ПОГЛЕД ИЗ МАКЕДОНИЈЕ ИЛИ РАЗОТКРИВАЊЕ ОПЕРАЦИЈЕ CIA

ПОГЛЕД ИЗ МАКЕДОНИЈЕ ИЛИ РАЗОТКРИВАЊЕ ОПЕРАЦИЈЕ CIA
МИРКА ВЕЛИНОВСКА
Македонија је такозвани природни коридор, земља попут Сирије, Ирака и Авганистана, какве су редовно на мети САД

Било је много спекулација о пореклу снимака које је лидер СДСМ користио да у премијерском кабинету уцењује Николу Груевског. Зоран Заев (на слици испод) није ни кренуо да пушта своје „бомбе“ (пуштање снимака у јавност) кад је нација директно од премијера Груевског сазнала за операцију „Пуч“ и подривање македонске националне безбедности од страног фактора, које се изводи по истом рецепту као и 2001. године.
Чак смо имали и процене СДСМ да ће влада пасти у року од три дана након активирања „бомби“. Спекулације су се претвориле у лицитирање најпрецизнијег сценарија одмах након објављивања комуникационе евиденције агента страних обавештајних служби Зорана Верушевског и његових „кока-кола“ асистената из ДБК (национална безбедносна и контраобавештајна агенција), у којој су наведени разматрали „кишобран“ (објашњење термина у наставку текста; прим. прев.) и крвави украјински сценарио. Груевски је обећао да ће изнети у јавност податке о томе ко стоји иза дестабилизације земље кроз покушај насилне смене легално изабране власти. Али није одржао реч. Уместо тога, без претходне најаве потписао је такозвани политички договор из Пржина са лидерима преостале три партије, што су, баш као и 2001. године, странци срдачно подржали. То не само да је оставило кризу нерешеном већ је додатно продубило и довело нас до наредне фазе хибридног рата. Како? Испада да циљеви „кишобрана“ још увек нису задовољени. Што је још горе, нико се не усуђује да званично именује актере криминалне афере. Постоје само приче да се ради о неком „споља“. Њихова имена се директно помињу само у причама људи на терену и локаних најамника.
Ствари су почеле да се разоткривају кад се умешао Ђорђе Иванов – председник државе и једини актуелни званичник у Македонији који у овом тренутку поседује уставна овлашћења. Смогао је храбрости да пресече Гордијев чвор, чиме је пучистима нанесен озбиљан ударац. Његова непопуларна одлука да аболира све учеснике у „пучу“ претворила се у снег који је открио траг звери која стоји иза хибридног рата у Македонији. Ако изузмемо локалне политичаре повезане са афером прислушкивања, најбурнија реакција на овај потез дошла је од званичног Вашингтона. Стејт департмент је иступио са захтевом да се повуче одлука о аболицији, јер се на тај начин блокира друга фазу операције која је у току. Шефови партија би ово коначно требало да разумеју и да се запитају да ли им је логично да ова одлука изазове исту реакцију Вашингтона – који преко Заева ради на свргавању премијера – и самог Груевског? Не, није логично, јер се у том случају овај рат не би ни водио.
Према томе, без даљег одлагања и чекања на владу и друге државне институције, одлучили смо да вам пружимо одговоре на питање како, због чега и против кога се у Македонији води рат. Овај текст би требало читати као приручник за препознавање и дешифровање текућих процеса на терену, редоследа најамничких операција и изјава умешаних квислинга и амбасадора, тј. као декодирање стереотипних изјава – којима облује рецентни новоговор – и шаблонских знакова и порука. То је неопходно јер улазимо у другу фазу хибридног рата усмереног против режима, односно операције коју је CIA назвала „Чаробњак из Оза“.
КО ВОДИ РАТ У МАКЕДОНИЈИ?
Одговор је једноставан: „кишобран“. Наша заједничка симболика за кишобран или кабаницу односи се на предмет који је намењен да некога заштити. Јасно је да је Зоран Заев субјекат којег кишобран штити да не покисне. Али симболичка природа кишобрана је другачија код оних који управљају операцијом. Кишобран је заправо шифровани назив за комплексну војно-обавештајну операцију којом се припрема терен за дестабилизацију. Заједно са другим повезаним операцијама, матрицама и обрасцима, тај симбол се први пут појављује у Италији 1904. и представља тему за истраживање Курција Малапартеа у делу Државни удар – техника револуције. Простим језиком, кишобран је симбол повезивања (кроз хијерархију различитих улога) током извођења превратничких операција и еквивалент убиства државе. Ручица симболизује централног субјекта, жице су организатори и њихова политичка логистика, а купола представља војнике на терену, активне у подручју које је под нападом. Најнижи ниво у ланцу команде чине физички извођачи радова, попут плаћеника, криминалаца, људи са маргине друштва, психопата, будала, комплексаша, занесењака, манипулисаних грађана, шмокљана и фанатика... На правом сте трагу уколико вам ова деконструкција евоцира асоцијацију екстрахованог Заева и Лија Освалда, или оних Саудијаца који су летели тако вешто и прецизно ка Њујоршким кулама близнакињама пошто су прошли једноставан транажни курс у Боингу.
Заеву је додељена једнократна улога бомбаша самоубице. У последњем тренутку, срећом по Македонију, открили смо иницијатора – вашингтонски либерално-неофашистички лоби, који гравитира око клана Клинтонових, људи попут Џорџа Сороса и Рокфелера, Стејт департмента – који делује кроз USAID – и других чланова финансијског естаблишмента. Мозак операције је саветник за безбедност и специјалне операције и службеник CIA у Обаминој администрацији. Дугме на кишобрану које је одговорно за провођење свих фаза операције персонификују Филип Рикер (на слици испод лево) и његова супруга (обоје агенти CIA), који руководе операцијама из седишта у Милану. На тој локацији се налазе регионални штабови за дестабилизацију Балкана, у којима делује и злогласна британска обавештајна служба MI6, задужена за рад на терену у Македонији и Грчкој. Конкретно, прислушкивања у Македонији су дело британских служби, баш као и операције левичара и анархиста, који су у последње време променили место боравка и из пограничних зона дошли у Скопље. Они тренутно вршљају Македонијом насилно насрћући на државне институције и настојећи да интернализују сценарио по узору на мајдански или блискоисточни модел (ISIS). Њихово задужење је да тренирају „протестанте“, тј. армију „револуције“.
Финансијски терет је подељен између иницијатора и организатора. Сорос и USAID у Македонији углавном финансирају „борце“ КАНВАСа, Отвореног друштва („сорошоиде“), косовско-албанске криминалце и шверцере и Заева са његовом бандом. Велика Британија, будући тако „племенита“, финансира регионалне „нежне терористе“, попут салонских левичара, хипстерских анархиста и нихилиста, али такође и „муслимански свет смрдљивих дивљака“, у складу са традицијом која траје још од времена Лоренса од Арабије. То се односи на Муслиманско братстсво и њихове деривате. Поред њих, улогу кишобранских ребара (жица) игра и Немачка, социјалдемократска Италија, Француска, Холандија, ЕУ и ОЕБС. Њихови задаци су углавном логистички; пружање подршке медијској пропаганди и допринос протестном декору (а тиме и међународној тежини целе ситуације). Судећи према уоченим ефектима, у нападнутој земљи важније улоге се додељују изабраним амбасадорима. Њихово учешће се јасно види у оркестрираном односу са македонском јавношћу.
СУДАР ДВА КРИЛА CIA
Хибридни рат у Македонији има анекс, тј. додатну вредност у поређењу са другим земљама које су нападнуте. У нашем случају се ради о судару два крила CIA, који се оваплотио кроз два различита корпоративна интереса за престиж. Спор се води око тога који ланац америчке олигархије ће управљати македонским водама и природним богаствима, међу којима – судећи по Алшару – доминирају злато и ретки минерали. Довољно је за сада закључити да је један од аспираната Џорџ Сорос. Баш као што је Бајден добио Западну Украјину као ратни трофеј, док су Медлин Олбрајт и Веслију Кларку припали рудници на Косову.
То је ствар регионалне геополитике. Прво Велика Британија а потом и САД желеле су да владају светом контролом поморских путева. То им даје стратешку предност у планирању сопствене одбране и ратних похода. Континенталне земље не могу тако лако да се бране и због тога представљају лакше мете; једина врста одбране коју могу да примене је изградња утврда (фортификација). Главни разлог поделе Македоније у Букурешту био је управо тај – одузимање излаза на море. Али ово преостало парче удахнуло је живот Републици Македонији. Изостављана из цртања граница у 19, 20. и 21. веку, и упркос танталовим мукама кроз које је пролазила у протеклих четврт века, Македонија представља такозвани природни коридор. Такве државе таргетирале су САД. Познато је од раније да у те државе спадају Сирија, Ирак и Авганистан, а данас ту убројамо и Јемен, Египат, Турску и Македонију. Свака од тих држава је прошла сличну врсту кишобран-операција изведену од истог организотора и на исти начин. Неважно је што најмање три формално важе за пријатеље и партнере САД. Ствар је у томе да њиховим територијама пролазе копнени енергетски и инфраструктурни коридори, трговина и новац на потезу од Азије и Африке до Европе, и назад. Ово захтева апсолутну доминацију над овим земљама.
Међутим, то је само један од разлога; други је нама посебно занимљив јер смо једини који немају свест о сопственом значају. Конкретно, Македонија се у Вашинтону и Лондону сматра веома опасним примером успешне приче. Земља која је усред финансијске кризе практично доказала да је способна за самоодрживи раст привреде, стабилну валуту, финансијску дисциплину, ниску задуженост и редовне отплате дуга ММФ и Светској банци; земља која успешно брани своје границе и унутрашњу безбедност упркос непријатељском окружењу препуном политичких и економских крахова и различитих врста блокада, уцена и принудног коришћења силе. Судећи према проценама прављеним уз помоћ регионалног штаба CIA за Источну Европу, три су разлога за овај успех: политика владе Николе Груевског, однос ВМРО-ДПМНЕ према дешавањима на терену, тј. начин на који реагују на догађаје, и на крају колективни дух Македонаца. Ово тројство је разлог „пуча“, организовања шатор-револуције и седељки током прошлог лета и пропалог терористичког напада у Охриду и Скопљу прошле године, као и великог напада у Куманову. То је такође разлог и за формирање СЈО, а сада и за улазак анархиста у целу причу. Никола Груевски, шест његових најближих сарадника из ВМРО-ДПМНЕ и цела партија/покрет били су мета у свим фазама оркестрираних напада од 2008. до данас. То се сада само наставило са Ђорђем Ивановим.
Наши извори објашњавају да CIA већ неко време проучава револуционарне тактике из отоманског периода, које ВМРО примењује у борби против централизованих империјалних власти. Оне се описују као потпуно асиметричне, али невероватно прецизне и ефикасне, са контролом и придобијањем локалног становништва као главним стратешким циљем. Постоје два разлога за то проучавање: припрема тактике за унутарамеричке сукобе са естаблишментом и примењивост у нападима на друге земље уз помоћ тамошњих квислинга. Узмимо Украјину за пример; тамо су експериментисали са такозваним Десним сектором, односно унуцима украјинских фашиста из Другог светског рата. У Ираку су искоришћени остаци Садамових милиција за иницијалну креацију ISIS, који је касније интернационализован регрутовањем религиозних фанатика и психопата. Исто је било и у Сирији. Оманули су на свим местима због успеха тактике ВМРО и организације која потиче из онога што локалци називају „генетским кодом“. Немогуће је просто прекопирати тај шаблон. ВМРО и македонски народ су се борили за слободу, право на самостално опредељење и сопствену земљу. Идеолошка база ВМРО одувек је била братство, сарадња и међусобна солидарност међу људима у овом свету који је поприште борби култура и цивилизација. То представља континуитет филозофије и вредности од Александрове мултикултуралне глобализације, која се још увек поштује у Азији, па до Гоце Делчева. У томе што нису успели има и њихове кривице, будући да су се ослањали на мисаони апарат и вредности из времена Римске империје и „филозофију“ изузетности грађана у односу на дивљаке, односно центра света наспрам периферије.
Друга мистерија за CIA је Македонац, његова психолошка мапа и колективистички дух. Ми можда себе видимо као разједињене и међусобно завађене, али спољна перспектива осликава потпуно другачији колективни портрет. Све теренске анкете указују на податке који збуњују спољне посматраче. Чини их бесним то што Македонци не падају на трикове њиховог Чаробњака из Оза, који личи на митску земљу која наивнима продаје воду представљајући је као магични лек. И тако већ десет година Македонци гласају за партију са сличним именом али истим симболима.
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ