Откако је Зоран Ђинђић руком ЦИЕ у Србији преузео власт, осим код политичара и велике већине новинара све више је у српском свакидашњем говору присутан израз мека окупација, као и разни происходећи облици сличног значења. Тиме се хоће рећи да је у Србији на снази нешто што личи на окупацију а није.
Хајде да погледамо шта се ту дешава.
Ако је на тлу Србије једна војна база Америке, са најмање 6000 војске, плус све што иде у пакету са њима, од наоружања до кантине, ресторана, амбуланти и болнице, мада држава Србија нигде ништа није одобрила потписом да се то састави на њеном тлу; ако је у окружењу те војне базе читав низ области прекривен војницима Велике Британије, Италије, Немачке, Француске… а да ни једна од тих држава није сагласношћу државе Србије ту стигла већ под принудом одлука Уједињених нација, која је пред Србима прокоцкала свој интегритет у свим годинама од 1992. до 1995. и 1999., поставши саучесник у тада извршеним злочинима над Србима, у Крајини, Републици Српској и Србији; ако се на Косову и Метохији разбашкарила шиптарске скупштина, са одговарајућим установама власти која не признаје Србију; ако је од Зорана Ђинђића па до Александра Вучића све и једна власт доприносила осамостаљивању делања те исте шиптарске власти и за рачун тога са правним копилетом по имену Европска заједница склапала уговоре који дају правну снагу Шиптарима као поседницима Косова и Метохије; ако је све и једна власт од Зорана Ђинђића па до Александра Вучића у потаји углављивала па испуњавала усмене захтеве америчке, великобританске, немачке и француске екселенције; ако је Александар Вучић с пуном свешћу и слободне воље потписао некакве бриселске папире који су установили границу око Косова и Метохије а Уставни суд се прогласио ненадлежним за решавање ваљаности његових потписа; ако странци, увек и по правилу са Запада, по школама и факултетима у Србији држе предавања која немају везе са наставним програмом тих образовних установа већ су усмерени против Срба; ако такозване невладине организације несметано агитују о вечној српској кривици пред људима и Западом; ако широм целе Србије постоје и шатићене су канцеларије из којих се шире уверења која су у супротности са слободом и традиционалним ликом живота Срба; ако америчка и остале западне чизме слободно могу да шетају свуда по Србији; ако скупштина Србије усваја законе који су далеко од токова живота у Србији а у сагласности су са духом правног копилете ЕУ; ако је све и једно гласило са националном фреквенцијом у рукама оних који све напред речено одобравају и са похвалама истичу… и још много, много тога АКО, онда је Србија окупирана земља.
Не постоји мекана окупација. Постоји мекан мозак, мекана воља, мекан човек, али окупација не може да буде мекана. То је као и операција слепог црева. Нема мекане операције слепог црева. Или је операција или није. Постоји само мекана свест, одсуство жеље да се види оно што јесте.
А што се тиче Косова и Метохије, уопште се не слажем са онима који ће само за тај суштински, најдрагоценији, најузвишенији део Србије рећи да је окупиран. Онима који тако говоре веома радо бих чекићем млатнуо по палцу леве ноге, па да виде како то боли. Не палац – него цело тело изложено је болу. Дакле, оно што су до пре неког нараштаја знала и деца у основној школи, данас је сасвим избрисано из свести и понашања: целина увек испашта, кад год је угрожен ма који њен део.
Умире се од канцера простате, од канцера једног бубрега – а не од канцера целог тела. Ваљда је то јасно. Стога, ако је Косово и Метохија под окупацијом, што је до краја ублажио и разводнио и у лаж и маглу пренео Александар Вучић, онда је и цела Србија окупирана. Али на нашу велику муку та окупација се са Зораном Ђинђићем постепено ширила по разноразним установама у Србији, да бисмо данас, са главним жрецом антисрбизма Александром Вучићем, имали врхунац те исте окупације, да за њу гласамо, одобравамо је и као пијани и луди и наркотизирани вапимо за њом.
Уосталом то најпотпуније потврђује Вучићево недавно потписивање папира који америчкој чизми даје слободу да улази у наше станове, без куцања, као и у наше установе, школе, болнице… да успут понеког прегазе и да за то ником не одговара.
А Александар Вучић ће грлено рећи: „Наша политика је – ми волимо Србију, поштујемо САД и Русију, идемо у ЕУ, али волимо Србију изнад свега“. Па да бисмо видели да се не спрда са Србијом и Србима, ништа мање грлено добацује: „Нисмо ништа лоше урадили, радили смо најбоље за нашу земљу“. А да, преко редовне вике и галаме, располаже и способношћу умног сагледавања живота, обрадоваће нас капиталном сентенцом: „Доста је Србија живела у небесима, треба да живи на земљи, чврсто, тврдо и да гледа у будућност“.
Треба ли рећи да је ово школски пример опаке и погане злоупотребе ума и српског језика, да такво обезвређивање и смисла и збиље давно Срби не видеше. Тумачити ове бахате и надобудне бесмислице нема потребе. Једина разумна последица гласи: „Александре Вучићу, можеш да солиш памет онима којима си дао посао и који ће у страху да га не изгубе и више од те соли примити по својој глави. Али не можеш то радити осталима у Србији који су скупљи, далеко скупљи од тога чиме ти задобијаш такозване присталице. Стога ти се најдобронамерније поручује, као коловођи свих антисрба у Србији, одступи од власти док није касно.“
Јер Србија је окупирана земља, а то значи да у Србији има и оних који сарађују са окупатором, захваљујући којима се и одржава окупација. Они који су са Србијом живели и живе у небесима знају да слобода нема цену, а до ње се долази борбом против окупатора и њихових слугу, како међу политичарима тако и међу разним невладиним организацијама.
Не млаћем сламе, испирањем уста празним речима, хватањем промаје по улицама и трговима, мимикријом која се зове избори, чекањем зеленог светла на семафору, чекањем да падне киша, писањем коментара на популарним сајтовима, учешћем у анкетама, потписима… До слободе долази се делањем, непрестаним, против окупатора и њихових слугу, као што нам са неба поручују Срби: „За крст часни и слободу златну“. Да крв Црнога Ђорђа крене нашим венама.
Срђан Воларевић
| Окупација или протекторат или доминион Откако је Зоран Ђинђић руком ЦИЕ у Србији преузео власт, осим код политичара и велике ве |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар