сетим новије друштвене катастрофе за Американце, познате као ,,Закон да ниједно дете не буде запостављено“ из 2001. године (No Child Left Behind Act – NCLB), који је први предложио бивши председник Џорџ Буш, а потом је усвојен осмог јануара 2002.
Овај разорни комад легислативе је обезбедио 13 година заглупљивања и отупљивања америчке омладине, уз последице које сежу у далеку будућност. NCLB је Бушу и Обами пружио новчану полугу за уцењивање просветних радника како би ретардирали просветну изузетност на којој је читав свет некада завидео Америци. NCLB је произвео генерацију Американаца који умеју да читају и раде математику средњег нивоа, али који су богаљи друштвених наука.
Створили смо генерацију социопата који само могу да читају ,,ајфон“ упутства и да добро рачунају. NCLB је угушио одличног ђака и добацио ,,појас за спасавање“ сваком детету које је хватало зјале. NCLB је отишао на отпад само мало пре него што је Обама напустио функцију и заменио га је ,,Закон о успеху свих ђака“ (Every Student Succeeds Act), што је било као да затварате шталу након што су краве већ отишле. Молим вас да разумете, владајућа елита нема интерес у новом интелигентном друштву. Размислите о томе.
Након више од деценије наводне подршке америчкој деци, САД су рангиране као 40. у математици, 25. у науци и 24. у читању, испод многих земаља које Доналд Трамп назива ,,вукојебинама“ (shitholes). Према Програму за међународну процену постигнућа ученика (PISA), Летонија, Вијетнам, Русија, па чак и Сингапур (прво место) побеђују америчке ђаке у математици. Још више од скорашњих индикатора говори извештај AARP који описује америчко образовање од пре пола века као без премца у свету.
Када сам био ђак Американци су константно били у прва два места на светској позорници, данас се десето место сматра успехом руководства. Али не морамо сада да расправљамо о оценама и статистикама америчког образовног система како би разумели ударце које је ,,културна хегемонија“ нанела Американцима. Дезинтеграција некадашњих америчких идеала постаје очигледнија када погледамо ствари као што су Индекс владавине права Светског пројекта правде (World Justice Project – WJP), у коме су САД тренутно на 18. месту, иза Сингапура и других. А ако погледамо резултате ,,Економских слобода света“, наћи ћемо да је Америка на 16. месту, иза Јордана и Чилеа.
Чак и у областима за које се сматра да одликују Америку, као што је слобода штампе, држава се налази доста испод многих земаља Трећег света и оних у развоју. Коначно, када проучимо испитивања као што је Индекс светског мира, видимо да је Америка сточетрнаеста, иза Руанде. Да, добро сте прочитали, то је иста она Руанда чувена по геноциду.
,,Глупост“, да парафразирам сенатора Данијела Патрика Мојнихана, ,,је постепено обликована одозго већ неколико деценија, и то комбинацијом до сада неодољивих сила. Оне обухватају тријумф видео културе над штампаном културом, дисјункцију између растућег нивоа формалног образовања Американаца и њиховог климавог познавања основне географије, науке или историје, као и фузију антирационалности и антиинтелектуалности.“ – рекла је Сузан Џејкоби, ауторка дела ,,Доба америчког бесмисла“.
,,ЗИГ ХАЈЛ“ – ЖИВЕЛА ГЛУПОСТ
Колико људи се сећа снимака Адолфа Хитлера како стоји пред мноштвом нациста који скандирају ,,Зиг хајл“ – поданика зла који сви к’о један подижу увис своје деснице како би извели хитлеровски поздрав, обавезан у нацистичком Рајху. Присетим се овога кад год читам коментаре у сваком антипутиновском чланку који прочитам. Вратили смо се у оне дане, будите сигурни у то, јер је свако емитовање мржње према Путину у западним медијима симболично.
Путин има прехладу, а нови нацисти у Америци желе га мртвог, или још горе. Већина вас вероватно не чита коментаре, али знате да западне мејнстрим верзије одзвањају тоном на који смо се сви навикли. Путин је, како кажу, или у самртничкој постељи, или су га киднаповали фанови ,,Пуси рајота“. Путин је ово, Путин је оно, али Путин је увек изругиван, омражен и презрен због разлога који су измишљени.
Читање наслова и коментара испод њих је оно што ме је навело да проучим малигну глупост моје земље. Изненадили бисте се колико читалаца америчких и британских новина жели Путина мртвог. За то време, Русија елиминише исте људе који су убијали по Паризу, Лондону, Бриселу, па чак и у Сједињеним Државама. Можете ли наћи смисао у свему овоме? Размислите о томе како Путин уништава ISIS за човечанство, а онда упоредите листу њихових злочина са Википедије са тиме. Ако имате савест и мозак, запитаћете се: ,,Како је ово могуће?“
,,Жмарци су ме обузимали целим телом, свака длака ми се најежила, очи су ми се испуниле сузама љубави и захвалности према овом највећем од свих рушитеља људске беде и срамоте, а моје дисање се претворило у мале дахтаје. Да нисам знао да Вођа презире такво понижавање, можда бих клекао у чин бесрамног обожавања, али уместо тога усредсредио сам се, подигао руку у вечни поздрав древних римских легија и поновио свете речи – Хајл Хитлер!“ – Џорџ Линколн Роквел, оснивач Америчке нацистичке партије.
Рећи ћу вам како је ово могуће, ако су Доналда Трампа изабрали ,,јадници“ – либерални миленијалци и остали поданици светског поретка су ментални содомити, чак и у поређењу са најенукијим и најпримитивнијим јужњачким сељачинама. Није ни чудо што мртви и расељени Сиријци нису битни. Ми смо плутајућа олупина Титаника, плутајућа док не ударимо у гребен и потонемо.
Посматрајући бистрог ока, сада увиђам да је Карл Маркс био генијалан у својим теоријама о културној хегемонији и необузданом капитализму који уништава свет. У Америци, као што је био случај у Русији у време царева, масе су зависиле од интелектуалаца радничке класе које су их изоловале и браниле од контроле елитиста. Тако је Џорџ Бушово заглупљивање кроз NCLB је практично осигурало да не може бити ,,интелектуалаца радничке класе“.
За то време, они достојни грађани који су могли да се супротставе политичким пијунима владајуће класе су купљени другим аспектима ове нове доминанте идеологије ,,перципиране“ еманципације. А у тој лажној еманципацији видимо разоткривање циљева унутрашње и спољне политике. Тилерсонов/Ексонов рат којем ћемо сведочити, тотално уништење традиционалних вредности, полудели конзумеризам уздигнут до нових висина и мит америчке изузетности који дрогира високо функционалне шимпанзе – то је горка и права реалност некада велике нације. Морамо ово сагледати како не бисмо заувек били осуђени на такво стање.
Остављам вас са овим редовима еминентног астронома, космолога, астрофизичара, астробиолога, аутора, промотера и комуникатора науке, Карла Сејгана (на слици изнад):
,,Заглупљивање Америке је најевидентније у спором труљењу садржаја изразито утицајних медија, исечцима од 30 секунди (сада скраћених на десет секунди или мање), програмирању по најнижем заједничком именитељу, лаковерних презентација псеудонауке и сујеверја, али посебно у слављењу незнања.“
Фил Батлер је политички аналитичар и истраживач, политиколог и експерт за Источну Европу. Аутор је скорашњег бестселера ,,Путинови преторијанци“ и других књига.
Превео ВОЈИСЛАВ ГАВРИЛОВИЋ
 |
Труљење америчког друштва - Нови Стандард Шта то није у реду са америчким народом? Након неколико година ужасавајуће политике по белом свету, изгледа да се барјактари демократије даве у језеру себичлука. Слуђено, апатично, или једноставно заглупљено и отупљено непосустајућом пропагандом, најобожаваније друштво на свету се претворило у ускомешану кашу дивергентних идеала. Бојим се да су Американци постали нешто чега смо се … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар