среда, 11. април 2018.

Како мали Перица чита Закон о родној равноправности, увод

Како мали Перица чита Закон о родној равноправности, увод
Михаило Алић 11. априла 2018. 0
Мали Перица (Ђокица) или дечак са краја Андерсенове бајке „Царево ново одело“ свакако имају своје јединствено читање и интерпретацију прича и догађаја које одраслима изгледају онако како су им рекли да треба да изгледају, док је невино дечије разумевање нешто сасвим друго. Деца ће рећи ствари које се одрасли не усуђују, јер боље познају, или мисле да познају друштвени концепт истине, док је за децу она ствар слободне интерпретације и узимања свега на основу номиналне вредности. Да не дужим, узело дете нацрт Закона о родној равноправности, па на прескок чита и чуди се чудом. Ево неких његових запажања, и питања која су му се јавила док је читао:

Члан 4, став 3: „Родном дискриминацијом сматра се и узнемиравање, сексуално узнемиравање и сексуално уцењивање, родно засновано насиље и насиље према женама, …“. Хм, ово није случајно да се насиље над женама проглашава дискриминацијом, то ће сигурно имати додатне бенефиције за жене, па ће оне бити и жртве насиља и жртве дискриминације, значи добијаће одштету и за једно и друго. Значи за један шамар или једно додиривање по колену ће им бити опроштено забушавање у кући или на послу, и имаће све врсте одштета предвиђене законом, о којима ћемо говорити када се појаве као засебан члан.
Члан 6, став 1: „Вишеструка (укрштена) родна дискриминација постоји када је лице или група лица изложена дискриминацији по основу пола односно рода и по основу још једног или више личних својстава“. То значи да је Ромкиња која је жена, лезбејка и инвалид потпуно заштићена од могућег отказа јер увек може да тврди да је то дискриминација из било ког од ова четири критеријума, па је четири пута заштићенија од мушког инвалида који није припадник националне или сексуалне мањине.
Члан 7: „Родно одговорно буџетирање представља увођење принципа родне равноправности у буџетски процес, што подразумева родну анализу буџета и реструктурирање прихода и расхода са циљем унапређења родне равноправности, у складу са законом којим се уређује буџетски систем“. Ово ми делује одлично за мушкарце, коначно ће средства за њихову здравствену заштиту достићи ниво који се улаже у здравствену заштиту жена, мада ако знамо да ће то контролисати феминисткиње, као и све остало у вези примене овог закона, од већег улагања у здравља мушкараца неће бити ништа. То је свакако начин да се више средстава из буџета одлије за „потребе“ жена.
Члан 8, став 7: „насиље према женама означава кршење људских права и облик дискриминације према женама и представља сва дела родно заснованог насиља која доводе до или могу да доведу до: физичке, сексуалне, психичке, социјалне, односно финансијске повреде или патње за жене, обухватајући и претње таквим делима, …“ Дакле као и у Закону о спречавању насиља у породици, и овде је насиље и сама помисао на насиље, које доводи или може да доведе до повреде или патње за жене. Значи жене никако не смеју да пате, а оне су знамо веома осетљиве, па од љубави до мржње само корак их дели, и склоност ка патњи је изражена, тако да од почетка примене овог закона морате са женама веома опрезно, не узимати их у руке из страха да вам не испадну и поломе се као порцуланске фигуре, или стаклена менажерија, никако не повисивати тон гласа, јер се може подвести под претњом која се такође санкционише, а у вашем досијеу постајете обележени као насилник, иако се не зна да ли сте жену пребили до крви, или само благо повисили глас. Уз статус жртве, она добија експресни развод, аутоматско старатељство над децом и сву вреднију покретну и непокретну имовину (мање вредне ствари ће вам галантно оставити да опчините будућу изабраницу). Наравно добиће и финансијску помоћ од државе, али о томе касније.


Члан 8, став 8: „узнемиравање јесте свако нежељено понашање које има за циљ или представља повреду достојанстава лица или групе лица по онову пола односно рода, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење“. Ово је већ лако доказати, само треба рећи „изјавио је да ми добро стоји уска блуза“, то одмах на послу „ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење“, па је потребно да насилник добије отказ, а жена жртва дође на његово (руководеће) радно место.
Члан 8, став 10: „сексуално узнемиравање јесте сваки нежељени вербални, невербални или физички акт сексуалне природе који има за циљ или представља повреду личног достојанства, а нарочито ако се тиме ствара … (исто као и у претходном ставу, да не понављамо)“. Дакле, више не морате ни вербално ни физички да делујете, довољан је и „невербални акт“, значи поглед, помисао, сан, па да почините овај злочин.
Члан 8, став 14: „послодавац је домаће или страно правно и физичко лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица, изузев органа јавне власти“. А после се на сајту Координационог тела за родну равноправност, које је припремало (писало) овај нацрт Закона, појављује саопштење од 29.12.17. у коме се тврди да су злонамерне тврдње да нацрт „предвиђа обавезне квоте за приватне компаније“, као да су страна лица која послују у Србији јавна, а не приватна предузећа, а исто се односи и на домаћа лица.
Члан 8, став 18: „Изрази којима су у овом закону означени положаји, професије, односно занимања, изражени у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски пол лица на које се односе“. Значи овај Закон ради ефикасности језика користи граматички мушки род за занимања оба пола, али од свих других захтева коришћење родно осетљивог језика у коме су називи занимања различити према полу лица на које се односе.
Члан 9, став 7: „Лице које је претрпело штету која је настала као последица родне дискриминације из става 1. овог члана има право на исплату накнаде штете, која не може бити унапред ограничена одређивањем највећег износа, већ мора бити одговарајућа и сразмерна претрпљеној штети, у складу са законом“. Ево, већ смо дошли до тога да је пријављивање дискриминације уносно, и то може бити врло уносно, сразмерна претрпљеној штети, чије процењивање се нарвно може и надувати, као и у сваком одштетном захтеву.
Члан 12, последњи став: „Акционим планом одређује се и начин сарадње са удружењима; одређује се план извештавања удружења која су укључена у спровођење мера из акционог плана, као и подаци које та удружења уносе у извештаје, а који се, пре свега, односе на податке о планираним и реализованим пројектима који укључују и податке о висини утрошених финансијских средстава за поједине пројекте. Акциони план доноси Влада“. Предивно, сада видимо да ће нас имплементација родне равноправности доста и коштати, посебно ће се радовати удружења (феминистичке НВО) које ће бити укључене у реализовање акционих планова. Ваљда је то оно када се говори о пуној запослености жена, оне ће бити запослене у овим непродуктивним активностима.
Члан 13 до 15, извештавање: „Органи јавне власти и послодавци који имају више од 50 запослених и радно ангажованих лица, дужни су да одређују и спроводе посебне мере, у зависности од циљева које је потребно остварити њиховим одређивањем и спровођењем. Институција одговорна за реализацију активности из акционог плана из члана 12. овог закона дужна је да до 31. јануара текуће године за претходну годину достави Министарству (надлежном за родну равноправност) извештај о предузетим мерама“. Значи, нико се неће моћи провући да не примењује родну равноправност.
Члан 20: „Посебне мере се одређују и спроводе у свим сферама друштвеног живота у којима постоји родна неравноправност, односно неравноправно учешће, заступљеност, третман и положај лица једног пола у односу на лица другог пола. Неравноправна заступљеност постоји у случајевима када је заступљеност лица једног пола у одређеној друштвеној области, односно у делу те области, мања од процентуалне заступљености лица тог пола у укупној популацији“. Да ли то значи да и у полицији и војсци (о рударима и ђубретарима и да не говоримо) треба да буде 51% жена? Да ли ће се исправљати неравномерност (феминисткиње то зову неравноправност, иако то нису синоними, али овај њихов делује емотивније, и као позив на акцију за исправљање стања) и у судству, школству, социјалном раду, и додељивању старатељства по разводу, где мушкарци чине максимум 10 – 20 посто?
И ту се дете умори, приспава му се од сувопарног и строгог закона, помисли да ће имати ружне снове после толико насиља коме је било вербално и психички изложено, па заклопи закон и пође на починак. Свакако да ту има доста тога што је на прво читање пропустило, но вратиће се оно штиву неком другом приликом, јер је тематика свакако важна за опстанак света, а одрасли су заинтересовани да чују и његово виђење и суд.



сваке среде за СКК пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

Како мали Перица чита Закон о родној равноправности, увод | Српски културни клуб
Најслободније место на интернету


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар