ВАЛУТНИ РАТ ЗАПАДА ПРОТИВ РУСИЈЕ

ВАЛУТНИ РАТ ЗАПАДА ПРОТИВ РУСИЈЕ
ВАЛЕНТИН КАТАСОНОВ
Фруги талас финансијске кризе може погодити светску економију било кад, и зато Русија мора да подигне зид око своје валуте

У хибридном ратовању, према свом економском утицају на циљану земљу, валутни рат са његовим девастирајућим ефектом заузима почасно место. Израз „валутни рат“ односи се на скуп мера чији је циљ да драстично снизи (или изнуди колапс) курс националне валуте како би се остварили интереси валутних шпекуланата и обезбедила укупна економска дестабилизација неке земље.
За Русију су валутни ратови опаснији од традиционалних економских санкција. То је постало сасвим очигледно када је у децембру 2014. године рубља доживела имплозију. Кампању која је требало да доведе до колапса руске рубље су извели финансијски шпекуланти (страни и домаћи), али су они били само чиновници који слепо следе своје тржишне инстинкте. Ову кампању су планирали извесни појединци које ћемо звати „господари новца“. Ти појединци су највећи акционари америчких Федералних резерви који контролишу Белу кућу као и Министарство финансија САД, Волстрит и банке лондонског Ситија, заједно са другим кључним играчима на глобалном валутном тржишту.
У таквим случајевима типичну улогу чиновника извршилаца играју шпекуланти попут Џорџа Сороса, који за те послове чешће користе фондове неке треће стране него свој сопствени новац. Технологија и алгоритми напада на законско средсво плаћања неке државе су разрађени до најситнијих детаља. Довољно је подсетити да је Сорос 1992. године био у стању да потопи британску фунту – валуту која је задржала свој глобални статус кроз цео 19. и прву половину 20. века. А не треба заборавити ни финансијску кризу у Југоисточној Азији, где су валуте неколико земаља доживеле слом за само неколико дана.
КАКО СЕ ПРИПРЕМА ВАЛУТНИ РАТ
Али валутни рат не може бити успешан без пропагандних напада. Масовни медији под контролом господара новца су прави професионалци када се ради о сејању панике на валутним, акцијским и другим тржиштима. Или се могу послужити другом тактиком и фабриковати информационе „мехуре“ подстичући нереална очекивања код тржишних играча. Медији су са неким владиним агенцијама култивисали извесне трајне односе који помажу у манипулацији финансијским тржиштима. Пре свега мислим на статистичке службе које „обликују“ бројеве какви су потребни господарима новца. У САД су за то обично задужени Биро за економске анализе и Министарство трговине.
Међународне финансијске институције су такође запослене у оваквим креативним настојањима. Оне су специјализоване да праве предвиђања која се никад не обистињују. Бројеви и предвиђања различитих „независних експерата“ преносе глобални медији. Затим се у игру укључују међународне рејтинг агенције (велика тројка агенција) како би се управљало тржиштима уз помоћ процена које дају за сваку појединачну државу. Неке се државе смишљено уздижу (на пример Украјина), а друге се намерно обезвређују (на пример Русија).
Ако је потребно, господари новца увек могу да укључе своју тешку артиљерију – на пример, Одбор гувернера федералних резерви САД, који одређује основне каматне стопе. Али често није ни потребно да се стопе мењају. Довољно је да председник Федералних резерви наговести да би стопе „могле бити промењене“, и то ће измамити очекивану реакцију код високо осетљивих играча на финансијском тржишту. Ово је стратешки план господара новца, без ког би валутни и финансијски ратови брзо изгубили своју жаоку. У идеолошком пропагандном рату против Русије, највиши приоритет је стављен на промену перцепције „субјекта“, а милијарде долара се за ту сврху издвајају сваке године.
А за Запад је сам чин издавања новца и зајмова њихова најтежа артиљерија на линији фронта у финансијском рату.
Западне економске санкције против Русије замишљене су тако да појачају ефикасност њиховог валутног рата. Рестрикције за проток готовине не утичу на краткорочно финансирање које се сада често користи ради вршења шпекулативног притиска на руску валуту.
Као резултат, капитал се из Русије одливао по рекордним стопама у току 2014. године са нето губитком од 151 милијарде долара. Непропорционално велики проценат ове суме је повучен у децембру 2014, када је наступила валутна криза.
КАКО РУСИЈА МОЖЕ ДА СЕ ОДБРАНИ
Важно је разумети да је за заустављање офанзиве у хибридном рату против Русије потребно применити читав низ мера. Конкретно, потребно је пооштрити прописе о прекограничном промету капитала и контролисати издавање и употребу криптовалута.
Спољне контроле које се примењују на прекограничне трансакције морају деловати у оба смера. Морају се поставити филтери који спречавају да шпекулативни капитал улази у Русију са намером да се земља опљачка. Улаз се може дозволити само капиталу који намерава да ради са реалним сектором. У супротном правцу, спољнотрговински прописи треба да се користе како би се пресреле валутне преваре које су обезбедиле да се уграби и износи шпекулативна добит. Овај тип контроле би могао да реши два повезана проблема. Прво, она би спречила пљачку земље. Друго, она би спречила колапс националне валуте.
Епоха потпуне глобалне валутне либерализације окончана је током финансијске кризе 2007-2009. године. У току и након те кризе многе земље су увеле спољне рестрикције на прекогранично кретање капитала, упркос идеолошкој позицији ММФ, како би заштитиле своје економије. На крају је чак и сам Фонд био принуђен да у страху од другог таласа глобалне финансијске кризе 2012. одступи од своје политике и прихвати могућност да државе у случају нужде могу користити рестрикције у спољној размени. Ово је била велика промена у политици ММФ. На крају крајева, потпуна валутна либерализација је готово четврт века била камен темељац Вашингтонског консензуса и основа економског либерализма.
Русија би требало да уведе спољне рестрикције на прекогранични промет капитала. Таква ограничења су у смањеном обиму била примењивана све до средине 2000-тих година. Тај корак требало би предузети што је пре могуће – други талас финансијске кризе може погодити светску економију у било ком тренутку. Русија мора да подигне одбрамбени зид око своје валуте. Све земље БРИКС имају тренутно неку врсту рестрикција у спољној сфери везане за капиталне трансакције. У овом тренутку једино је Руска Федерација изузетак у овој групи. Русији је потребна нека врста заштите од валутне агресије Запада.
Превод ИВАН Т. ЛУКИЋ