Актуелним Законом о трговини Републике Србије забрањена су ограничења слободе обављања трговине на њеном јединственом тржишту. Сви трговци и сва роба на тржишту Републике Србије имају једнак третман, независно од тога да ли долазе из наше земље или иностранства.
Из тог разлога Република Србија, на захтев и инсистирање Европске уније, више не сме потрошачима у Републици Србији да сугерише куповину домаће робе, јер тиме утиче на слободан избор потрошача, а што није у складу са нормама о равноправном третирању производа на тржишту.
Међутим, док наша Влада стриктно забрањује ограничења слободе обављања трговине на јединственом тржишту Србије, слободан проток робе, као један од четири основна принципа Европске Уније, за српске производе не важи! Условљен је испуњавањем техничких захтева које српски производи морају задовољити да би се нашли на тржишту Европске уније – испуњењем стандарда, добијањем атеста, добијањем потврде обезбеђења квалитета, добијања ЦЕ знака саобразности и слично.
Наш производ произведен је и испитан према нормама које важе у нашој земљи и потврде о томе издају установе и институције Републике Србије. Једно од могућих решења да би се наши производи нашли на тржишту Уније представља стандардизација производа или слање производа на испитивање у земљу ЕУ. Надлежне институције у ЕУ ће то учинити врло радо, али уз одговарајућу накнаду. Тај трошак се мора уградити у цену производа српског произвођача, чиме српски производ постаје скупљи на тржишту и губи на ценовној конкурентности.
Ко не схвата игру, схватиће. Европска унија промовише слободан проток роба и инсистира на том спровођењу код Влада земаља у окружењу, када је у питању роба пореклом из Уније. С друге стране, Унија директно не спречава слободан проток роба за инострану робу, чак и не ограничава слободу обављања трговине на њеном јединственом тржишту, али се путем стандарда, атеста, додатних потврда квалитета и других техничких захтева, јако добро брани од наше и роба са трећих тржишта, јер она има и брине о својим произвођачима истих производа. Она жели да се производи купују баш од њених произвођача.
Нажалост, Влада Републике Србије и српски председник Александар Вучић у шизоидном испуњењу захтева према Европској Унији, не схватају колику штету наносе Србији, управо либерализацијом увоза и укидањем готово свих облика царинске заштите. Не схватају, као и претходне поданичкевладе Републике Србије, или имају лични интерес и користи, па не желе да схвате, да су управо то главни узроци гушења домаће прерађивачке индустрије, затварања великог броја домаћих привредних друштава и предузетника, отпуштања радника и енормне незапослености, великог спољно-трговинског дефицита и увећаног јавног дуга Републике Србије, али и посредно недостатка акумулације и инвестиција, смањених прилива у пензиони, здравствени и социјалне фондове, мањка новчаних средстава за војску, полицију, образовање, науку, путеве, развој…
Ваљда нам је доста више понижења, јер ако сами себе не будемо поштовали, тешко да ће нас ико схватати озбиљно у било каквој активности. Оно што нисмо у стању да произведемо, морамо да увеземо, али оно што производимо и што можемо да произведемо, морамо мудро да заштитимо и промовишемо.
Како?
Уведимо и ми додатне техничке захтеве за инострану робу која треба да се прода на српском тржишту. Заштитимо се од неквалитетне робе увођењем стандарда. Заштитимо становништво од сумњивих производа без порекла, и од ГМО производа. Заштитимо становништво Србије од увоза разних генеричких лекова који су још у фази истраживања, јер народ у Србији није експериментални кунић. Заштитимо српског сељака неконтролисаног увоза кромпира, пасуља, лука, парадајза… Заштитимо сточаре у Србији од увоза млека у праху. Не морамо да уводимо царине, уведимо атесте и стандарде које ће издавати српски институти и установе и које ће наплаћивати издавање сертификата, по ценама таквим, да инострани производи не могу да се увезу у Србију или да постану ценовно не конкурентни домаћим производима. Па ко хоће да једе шаргарепу из Европске уније, нека изволи.
Субституишимо увоз производњом домаћих производа и ревитализацијом индустријских капацитета који су ту робу производили у ранијем периоду, а за шта располажемо сировинским и људским ресурсима и за чијим производима постоји тражња. Невероватно је да се угаси ИМТ и производња трактора у земљи чија је просечна старост пољопривредне механизације 40 година.
У мору иностране робе, на рафовима великих трговинских ланаца у Републици Србији морамо да препознамо и купимо робу српског произвођача. Желимо да буде видно означена. Куповином те робе желимо да наградимо рад наших произвођача, предузетника, наших сељака. Желимо да највећи део утрошеног новца остаје у нашем граду, нашој Србији. Тиме се тај новац оваплоћује и увећава. Тиме стварамо реалне претпоставке за опоравак привреде, за инвестиције, за нова радна места, за пораст животног стандарда, за повећање наталитета и опстанак народа и државе.
Постанимо свесни да куповином домаћих производа, обнављамо Србију!
Уместо закључка
Искрено се надамо након увођења забране да ће Срби остати доследни себи, тј. чињеници да често раде баш оно што им се брани и забрањује – макар то биле и забране које потписује и сам Вучић, чија (приватна) Влада једног дана забрани „Купујмо домаће – обновимо Србију“, а сутрадан му као „смета“ што је због хрватске робе, наша роба негде у ћошку.
 |
ЗБОГ ЕУ ВЛАДА СРБИЈЕ ЗАБРАНИЛА „Купујмо домаће – обновимо Србију“ Из тог разлога Република Србија, на захтев и инсистирање Европске уније, више не сме потрошачима у Републици Србији да сугерише куповину домаће робе, јер тиме утиче... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар