Прослава у центру пажње, хвалоспеви и карање противника. У центру пажње као и сваки дан вођа самоуверено прича климачима главе. Све је као под конац, еуфорија кључа, заставе вијоре…
Ако кажеш нешто што није по вољи руље одмах си човек који мрачи. Тек кад прође неко време оно што си критиковао а био критикован због критике постане у људима мишљење које прихватају као своје али када они то схвате увек буде касно…
Упадамо несвесно у неки вид фашизма. Обрачунавамо се са неистомишљеницима сурово без икаквог смисла. Ниси по вољи партијашима, ниси по вољи навијачима. Приморавају те да се осећаш као они. Рецимо мени ништа није значила победа наших одбојкашица јер живим у држави која обезвређује институције, знање, достојанство па и спорт. Нисам заинтересован за успехе у шамарању лопте преко мреже. Нисам се осетио усхићено ни еуфорично због њихове победе. Нисам писао по фејсбуку “ То Српкиње, јебале сте мајку свима “. Нисам вам ја од те еуфорије. Сваки дан видим нешто што је присутно а то су гладни људи које нико не ферма, као да нису присутни. И сад треба да виленим што је репрезентација овакве Србије победила у одбојци. Не могу, јер спортска такмичења губе смисао када сами живот постане неподношљив у сопственој држави. У Лидлу био је меч између купаца па ко више накупује јефтине пилетине тај је победио. У СМС порукама беспоштедно надигравање оних који уплаћују дал’ треба да остане у Задрузи нека гологуза фанфуља или оних који уплаћују неком болесном детету. И сада сам ја који протажира мрак говорећи о ономе што нам се дешава. Ја сам тај који пише патетику. Дакле, патетика је ако кажеш да је народ гладан, да се деца лече порукама, да људи брљају по контејнерима, да смо корумпирано друштво итд. Али да сам се придружио руљи и клицао победи одбојкашица био би супер – кул лик. И најбоље је да се придружим напредњацима па се утопим у имагинаријум.
Јуче је десетогодишњица напредњачког постојања била у центру пажње а стрељани ђаци под шапом фашизма из прошлог оног светског несрећног рата били су споменути реда ради. И да сам то јуче написао као за победу одбојкашица, неки напредњак би ми рекао да мрачим и да пишем патетику. Толико смо побегли од реалности да више и не схватамо своје ставове. И заиста се слажем са једним мојим пријатељем да нам се народ несвесно утапа у фашизам.
Могу ја да гледам своја посла али ако бих то урадио постао бих само још једно више плашљиво говно које се утопило у септичку јаму. Данас је такво време да они који носе светло заправо мраче, а они који мраче су светитељи.
Тешко време за маторе пријатељу мој… Знам Џони, јебено знам шта хоћеш да кажеш…
 |
У шта се то претварамо? Прослава у центру пажње, хвалоспеви и карање противника. У центру пажње као и сваки дан вођа самоуверено прича климачима главе. Све је као под конац, еуфорија кључа, заставе вијоре… Ако кажеш… |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар