Велика игра Русије и америчке дубоке државе
Амерички војни естаблишмент и „невидљива зона“ утицаја који на америчку спољну политику имају банкарски картел и мегакорпорације, иако нерадо, морали су се суочити с чињеницом да се без Русије не може решити ниједно питање како на Блиском истоку, тако и на Далеком истоку. Боли и сазнање да је Русија постала незаобилазан фактор и кад је реч о збивањима у Украјини и ЕУ. По свему судећи, без Русије се неће моћи распетљати ни „балкански чвор“. Наиме, Русија је преузела најјаче америчко оружје – алатке „меке моћи“ иза којих стоји „тврда сила“ и моћ софистицираног високотехнолошког оружја. Mожемо констатовати да је Русија успела да поврати руском народу достојанство, а Русији позицију светске силе, што је велико достигнуће након ружних деведесетих година, када је због последица дисолуције СССР и уопште, руске немоћи, НАТО бомбардовао Србију и Републику Српску. Данас се у Москви, у дипломатским круговима и код чланова разних одбора Думе, уочава решеност да се пронађу начини заштите српске браће од погрома које су доживели у прошлости. Међутим, чврсту политичку опредељеност не прате оперативне активности, па се стиче утисак да Русија није присутна на Балкану, или да није присутна у довољној мери кад остаци „дубоке државе“ могу вршити притисак и претити руководству Српске и Србије. Сви народи на Балкану, изгледа, имају право на државу осим Срба.
Када су вашингтонски планери крајем 1995. године зауставили продор муслиманских јединица и Војске Хрватске према Бања Луци руководили су се проценом да по америчке дугорочне интересе ни у ком случају не би било добро да се поред Срба из Републике Српске Крајине и Срби из западног дела Републике Српске покрену према Србији. Тешко би након таквог развоја ситуације могли било кога уверити да су Срби криви за етничко чишћење у БиХ, а проблем би био и оправдати употребу НАТО артиљерије на српске положаје. Непознаница би била и реаговање Србије. А запоседање Косова, отимање најбогатијих ресурса у Европи – што је круна свих америчких операција на Балкану – постала би немогућа мисија. У Дејтону су усаглашене мапе, ентитетско разграничење и уставна структура БиХ. У годинама које су долазиле Српској су отимане надлежности, и низ њих је под великим притиском пренесено на БиХ.
Многи либерали из низа европских држава, до балканских душебрижника из Београда, Загреба, Скопља и Сарајева, били су узнемирени цртањем мапе коју је за новинаре Дојче веле урадио председник Српске, Додик. Иако је председник Српске нагласио да су нове државне границе хипотетичке, а током интервјуа је провејавао шаљив тон, „Додикова мапа“ је наишла на осуду у медијима неокона и невладином сектору, наравно, оном на донацијама страних влада и фондација попут Сорошеве. Али, глобалистичке силе и њихови оперативци на терену у виду наднационалних корпорација, које су толико моћне да мењају владе, границе, идентитете, културу, померају и народе, представиле су своју нову мапу Балкана. Операционализација је почела 2016. године када је албанском премијеру, Еди Рами, наложено да у Македонији подржи Заева и сруши Груевског помоћу фамозних тонских записа телефонских разговора Груевског, а које је обезбедила једна западноевропска тајна служба. Рушење Груевског, али и Вучића и Додика, нужно је како би се поделиле зоне и ресурси, не само на Косову већ и на Балкану. Боравак Заева у Сарајеву осмислио је Сорош, а реализовали оперативци корпорација – бивши асови ЦИА, америчких Зелених беретки и британског одреда САС – који имају потребне вештине, али и конекције са званичним агенцијама и војним структурама својих земаља. Није им проблем доћи ни до приступних кодова које користе владине комуникације и сателити. Способни су за извођење псиоп и црних операција, основних полуга хибридног рата. Иста структура, за потребе мегакорпорација, Албанце на Косову али и у Албанији обучава војним вештинама. На њиховој мапи налази се југ Србије, Рашка област, Република Српска. Врбују се квислинзи, али и раде процене реаговања Русије и Кине. Циљ је да се на брз и ефикасан начин на Балкану направи хаос, а истовремено Москва спречи да достави помоћ или јединицу за брзо реаговање.
У том контексту треба посматрати медијски оркестриране нападе на Српску и њеног председника Додика, и све чешће нападе на Београд и председника Вучића. Београд је у виду Ђиласа добио свог Заева, јер га неокони припремају за рушење Вучића, након процене да је он најбоље решење за такве операције. Банкари и од јавности скривени власници корпорација желе да Немачка са САД преузме вођство на „великој шаховској табли“, при чему се Немачкој обећава интересна сфера над Хрватском, Словенијом и дијелом БиХ, док би у интересну сферу САД ушла јадранска обала, Херцеговина, Рашка, Црна Гора, Косово и Македонија. Мађарској, ако би се „вратила јату“, нуди се Војводина, чиме би се на Дунаву направила граница са „Београдским пашалуком“, који би задржао назив Србија. Планови о редизајнирању Балкана идентични су плановима у име којих је вођен Први светски рат, с тим што је овог пута креатор идеје о Великој Албанији Вашингтон. Да ли је могућ сценариј који се разрађује за потребе неокона, хоће ли Русија снажно реаговати и спречити његову реализацију – питања су на која нећемо дуго чекати одговор.
И поред слома тзв. Исламске државе, одмеравање снага између Русије и њених савезника са једне, и влада над којима доминантан утицај имају наднационалне корпорације са друге стране, неће стати. Специјалне операције на Блиском истоку и северу Африке добиће на замаху. Постављање позорнице је у току. Иран је главна мета картела. У северној Африци, нарочито у земљама Магреба, ситуација је већ сложена са тенденцијом даљег усложњавања.
Русија разматра и обнову ранијих веза са афричким земљама са којима је добру сарадњу имао Совјетски Савез. Сарадњу са Русијом отворено нуди Омар ел Башир, председник Судана. Током недавног боравка у Москви тражио је политичку и војну помоћ Русије и жалио се на притиске којима је изложен од САД. Неочекивано је и Ел Сиси у име Египта тражио помоћ од Русије, уз образложење да Саудијска Арабија и Вашингтон раде на повратку Муслиманске браће на власт. Ел Сисију је сумњив и начин на који су се терористи Исламске државе пребацили на Синај и извршили терористички напад на шиитску џамију током којег је убијено 235 верника, јер се, по њему, напад није могао извршити без помоћи неког са Запада пошто су терористи пребачени хеликоптерима, које Исламска држава никада није имала. Путин је на састанку са Ел Сисијем постигао договор о транспорту и прелету руских борбених авиона преко територије Египта, а договор се односи и на коришћење египатских аеродрома. Тако је Русији отворен пут до Црвеног мора где партнерска Кина већ има базу у Џибутију. И преговори са Ираком су у току, а Ирак жели са Русијом склопити сет споразума, по узору на Иран и Сирију. Најмоћнији човјек у Либији, генерал Халид Хафтар, већ неколико пута је боравио у Москви. Све указује да САД губе позиције на Блиском истоку и северу Африке. Стога је за очекивати медијску сатанизацију свих афричких и блискоисточних државника који сарађују са Русијом, након чега би уследила дестабилизација тих земаља.
Ситуација у постконфликтној Сирији почиње личити на Балкан крајем деведесетих. Сукоби су окончани, преговара се о правилима мира, а све су прилике да ће се задржати стање које се може окарактерисати као недовршен рат, односно неизграђен мир, што је идентично ситуацији на Балкану. Балкан може поново бити потпаљен како би се зауставила градња руског гасовода и кинеског трговинског тока. Путин је протеклих дана боравио на Блиском истоку, између осталог и због потеза Трампа о пресељењу америчке амбасаде у Јерусалем. Путин себи неће дозволити да пре коначне оцене ситуацију не сагледа заједно са Тел Авивом, који жели гаранције да Иран неће напасти Израел и да ће контролисати Хезболах. У дипломатским круговима присутне су спекулације да Израел уз помоћ Москве преговара о свеобухватном решењу за мир са арапским земљама. То се, опет, другом савезнику Израела, Сједињеним Државама, не допада. Саудијска Арабија, новији израелски савезник, не реагује поводом Трамповог проглашења Јерусалима за главни град Израела. Ријад жели рат са Ираном али га не би водио без Израела. Намера је да се спречи продор иранског утицаја на Медитеран, односно стварање копнене везе шиита Блиског истока са Техераном. То не желе ни Израел ни САД.
Рат у Либану могао би бити увод у рат са Ираном, а тај пламен би поново могао захватити Сирију. Американци се не могу помирити са опстанком Асада и дају му „рок трајања“ до 2021. године. Опет вреди повући паралелу с Балканом. На власти не сме остати ниједан самосталан и самосвестан политичар, нарочито ако је патриотски опредељен. Пожељне су марионете попут Заева.
Зоран Заев је постао прототип. Траже га и у Сирији. Потребан је политичар који би Сирију поцепао сходно жељама САД и избацио Русе. Али, комбинаторика коју води Ријад могла би се вратити попут бумеранга. Мухамед бин Салман могао би довести у питање своју власт али и Арабију какву знамо. Почео је преговоре с Москвом, што Американци пажљиво мотре. Прави савез са Израелом, због чега ће изгубити углед у арапском свету. Саудијска Арабија се компромитовала и због спонзорства над Ал Каидом и Исламском државом. Ријад је показао неспособност водећи операције у Јемену, а сада жели сукоб са Ираном, у који намерава укључити САД и Израел. Ако Салман настави с непромишљеном политиком, изазваће бес многих, што би за последицу могло имати фрагментацију његове земље. Коначно, Саудијци контролишу петину светске нафте, што је примамљив плен за мегакорпорације.
 |
Велика игра Русије и америчке дубоке државе - Русија разматра и обнову ранијих веза са афричким земљама са којима је добру сарадњу имао Совјетски Савез. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар