ОДГОВОР МИНИСТРУ

недеља, 15. октобар 2017.

ОДГОВОР МИНИСТРУ

ОДГОВОР МИНИСТРУ
Од момента када је изабран на место министра, господин Младен Шарчевић „испаљује“ по разноразним медијима и таблоидима снажне, одлучне изјаве, пароле и најаве. Иницијалном слаткоречивошћу донекле је успео привремено понекога и да завара. „Отварање нових страница српског образовања“, „подизање квалитета“, омогућавање прецизније мерљивости и у оквиру тога најавио родитеље као поуздане оцењиваче. Како није најавио активности за њихову едукацију у том послу, преостаје нам да се припремимо за кошмар у којем ће нас оцењивати образовани и необразовани родитељи и разноразни конзументи „пинк“ културе.
Ниједно од многобројних министрових обраћања медијима није протекло а да он није помпезно најавио „значајно поправљање“ материјалног положаја просветних радника, ево, само што није! Обећава да ће нови закони донети и нови квалитет наставе. Кад смо већ код тога, да Вас подучимо господине министре јер нам је то посао, закон може само да постави оквире а квалитет који помињете, обезбеђује се на други начин и на другој страни. Њега стварају образовани и задовољни радници. Они исти које свакодневно обесправљујете и унижавате.
Како нам се чини, одустали сте и од униформисања деце. Када сте започели кампању и анкетирање, некако је изостављено да се помене како униформе треба да купе сами родитељи. Sunt facta verbis difficiliora (тежа су дела него речи - Цицерон). Са становишта имућног човека који поседује импозантну имовинску карту, то је заиста безначајан издатак, али за родитеље чија су примања слична или нешто мало већа од наставничких, то представља велики издатак.
Приметили смо како сте у складу са најавама, инспекцијску службу довели до перфекције. Решења Ваших инспектора, попут оних из Александровца, представљају срамоту за правничку професију а понижење за све просветне раднике. Помислили смо у једном тренутку да је помоћник министра за инспекцијски надзор смењен управо због тога, али смо се разочарали сазнањем да је ипак реч о случају школе у Земуну.
Избором и доласком на место министра просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић је заиста затекао хаос, али је за годину дана успео да направи још већи. Нови ЗОСОВ који је недавно усвојен у Народној Скупштини Републике Србије на предлог министра и Владе, могао је без икаквог устезања да се назове „Закон о контроли школа“. Поред тога, може се запазити да, што министар више покушава да притегне образовни систем и запослене у њему, ствари му све више измичу из руку, насиље у школама ескалира, просветни радници понижени, омаловажени, застрашени и у горем положају него икада.
Да се осврнемо и на исказану чврсту и одлучну вољу министра за поправљањем квалитета рада јавних школа. Све смо више убеђени у истинитост тврдње да се то министру лично нимало не исплати! Да ли се једном власнику приватне школе уопште исплати да поправља квалитет рада државних школа? Уколико би то урадио, престао би разлог егзистирања школа попут његове. Оне и функционишу на претпоставци да су квалитетније од државних школа! Диференцијација између јавних и приватних школа је видљива и у изменама и допунама Закона о основном образовању и васпитању који се налази у процедури усвајања и то у члану 25.
У својој недавној изјави, министар је утврдио како „зна“ шта највише брине Унију. Да не би остао у заблуди, обавестићемо га да нас највише забрињава наставак урушавања образовног система у Србији. У ствари, то нас доводи до очајања. Затим чињеница да се радом наставника бави огроман број различитих инспекција (као да су наставници не дај боже хулиганска или милитантна навијачка група), баш као и чињеница да се образовно - васпитна делатност и рад школа и установа уређује са неколико десетина, често међусобно неусаглашених закона, а много давно је речено да coruptissima civitate plurimae leges (Тацит).
У Београду, 15.10.2017. године
Ресор за образовни систем УСПРС
Милан Јевтић