петак, 2. фебруар 2018.

Дубровчани су писали ћирилицом!

Дубровчани су писали ћирилицом!
У Дубровнику, крајем 19. и почетком 20. вијека, бројни листови су излазили на ћирилици, исто као и књиге, иако је била ријеч о Србима католицима, што значи да они нијесу имали ни најмању аверзију према овом писму

„Српски Глас“ (касније „Српски Лист“) – орган Српске народне странке. Излазиле у Задру, а издавао их вођа Срба из Далмације, и сам католик, Сава Бјелановић.
„Драшков Рабош“ лист за поуку и забаву, излазио два пута недељно у Сплиту од 1883-1887. Власник и одговорни уредник је био Јово Метличић, Србин католик. Од укупно 130 бројева, колико је изашло само је почетних 34 штампано латиницом.
„Срђ“ – лист за књижевност и науку. Излазио је у Дубровнику од 1902. до 1908, два пута мјесечно. Издања су штампана мјешовито, и ћирилицом и латиницом. Уредници су константно били Срби католици, као што су Антун Фабрис (власник), Антоније Вучетић, Кристо Доминиковић, Михо Вакети.
„Дубровник“ – лист је излазио до 1914. Једанпут до двапут недељно, само повремено ћирилицом. Уредник: Антун Фабрис, Крста Доминиковић.
Почетком 1908. године почео је излазити седмични лист „Бока“ (гласило за опште интересе Бокеља) и ћирилицом и латиницом. Уредник, Србин католик, Рудолф Сарделић.
„Нови Српски Лист“ – орган за српске интересе на Приморју. Уредник Максимир Сарделић. Излазио у Задру.
У Загребу, Србин католик, Стијепо Кобасица, издаје „Српски Гласник“ – орган Српске народне радикалне странке у Хрватској и Славонији. Излазио од 1912-1913.
Антун Пасарић, 1894. године, отвара „Српску дубровачку штампарију“ која махом штампа књиге ћирилицом.
Својим завештањем, дубровачки трговац Константин Вучковић, православац, наређује оснивање „Матице српске“ у Дубровнику. У самом тестаменту изрично је стајало да се књиге од тих средстава имају штампати ћирилицом. Поједини Срби католици, користили су штампарске услуге ове установе.
Вице Адамовићу „Матица српска“ издаје на ћирилици: Дубровчани изван завичаја, 1914.
У штампарији Ј. Тошовића, 1921. г. Адамовић издаје књигу: О бедемима града Дубровника.
У истој штампарији, Кристо Доминиковић издаје књигу: Дубровник и околина, 1922. године. Стијепо Кобасица на ћирилици издаје: Српско-бугарски рат. Сарајево 1913.
Млади дубровачки пјесник Јосип Берса, даје на штампање ћирилицом, своје Пјесме, Задар 1891, штампарија Шпире Артале.
Интересантно је да су дјело Јосипа Сундечића, Тижна књига, и Његошев Горски Вијенац једина дјела која је Југославенска академија у Загребу штампала ћирилицом у години 1891.
Поменимо овде и Иву Андрића, који је сва дјела већином издавао у ћирилици.
Лујо Бакотић је у сопственом издању штампао на ћирилици Речник Српско-хрватског књижевног језика, Београд 1936.
Овде смо дали само неколико илустративних примјера, колико да се види да код Срба католика није постојала аверзија према ћирилици.


(Томица Керчуљ, Употреба ћирилице у културно-историјској баштини католичких Срба, Београд 2003.)

Дубровчани су писали ћирилицом! - Центар академске речи, Шабац
У Дубровнику, крајем 19. и почетком 20. вијека, бројни листови су излазили на ћирилици, исто као и књиге, иако је била ријеч о Србима католицима, што значи да они нијесу имали ни најмању аверзију према овом писму „Српски Глас“ (касније „Српски Лист“) – орган Српске народне странке. Излазиле у Задру, а издавао их вођа …


from Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts http://ift.tt/2s5sBeC
via IFTTT

Нема коментара:

Постави коментар