среда, 04. април 2018.

Петар Војиновић: Вучић потврдио ограничење Вансија за „Константин Велики“ и сукоб унутар нишког СНС ...

Петар Војиновић: Вучић потврдио ограничење Вансија за „Константин Велики“ и сукоб унутар нишког СНС - Шта се крије иза преузимања аеродрома од стране државе?
Влада Републике Србије на један административно-формлани корак далеко је од преузимања комплетне имовине аеродрома „Константин Велики“ у Нишу. Председник државе јуче је званично потврдио да ће Ванси (на неки начин) ограничити Ниш на милион путника као и прави разлог ускакања државе – сукоб унутар нишког СНС-а.

Захваљујући пре свега изванредном извештавању портала Јужне Вести прошлог петка одјекнула је вест о „ваздухопловној анексији“ која поред интересантног тајминга у односу на концесију београдског аеродрома има и изразиту политичку конотацију и перцепцију угењатавања и централизације југа Србије што је преко викенда и извело грађане Ниша на улицу.
Међутим, по среди није жеља за централизацијом већ борба за превласт унутар ваздухопловно-политичких кругова, зауздавање (које додуше може имати позитиван епилог) једне екипе људи која је извела најимпозантнији подухват у новијој историји српског цивилног ваздухопловства, сукоб унутар нишког огранка владајуће партије и ограничење за развој аеродрома „Константин Велики“.

„У Србији се успех не прашта“ – ваздухопловна едиција

Да би могли да пратите анализу која следи потребно је да сте философски и концептуално у стању да преломите у себи да и члан СНС-а, заправо један од његових кључних функционера у Нишу, може урадити нешто вансеријски квалитетно за његову локалну заједницу. Да опозиција може потпуно упропастити потребни наратив корективне акције и да размишљате својом главом. Будући да сте редован читалац Танго Сиxа верујем да ово неће бити проблем. Јер прича је заиста интересантна.

Пре више од три године, Бојан Аврамовић, истакнути функционер некада Српске Радикалне Странке, данас Српске Напредне Странке долази на идеју да испред Развојне Агенције Југ (чији је директор) покуша да привуче авио-компаније на аеродром „Константин Велики“. Аврамовић, тада лаик за ваздухопловну индустрију, слуша неке паметне савете, истражује примере у Западној Европи, копира и прилагођава пословне моделе сличних аеродрома и заједно са новим менаџментом „Константина Великог“ за три године са једва хиљаду и нешто путника и две катастрофално директно субвенционисане линије успева да на аеродром у Нишу доведе 11 линија, две највеће лоw цост авио-компаније на планети, авио-компаније за превоз терета и последњу годину заврши са преко 320.000 путника. Подухват и раст незабележени у новијој историји српског цивилног ваздухопловства.

У свом планирању Аврамовић израђује краткорочне и дугорочне студије које се ослањају на финансијска улагања града, донације државних ваздухопловних агенција и Аеродрома Никола Тесла са циљем да у неком нудућем тренутку опративни трошкови као и трошкови плата буду измиривани од стране аеродрома и да он у једном сегменту буде самоодржив. Други сегмент ове бајковите приче су капиталне инвестиције потребне за драматичан раст „Константина“ у наредних 20 година (проширивање инфраструктуре, опрема) за које сада држава, прецизније људи у министарству Зоране Михајловић, верују да град Ниш и аеродром не могу сами изнети.

Чињеница да су у праву не аболира другу комичнију чињеницу да се цела држава тек прошле године „пробудила“ и увидела шта су Аврамовић и менаџмент аеродрома успели да ураде баш негде у раздобљу почетка финалног сегмента концесије за „Николу Теслу“. Комичан део лежи у томе да нико није веровао да ће један лаик из Ниша успети ово што је успео и да заправо немају никакав механизам да га контролишу будући да је на крају баладе аеродром у власништву града. Негде у исто време када се држава „буди“ долази концесија, њени специфични услови за контролу других аеродрома у Србији и потреба да се искључи свака могућност да Аврамовић и Ниш солирају у правцу интереса своје заједнице. Држави је наравно потребна и гаранција да ће коришћење првих озбиљних пара моћи да контролише (што је одговорно резоновање) и не желе да то ради менаџмент који им је, по њиховом незваничном тумачењу, увалио врућ кропмир својим вртоглавим успехом. У земљи у којој никада ништа не успева и у којој је потребно одлазити у Београд по паре верујем да би грађани Јужне Србије пре гласали за опипљив успех који није одржив него за државно контролисани успех планиран у склопу концесије. Једноставније речено – да није било концесије и потребе да се развој свих аеродрома у држави стратешки планира из једног места нико не би обратио пажњу на Ниш, сви би се протоколарно китили његовим успехом, грађани би јефтиније летели. Чињеница да је Аврамовић функционер владајуће странке сигурно није претила да направи овакав „проблем“. Али он се догодио.

…и по први пут су руководиоци ваздухопловних институција Србије, ни криви ни дужни, због Министарства саобраћаја (којем су само формално подређени али од којег су суштински независни) морали да буду изложени бесу дела грађана Ниша:

Механизам „преузимања“

Наизглед одједном, барем у широј лаичкој јавности, град Ниш више нема пара да дугорочно финансира одрживи раст „Константина Великог“, држава то примећује и формално га „анексира“ (без накнаде) како би у њега уложила много већа средстава него што их има град Ниш који је у лошој финансијској ситуацији.



Поред ове метафизике, на коју ћемо се касније осврнути, јавност се упознаје са обавезом града према Министарству одбране по уговору из 2010. године који изгледа мора да се испоштује. Преузимање аеродрома оправдано је као једина солуција овој ситуацији. Градоначелник Ниша објаснио је Јужним Вестима о чему се ради без појашњења због чега није покушао да поменути уговор измени.

Први пуцањ изнад крме заправо је дошао из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које је из неког разлога рекло менаџменту „Константина Великог“ да таксу од 3 евра по путнику (цена која је ефективно привукла авио-компаније у Ниш) повећају на 6 евра. Министарка тада себи приписује успех Ниша:

– …историјском развоју Аеродрома у Нишу у претходне две године, како се иначе наводи у тој Студији, нису допринеле ниске цене већ пре свега активности и инвестиције Владе Србије у тај аеродром, који се упркос томе „константно обраћа Влади и Граду Нишу за помоћ. –

Долази до „позивања у Београд“, пхото-оп је понижавајући, и лансира се глупост у виду стратешке формулације да је Ниш „алтернативни аеродром Београду“. Не постоји категорија „алтернативног аеродрома“ у политичко-ваздухопловном сегменту већ само стриктно оперативном а то никако није у надлежности министарке саобраћаја и нема никакве везе са „преузимањем“. Авио-компаније саме бирају своје алтернативне аеродроме и њихова релативна географска позиција у микро-ситуацијама током летова посматра се у контексту плана лета а не развоја ваздухопловне индустрије.

Неколико недеља раније председник државе Александар Вучић искрено али неопрезно и на сувише груб начин за стомаке грађана Јужне Србије говори да је држава могла да саботира „Константин Велики“ али да то није урадила. Оно што се заиста догодило је да су касно схватили шта се дешава, то се поклопило са потребом да се сви аеродроми ставе под „контролу“ у контексту концесије и незадовољство на југу почиње разумљиво да расте. Држава не комуницира своју одлуку кохерентно и разумљиво што подгрева осећај „гушења из Београда“ а јуче се та порука додатно замућује и добијамо два супротна објашњења и две дијаметрално супротне изјаве.

Ванси неће дати Нишу изнад милион, „МИ“ смо створили успех „Константина Великог“

Председник Вучић је на јучерашњој конференцији за медије поводом састанка са председником Републике Српске (скоро у исто време када се дешавала посета министарке Михајловић Нишу) потврдио да се у уговору са Вансијем који ће ступити на снагу када француска компанија исплати прву „уп-фронт“ траншу налази „ограничење“ за „Константина Великог“:

– Ми смо подигли тај аеродром. Имамо обавезу да се консултујемо са Вансијем ако Ниш пређе милион путника што је за наредних 12 година немогуће. Прогноза је да ће 2027. он имати 774.068 путника годишње ако ми будемо њиме управљали. Никога не питамо за до милион путника, никога. За све у пречнику од 150 до 230 километара од Београда. –

Председник је затим потврдио и наше тумачење са почетка овог текста, локални СНС је превише „полетео“. Опозиција му је са својим несхватљиво глупим нападима (уместо да поентирају користећи оно што се заиста дешава) дала муницију за измештање приче у прошлост:

– То је све због сукоба у СНС у Нишу. Па је сад опозиција то искористила. Хтели да остану, (локални СНС који је препородио аеродром) да држава њима даје паре, да нико не може да их смени, кад преговарају са лоw цостерима, овде ћемо ми да видимо наше интересе. Хоћете аеродром? Ево вам га али немојте да тражите паре од нас. После месец дана биће шалили смо се. Нека град који је пред банкротством због управе до 2012. каже нећемо државу Србију у Нишу. Хоћете локално руководство…? –

Министарка Михајловић у исто време, очигледно без координације са председником, даје суштински другачије разлоге:

– 7,6 милиона евра уложено је да би нишки аеродром у 2014. имао 1.335 путника. Наш план је друмска инфраструктура и наш план је овај аеродром. Ово што смо улагали је највећим делом донација.

РРА Југ је рекла у својој анализи да су потребна улагања у Ниш 20 милиона евра. Ми смо сви сели онда за сто, Аеродром Никола Тесла, СМАТСА, Министарство финансија закључили смо да је за све то потребно 15 милиона евра. Кад држава улаже паре онда контролише трошкове. За исте ствари смо добили да су 15 а речено нам је да су 20 милиона. Аеродром не може да послује из донација. Треба купити опрему.

Ово нема никакве везе са концесијом, ускоро ћемо објавити уговор. – рекла је Михајловић на конференцији за медије у Нишу.

Министарка је сама себи ускочила у уста делом изјаве који помиње да ће (према њеном тумачењу) Ниш доћи до милион путника како је рекла „тек 2031. године“. Због чега уопште помињање тог милиона када је рекла да преузимање аеродрома нема везе са концесијом? Управо зато што има, управо зато што не би ни помињала милион путника као било какав фактор у свом образлагању да нема, вероватно не знајући да је председник то на другом крају земље већ потврдио.

Други битан део министаркине изјаве и још једна независна потврда наше теорије о „одметнутом менаџменту“ са почетка текста је заправо имплицитна оптужба да је Аврамовић хтео да за себе задржи 5 милиона евра. Затим је ту наглашавање да је „наш план“ био развој аеродорма у Нишу што је потпуно нетачно.

Интересантно да је министарка такође прецизније дефинисала да је држава заправо донирала а не инвестирала у последње три године. Сазнајемо нову информацију да ће и Поникве бити стављене под контролу док изостанак помињања Мораве закуцава још један ексер у њен ковчег трагичног мртворођенчета.

Да ли ће Нишлије изгубити свој аеродром и да ли ће летети скупо?

Не. Заправо све ће бити у реду.

Колико год да вам се гади горе рашчивијана драма око политикантског преузимања будите уверени да ће све бити у реду. Тржиште Србије тек треба да расте када је ваздушни саобраћај у питању, пара за његов развој ће бити и колико год да неко покуша да упропасти ову бајку која тек треба да наступи – неће успети.

Али хајде да у интересу истине додатно разјаснимо неке ствари.

Опаска министарке Михајловић да нико неће „однети“ аеродром је наравно фактуално тачна. Да ли ће држава добро управљати „Константином Великим“? Наравно да не. Држава Србија и њени кадрови никада нису били добри менаџери која год да је власт у питању. Ако причамо о аеродромима постоје само две особе у Србији за које поуздано знамо да могу да направе чудо када се ради о овој области. То су Саша Влаисављевић и Бојан Аврамовић. Сви остали тек треба да се докажу или заправо ураде нешто да би се уопште квалификовали за разматрање.

Фамозно ограничење Ниша на милион путника. Заправо у питању неће бити никакво ограничење, неће бити затварања терминала када се досегне та цифра нити ће „Константин Велики“ на било који начин престати са својим растом, карте неће поскупети и грађани неће бити онемугућени на било који начин. Како Танго Сиx сазнаје из више извора механизам компанзације или „одштете“ ће највероватније бити исплата одређеног новца од стране државе Вансију када сви аеродроми у држави заједно пређу милион путника. Да ли ће механизам бити „пребијање“ (Ванси плати мање годишње концесионе накнаде) или нешто друго – небитно је. Ванси ће у склопу своје стратегије зараде великих пара не би ли повратио велике паре које је дао за концесију довести лоw цостере у Београд. Дакле не само да Ниш неће стати него ће и Београд постати место са више опција. Путници сигурно неће губити и то ће поред финансијског сегмента бити још једна позитивна страна концесије. Под условом да не постоје изненађења о којима ћемо касно сазнати.

Раскиди уговора са тренутним лоw цостерима и другим авио-компанијама које саобраћају за Ниш се могу искључити као опција, такође не би требало да дође ни до повећања такси. Наравно, једном кад држава преузме управљање свакаква глупост је могућа али овим потезима би много брже зацементирала судбину „Константина“. То би се догодило брзо, било би веома гласно и као што смо видели за викенд, не би изгледало лепо на улицама.

Улагање државе до сада? Пре ће бити улагање града Ниша.

Кад министарка прича о улагањима, па се затим самопрецизира да су у питању донације, говори пре свега о Директорату цивилног ваздухопловства, СМАТСА-и (Контроли летења Србије и Црне Горе) и Аеродрому Никола Тесла. ДЦВ улаже паре и ресурсе као донације у погледу безбедности и обезбеђења летења и земаљских операција, њихов буџет је независан од државног буџета, долази из Европе и никако се не може сматрати инвестицијом у медијско-манипулативном смислу. СМАТСА такође, све њихове паре долазе такође директно из Европе, никако из буџета Србије и они заправо граде своју инфраструктуру и немају никакве везе са оператером аеродрома. У питању су торњеви за контролоре и друга опрема неопходна за оспособљавање летења разних категорија цивилних и војних ваздухоплова. Обе државне агенције би ово радиле чији год да је аеродром формално, био то Ниш или неки други. Држава би једино могла да их спречи да то ураде, што не би било по европским правилима али знате већ какав је политичар или неки нижи ваздухопловни бирократа кад се наљути. То завидно до бесмисла и способно за разне деструкције ако се заинати.

Једино оправдање за „државне паре“ тврдњу је заиста издашна помоћ Аеродрома Никола Тесла Нишу, како у парама тако битније у опреми и стручној помоћи која није гламурозна за истаћи и ближе описати у политичким обрачунима али у струковној перспективи је непроценљива. Београдски аеродром свој енормни профит несебично дели и са другим аеродромима у земљи.

На крају, да ли је тачна та тврдња Зоране Михајловић о много већим потребним улагањима које град ни аеродром као предузеће не могу изнети ради дугорочног ширења капацитета? Јесте. Ниш ће још расти (упркос Ванси „ограничењу“) и потребан му је озбиљан кеш. Оперативни трошкови, ликвидност и плате су већ постигнути али у све остало неко треба уложити. Држава тренутно фискално сасвим ОК стоји, мора ли ову врсту улагања да конвертује у власништво или да због њега преузима контролу? Да не започињемо дебату о философији употребе субвенција али оно што као политичар не би требало да радите је иритација већ изиритираног локалног становништва којима су већ неке надлежности и државне компаније одузимане. Нико не жели људе на улицама макар то била опозициона мањина. Они стварају вести, ви постајете нервозни због тих вести.

О каквом то „нишком аеродромском чуду“ причамо?

Да остане записано макар за колективно сећање наше индустрије, да је једна група људи направила изузетну ствар у веома депресивним условима. Од хиљаду и нешто стигли су до 332.000 путника, 11 линија, 5 линија Рајанера и Визера, довели су чак и Свис из Цириха.

Када је Бојан Аврамовић на почетку свог пројекта хтео да копира Западну и Источну Европу и удружи околне општине у почетном финансирању аеродрома само га Пирот није искулирао:

– Не да нас нико није саботирао на почетку него нису знали шта радимо. Никада ни од Вучића ни од Зоране нисмо имали проблем. – причао је Аврамовић пре ових дешавања:

– Почели смо целу причу са милион евра. Аеродром на почетку технолошки није могао да одговори авио-компанијама. Град је давао помоћ све до децембра 2017. године када су задњи пут платили око 45% износа плата. Од 2018. године постигли смо самоодрживост за оперативне трошкове и плате.

Аеродром „Константин Велики“ је једно од ретких предузећа које има решене имовинско-правне и урбанистичке односе. –

На панелу посвећеном аеродромима на другом Ваздухопловном самиту Југоисточне Европе у организацији Танго Сиx Евентса Аврамовић је 9. марта, дакле пре свих дешавања, имао још добрих вести:

– Нисмо самоодрживи због лоw цост превозника. Велики фактор и приход представља превоз терета, ту је концесија за робно-царински терминал што чини још 25% од укупних прихода, ту је и наплата паркинга као одличан извор прихода. Направили смо велике резове, на пример за репрезентацију смо укинули непотребне трошкове и за 3 године овај трошак фиксирали на не више од 500.000 динара. Запослили смо младе људе, добили велику помоћ Аеродрома Никола Тесла у њиховој едукацији. Пре неколико дана смо усвојили средњерочни и дугорочни план развоја аеродорма и такса од 3 евра остаје до 2021. године.

До 2021. имаћемо око 650.000 путника. У питању је раст од 300% и то то организационо више неће бити реално. Биће то огроман раст. Приходи ће од туризма бити одлични. На пример, број туриста, од укупног броја путника, ће бити око 76.000 у 2021. години. Ако у најгорој варијанти разматрања кажемо да свако од њих остави минимум 50 евра приход града ће бити 11 милина евра у тој години. Аеродром може сам да финансира све испод милион евра, тренутно имамо нула динара кредита. – причао је Аврамовић само три недеље пре ових дешавања.

Све до 2006. године аеродром у Нишу морао је да добије и одобрење Јата у случају да жели да доведе неку авио-компанију. Од тада Нишлије су се избориле за своје, направиле објективни успех на Европском нивоу и сада им треба новац за даље. То не мора да значи да им се тај успех мора одузети на овај начин.

Тако да Нишлије, браните своје достојанство и најбитније – принцип да свака иницијатива одрживог успеха мора доћи од приватника или локалних званичника. Држава не зна да управља.

Покушајте да одбраните и универзалан принцип способности и резултата макар они дошли и од некога ко је у СНС-у. Потпуни миндфуцк, знам.

(tangosix.rs)

: Петар Војиновић: Вучић потврдио ограничење Вансија за „Константин Велики“ и сукоб унутар нишког СНС - Шта се крије иза преузимања аеродрома од стране државе?
Влада Републике Србије на један административно-формлани корак далеко је од преузимања комплетне имовине аеродрома „Константин Велики“ у Нишу. Председник државе јуче је званично потврдио да ће Ванси (на неки


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар