Са Вучићем сте увек на економском губитку
Вероватно сте приметили да је Вучић у последње време знатно смањио своју самохвалу о економским успесима невиђеним у „новијој историји“. Није ни чудо. Статистичке опсене које је јавности бацао у очи имају своје домете и рокове трајања, као и неопрезна обећања, па се ваља суочити са реалношћу. А једна од реалности која занима сваког човека јесте стварна вредност примања коју остварује без обзира да ли се ради о платама (зарадама), пензијама, социјалним принадлежностима или некој други врсти примања. Када кажемо стварна вредност мислимо на реалну количину роба и услуга која се за неки дати износ примања може купити односно платити. И ма како то грубо звучало у другој декади ХХI века, у опсцесној, до апсурда изманипулисаној, економији каква је Вучићева, количина меса и купуса коју сте, за своје примање, могли да купите прошле године и данас, остаје једина мера реалних економских вредности које просечан грађанин може да разуме.(1) Све остало је илузија човека залуталог у област коју не разуме, а довољно медијског моћног да од апсурда прави „историјске истине“.
На његову, али и нашу несрећу, економски закони имају снагу природних закона, само што делују „“ex-post“ (уназад, после неког времена), па се то мешање „баба“ и „жаба“ да би се сува кост назвала печеницом увек лоше заврши по државу и грађане. Да би се лакше разумели даћу вам један пример.
Почетком септембра, премијер Ана Брнабић похвалила се у Нишу смањењем јавног дуга у односу на БДП, што је нешто касније потврдио и председник Вучић. „Имамо и смањење јавног дуга, много више него што је било планирано и данас он износи 64,5 одсто, а очекујемо да је могуће да се спусти на 62 одсто БДП-а до краја године”(2).
Лепо и још лепше. Овде се очигледно ради о податку закључно са 31.08.2017. који још није званично објављен ( у јулу је било 66,2 процента), али вероваћемо премијеру. У односу на 31.12.2016. када је тај показатељ износио 74,1 проценат, то је страховито добар резултат или, како рече наш чувени економиста Небојша Катић “подвиг раван чуду”(3). Он је израчуно да би стопа раста БДП-а која може довести до оваквог резултата морала бити на нивоу 7 одсто годишње. Невоља је што званични подаци говоре да је раст БДП-а ове године свега 1,8 одсто(4), далеко испод чак и од планираних 3 посто. Како је онда ово могуће?
Лако. “Тајна је у начину обрачуна БДП-а у еврима. Статистика покушава да погоди колико је у једној години произведено и реализовано роба и услуга на територији Србије, по тржишним ценама. Тај динарски збир (номинални БДП) дели се просечним курсом евра чиме се добија БДП у еврима. Што динар више јача, то је БДП у еврима већи. Управо је такво јачања динара и довело до апсурдне стопе раста БДП-а у еврима, и последично, до пада коефицијента задужености. И скорашњи пад долара у односу на евро је додатно помогао паду коефицијента задужености будући да је око 32 процента јавног дуга у доларима”.(5)
Ненормалан пад евра у односу на динар, односно јачање динара у односу на евро, од почетка лета, сигурно сте сви приметили. И вероватно сте се томе чудили с обзиром на константан раст цена и БДП за 1,2 одсто мањи од предвиђеног. А они који су у материји чудили су се и далеко више јер знају да је поред изузетно ниског привредног раста, дефицит трговинског биланса у овој години повећан за око 22 процента у односу на прошлу, а дефицит текућег биланса порастао је чак за 48 процената.(6) Истовремено, током 2016. просечна вредност евра износила је 123,1178 динара, током осам месеци 2017-те 119,00 динара(7), а тренутно 118,54 динара.
Па, ето разлога, зашто нам се јавни дуг смањује у односу на БДП. Чиста шпекулација. Важно је изаћи пред новинаре и похвалити се “чудом”, или рећи како је просечна плата порасла на преко 400 евра! Наравно, овако играње с курсом динара доћи ће на наплату, но нажалост не само Вучићу, Брнабићки или Јоргованки Табаковић, већ свима нама.
Надам се да су сада неке ствари око манипулисања Вучићевог режима економским категоријама јасније. И да схватате зашто су месо и купус (или други натурални показатељи) као мера реалних вредности примања у Србији далеко сигурнији показатељ него изражавање у еврима. Једноставно, политика нереалног курса увела нас је у апсурдну ситуацију да нам потрошна добра поскупљују и у еврима, не само у динарима.
Могли би о томе да причамо и причамо, али како то рече Балашевић “принцип је исти све остало су нијансе”. Време је да се вратимо примањима као главној теми текста.
РАСТ ПРИМАЊА КАО ПАД КУПОВНЕ МОЋИ
Пре око четри месеца, још увек у улози премијера, Вучић је обећао десет одсто веће плате у јавном сектору до краја године(8), али сада избегава да говори о томе, а када мора користи неодређен израз “значајно повећање”(9).
Уместо Вучића, нестрпљивој јавности се по питању повећања плата прво, током августа, обратио министар финансија, Душан Вујовић, како би јавности обзнанио да надлежни још увек рачунају колики би проценти повећања могли бити, да би премијер Ана Брнабић 06.09.2017., из Ниша поручила готово исту ствар најавивши како ће се одређеније моћи говорити после 15. септембра када ће се знати “какав ће бити договор око повећања минималца”.(10) Но, приликом гостовања на РТВ-у 18. септембра премијер је само поновила: “И даље водимо разговоре са ММФ-ом и наше интерне калкулације колико би могло да буде повећање, а да се не угрозе фискална стабилност и дисциплина“(11) – што је, уз додатак да надлежни не желе да све што имамо дамо у потрошњу, већ желе да стимулишу инвестиције а да раст „иде“ из извоза и инвестиција, овом аутору сигнал да то повећање, када се напокон једном прорачунају и договоре, неће бити веће од 5,5 одсто на просечном нивоу, па шта коме западне.
А шта ће коме запасти и какви ће критеријуми бити коришћени да се одреде проценти повећања појединим областима то, вероватно, зна једино Вучић. Међутим, оволико пролонгирање и рачунање, преговарање и растезање, лако може значити намеру да се повећање оперативно “гурне” у следећу годину, како се не би оптерећивале овогодишње позиције буџетског биланса, или да се са повећањем иде од 1. децембра, како би се те позиције оптеретиле што мање. Близу смо октобра и када узмемо у обзир процедуре то је сасвим могуће. То би значило, одлука се доноси у догледно време, а примена иде од 1. јануара 2018. (или 01.12.2017). Тако се штеди буџет, када се већ мора трошити на геј параде, родне равноправности, операције за промену пола о трошку државе и остале европске вредности.
Но, просечан грађанин Србије, који покушава да преживи између своја два примања, сигурно је приметио још једну ствар. Поскупљења. Талас повећања цена прехрамбених производа, пре свега меса и месних прерађевина, гардеробе и обуће, дечијих и ђачких артикала, али и лекова, средстава за хигијену итд. запљуснуо је продавнице и пијаце. Готово не скривајући радост због оваквих трендова, који већину породица у Србији држи на доњој граници сиромаштва по стандардима ЕУ, министар Вујовић је изјавио: „Очекујем да ће номинални раст (прихода у буџету-прим. аутор) бити колико је планирано, пошто имамо мало већи раст цена”(12). Да преведем на прости српски, министар се нада да ће буџетски приходи настали повећањем раста цена надоместити реалан привредни раст који је изостао.(13) Односно, веће цене значе и већи прилив буџета по основу ПДВ-а.
Дакле, пројектанти наше економске судбине не сагледавају поскупљења као опасност по стандард, здравље и радну способност становништва, нити као претњу (микро и макро) економској стабилности земље, већ као економску појаву краткорочно благородну за пуњење државног буџета. Страшно. Као да сутра не постоји.
У таквим околностима и није толико важно колико ће Вам се примање повећати већ коликим ће поскупљењима то повећање бити праћено. Струја, грејање, вода, комуналне услуге итд., све то је под директном контролом политичког естаблишмента, а остало под индиректном. Чак и пијаца, да се не заваравате. Илустроваћу Вам то примером у коме користимо податке са званичног сајта Владе Републике Србије.
Према званичним подацима Министарства трговине, од 2002. до 2005. просечна месечна нето зарада била је нешто мања од просечне потрошачке корпе, а од 2012. (посматрамо Вучићеву еру) просечна зарада је за чак 30 до 40 одсто нижа од вредности потрошачке корпе. (14)
Рецимо, у јулу 2017. године вредност просечне потрошачке корпе у Србији износила је 69.511,12 динара, а просечна нето зарада 48.101,00 динара, односно покривала је 69 одсто потрошачке корпе. У истом месецу (јулу) 2016. просечна потрошачка корпа износила је 67.143,82 динара, а просечна нето зарада 46.280,00 динара, што значи да је такође покривала 69 одсто потрошачке корпе.(15) Дакле, држе нас на истом. А сетите се само помпезних Вучићевих конференција на којима су најављивана повећања примања у јавном сектору, бољи живот, држана слова просперитету. Овде треба нагласити да ће због поскупљења услуга које се не виде у потрошачкој корпи (најављено повећање струје, грејања, комуналмих услуга итд.) реална куповна моћ у 2017. бити мања него претходне године.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Морамо напоменути да су горе изнети, а крајње забрињавајући, подаци о односу просечне потрошачке корпе и просечне нето зараде, дати са сајта Владе, дакле на начин и по методологији коју је Влада сама установила, а која је по њу најповољнија. Она никада не изражава реалност са којом се грађани суочавају, а која је много отужнија.
Рецимо, колико грађана у Србији данас остварује примања у висини месечне нето зараде и већа? Релативно мало. Преко 60 посто становништва не остварује просечна примања већа од 35.000, па је слика реалне потрошачке моћи далеко суморнија, јер они покривају само 50 одсто вредности потрошачке корпе. А где је остало?
Оно предложено изражавање у натури, које у XXI веку неком може изгледати смешно, каже нам да смо за просечну зараду у децембру 2015. могли да купимо 110 килограма свињског меса, у децембру 2016-те 121 кг, а у августу 2017. тек 98 килограма. А купуса смо за исте месеце 2015. могли да купимо 2.147 кг, 2016-те 1.726 кг, а 2017-те само 1.530 килограма.(16)
Зар ове цифре о месу и купусу, обичном грађанину Србије, који само тражи могућност да нормално живи од свог текућег или минулог рада, не говоре више од свих Вучићевих празних статистика, склепаних тако да “свакога дана, у сваком погледу, све више напредујемо…”?! При томе, наглашавамо да Вучић, а ево и његови први сарадници, намерно и срачунато доводе јавност у заблуду злоупотребом статистичких података и неких инструмената економске политике (попут курса, повећања примања итд), зарад стицања јефтиних политичких поена и очувања власти. Ту нема дилеме.
И зато док народ чека рачуницу Вучићевих „експерата“ о проценту повећања, још једанпут наглашавам да је мање важно да ли ће то повећање бити 5 или 10 посто, од тога колико ће Вам кроз усмераване таласе поскупљења узети натраг, 15 или 20 посто. Јер, не заборавите – са Вучићем сте увек на економском губитку …!
___________________________________
Одреднице:
Наравно, ко не воли месо и кромпир може узети неке друге намернице или тзв. „корпу“, али коју ћете креирати сами.
http://ift.tt/2hVrutf
http://ift.tt/2gkfr4Y
http://ift.tt/2hVi7tE
http://ift.tt/2gkfr4Y
Исто
http://ift.tt/2gkG0ap
http://ift.tt/2hSRPbj
Исто
http://ift.tt/2hVrutf
http://ift.tt/2giCtte
http://ift.tt/2hTbQP1
http://ift.tt/2xaxWmA
http://ift.tt/2gkG0ap
http://ift.tt/2hUlils
http://ift.tt/2gkG0ap (Табела у тексту)
Извор: Фонд Стратешке Културе
| Са Вучићем сте увек на економском губитку - ЦЕОПОМ Истина У таквим околностима и није толико важно колико ће Вам се примање повећати већ коликим ће поскупљењима то повећање бити праћено. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар