1. МАЈ

1. МАЈ

Док ће „незадовољни“ радници Европе изаћи на улице 1. маја, дотле ће српски радници остати у кућама или похрлити на првомајске уранке.
А зашто и да излазе на улице? Тако је добро.
Плате – под условом да их приме – 200 €, раде прековремено а то им се не плаћа, топли оброк и регрес – књиговодствено представљен, а богами све више заживљава, па чак и прети да постане доминантан облик запошљавања – рад на лизинг.
Додуше, није правно регулисан, Закон га не познаје – али је битно да „даје могућност запошљавања“.
С друге стране синдикати „пресрећни“ што 1. мај пада на Васкрс. Имају оправдање да не јуре и убеђују раднике да је добро да изађу на улице и искажу незадовољство.
Све у свему општа апатија. Свако чува своје мало парче хлеба, јер око себе гледа оне који немају ни то.
Жалосна слика Србије овог 1. маја.
Избори су завршени, додуше гласови још нису пребројани, али се знају победници.
Раднике не чека ништа добро.
Страх од губитка посла и даље ће у Србији бити већи од страха од смрти.
Незапосленост ће и даље статистички падати, а ми ћемо имати субјективни осећај да она никада није била већа.
Послодавци ће због свега овога бити још бахатији.
Влада ће наставити да даје десетине хиљада еура страним инвеститорима, а ми ћемо и даље радити за 200 €.
Ваљда и треба помоћи велике корпорације, чији су буџети, не ретко, већи од нашег БДП-а.
Биће великих отпуштања у јавном сектору и државној управи. Без посла ће остати они који до радног места нису дошли преко партија.

from Форум средњих стручних школа Београд - Почетна http://ift.tt/1QIcRgL
via IFTTT