from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
недеља, 31. децембар 2017.
ЗАБРАЊЕНЕ КЊИГЕ: МАВРО ОРБИНИ, КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА
ЗАБРАЊЕНЕ КЊИГЕ: МАВРО ОРБИНИ, КРАЉЕВСТВО СЛОВЕНА
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
СНС У ШОКУ! Бошко Обрадовић НАПАО СНС и ИСПРОВОЦИРАО Дачића и врх даровањем Новогодишњих поклона!
СНС У ШОКУ! Бошко Обрадовић НАПАО СНС и ИСПРОВОЦИРАО Дачића и врх даровањем Новогодишњих поклона!
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
РУСКЕ ЦАКЕ: Како се опоравити од празничног славља, преједења и мамурлука
РУСКЕ ЦАКЕ: Како се опоравити од празничног славља, преједења и мамурлука
Наша словенска браћа су позната да, баш као и ми, не штеде на добром јелу и пићу, па у њиховој народној медицини постоји мноштво савета који могу помоћи за опоравак после новогодишњег славља.
За време новогодишњих и божићних празника један човек у просеку унесе чак 6.000 калорија кроз масне специјалитете и алкохол. Зато су преједање и мамурлук две главне бољке у јануару. Руси су познати да, као и Срби, не штеде на добром јелу и пићу, па у њиховој народној медицини постоји мноштво рецепата који су врло корисни после празничних преједања.
Вода између оброка
Мамурлук можете превазићи већ за неколико сати, а први савет је и најосновнији – када се пробудите мамурни, пијте обичну воду за пиће, и то тако да узимате по једну пуну чашу воде између оброка. То ће помоћи да се разраде токсини који током мамурлука иритирају желудац.
Бирајте ваздушасти десерт
Ако сте мамурни и осећате тежину у стомаку услед преједања, водите рачуна при избору десерта јер он може бити велика замка. Кад већ не можете без слаткиша, одлучите се за онај кој у себи садржи воће или који делује лагано и ваздушасто. Избегавајте тешке кремасте торте, које по правилу имају највише калорија.
Што се алкохола тиче, ако желите да избегнете непотребне калорије, држите се подаље од коктела. Они су често пуни шећера и слатких сокова, па су права калоријска бомба. Одлучите се за чиста пића, чаша шампањца ће вам донети 70 калорија, чаша вина 80, а шот вотке 60 калорија!
– Такође, тог дана можете узети једну или две капсуле активног угља. Конзумирањем активног угља смањићете симптоме мамурлука. Прилично је ефикасан, а све време морате пити довољно воде. Једино није пожељно комбиновати активни угаљ и кафу јер ће доћи до сужавања крвних судова – саветује руски портал Ловелy-ледy.ру.
Вода и храна увек успоравају апсорпцију алкохола у организму.
Штавише, масна храна штити слузницу желуца од иритације и успорава апсорпцију алкохола.
Зато Руси препоручују још један добар народни лек: помешајте једну кашичицу маслаца са једним јајетом и попијте пре забаве.
– Исто тако, никада не мешајте алкохол са газираним пићима. Газирана пића повећавају стопу апсорпцију алкохола. Уместо тога, вино можете мешати са водом или воћним соковима. Корисно је и да пре него што попијете прву чашу алкохола попијете чашу млека. Она обавија зид желуца и помаже да се смањи продирање алкохола у крв – наводи портал Ловелy-ледy.ру.
Спасоносно кувано јаје
Одличан алат који ће помоћи да се отклоне симптоми опсесивног преједања током празника је свеже исцеђен сок од лимуна, саветује руски натуролог и блогерка Катарина Махноносова.
– Пијте неколико гутљаја овог сока, чистог или разређеног са водом, и после неколико минута осетићете значајно олакшање. Сличне особине имају и семенке кумина, коријандера и аниса. Да бисте добили жељени ефекат, жваћите неколико семенки или их све прогутајте са водом. Али не заборавите да је пиће одмах после јела строго забрањено. Пити било какве течности допустиво је само 30 минута након завршетка оброка – напомиње ова Рускиња.
Делотворни су, додаје она, и шоља зеленог чаја или добијање есенције од нане. Ту си и други руски народни рецепти.
– Ако осећате тежину у стомаку и мучнину изазвану превеликим уносом хране, спремите кувано јаје. Не, немојте га јести, довољно је да га ставите на стомак. Чим се мало охлади, ставите га на пупак. Лагано притисните руком и држите у том положају неколико минута. Топлота ће помоћи стомаку да се избори са нелагодностима и да елиминише тежину, тако да јаје заправо може да замени обичан термофор или пластичну боцу напуњену топлом водом. Али имајте на уму да што је тежи предмет, мањи ефекат ће имати јер притисак на стомак не би требало да буде превелики – закључује Махноносова.
Активни угаљ и овде може помоћи, као и код мамурлука, јер ослобађа надутости, гасова и тежине у желуцу.
Народни руски рецепти за опоравак после мамурлука и преједања
Брзо чишћење црева
Узмите пола килограма свеже шаргарепе и исто толико сирове цвекле. Поврће ситно исецкајте и ставите у неоштећену емајлирану шерпу. Прелијте кључалом водом тако да вода буде два прста изнад поврћа. Затим додајте по једну шаку сецканих сувих кајсија и сувог грожђа. Ставите шерпу на врућу ринглу да вода прокључа. Одмах затим скините шерпу са ватре. Додајте у течност једну кашику меда и оставите да одстоји поклопљено 12 сати на хладном месту. Након тога течност процедите и пијте по пола чаше три пута дневно. Чишћење црева помоћу овог рецепта траје месец дана. Преосталу течност чувајте у фрижидеру.
* Рецепт Викторије Семјонове, стручњак за природно лечење
Коктел против гастритиса
Помешајте у већој тегли пола литра свежег киселог млека и пола килограма меда. Смесу држите у фрижидеру. Пијте по пола чаше сваког јутра. Ова једноставна смеса знатно побољшава стање желуца.
За добар рад желуца
Добро измешајте по 100 грама путера, меда, какао праха и две кашике свеже исцеђеног сока од лишћа кактуса алоје. Масу ставите у фрижидер да одстоји док се не стегне. Затим изваљајте од ове лековите масе ваљак и сваки дан, пре јела, одсеците и поједите по један танак комадић, запремине једне кафене кашичице.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Наша словенска браћа су позната да, баш као и ми, не штеде на добром јелу и пићу, па у њиховој народној медицини постоји мноштво савета који могу помоћи за опоравак после новогодишњег славља.
За време новогодишњих и божићних празника један човек у просеку унесе чак 6.000 калорија кроз масне специјалитете и алкохол. Зато су преједање и мамурлук две главне бољке у јануару. Руси су познати да, као и Срби, не штеде на добром јелу и пићу, па у њиховој народној медицини постоји мноштво рецепата који су врло корисни после празничних преједања.
Вода између оброка
Мамурлук можете превазићи већ за неколико сати, а први савет је и најосновнији – када се пробудите мамурни, пијте обичну воду за пиће, и то тако да узимате по једну пуну чашу воде између оброка. То ће помоћи да се разраде токсини који током мамурлука иритирају желудац.
Бирајте ваздушасти десерт
Ако сте мамурни и осећате тежину у стомаку услед преједања, водите рачуна при избору десерта јер он може бити велика замка. Кад већ не можете без слаткиша, одлучите се за онај кој у себи садржи воће или који делује лагано и ваздушасто. Избегавајте тешке кремасте торте, које по правилу имају највише калорија.
Што се алкохола тиче, ако желите да избегнете непотребне калорије, држите се подаље од коктела. Они су често пуни шећера и слатких сокова, па су права калоријска бомба. Одлучите се за чиста пића, чаша шампањца ће вам донети 70 калорија, чаша вина 80, а шот вотке 60 калорија!
– Такође, тог дана можете узети једну или две капсуле активног угља. Конзумирањем активног угља смањићете симптоме мамурлука. Прилично је ефикасан, а све време морате пити довољно воде. Једино није пожељно комбиновати активни угаљ и кафу јер ће доћи до сужавања крвних судова – саветује руски портал Ловелy-ледy.ру.
Вода и храна увек успоравају апсорпцију алкохола у организму.
Штавише, масна храна штити слузницу желуца од иритације и успорава апсорпцију алкохола.
Зато Руси препоручују још један добар народни лек: помешајте једну кашичицу маслаца са једним јајетом и попијте пре забаве.
– Исто тако, никада не мешајте алкохол са газираним пићима. Газирана пића повећавају стопу апсорпцију алкохола. Уместо тога, вино можете мешати са водом или воћним соковима. Корисно је и да пре него што попијете прву чашу алкохола попијете чашу млека. Она обавија зид желуца и помаже да се смањи продирање алкохола у крв – наводи портал Ловелy-ледy.ру.
Спасоносно кувано јаје
Одличан алат који ће помоћи да се отклоне симптоми опсесивног преједања током празника је свеже исцеђен сок од лимуна, саветује руски натуролог и блогерка Катарина Махноносова.
– Пијте неколико гутљаја овог сока, чистог или разређеног са водом, и после неколико минута осетићете значајно олакшање. Сличне особине имају и семенке кумина, коријандера и аниса. Да бисте добили жељени ефекат, жваћите неколико семенки или их све прогутајте са водом. Али не заборавите да је пиће одмах после јела строго забрањено. Пити било какве течности допустиво је само 30 минута након завршетка оброка – напомиње ова Рускиња.
Делотворни су, додаје она, и шоља зеленог чаја или добијање есенције од нане. Ту си и други руски народни рецепти.
– Ако осећате тежину у стомаку и мучнину изазвану превеликим уносом хране, спремите кувано јаје. Не, немојте га јести, довољно је да га ставите на стомак. Чим се мало охлади, ставите га на пупак. Лагано притисните руком и држите у том положају неколико минута. Топлота ће помоћи стомаку да се избори са нелагодностима и да елиминише тежину, тако да јаје заправо може да замени обичан термофор или пластичну боцу напуњену топлом водом. Али имајте на уму да што је тежи предмет, мањи ефекат ће имати јер притисак на стомак не би требало да буде превелики – закључује Махноносова.
Активни угаљ и овде може помоћи, као и код мамурлука, јер ослобађа надутости, гасова и тежине у желуцу.
Народни руски рецепти за опоравак после мамурлука и преједања
Брзо чишћење црева
Узмите пола килограма свеже шаргарепе и исто толико сирове цвекле. Поврће ситно исецкајте и ставите у неоштећену емајлирану шерпу. Прелијте кључалом водом тако да вода буде два прста изнад поврћа. Затим додајте по једну шаку сецканих сувих кајсија и сувог грожђа. Ставите шерпу на врућу ринглу да вода прокључа. Одмах затим скините шерпу са ватре. Додајте у течност једну кашику меда и оставите да одстоји поклопљено 12 сати на хладном месту. Након тога течност процедите и пијте по пола чаше три пута дневно. Чишћење црева помоћу овог рецепта траје месец дана. Преосталу течност чувајте у фрижидеру.
* Рецепт Викторије Семјонове, стручњак за природно лечење
Коктел против гастритиса
Помешајте у већој тегли пола литра свежег киселог млека и пола килограма меда. Смесу држите у фрижидеру. Пијте по пола чаше сваког јутра. Ова једноставна смеса знатно побољшава стање желуца.
За добар рад желуца
Добро измешајте по 100 грама путера, меда, какао праха и две кашике свеже исцеђеног сока од лишћа кактуса алоје. Масу ставите у фрижидер да одстоји док се не стегне. Затим изваљајте од ове лековите масе ваљак и сваки дан, пре јела, одсеците и поједите по један танак комадић, запремине једне кафене кашичице.
| РУСКЕ ЦАКЕ: Како се опоравити од празничног славља, преједења и мамурлука За време новогодишњих и божићних празника један човек у просеку унесе чак 6.000 калорија кроз масне специјалитете и алкохол. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Клиничка слика – топ листа агоније
Клиничка слика – топ листа агоније
Љубодраг Стојадиновић
Листа коју сам сачинио по својој, а могуће и уз ишчитавање опште невоље, постављена је наопако: од десетке до нуле. Овде је само нула врх, она је недостижна и неуништива. Наопака листа најважнијих примера бесмисла не мора да потврђује нити да негира било шта. Она је само недужни сведок злосрећних времена, уз поуздани страх да нам долазе још гора.
10. Београд на води. Засад су градитељи обезбедили само воду. То је српски допринос еволуцији унатраг, повратак homo sаpiensа у родну текућину, опијање најздравијом загађеном супстанцом. Идеални амбијент за људе-жабе који ће временом рееволуирати у срећне водоземце. У скрушене грађане будућности, којима неће бити потребно ништа.
Шеици и други издашни дародавци напустили су идеју о воденом Београду, иако су у првом заносу обећавали милијарде. Шта им би одједном, зар иначе нису навикли на пустињу око себе?
9. Воз црква. Осликан треш иконама и бесмисленим паролама, под креативном руком Марка Ђурића. Превозно средство које је кренуло запуштеном пругом да шири српски патриотизам међу Албанцима. Кад је видео да би тај оригинални родољубиви железнички подухват могао да изазове опасне сукобе, Вучић је зауставио воз, а Николић најавио рат. „Ако то још једном учине, изводим војску“.
Вучић тврди да није на време сазнао за ту савршено мудру идеју луцидног Марка Ђурића. Мада, одани сеиз Марко то није могао да истресе само из свог разгранатог ума. Једна релативно независна телевизија објавила је најтачније аналитичко мишљење које се тих дана чуло поводом тог малоумног експеримента. Анализа једне локалне бабе гласи: „Куј га је тај воз потерао, тај га и укочио!“
8. Хобловање Николића. Рекох више пута, Вучића никада нисам ухватио у истини. Тако је било и за председничку кандидатуру. Рекао је: „Не пада ми на памет да се кандидујем!“ То је био поуздан сигнал да му пада.
У данима кад је Вучић прогутао своју непостојећу доследност и објавио кандидатуру, Николић је славио неки свој рођендан, попио у то име коју више, добио напад куражи и путем „Спутњика“, посредно најавио да ће се и он кандидовати.
Његова партијска деца су се одмах бацила лајнима на њега, уваљали га у катран и перје и блато, прозвали га плаћеником, издајником, хуљом, ђаволовим слугом. Тачно како их је научио.
А затим се покуњио, одустао, одболовао. Добио вилу за стално, обећање да нико неће да чачка Драгичин сумњиви фонд и канцеларију са 30 чиновника за општење са Москвом и Пекингом.
Па сад видите ко је то у ствари: неписмени лисац у кокошињцу, необразовани полутан који је пазарио диплому, штрајкач глађу, власник пецаре, комунални радник или четнички војвода који је освојио партизанско Дедиње!
7. Гашић и Вулин. Два Вучићева ослонца. Министар војске који војску није служио. Шеф БИА који није знао шта то значи, док му нису објаснили скраћеницу. Обојица доказују апсурде Вучићеве власти, правило кога се он држи: само се ослони на најгоре, ништа горе не може да те снађе.
Гашић чува Вучићев миран сан, Вулин се држи зида и слике „врховног команданта“. Још га није окачио. Прича се да врховни није задовољан својим изгледом, а у фото-шопу то што треба да виси не личи на њега, не личи ни на шта. Гашић ћути и ради. Шта ради? То не зна нико, чак ни Гашић, у питању је тајна служба.
6. Тетка из Канаде. Урбана легенда новог доба власти. Покушај да се глупом причом скине тешка сумња. Реч је о тетки Вулинове жене, која не стоји добро сама са собом, ако је без признанице „позајмила“ толике паре српском револуционару и најревноснијем чувару вођиног култа. Одакле паре, то не зна ни Бата Гашић, а и ако зна, не зна коме би то смео да каже.
5. Фонтана на Славији. Естетско и технолошко чудо, симбиоза прскалица, воде и музике. Идеална замена за Димитрија Туцовића. Фонтана која свира бесплатно, равна атракцији у којој медвед вози бицикло, или лутки која диже дреку кад јој се извади цуцла. Играчка за идиоте коју су створили по својој настраној мери. Место где своје креативно усхићење испољавају Мали и Весић, док објашњавају да су фонтана, или онај највећи јарбол у региону, важнији од дечјих вртића и болница, или домова за напуштене.
4. Унутрашњи дијалог. То је феномен унутар самог врха, то јест председника, који општи са самим собом, на много начина, доносећи одлуке које су јачи од њега већ донели. У свом унутрашњем дијалогу председник се среће са различитим мишљењима, сукобљеним ставовима и бесмисленим идејама.
Принуђен је да се свађа са собом, при чему не може да нађе паметнијег који би попустио. Сваки унутрашњи дијалог завршава се спољним монологом и неискреном исповешћу, за коју више не одлази код патријарха, него код Марића.
3. Моравски канал. Таман је изгледало да је та ствар „легла“, као производ запуштеног ума. Бачевић је у Кини, Николић без моћи да поново копа. Они су били заговорници тог великог пловног пута, са потопљеним Јагодином, Параћином, Ћупријом, Ђунисом, Грделицом, Владичиним Ханом. Око канала би се наводњавао пиринач, а на плажама лежао светски крем, уз палачинке са пекмезом од шљива. Према Грчкој би пловили прекоокеански бродови и крузери са по 7.000 путника, пуних пара.
Прекјуче се јавио извесни Мркић, пријатељ наведене двојице, тврдећи да би моравски прокоп од Србије направио Швајцарску.
Моје питање за надлежне здравствене службе гласи: господо, јесу ли вам доступни ови људи?
2. Бобан Гашић. Брат господина Гашића из БИА, који тврди да не зна шта му брат има од школе. Дакле ништа, кад ни БИА не зна. Поштено! Као такав, по налогу српске владе постављен је за председника Наџорног одбора нишког Клиничког центра.
У влади се прича да је млађи Гашић са довољним успехом завршио болничарски курс у војсци, зна са носилима, удлагом, првим завојем и вештачким дисањем. За почетак, на новој дужности радиће само лакше хируршке захвате.
1. Председнички избори. Фестивал притисака и тортуре, кружно кретање „бугарског воза“, куповина, продаја, крађа гласова. Пре свега, медијска пресија која је пред јавност, после дугог и тешког варења избацила само једно лице: Најаву гадне и ружне будућности.
0 (нула). Инаугурација. На самој граници дна, тамо где почиње муљ. Помпезно увођење у дужност надмоћно изабраног председника, малограђански бал са сувишним људима. Мањак укуса, изостанак стила, недостатак средстава за борбу против обилног зноја. Љубљење, тапшање, шљапкање, размена капљица и рикеција. Естрадна елита међу својима. Нада Мацура са провидном ‘аљином и црвеним гаћама. Било је часно не бити тамо.
Требаће нам много среће за 2018. Да ли ја то мислим да ће она бити гора од ове којој бројимо последње сате? Мислим, наравно.
Пешчаник
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Љубодраг Стојадиновић
Листа коју сам сачинио по својој, а могуће и уз ишчитавање опште невоље, постављена је наопако: од десетке до нуле. Овде је само нула врх, она је недостижна и неуништива. Наопака листа најважнијих примера бесмисла не мора да потврђује нити да негира било шта. Она је само недужни сведок злосрећних времена, уз поуздани страх да нам долазе још гора.
10. Београд на води. Засад су градитељи обезбедили само воду. То је српски допринос еволуцији унатраг, повратак homo sаpiensа у родну текућину, опијање најздравијом загађеном супстанцом. Идеални амбијент за људе-жабе који ће временом рееволуирати у срећне водоземце. У скрушене грађане будућности, којима неће бити потребно ништа.
Шеици и други издашни дародавци напустили су идеју о воденом Београду, иако су у првом заносу обећавали милијарде. Шта им би одједном, зар иначе нису навикли на пустињу око себе?
9. Воз црква. Осликан треш иконама и бесмисленим паролама, под креативном руком Марка Ђурића. Превозно средство које је кренуло запуштеном пругом да шири српски патриотизам међу Албанцима. Кад је видео да би тај оригинални родољубиви железнички подухват могао да изазове опасне сукобе, Вучић је зауставио воз, а Николић најавио рат. „Ако то још једном учине, изводим војску“.
Вучић тврди да није на време сазнао за ту савршено мудру идеју луцидног Марка Ђурића. Мада, одани сеиз Марко то није могао да истресе само из свог разгранатог ума. Једна релативно независна телевизија објавила је најтачније аналитичко мишљење које се тих дана чуло поводом тог малоумног експеримента. Анализа једне локалне бабе гласи: „Куј га је тај воз потерао, тај га и укочио!“
8. Хобловање Николића. Рекох више пута, Вучића никада нисам ухватио у истини. Тако је било и за председничку кандидатуру. Рекао је: „Не пада ми на памет да се кандидујем!“ То је био поуздан сигнал да му пада.
У данима кад је Вучић прогутао своју непостојећу доследност и објавио кандидатуру, Николић је славио неки свој рођендан, попио у то име коју више, добио напад куражи и путем „Спутњика“, посредно најавио да ће се и он кандидовати.
Његова партијска деца су се одмах бацила лајнима на њега, уваљали га у катран и перје и блато, прозвали га плаћеником, издајником, хуљом, ђаволовим слугом. Тачно како их је научио.
А затим се покуњио, одустао, одболовао. Добио вилу за стално, обећање да нико неће да чачка Драгичин сумњиви фонд и канцеларију са 30 чиновника за општење са Москвом и Пекингом.
Па сад видите ко је то у ствари: неписмени лисац у кокошињцу, необразовани полутан који је пазарио диплому, штрајкач глађу, власник пецаре, комунални радник или четнички војвода који је освојио партизанско Дедиње!
7. Гашић и Вулин. Два Вучићева ослонца. Министар војске који војску није служио. Шеф БИА који није знао шта то значи, док му нису објаснили скраћеницу. Обојица доказују апсурде Вучићеве власти, правило кога се он држи: само се ослони на најгоре, ништа горе не може да те снађе.
Гашић чува Вучићев миран сан, Вулин се држи зида и слике „врховног команданта“. Још га није окачио. Прича се да врховни није задовољан својим изгледом, а у фото-шопу то што треба да виси не личи на њега, не личи ни на шта. Гашић ћути и ради. Шта ради? То не зна нико, чак ни Гашић, у питању је тајна служба.
6. Тетка из Канаде. Урбана легенда новог доба власти. Покушај да се глупом причом скине тешка сумња. Реч је о тетки Вулинове жене, која не стоји добро сама са собом, ако је без признанице „позајмила“ толике паре српском револуционару и најревноснијем чувару вођиног култа. Одакле паре, то не зна ни Бата Гашић, а и ако зна, не зна коме би то смео да каже.
5. Фонтана на Славији. Естетско и технолошко чудо, симбиоза прскалица, воде и музике. Идеална замена за Димитрија Туцовића. Фонтана која свира бесплатно, равна атракцији у којој медвед вози бицикло, или лутки која диже дреку кад јој се извади цуцла. Играчка за идиоте коју су створили по својој настраној мери. Место где своје креативно усхићење испољавају Мали и Весић, док објашњавају да су фонтана, или онај највећи јарбол у региону, важнији од дечјих вртића и болница, или домова за напуштене.
4. Унутрашњи дијалог. То је феномен унутар самог врха, то јест председника, који општи са самим собом, на много начина, доносећи одлуке које су јачи од њега већ донели. У свом унутрашњем дијалогу председник се среће са различитим мишљењима, сукобљеним ставовима и бесмисленим идејама.
Принуђен је да се свађа са собом, при чему не може да нађе паметнијег који би попустио. Сваки унутрашњи дијалог завршава се спољним монологом и неискреном исповешћу, за коју више не одлази код патријарха, него код Марића.
3. Моравски канал. Таман је изгледало да је та ствар „легла“, као производ запуштеног ума. Бачевић је у Кини, Николић без моћи да поново копа. Они су били заговорници тог великог пловног пута, са потопљеним Јагодином, Параћином, Ћупријом, Ђунисом, Грделицом, Владичиним Ханом. Око канала би се наводњавао пиринач, а на плажама лежао светски крем, уз палачинке са пекмезом од шљива. Према Грчкој би пловили прекоокеански бродови и крузери са по 7.000 путника, пуних пара.
Прекјуче се јавио извесни Мркић, пријатељ наведене двојице, тврдећи да би моравски прокоп од Србије направио Швајцарску.
Моје питање за надлежне здравствене службе гласи: господо, јесу ли вам доступни ови људи?
2. Бобан Гашић. Брат господина Гашића из БИА, који тврди да не зна шта му брат има од школе. Дакле ништа, кад ни БИА не зна. Поштено! Као такав, по налогу српске владе постављен је за председника Наџорног одбора нишког Клиничког центра.
У влади се прича да је млађи Гашић са довољним успехом завршио болничарски курс у војсци, зна са носилима, удлагом, првим завојем и вештачким дисањем. За почетак, на новој дужности радиће само лакше хируршке захвате.
1. Председнички избори. Фестивал притисака и тортуре, кружно кретање „бугарског воза“, куповина, продаја, крађа гласова. Пре свега, медијска пресија која је пред јавност, после дугог и тешког варења избацила само једно лице: Најаву гадне и ружне будућности.
0 (нула). Инаугурација. На самој граници дна, тамо где почиње муљ. Помпезно увођење у дужност надмоћно изабраног председника, малограђански бал са сувишним људима. Мањак укуса, изостанак стила, недостатак средстава за борбу против обилног зноја. Љубљење, тапшање, шљапкање, размена капљица и рикеција. Естрадна елита међу својима. Нада Мацура са провидном ‘аљином и црвеним гаћама. Било је часно не бити тамо.
Требаће нам много среће за 2018. Да ли ја то мислим да ће она бити гора од ове којој бројимо последње сате? Мислим, наравно.
Пешчаник
| Клиничка слика – топ листа агоније |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Олигархијска свита срушиће саму себе
Олигархијска свита срушиће саму себе
Социолог Јово Бакић говори за Данас о политичкој ситуацији у Србији
Нашу државу је мафија заробила и држи је чврсто у свом заробљеништву, и то је, без икакве дилеме, најозбиљнији проблем нашега друштва.
Највиши носиоци власти и њихови најближи сродници (отуда и тобожњи вапај најмоћнијег човека у држави: „не дирајте ми породицу!“) налазе се у блиској вези с вођама навијачких група, а потоњима навијање служи као смоквин лист за прикривање криминалног делања, првенствено трговине наркотицима. Док се Црвена звезда и Партизан (не треба заборавити ни најзлоћудније неонацистичке Унитед Форце с Бањице), тј. њихове криминалцима блиске управе, не доведу к познанију права, што спречава формална власт Александра Вучића и неформална његовога брата, овде среће бити неће. Судско бављење масовним рекетирањем привредника и страначким запошљавањем разноврсног напредњачког бофла и СПС-полусвета само је додатак послу који чека нови систем, када постојећи једном оде са историјске сцене – оцењује у интервјуу за Данас социолог Јово Бакић.
За кога ћете гласати на предстојећим изборима у Београду?
На предстојећим градским изборима гласаћу свакако за Не да(ви)мо Београд. Желео сам и њихову коалицију с Белим, јер би на тај начин улазак у градску скупштину за оба антисистемска и мени симпатична покрета био сасвим известан, а убеђен сам да би остварили и двоцифрен изборни резултат. Kоалиција је, нажалост, бар у овом тренутку, мало вероватна, тако да преостаје гласање за НДБГ, јер су ми у идејном смислу они најближи. Потребни су покрети с новим лицима, новим начинима организовања, са жељом да се иде у што непосредније ангажовање грађана у политици. Потребно је буђење енергије, јер је она петооктобарска пресахла, а НДБГ би је могао пробудити (још је важније да је доцније не изневере). Неопходно је у политичком животу пронаћи сасвим нове људе, који нису били активни у политици зато што су тренутно у србијанској политици у већини потпуно потрошени људи. Трагично је што они сами то не виде, а још трагичније је то што њихове организације то не виде. То су потпуно склеротичне групације, које треба препустити њиховој судбини.
Међу онима који се слажу са Вашом оценом о потрошености политичара и потребом за увођење нових људи, има и оних који сматрају да је НДБГ неозбиљна организација, неспособна да се озбиљније политички организује.
Дубоко се не слажем са тим. Најозбиљнија могућа политика везана је за конкретне проблеме у месту вашег становања. Београђанима нема веће теме, ако изузмемо чињеницу да трећина града нема канализацију, од Београда на води, јер је то, од почетка до краја, један криминални пројект акумулације капитала развлашћивањем сиротиње. НДБГ се, међутим, није усредсредио само на то, већ има шире активности у целом граду, од депоније у Винчи до подршке комшијама у њиховој борби против изградње сувишних бензинских пумпи. Другим речима, ради се о бризи за очување природног окружења и побољшање услова живота. Уместо да се иде одозго надоле, као што је случај с досадашњим странкама, грађани су се сами организовали. Потребно је растурити наопаки и криминогени политички систем и садашње странке. НДБГ, иако тек сламчица спаса, остаје она сламка за коју можемо да се ухватимо.
Изјавили сте недавно да је Ђилас Вучићев адут, да се повукао из политике по наредби Вучића и да ће исто тако бити враћен, уколико затреба. Рекли сте да има путера на глави и да је као такав један од људи са којима Вучић може да манипулише. Да ли и даље мислите да на овим изборима трчи за Вучића?
Ако логички размишљате, то је тако. Политика се, међутим, одвија у ирационалном маневарском простору. Уопште не доводим у питање Ђиласову искрену жељу да се опозиционо ангажује, али бојим се то није подупрто могућностима. Замислите ситуацију у којој он победи, а републичка власт против њега покрене судски поступак. Имате градоначелника којем суде.
Цените да Ђилас то не зна?
Наравно да зна. Оно што је опасније је да неки опозиционари, упркос овоме, мисле да је он права алтернатива власти.
По тој логици, ко гласа за Ђиласа, гласа за Вучића?
Тај јако много ризикује. Не бих био спреман на такав ризик. Не слажем се ни с начином на који је радио неке ствари када је био градоначелник, иако је за ове из актуелне власти, за Весића и Малог, поштењачина и геније. Проблем је, међутим, у томе што га Вучић може уцењивати.
Kако бисте описали овај, врло кратак, али интензиван политички пут Саше Јанковића. Да ли је ту реч о пропалом пројекту или је то што се некима чини пропалим управо услов за успон?
Мени се чини да је то пропао пројект. Он је заиста, по сопственом сведочењу, хтео да тражи од Вучића да му преда власт, ако изведе 50.000 људи на улице. То је врло неозбиљна прича, а његова политичка способност је у великој мери прецењена. Најгоре је што мисли да ту нема ничега спорног. То значи да није у додиру с политичком стварношћу. У изборној ноћи је постојао изразито велики емотивни несклад између његових присталица, које су биле очајне, и њега, који је био одушевљен.
У ком смислу – ово није ваш лидер, или?
Просто то. Политички вођа који није у стању да артикулише не само рационално засноване циљеве, већ и осећања и жеље оних које представља, неће остварити никакав успех.
Вучић јесте?
Вучић је мајстор за то, али и Бошко Обрадовић. Он јако добро артикулише тај националистички гнев. Присталице Двери не да нису замериле Обрадовићу гађање компјутерским мишем Мартиновића, већ им је жао што му није потегао уво и одаламио га другом руком. Они то осећају према Мартиновићу, оличењу љигавости на политичкој сцени Србије. Подударање између вође и његових присталица мора постојати у што већој мери. Вучић, у том смислу, оваплоћује беспомоћни и, упркос томе, борбени примитивизам у делу бирачког тела. Реч је о савршеном преклапању.
Да ли је и та Јанковићева БИА одредница, о којој сам често говори, једна од тих неподударности?
Питам се све време зашто то наглашава. Људи из ПСГ су ми рекли да он о томе свакодневно прича; дакле, не понекад, већ свакодневно. Наравно, катастрофално је, са становишта здравља једног друштва, иако нажалост очекивано, када то таблоиди, у служби бескрупулозне власти, користе у борби против опозиције. Претпостављам да је уверен да велики део друштва мисли да БИА доводи и скида са власти, па он хоће да им да до знања да је проверен човек, да неће издати националне интересе, да с њим нема неизвесности у том погледу. Међутим, и ту је направио рачун без крчмара, јер већина његових бирача, с правом или не, зазире од тајних служби.
Kао у случају Ђиласа, недавно сте рекли да је гласање за ДС или ЛДП глас за Вучића, због уцењивачког капацитета који Вучић има над Шутановцем и Јовановићем.
И Јовановић и Шутановац имају толико путера на глави да су лаке мете уцењивања. Јовановић поготово. Већи је, међутим, проблем чланство ДС-а, јер оно бира недораслог човека за председника. Дакле, то није Шутановчев, већ је проблем људи у тој странци.
Тврдите да Вучић поред Ђиласа и Шутановца, држи у шаци и Шапића. Са ким прогнозирате да ће направити власт у Београду онда?
Тако је, Шапић је његов главни адут. Разне афере га прате. Од плагираног доктората до заграђивања улица и претварања јавног простора у приватни. Шапић, према истраживањима јавног мњења, иде на преко десет одсто, а Вучић би, заједно са социјалистима, можда и радикалима, могао имати око 40 одсто, па би власт лако могла бити формирана. У сваком случају, свако ко гласа за Шапића, гласаће тиме и за Вучића.
Kо је преостао, по вама, а да не може да буде уцењен, осим НДБГ?
НДБГ, Бели, Доста је било, али и Бошко Обрадовић. Друга је ствар што за потоње две опције не могу да гласам, а нарочито не за Двери. Они су од мене врло далеко, али Двери су чиста опозиција, ту нема лажи, нема преваре. Уз то, Бошко Обрадовић је цивилизован човек.
Бошко Обрадовић је, рецимо, организовао протесте након пресуде Ратку Младићу, подсмевајући се жртвама геноцида. Kако он може да буде цивилизован?
То није питање цивилизованости, већ моралне тупости. Ако не признајете злочине, које је неки зликовац у ваше име починио, ако нисте способни да се уживите у положај жртве, сведочите да сте жестоки националиста којег је национализам учинио једнако жестоко тупим у моралном смислу. Али то вам не одузима цивилизованост. Цивилизовани Енглези, Шпанци, Белгијанци, Низоземци, Французи и Немци су не тако давно направили грдне злочине.
У односу према регионалној политици видимо доста подударности између Вучићеве политике и оне са опозиционих страна када је реч о национализму. Тензије у региону не попуштају. Видите ли опасност од нових сукоба са оваквом политиком?
Нема озбиљне опасности зато што су то све клијенти било Немачке било САД.
Влада дубоко уверење у овдашњем јавном мњењу да ЕУ “држи” Вучића на власти због решавања питања Kосова. Kако то ЕУ ради?
Сећате ли се 2011. године и августовске посете Ангеле Меркел. Тада је јасно и брутално поручила да ЕУ више неће подржавати Бориса Тадића на власти, јер није хтео Бриселски споразум. Његова несарадљивост условила је напуштање великих сила које нађоше новог љубимца. У том смислу, Србија је класична банана држава. И није једина, све државе наследнице Југославије то јесу. Последица је то њенога краја.
А када је реч о његовом односу према Русији?
Прагматичан однос, и он га врло брижљиво гаји.
Седење на две столице ипак показује неискреност у европским интеграцијама?
Докле год може, требало би тако да игра. У политици се никада не зна. Он је улазак у ЕУ наследио од претходних власти као стратешки циљ, и заветовао се да то неће мењати, под условом да нас ЕУ жели. На дугачком је штапу улазак у ЕУ…
Зависи ваљда нешто и од реформи друштва?
Бугарска и Румунија су ушле у ЕУ само због тога да Русија не би могла овде да се меша.
Зар немамо другачије околности у односу на то време, с обзиром на то да је Русија од анексије Kрима у сукобу са ЕУ?
Немамо битно различите околности. Ми смо прилично удаљени од ЕУ и то шири маневарски простор за било коју власт у Србији. У овом тренутку Вучић у начелу добро води спољну политику и то му треба признати, али исто тако, треба рећи да не постоји у спољној политици само државни разлог, већ је ту и етичка одговорност. Изручење турског држављанина курдске етничке припадности Турској представља у том смислу ужасно огрешење о једног човека, и то на својој савести носимо, не само Вучић и његова бескрупулозна и у великој мери беспризорна клика, већ и нас двоје, односно сви грађани онога што би требало да буде Република Србија.
Зар не би промена у односу према Русији убрзала интеграције?
Нико вама не може да забрани да имате односе какве год хоћете са Русијом до тренутка учлањења. Тада већ морате да се определите.
Санкције Русији су уведене, ипак због неких разлога, нису оне чињеница без садржаја. Говори се о вредностима…
А да ли је Орбан европска вредност?
Орбан је ипак ексцес.
Он је ЕУ. Kао и Kачињски. То су, можда, оличења европских вредности.
Нису само они, они су упадљиви зато што нису представници тих вредности?
Европска унија може бити и фашистичка. Европа је, у историјском смислу, вишесмислен појам. „Европа тврђава“, тј. радикално-десничарска Европа представља оно у шта нипошто не бих улазио, јер се базира на у основи мусолинијевском концепту, као и „новој Европи“ једног Адолфа Хитлера и његових добровољачких СС-јединица из различитих европских земаља. Орбан није стављен под надзор. Он је по вољи Ангеле Меркел ставио бодљикаво-жичане ограде на границу против избеглица… Противим се употреби синтагме „европске вредности“. Ако је ЕУ базирана на идејама просветитељства, онда сам присталица процеса европског уједињавања. Проблем је што се од тога прагматично, али и суштински, све више одступа. Избегличка криза је то доказала. Похлепа капиталиста је, такође, велики проблем. Друштвена неједнакост је огромна и достиже размере упоредиве с онима пред Први светски рат.
А Путинове вредности?
Против сам ауторитарности, а тиме и против Путинових вредности.
Вучићевој владавини се не види крај. Шта мислите да ће узроковати његов пад са власти?
Он сам највећи је сопствени непријатељ, и то се не може и неће изменити. Но, осим тога, издвојио бих још један проблем, а то је галопирајућа друштвена неједнакост. Тренутно је друштво Србије, у којем једнакост традиционално слови као друштвено пожељна вредност, међу друштвима у којима је друштвена неједнакост највећа у Европи. Највећи део грађана живи у изузетној беди. Нажалост, та беда је згодна за манипулацију. Човек који прима ту цркавицу најчешће гледа ријалити програме, јер тамо види у мањој или већој мери познате ликове сличне њему. И то је нешто што ће јако тешко да се промени. Вучић је изузетно вешт манипулатор. Он исправно каже да већина пензионера има 25.000 динара. Њима није снизио пензију, а другима јесте. И онда они, мученици, кажу – ово је правда, пошто је другима, који имају више, снизио следовање, а мени није. Заправо, сви смо бедници (са изузетком једног промила олигархије), јер чак ни 1.000 евра није ни близу немачког или француског минималца, да њихову просечну плату или медијану ни не помињемо.
Kолико цените да ће проћи до тачке када би промене могле да буду условљене неједнакошћу?
Човек може да издржи много, бар то знамо ми који смо преживели 1990. Нема граница. Човек је страховито прилагодљив, само ако му нађу довољно убедљиве разлоге да трпи. Демагогија успева како због беде у којој се људи налазе тако и због неостварљивих снова које сневају. Стога се, ипак, уздам у Вучића, његову психу, и његову беспризорну и бескрупулозну олигархијску свиту, баш као што чини и тренутна већина оних који излазе на изборе у Србији, али из сасвим супротних разлога.
Пише, Снежана Чонградин
Danas
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Социолог Јово Бакић говори за Данас о политичкој ситуацији у Србији
Нашу државу је мафија заробила и држи је чврсто у свом заробљеништву, и то је, без икакве дилеме, најозбиљнији проблем нашега друштва.
Највиши носиоци власти и њихови најближи сродници (отуда и тобожњи вапај најмоћнијег човека у држави: „не дирајте ми породицу!“) налазе се у блиској вези с вођама навијачких група, а потоњима навијање служи као смоквин лист за прикривање криминалног делања, првенствено трговине наркотицима. Док се Црвена звезда и Партизан (не треба заборавити ни најзлоћудније неонацистичке Унитед Форце с Бањице), тј. њихове криминалцима блиске управе, не доведу к познанију права, што спречава формална власт Александра Вучића и неформална његовога брата, овде среће бити неће. Судско бављење масовним рекетирањем привредника и страначким запошљавањем разноврсног напредњачког бофла и СПС-полусвета само је додатак послу који чека нови систем, када постојећи једном оде са историјске сцене – оцењује у интервјуу за Данас социолог Јово Бакић.
За кога ћете гласати на предстојећим изборима у Београду?
На предстојећим градским изборима гласаћу свакако за Не да(ви)мо Београд. Желео сам и њихову коалицију с Белим, јер би на тај начин улазак у градску скупштину за оба антисистемска и мени симпатична покрета био сасвим известан, а убеђен сам да би остварили и двоцифрен изборни резултат. Kоалиција је, нажалост, бар у овом тренутку, мало вероватна, тако да преостаје гласање за НДБГ, јер су ми у идејном смислу они најближи. Потребни су покрети с новим лицима, новим начинима организовања, са жељом да се иде у што непосредније ангажовање грађана у политици. Потребно је буђење енергије, јер је она петооктобарска пресахла, а НДБГ би је могао пробудити (још је важније да је доцније не изневере). Неопходно је у политичком животу пронаћи сасвим нове људе, који нису били активни у политици зато што су тренутно у србијанској политици у већини потпуно потрошени људи. Трагично је што они сами то не виде, а још трагичније је то што њихове организације то не виде. То су потпуно склеротичне групације, које треба препустити њиховој судбини.
Међу онима који се слажу са Вашом оценом о потрошености политичара и потребом за увођење нових људи, има и оних који сматрају да је НДБГ неозбиљна организација, неспособна да се озбиљније политички организује.
Дубоко се не слажем са тим. Најозбиљнија могућа политика везана је за конкретне проблеме у месту вашег становања. Београђанима нема веће теме, ако изузмемо чињеницу да трећина града нема канализацију, од Београда на води, јер је то, од почетка до краја, један криминални пројект акумулације капитала развлашћивањем сиротиње. НДБГ се, међутим, није усредсредио само на то, већ има шире активности у целом граду, од депоније у Винчи до подршке комшијама у њиховој борби против изградње сувишних бензинских пумпи. Другим речима, ради се о бризи за очување природног окружења и побољшање услова живота. Уместо да се иде одозго надоле, као што је случај с досадашњим странкама, грађани су се сами организовали. Потребно је растурити наопаки и криминогени политички систем и садашње странке. НДБГ, иако тек сламчица спаса, остаје она сламка за коју можемо да се ухватимо.
Изјавили сте недавно да је Ђилас Вучићев адут, да се повукао из политике по наредби Вучића и да ће исто тако бити враћен, уколико затреба. Рекли сте да има путера на глави и да је као такав један од људи са којима Вучић може да манипулише. Да ли и даље мислите да на овим изборима трчи за Вучића?
Ако логички размишљате, то је тако. Политика се, међутим, одвија у ирационалном маневарском простору. Уопште не доводим у питање Ђиласову искрену жељу да се опозиционо ангажује, али бојим се то није подупрто могућностима. Замислите ситуацију у којој он победи, а републичка власт против њега покрене судски поступак. Имате градоначелника којем суде.
Цените да Ђилас то не зна?
Наравно да зна. Оно што је опасније је да неки опозиционари, упркос овоме, мисле да је он права алтернатива власти.
По тој логици, ко гласа за Ђиласа, гласа за Вучића?
Тај јако много ризикује. Не бих био спреман на такав ризик. Не слажем се ни с начином на који је радио неке ствари када је био градоначелник, иако је за ове из актуелне власти, за Весића и Малог, поштењачина и геније. Проблем је, међутим, у томе што га Вучић може уцењивати.
Kако бисте описали овај, врло кратак, али интензиван политички пут Саше Јанковића. Да ли је ту реч о пропалом пројекту или је то што се некима чини пропалим управо услов за успон?
Мени се чини да је то пропао пројект. Он је заиста, по сопственом сведочењу, хтео да тражи од Вучића да му преда власт, ако изведе 50.000 људи на улице. То је врло неозбиљна прича, а његова политичка способност је у великој мери прецењена. Најгоре је што мисли да ту нема ничега спорног. То значи да није у додиру с политичком стварношћу. У изборној ноћи је постојао изразито велики емотивни несклад између његових присталица, које су биле очајне, и њега, који је био одушевљен.
У ком смислу – ово није ваш лидер, или?
Просто то. Политички вођа који није у стању да артикулише не само рационално засноване циљеве, већ и осећања и жеље оних које представља, неће остварити никакав успех.
Вучић јесте?
Вучић је мајстор за то, али и Бошко Обрадовић. Он јако добро артикулише тај националистички гнев. Присталице Двери не да нису замериле Обрадовићу гађање компјутерским мишем Мартиновића, већ им је жао што му није потегао уво и одаламио га другом руком. Они то осећају према Мартиновићу, оличењу љигавости на политичкој сцени Србије. Подударање између вође и његових присталица мора постојати у што већој мери. Вучић, у том смислу, оваплоћује беспомоћни и, упркос томе, борбени примитивизам у делу бирачког тела. Реч је о савршеном преклапању.
Да ли је и та Јанковићева БИА одредница, о којој сам често говори, једна од тих неподударности?
Питам се све време зашто то наглашава. Људи из ПСГ су ми рекли да он о томе свакодневно прича; дакле, не понекад, већ свакодневно. Наравно, катастрофално је, са становишта здравља једног друштва, иако нажалост очекивано, када то таблоиди, у служби бескрупулозне власти, користе у борби против опозиције. Претпостављам да је уверен да велики део друштва мисли да БИА доводи и скида са власти, па он хоће да им да до знања да је проверен човек, да неће издати националне интересе, да с њим нема неизвесности у том погледу. Међутим, и ту је направио рачун без крчмара, јер већина његових бирача, с правом или не, зазире од тајних служби.
Kао у случају Ђиласа, недавно сте рекли да је гласање за ДС или ЛДП глас за Вучића, због уцењивачког капацитета који Вучић има над Шутановцем и Јовановићем.
И Јовановић и Шутановац имају толико путера на глави да су лаке мете уцењивања. Јовановић поготово. Већи је, међутим, проблем чланство ДС-а, јер оно бира недораслог човека за председника. Дакле, то није Шутановчев, већ је проблем људи у тој странци.
Тврдите да Вучић поред Ђиласа и Шутановца, држи у шаци и Шапића. Са ким прогнозирате да ће направити власт у Београду онда?
Тако је, Шапић је његов главни адут. Разне афере га прате. Од плагираног доктората до заграђивања улица и претварања јавног простора у приватни. Шапић, према истраживањима јавног мњења, иде на преко десет одсто, а Вучић би, заједно са социјалистима, можда и радикалима, могао имати око 40 одсто, па би власт лако могла бити формирана. У сваком случају, свако ко гласа за Шапића, гласаће тиме и за Вучића.
Kо је преостао, по вама, а да не може да буде уцењен, осим НДБГ?
НДБГ, Бели, Доста је било, али и Бошко Обрадовић. Друга је ствар што за потоње две опције не могу да гласам, а нарочито не за Двери. Они су од мене врло далеко, али Двери су чиста опозиција, ту нема лажи, нема преваре. Уз то, Бошко Обрадовић је цивилизован човек.
Бошко Обрадовић је, рецимо, организовао протесте након пресуде Ратку Младићу, подсмевајући се жртвама геноцида. Kако он може да буде цивилизован?
То није питање цивилизованости, већ моралне тупости. Ако не признајете злочине, које је неки зликовац у ваше име починио, ако нисте способни да се уживите у положај жртве, сведочите да сте жестоки националиста којег је национализам учинио једнако жестоко тупим у моралном смислу. Али то вам не одузима цивилизованост. Цивилизовани Енглези, Шпанци, Белгијанци, Низоземци, Французи и Немци су не тако давно направили грдне злочине.
У односу према регионалној политици видимо доста подударности између Вучићеве политике и оне са опозиционих страна када је реч о национализму. Тензије у региону не попуштају. Видите ли опасност од нових сукоба са оваквом политиком?
Нема озбиљне опасности зато што су то све клијенти било Немачке било САД.
Влада дубоко уверење у овдашњем јавном мњењу да ЕУ “држи” Вучића на власти због решавања питања Kосова. Kако то ЕУ ради?
Сећате ли се 2011. године и августовске посете Ангеле Меркел. Тада је јасно и брутално поручила да ЕУ више неће подржавати Бориса Тадића на власти, јер није хтео Бриселски споразум. Његова несарадљивост условила је напуштање великих сила које нађоше новог љубимца. У том смислу, Србија је класична банана држава. И није једина, све државе наследнице Југославије то јесу. Последица је то њенога краја.
А када је реч о његовом односу према Русији?
Прагматичан однос, и он га врло брижљиво гаји.
Седење на две столице ипак показује неискреност у европским интеграцијама?
Докле год може, требало би тако да игра. У политици се никада не зна. Он је улазак у ЕУ наследио од претходних власти као стратешки циљ, и заветовао се да то неће мењати, под условом да нас ЕУ жели. На дугачком је штапу улазак у ЕУ…
Зависи ваљда нешто и од реформи друштва?
Бугарска и Румунија су ушле у ЕУ само због тога да Русија не би могла овде да се меша.
Зар немамо другачије околности у односу на то време, с обзиром на то да је Русија од анексије Kрима у сукобу са ЕУ?
Немамо битно различите околности. Ми смо прилично удаљени од ЕУ и то шири маневарски простор за било коју власт у Србији. У овом тренутку Вучић у начелу добро води спољну политику и то му треба признати, али исто тако, треба рећи да не постоји у спољној политици само државни разлог, већ је ту и етичка одговорност. Изручење турског држављанина курдске етничке припадности Турској представља у том смислу ужасно огрешење о једног човека, и то на својој савести носимо, не само Вучић и његова бескрупулозна и у великој мери беспризорна клика, већ и нас двоје, односно сви грађани онога што би требало да буде Република Србија.
Зар не би промена у односу према Русији убрзала интеграције?
Нико вама не може да забрани да имате односе какве год хоћете са Русијом до тренутка учлањења. Тада већ морате да се определите.
Санкције Русији су уведене, ипак због неких разлога, нису оне чињеница без садржаја. Говори се о вредностима…
А да ли је Орбан европска вредност?
Орбан је ипак ексцес.
Он је ЕУ. Kао и Kачињски. То су, можда, оличења европских вредности.
Нису само они, они су упадљиви зато што нису представници тих вредности?
Европска унија може бити и фашистичка. Европа је, у историјском смислу, вишесмислен појам. „Европа тврђава“, тј. радикално-десничарска Европа представља оно у шта нипошто не бих улазио, јер се базира на у основи мусолинијевском концепту, као и „новој Европи“ једног Адолфа Хитлера и његових добровољачких СС-јединица из различитих европских земаља. Орбан није стављен под надзор. Он је по вољи Ангеле Меркел ставио бодљикаво-жичане ограде на границу против избеглица… Противим се употреби синтагме „европске вредности“. Ако је ЕУ базирана на идејама просветитељства, онда сам присталица процеса европског уједињавања. Проблем је што се од тога прагматично, али и суштински, све више одступа. Избегличка криза је то доказала. Похлепа капиталиста је, такође, велики проблем. Друштвена неједнакост је огромна и достиже размере упоредиве с онима пред Први светски рат.
А Путинове вредности?
Против сам ауторитарности, а тиме и против Путинових вредности.
Вучићевој владавини се не види крај. Шта мислите да ће узроковати његов пад са власти?
Он сам највећи је сопствени непријатељ, и то се не може и неће изменити. Но, осим тога, издвојио бих још један проблем, а то је галопирајућа друштвена неједнакост. Тренутно је друштво Србије, у којем једнакост традиционално слови као друштвено пожељна вредност, међу друштвима у којима је друштвена неједнакост највећа у Европи. Највећи део грађана живи у изузетној беди. Нажалост, та беда је згодна за манипулацију. Човек који прима ту цркавицу најчешће гледа ријалити програме, јер тамо види у мањој или већој мери познате ликове сличне њему. И то је нешто што ће јако тешко да се промени. Вучић је изузетно вешт манипулатор. Он исправно каже да већина пензионера има 25.000 динара. Њима није снизио пензију, а другима јесте. И онда они, мученици, кажу – ово је правда, пошто је другима, који имају више, снизио следовање, а мени није. Заправо, сви смо бедници (са изузетком једног промила олигархије), јер чак ни 1.000 евра није ни близу немачког или француског минималца, да њихову просечну плату или медијану ни не помињемо.
Kолико цените да ће проћи до тачке када би промене могле да буду условљене неједнакошћу?
Човек може да издржи много, бар то знамо ми који смо преживели 1990. Нема граница. Човек је страховито прилагодљив, само ако му нађу довољно убедљиве разлоге да трпи. Демагогија успева како због беде у којој се људи налазе тако и због неостварљивих снова које сневају. Стога се, ипак, уздам у Вучића, његову психу, и његову беспризорну и бескрупулозну олигархијску свиту, баш као што чини и тренутна већина оних који излазе на изборе у Србији, али из сасвим супротних разлога.
Пише, Снежана Чонградин
Danas
| Олигархијска свита срушиће саму себе |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Полуинтелектуалац
Полуинтелектуалац
„Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа. Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, није добио подстрека за духовно саморазвијање. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени. Све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у „чаршијском” смислу, дакле сасвим материјалистички.
С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину, али не сасвим, јер прекршаји те дисциплине повлаче кривичну одговорност. Ипак и у моралном, као и у културном погледу, он је у основи остао примитивац. Неомекшан културом, а са олабављеном моралном кочницом има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високо мишљење о себи самом.
У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула, а с пуним уверењем да тражи само своје право које му је школа признала. Он потискује супарнике немилосрдно као да нису жива бића него материјалне препоне. Он је добар „лакташ” – израз који је продро у општу употребу једновремено с појавом полуинтелектуалаца. Претпоставимо да се у њему пробудила политичка амбиција и да је успео постати министар. Тај положај могао је да уграби само кроз силно гурање и стрмоглаву јагму и зато ће сматрати да је то сада нешто „његово”. Из те своје тековине или боље рећи плена, гледаће да извуче што више личног ћара. Биће „корупционаш”, али неће бити сасвим свестан тога факта, толико ће му то изгледати природно и на свом месту. Један полуинтелектуалац, кад је чуо да се говори о његовој оставци, рекао је: „Ко је луд, да се одваја од пуног чанка?!” Њему је изгледало непојмљиво да се човек не користи министарским положајем, као што би било непојмљиво да човек крај пуног чанка остане гладан.
Политичка амбиција једног полуинтелектуалца заправо и није политичка. Она се састоји само у томе, да се човек кроз политику обогати и да на високим положајима прогосподује. Он не зна ни за какве више и општије циљеве. Тек кад полуинтелектуалац избије на врхунац политичког успеха, види се како је он морално закржљао. Поред полуинтелектуалца који је успео, постоји и полуинтелектуалац који није успео. Већ прави интелектуалац, незапослен или запостављен, готов је опозиционар. Полуинтелектуалац у таквом положају тим је опаснији, што не зна ни за какве моралне обзире који би његово огорчење ублажавали. То није било случајно да су многи озлојеђени полуинтелектуалци отишли у комунисте. Полуинтелектуалац је болесна друштвена појава, која је обелоданила две ствари:
1. Да је културни образац потребна допуна националног и политичког обрасца, што се нарочито осећа онда када утицај та два обрасца престане да слаби;
2. Да школа која се ограничава на давање знања, без упоредног васпитавања карактера, није у стању да спречи појаву таквог друштвеног типа као што је полуинтелектуалац.”
Слободан Јовановић, Један прилог за проучавање српског националног карактера, О полуинтелектуалцу
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
„Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа. Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, није добио подстрека за духовно саморазвијање. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени. Све цени према томе, колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у „чаршијском” смислу, дакле сасвим материјалистички.
С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину, али не сасвим, јер прекршаји те дисциплине повлаче кривичну одговорност. Ипак и у моралном, као и у културном погледу, он је у основи остао примитивац. Неомекшан културом, а са олабављеном моралном кочницом има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високо мишљење о себи самом.
У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула, а с пуним уверењем да тражи само своје право које му је школа признала. Он потискује супарнике немилосрдно као да нису жива бића него материјалне препоне. Он је добар „лакташ” – израз који је продро у општу употребу једновремено с појавом полуинтелектуалаца. Претпоставимо да се у њему пробудила политичка амбиција и да је успео постати министар. Тај положај могао је да уграби само кроз силно гурање и стрмоглаву јагму и зато ће сматрати да је то сада нешто „његово”. Из те своје тековине или боље рећи плена, гледаће да извуче што више личног ћара. Биће „корупционаш”, али неће бити сасвим свестан тога факта, толико ће му то изгледати природно и на свом месту. Један полуинтелектуалац, кад је чуо да се говори о његовој оставци, рекао је: „Ко је луд, да се одваја од пуног чанка?!” Њему је изгледало непојмљиво да се човек не користи министарским положајем, као што би било непојмљиво да човек крај пуног чанка остане гладан.
Политичка амбиција једног полуинтелектуалца заправо и није политичка. Она се састоји само у томе, да се човек кроз политику обогати и да на високим положајима прогосподује. Он не зна ни за какве више и општије циљеве. Тек кад полуинтелектуалац избије на врхунац политичког успеха, види се како је он морално закржљао. Поред полуинтелектуалца који је успео, постоји и полуинтелектуалац који није успео. Већ прави интелектуалац, незапослен или запостављен, готов је опозиционар. Полуинтелектуалац у таквом положају тим је опаснији, што не зна ни за какве моралне обзире који би његово огорчење ублажавали. То није било случајно да су многи озлојеђени полуинтелектуалци отишли у комунисте. Полуинтелектуалац је болесна друштвена појава, која је обелоданила две ствари:
1. Да је културни образац потребна допуна националног и политичког обрасца, што се нарочито осећа онда када утицај та два обрасца престане да слаби;
2. Да школа која се ограничава на давање знања, без упоредног васпитавања карактера, није у стању да спречи појаву таквог друштвеног типа као што је полуинтелектуалац.”
Слободан Јовановић, Један прилог за проучавање српског националног карактера, О полуинтелектуалцу
| Полуинтелектуалац |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Како је Американац постао Рус
Како је Американац постао Рус
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
| Како је Американац постао Рус Од уигране руске екипе сценариста, продуцената и редитеља који су досад радили на неколико веома успешних пројеката, попут серија „Кухиња“ и „Хотел Елеон“, стиже још једно урнебесно дело — „Како сам постао Рус“. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Мр Данијел Игрец: „Брига за људска права“ – кринка другосрбијанаца за нападе на државу
Мр Данијел Игрец: „Брига за људска права“ – кринка другосрбијанаца за нападе на државу
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
| Мр Данијел Игрец: "Брига за људска права" – кринка другосрбијанаца за нападе на државу - Видовдан Магазин Одлука Србије да Турској изручи Џевдета Ајаза, Курда који је у тој држави правоснажно осуђен на 15 година затвора због рушења уставног поретка изазвала је бурну реакцију представника самозване интелектуалне и политичке елите „грађанске“ Србије. Политичка и медијска мочвара антисрпске „дубоке државе“ осула је дрвље и камење на државне органе због, како се наводи, „кршења … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ЧОВЕК, ЛЕКАР, ИСТОРИЧАР
ЧОВЕК, ЛЕКАР, ИСТОРИЧАР
Др Александар Недок је највећи живи познавалац српског војног санитета још од самих његових почетака 1822, а посебно оног из периода од 1912. до 1918. године. Он зна све: изванредне ратне победе које су преплаћене бројем рањених и погинулих војника, подофицира и официра; организацију војног санитета, који се распао са сломом државе и васкрсао са њом; имена и судбине лекара који су водили своје, у рату неочекиване и непланиране, битке и страдали у њима.
Шеснаестог марта 2017. године у Војно-медицинској академији одржана је промоција књиге др Александра Недока Ваљево – српски ратни хируршки центар и град болница у епицентру велике епидемије 1914-1915. Промоција, коју је организовала Секција за историју медицине Српскоглекарског друштва, привукла је пажњу пре
Проф. др Снежана Вељковић
Проф. др Снежана Вељковић
свега зато што је аутор поменуте књиге, управо др Александар Недок.
Како га представити читаоцима Нове Галаксије, научног часописа, који се појављује у новом, електронском облику, с мисијом популаризације науке? Нова редакција је окупила врхунске стручњаке и научнике чије су стручне преокупације, за просечног читаоца, понекад на граници научне фантастике. Где је ту место за др Александара Недока, данас старог 92 године, лекара у пензији од октобра 1990. и резервног санитетског мајора Српске војске од 2013?
По мишљењу аутора овог текста, баш ту му је место, пре и више него у било којој другој стручно-научној публикацији намењеној широј публици због невероватне енергије, неуморног истраживачког духа, великог радног елана и објективног сагледавања трагичних чињеница везаних за рад војних (и цивилних) лекара за време ратова које је водила српска држава. Не треба занемарити ни то што је изузетно частан и одговоран човек, а ни знање неколико страних језика, што му је омогућило непосредни увид у стране изворе података.
Када је пензионисан, није почео да игра шах на Калемегдану или да шета пса у оближњем парку. Ушао је у војне архиве.
Укратко, др Александар Недок је највећи живи познавалац српског војног санитета још од самих његових почетака 1822, а посебно оног из периода од 1912. до 1918. године. Он зна све: изванредне ратне победе које су преплаћене бројем рањених и погинулих војника, подофицира и официра; организацију војног санитета, који се распао са сломом државе и васкрсао са њом; имена и судбине лекара који су водили своје, у рату неочекиване и непланиране, битке и страдали у њима.
Др Александар Недок био је лекар, и то добар, успешан и поштован лекар. Интерниста, кардиолог, оснивач прве српске (и југословенске) коронарне јединице у Београду 1970, десетак година директор Завода за хитна интерна и цереброваскуларна обољења (данас болница Свети Сава у Београду), научни саветник Медицинског факултета, оснивач и начелник Одељења ургентне кардиологије Ургентног центра Србије. Аутор је бројних стручних и научних радова, објављених у домаћим (српским и словеначким) и иностраним часописима и носилац других активности, које се хронолошки наводе у свим приказима његове стручне биографије и због којих је више пута примио заслужена признања.
Прашинарење у архивима
Поштено и савесно одрадио је својих четрдесет година радног стажа и стекао заслужену пензију. Када је пензионисан, није почео да игра шах на Калемегдану или да шета пса у оближњем парку. Ушао је у војне архиве.
Др Александар Недок
Др Александар Недок
Ко није тамо био не може ни да замисли како то изгледа. Наизглед уредне полице, административне књиге, заведено, усложено, разведено. Архивска грађа, у ствари брда папира по фасциклама и кутијама, означеног неким војним сигнатурама, и сигурно, понекад, обележеног са строго пов. или неким другим ознакама за војну тајну.
Почео је др Александар Недок да прегледа, сређује и преписује спискове, персоналне листе, извештаје, наредбе, здравствене билтене, инспекцијске белешке… Да прашинари, како се то у жаргону каже. Преписивао је руком сву силу података и страница, касније је то прекуцавано обичном (механичком) писаћом машином.Читао је ратне дневнике, ратне и приватне извештаје и књиге лекара страних мисија, некрологе. Дан за даном, годину за годином.
Тада је, као у дечјој слагалици, почела да се ствара слика војног санитета из три рата која је Србија водила почеком прошлог века, утолико значајнија што је, према поузданим подацима, део званичне санитетске (идруге) архиве Министарства војног спаљен у Краљеву 1915, а пре повлачења с Косова и Метохије, и архива санитетских јединица српске војске. Мало тога је сачувано.
Само детаљ из тог мукотрпног посла. Нашао је један једини аутентични докуменат о раду санитета из 1914. То је сачувана Хроника Дринске дивизије 2. позива, коју је написао медицинар, касније лекар, Милорад Феликс. Др Александар Недок наводи Феликсове податке, коментарише их и закључује: „То је само дванаестина рада дивизијских санитета!” И пита се – колике ли су биле размере целокупног рада?
За свој рад заинтересовао је колеге, цивилне и војнe лекаре. Заједничким трудом објавили су неколико књига о српском војном санитету за време балканских ратова и Првог светског рата. То су, хронолошки поређано по години издања: Српски војни санитет у 1916 (2007); Српски војни санитет 1917–1918 (2008); Српски војни санитет 1914-1915. године (2010); Балкански ратови 1912-1913 (2012); Српски војни санитет у Балканским ратовима (2012); Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1916 (2006 и 2014) и Српски војни санитет у Првом светском рату (2014).
Није место овде да се говори о значају тих књига, већ треба се упитати шта бисмо данас, у време обележавања стогодишњице Првог светског рата, знали о српском војном санитету да они, предвођени др Александром Недоком, то нису урадили?
Ваљево – град болница
Последња у низу јесте књига о Ваљеву. Не о Ваљевској болници (две сталне и шест резервних болница), која је већ била предвиђена за сабиралиште рањеника са Цера и Колубаре (Главни војишни санитетски центар), већ о граду, који је у време битке на Дрини цео, баш цео, био претворен у болницу. Болницу пренатрпану рањеницима и болесницима, и српским и аустријским, заробљеницима и избеглим народом. Болницу са 25 некако прикупљених лекара, од тога само три хирурга, без постељине, хране лекова и завоја, на коју се, никог не штедећи, сручила епидемија три тифуса.
Његови рукописи још су пуни биографских података о лекарима, ретким лекаркама, а посебно омедицинарима, на које је осетљив.
У граду болници највећу жртву, сразмерно свом броју, поднео је медицински кадар. За неверовање је податак да су у рату (до октобра 1915) погинули само један лекар и једна болничарка. А од три пегавца, умрла су124 лекара (од тога 20 страних мисија), 12 заробљених лекара, 19 студената медицине и три докторанда. Уз њих и непознат (велики) број војника и подофицира, болничара српске војске и болничара ратних заробљеника.
Како им се одужио или захвалио послератни лекарски сталеж? Уз часне изузетке – никако. Тиме је вреднији и значајнији рад др Александра Недока, који се трудио не само да утврди тачан број и имена умрлих лекара, већ је, где је било могуће, и да осветли њихов живот и рад. Тако је обелоданио животописе познатих и мање познатих лекара. Његови рукописи (сада и фајлови у компјутеру) још су пуни биографских података о лекарима, ретким лекаркама, а посебно о медицинарима, на које је посебно осетљив.
Својим истраживачким радом др Александар Недок је загребао још једну незараслу рану српског народа, која је, нажалост, деценијама прећуткивана и дан-данас скрајнута. То је, како он каже, трагедија регрута. Трагедија која настанком и размерама превазилази, чак, митска, библијска страдања.
Наиме, уз повлачење српске војске наређено је повлачење младића који су регрутовани у лето 1915. ради попуне трупа. Да ли их је било 27.143 (по списковима, с још 6.000 из последње одбране!) или која стотина више или мање? Иако су се повлачили с главнином војске, формацијски нису припадали никоме. До самима себи. Млади, неискусни, неорганизовани, ђаци и сељачићи!
Највећи део их је заувек остао, изгладнео и смрзнут, по албанским планинама. Или побијен од арнаутских племена. У глибове албанског приморја стигло их је око 7.000. Већи број превезен је у Бизерту, на опоравак. Највећи број умрлих на острву Виду и сахрањених у Плавој гробници, 1.128, како наводи др Александар Недок, били су српски дечаци!
Словенци на ползу Србији
Како разумети мотиве овог часног човека, лекара и историчара да се упусти у ова истраживања? Одлука да као појединац крене на архивско бојно поље, тамо где се ни разне комисије или радне групе не би снашле, резултат је, сигурна сам, уверења да је крајње време да се нешто уради. Да се коначно прикаже рад српског војног санитета, организациони део војске, који је, више у рату него у миру, нужно зло и ноћна мора врховне команде. До оваквог закључка може да дође свако ко пажљиво прочита књиге др Александра Недока и види документе о захтевима и потребама трупних лекара и војних хирурга, а и одговоре на те захтеве.
Гени Штефана Недока наслеђују се кроз шест генерација и испољавају оданим бављењем лекарским позивом, честитошћу и стваралаштвом.
Када говоримо о др Александру Недоку, обавезно мора да се спомене Словенац Штефан Недок, који је завршио Војну хируршку академију Јозефинум у Бечу, а затим наставио студије медицине у Прагу. Вођен панславистичким идејама јавио се на конкурс којим је српска влада тражила лекаре и дошао 1861. године у Србију. Био је трупни лекар у Топчидеру код артиљерије и коњице и пуну деценију лекар у београдској војној болници. Као мајор др Стефан Недок био је начелник санитета Тимочке дивизије и начелник санитета Дринског корпуса и учествовао у српско-турским ратовима 1876. и 1877-1878. године.
Његов син Јосиф Недок дипломирао је медицину у Бечу, донео је први рендгенски апарат у Крагујевац, а војну хирургију изучавао је код најбољег, код др Војислава Субботића. Све што је научио применио је као управник војних пољских болница Шумадијске дивизије другог позива, најпре у балканским ратовима, а потом у Првом светском рату. На Солунском фронту мајор др Јосиф Недок био је командир Другог завојишта Тимочке дивизије Друге армије која је пробила фронт.
Штефанов праунук и Јосифов унук је наш др Александар Недок. Његов отац Светозар је као шеснаестогодишњи добровољац, телеграфиста Врховне команде, прешао преко Албаније и касније евакусиан у Бастију на Корзици.
Ово је најкраћа могућа прича о породици војних лекара, родољуба и хуманиста који су били не само учесници ратова, већ и сведоци безграничног, пожртвованог херојства српских и иностраних лекара. Породичне приче, ратне успомене, ретке фотографије, лична војна документа, окруживали су др Александра Недока целог живота. Јасно је да је био преодређен да се бави оним што је веома успешно радио.
Његов рад је доказ да је појединац прва искра сваког великог истраживачког подухвата. Посебно у срединама где је, као у војсци, субординација основа функционалног деловања. Данас се др Александар Недок налази на средокраћи између свог деда-стрица др Јосифа Недока и унука, младог лекара Александра Недок-Бигелова у Немачкој. Гени Словенца Штефана Недока (који је српско поданство добио пре тачно 150 година, 1867) наслеђују се кроз шест генерација и испољавају оданим бављењем лекарским позивом, честитошћу и стваралаштвом.
На ползу отачества! Тако се некад говорило у Србији, мада се данас тешко разумеју ове три речи. Чланови Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, међу којима и аутор овог текста, доделили су др Александру Недоку крајем 2016. године, као знак своје захвалности и дубоког поштовања, Награду за животно дело Др Владан Ђорђевић. Дубоко верујемо да му је то једно од милијих признања, какквих се он надобијао у свом дугом и плодоносном животу.
Преузето Глаксија Нова
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Др Александар Недок је највећи живи познавалац српског војног санитета још од самих његових почетака 1822, а посебно оног из периода од 1912. до 1918. године. Он зна све: изванредне ратне победе које су преплаћене бројем рањених и погинулих војника, подофицира и официра; организацију војног санитета, који се распао са сломом државе и васкрсао са њом; имена и судбине лекара који су водили своје, у рату неочекиване и непланиране, битке и страдали у њима.
Шеснаестог марта 2017. године у Војно-медицинској академији одржана је промоција књиге др Александра Недока Ваљево – српски ратни хируршки центар и град болница у епицентру велике епидемије 1914-1915. Промоција, коју је организовала Секција за историју медицине Српскоглекарског друштва, привукла је пажњу пре
Проф. др Снежана Вељковић
Проф. др Снежана Вељковић
свега зато што је аутор поменуте књиге, управо др Александар Недок.
Како га представити читаоцима Нове Галаксије, научног часописа, који се појављује у новом, електронском облику, с мисијом популаризације науке? Нова редакција је окупила врхунске стручњаке и научнике чије су стручне преокупације, за просечног читаоца, понекад на граници научне фантастике. Где је ту место за др Александара Недока, данас старог 92 године, лекара у пензији од октобра 1990. и резервног санитетског мајора Српске војске од 2013?
По мишљењу аутора овог текста, баш ту му је место, пре и више него у било којој другој стручно-научној публикацији намењеној широј публици због невероватне енергије, неуморног истраживачког духа, великог радног елана и објективног сагледавања трагичних чињеница везаних за рад војних (и цивилних) лекара за време ратова које је водила српска држава. Не треба занемарити ни то што је изузетно частан и одговоран човек, а ни знање неколико страних језика, што му је омогућило непосредни увид у стране изворе података.
Када је пензионисан, није почео да игра шах на Калемегдану или да шета пса у оближњем парку. Ушао је у војне архиве.
Укратко, др Александар Недок је највећи живи познавалац српског војног санитета још од самих његових почетака 1822, а посебно оног из периода од 1912. до 1918. године. Он зна све: изванредне ратне победе које су преплаћене бројем рањених и погинулих војника, подофицира и официра; организацију војног санитета, који се распао са сломом државе и васкрсао са њом; имена и судбине лекара који су водили своје, у рату неочекиване и непланиране, битке и страдали у њима.
Др Александар Недок био је лекар, и то добар, успешан и поштован лекар. Интерниста, кардиолог, оснивач прве српске (и југословенске) коронарне јединице у Београду 1970, десетак година директор Завода за хитна интерна и цереброваскуларна обољења (данас болница Свети Сава у Београду), научни саветник Медицинског факултета, оснивач и начелник Одељења ургентне кардиологије Ургентног центра Србије. Аутор је бројних стручних и научних радова, објављених у домаћим (српским и словеначким) и иностраним часописима и носилац других активности, које се хронолошки наводе у свим приказима његове стручне биографије и због којих је више пута примио заслужена признања.
Прашинарење у архивима
Поштено и савесно одрадио је својих четрдесет година радног стажа и стекао заслужену пензију. Када је пензионисан, није почео да игра шах на Калемегдану или да шета пса у оближњем парку. Ушао је у војне архиве.
Др Александар Недок
Др Александар Недок
Ко није тамо био не може ни да замисли како то изгледа. Наизглед уредне полице, административне књиге, заведено, усложено, разведено. Архивска грађа, у ствари брда папира по фасциклама и кутијама, означеног неким војним сигнатурама, и сигурно, понекад, обележеног са строго пов. или неким другим ознакама за војну тајну.
Почео је др Александар Недок да прегледа, сређује и преписује спискове, персоналне листе, извештаје, наредбе, здравствене билтене, инспекцијске белешке… Да прашинари, како се то у жаргону каже. Преписивао је руком сву силу података и страница, касније је то прекуцавано обичном (механичком) писаћом машином.Читао је ратне дневнике, ратне и приватне извештаје и књиге лекара страних мисија, некрологе. Дан за даном, годину за годином.
Тада је, као у дечјој слагалици, почела да се ствара слика војног санитета из три рата која је Србија водила почеком прошлог века, утолико значајнија што је, према поузданим подацима, део званичне санитетске (идруге) архиве Министарства војног спаљен у Краљеву 1915, а пре повлачења с Косова и Метохије, и архива санитетских јединица српске војске. Мало тога је сачувано.
Само детаљ из тог мукотрпног посла. Нашао је један једини аутентични докуменат о раду санитета из 1914. То је сачувана Хроника Дринске дивизије 2. позива, коју је написао медицинар, касније лекар, Милорад Феликс. Др Александар Недок наводи Феликсове податке, коментарише их и закључује: „То је само дванаестина рада дивизијских санитета!” И пита се – колике ли су биле размере целокупног рада?
За свој рад заинтересовао је колеге, цивилне и војнe лекаре. Заједничким трудом објавили су неколико књига о српском војном санитету за време балканских ратова и Првог светског рата. То су, хронолошки поређано по години издања: Српски војни санитет у 1916 (2007); Српски војни санитет 1917–1918 (2008); Српски војни санитет 1914-1915. године (2010); Балкански ратови 1912-1913 (2012); Српски војни санитет у Балканским ратовима (2012); Повлачење српске војске ка албанском приморју и њена евакуација на Крф 1915/1916 (2006 и 2014) и Српски војни санитет у Првом светском рату (2014).
Није место овде да се говори о значају тих књига, већ треба се упитати шта бисмо данас, у време обележавања стогодишњице Првог светског рата, знали о српском војном санитету да они, предвођени др Александром Недоком, то нису урадили?
Ваљево – град болница
Последња у низу јесте књига о Ваљеву. Не о Ваљевској болници (две сталне и шест резервних болница), која је већ била предвиђена за сабиралиште рањеника са Цера и Колубаре (Главни војишни санитетски центар), већ о граду, који је у време битке на Дрини цео, баш цео, био претворен у болницу. Болницу пренатрпану рањеницима и болесницима, и српским и аустријским, заробљеницима и избеглим народом. Болницу са 25 некако прикупљених лекара, од тога само три хирурга, без постељине, хране лекова и завоја, на коју се, никог не штедећи, сручила епидемија три тифуса.
Његови рукописи још су пуни биографских података о лекарима, ретким лекаркама, а посебно омедицинарима, на које је осетљив.
У граду болници највећу жртву, сразмерно свом броју, поднео је медицински кадар. За неверовање је податак да су у рату (до октобра 1915) погинули само један лекар и једна болничарка. А од три пегавца, умрла су124 лекара (од тога 20 страних мисија), 12 заробљених лекара, 19 студената медицине и три докторанда. Уз њих и непознат (велики) број војника и подофицира, болничара српске војске и болничара ратних заробљеника.
Како им се одужио или захвалио послератни лекарски сталеж? Уз часне изузетке – никако. Тиме је вреднији и значајнији рад др Александра Недока, који се трудио не само да утврди тачан број и имена умрлих лекара, већ је, где је било могуће, и да осветли њихов живот и рад. Тако је обелоданио животописе познатих и мање познатих лекара. Његови рукописи (сада и фајлови у компјутеру) још су пуни биографских података о лекарима, ретким лекаркама, а посебно о медицинарима, на које је посебно осетљив.
Својим истраживачким радом др Александар Недок је загребао још једну незараслу рану српског народа, која је, нажалост, деценијама прећуткивана и дан-данас скрајнута. То је, како он каже, трагедија регрута. Трагедија која настанком и размерама превазилази, чак, митска, библијска страдања.
Наиме, уз повлачење српске војске наређено је повлачење младића који су регрутовани у лето 1915. ради попуне трупа. Да ли их је било 27.143 (по списковима, с још 6.000 из последње одбране!) или која стотина више или мање? Иако су се повлачили с главнином војске, формацијски нису припадали никоме. До самима себи. Млади, неискусни, неорганизовани, ђаци и сељачићи!
Највећи део их је заувек остао, изгладнео и смрзнут, по албанским планинама. Или побијен од арнаутских племена. У глибове албанског приморја стигло их је око 7.000. Већи број превезен је у Бизерту, на опоравак. Највећи број умрлих на острву Виду и сахрањених у Плавој гробници, 1.128, како наводи др Александар Недок, били су српски дечаци!
Словенци на ползу Србији
Како разумети мотиве овог часног човека, лекара и историчара да се упусти у ова истраживања? Одлука да као појединац крене на архивско бојно поље, тамо где се ни разне комисије или радне групе не би снашле, резултат је, сигурна сам, уверења да је крајње време да се нешто уради. Да се коначно прикаже рад српског војног санитета, организациони део војске, који је, више у рату него у миру, нужно зло и ноћна мора врховне команде. До оваквог закључка може да дође свако ко пажљиво прочита књиге др Александра Недока и види документе о захтевима и потребама трупних лекара и војних хирурга, а и одговоре на те захтеве.
Гени Штефана Недока наслеђују се кроз шест генерација и испољавају оданим бављењем лекарским позивом, честитошћу и стваралаштвом.
Када говоримо о др Александру Недоку, обавезно мора да се спомене Словенац Штефан Недок, који је завршио Војну хируршку академију Јозефинум у Бечу, а затим наставио студије медицине у Прагу. Вођен панславистичким идејама јавио се на конкурс којим је српска влада тражила лекаре и дошао 1861. године у Србију. Био је трупни лекар у Топчидеру код артиљерије и коњице и пуну деценију лекар у београдској војној болници. Као мајор др Стефан Недок био је начелник санитета Тимочке дивизије и начелник санитета Дринског корпуса и учествовао у српско-турским ратовима 1876. и 1877-1878. године.
Његов син Јосиф Недок дипломирао је медицину у Бечу, донео је први рендгенски апарат у Крагујевац, а војну хирургију изучавао је код најбољег, код др Војислава Субботића. Све што је научио применио је као управник војних пољских болница Шумадијске дивизије другог позива, најпре у балканским ратовима, а потом у Првом светском рату. На Солунском фронту мајор др Јосиф Недок био је командир Другог завојишта Тимочке дивизије Друге армије која је пробила фронт.
Штефанов праунук и Јосифов унук је наш др Александар Недок. Његов отац Светозар је као шеснаестогодишњи добровољац, телеграфиста Врховне команде, прешао преко Албаније и касније евакусиан у Бастију на Корзици.
Ово је најкраћа могућа прича о породици војних лекара, родољуба и хуманиста који су били не само учесници ратова, већ и сведоци безграничног, пожртвованог херојства српских и иностраних лекара. Породичне приче, ратне успомене, ретке фотографије, лична војна документа, окруживали су др Александра Недока целог живота. Јасно је да је био преодређен да се бави оним што је веома успешно радио.
Његов рад је доказ да је појединац прва искра сваког великог истраживачког подухвата. Посебно у срединама где је, као у војсци, субординација основа функционалног деловања. Данас се др Александар Недок налази на средокраћи између свог деда-стрица др Јосифа Недока и унука, младог лекара Александра Недок-Бигелова у Немачкој. Гени Словенца Штефана Недока (који је српско поданство добио пре тачно 150 година, 1867) наслеђују се кроз шест генерација и испољавају оданим бављењем лекарским позивом, честитошћу и стваралаштвом.
На ползу отачества! Тако се некад говорило у Србији, мада се данас тешко разумеју ове три речи. Чланови Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, међу којима и аутор овог текста, доделили су др Александру Недоку крајем 2016. године, као знак своје захвалности и дубоког поштовања, Награду за животно дело Др Владан Ђорђевић. Дубоко верујемо да му је то једно од милијих признања, какквих се он надобијао у свом дугом и плодоносном животу.
Преузето Глаксија Нова
| ЧОВЕК, ЛЕКАР, ИСТОРИЧАР | Патриот |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ДОЈЧЕ ВЕЛЕ о СРБИЈИ и СРБИМА: Овце на звонце – Вучић је шеф свега
ДОЈЧЕ ВЕЛЕ о СРБИЈИ и СРБИМА: Овце на звонце – Вучић је шеф свега
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
| ДОЈЧЕ ВЕЛЕ о СРБИЈИ и СРБИМА: Овце на звонце – Вучић је шеф свега Годишњи осврт Ивице Петровића, дописника Дојче веле-а из Београда. 1. Вучић – шеф свега Бивши председник Томислав Николић запретио је да ће се поново кандидовати за... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
СРПСКА ДУХОВНА КОЛЕВКА, САМОПРОГЛАШЕНОМ НЕЗАВИСНОШЋУ, ПОСТАЛА - АЛБАНСКА РЕПУБЛИКА?!
СРПСКА ДУХОВНА КОЛЕВКА, САМОПРОГЛАШЕНОМ НЕЗАВИСНОШЋУ, ПОСТАЛА - АЛБАНСКА РЕПУБЛИКА?!
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
| Захарова: Бранимо став о нелегитимности признања Косова Светиње Браничева - Манастири, Манастиришта, Свете Воде |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
АКТУЕЛНО: Хуманитарна организација “Срби за Србе” - Игор Рашула и Урош Марковић (31.12.2017)
АКТУЕЛНО: Хуманитарна организација “Срби за Србе” - Игор Рашула и Урош Марковић (31.12.2017)
Гости емисије "Актуелно" били су представници хуманитарне организација “Срби за Србе” Игор Рашула (председник) и Урош Марковић. Препоручујемо Вам да погледате целу емисију и сазнате више о бројним занимљивим темама. Емисија је снимљена 29.11.2017. године у нашим просторијама, у Београду.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Гости емисије "Актуелно" били су представници хуманитарне организација “Срби за Србе” Игор Рашула (председник) и Урош Марковић. Препоручујемо Вам да погледате целу емисију и сазнате више о бројним занимљивим темама. Емисија је снимљена 29.11.2017. године у нашим просторијама, у Београду.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
субота, 30. децембар 2017.
БОШКО ОБРАДОВИЋ: Уместо химне и гарде поклони за Вучићев режим
БОШКО ОБРАДОВИЋ: Уместо химне и гарде поклони за Вучићев режим
Ова скупштинска година завршила је онако како је и почела, новим казнама посланицима опозиције на административном одбору, као и да нема заседања Народне скупштине иако је крај јесењег заседања, нема гарде, химне, као што Пословник о раду и налаже.
Ми честитамо наступајуће божићне и новогодишње празнике свим запосленим у Народној скупштини, као и комплетној јавности, а за представнике власти спремили смо и неке поклоне.
Почећемо од шефа посланичке групе СНС, Александра Мартиновића, за којег смо спремили једног компјутерског миша и желимо да га подсетимо на то да више никада не сме да искључује микрофоне опозиције и крши Пословник о раду НСРС.
Александру Вулину смо изашли у сусрет да не би морао да има трошкове, обезбедили смо једну карту за лет за Канаду када следећи пут буде пребацивао средства која му је тетка обезбедила.
Даље је једна од омиљених естрадних личности Српског покрета Двери, Ивица Дачић, коме желимо да му се испуне све жеље, а једна од њих је да добије чланску карту СНС-а.
Министру просвете Младену Шарчевићу желимо да постане директор свих основних и средњих школа у Србији, као и предшколских.
Нисмо заборавили ни министарство правде и уважену Нелу Кубуровић, којој поклањамо симболичан пример Устава на којем смо додали слоган „Не користи ме без правде и не мењај ме без части“ и молимо Нелу Кубуровић да ако Вучић нареди да се призна тзв. држава Косово, да она то не учини.
И у име ММФ-а специјалну захвалницу Душану Вујовићу за изузетну послушност ММФ-у и најбоље изгладњивање сопственог народа у Европи.
За градоначелника Београда спремили смо једну дивну јелку, коју смо платили 83.000 евра, да може да је окачи у свом аутомобилу када буде ишао у обилазак Београда.
И мени најдражи поклон, који сам лично бирао, за власника ТВ Пинк, Жељка Митровића, бели прашак за пециво, јер он воли прашак, а овде има чак 12 грама белог прашка, којег он изузетно воли.
За нашу Звончицу, председника Народне скупштине, Мају Гојковић, један вишеслојни тоалет папир, јер само са њим може да избрише своју вишеслојну политичко-прелетачку каријеру.
И на крају нешто што је од срца и што је врхунац наше љубави, пажње и бриге, а то је наш председник Александар Вучић. Поклањамо му једну редизајнирану, најновију фантомку за све активности које председник државе намерава у 2018. години.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Ова скупштинска година завршила је онако како је и почела, новим казнама посланицима опозиције на административном одбору, као и да нема заседања Народне скупштине иако је крај јесењег заседања, нема гарде, химне, као што Пословник о раду и налаже.
Ми честитамо наступајуће божићне и новогодишње празнике свим запосленим у Народној скупштини, као и комплетној јавности, а за представнике власти спремили смо и неке поклоне.
Почећемо од шефа посланичке групе СНС, Александра Мартиновића, за којег смо спремили једног компјутерског миша и желимо да га подсетимо на то да више никада не сме да искључује микрофоне опозиције и крши Пословник о раду НСРС.
Александру Вулину смо изашли у сусрет да не би морао да има трошкове, обезбедили смо једну карту за лет за Канаду када следећи пут буде пребацивао средства која му је тетка обезбедила.
Даље је једна од омиљених естрадних личности Српског покрета Двери, Ивица Дачић, коме желимо да му се испуне све жеље, а једна од њих је да добије чланску карту СНС-а.
Министру просвете Младену Шарчевићу желимо да постане директор свих основних и средњих школа у Србији, као и предшколских.
Нисмо заборавили ни министарство правде и уважену Нелу Кубуровић, којој поклањамо симболичан пример Устава на којем смо додали слоган „Не користи ме без правде и не мењај ме без части“ и молимо Нелу Кубуровић да ако Вучић нареди да се призна тзв. држава Косово, да она то не учини.
И у име ММФ-а специјалну захвалницу Душану Вујовићу за изузетну послушност ММФ-у и најбоље изгладњивање сопственог народа у Европи.
За градоначелника Београда спремили смо једну дивну јелку, коју смо платили 83.000 евра, да може да је окачи у свом аутомобилу када буде ишао у обилазак Београда.
И мени најдражи поклон, који сам лично бирао, за власника ТВ Пинк, Жељка Митровића, бели прашак за пециво, јер он воли прашак, а овде има чак 12 грама белог прашка, којег он изузетно воли.
За нашу Звончицу, председника Народне скупштине, Мају Гојковић, један вишеслојни тоалет папир, јер само са њим може да избрише своју вишеслојну политичко-прелетачку каријеру.
И на крају нешто што је од срца и што је врхунац наше љубави, пажње и бриге, а то је наш председник Александар Вучић. Поклањамо му једну редизајнирану, најновију фантомку за све активности које председник државе намерава у 2018. години.
| БОШКО ОБРАДОВИЋ: Уместо химне и гарде поклони за Вучићев режим Ми честитамо наступајуће божићне и новогодишње празнике свим запосленим у Народној скупштини, као и комплетној јавности, а за представнике власти спремили смо и неке поклоне. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ЗАХАРОВА: Kосовски сукоб је трагедија глобалних размера
ЗАХАРОВА: Kосовски сукоб је трагедија глобалних размера
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
| ЗАХАРОВА: Kосовски сукоб је трагедија глобалних размера | Патриот |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Предавање “Креирање јавних политика и процес приступања Европској унији”
Предавање “Креирање јавних политика и процес приступања Европској унији”
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Љубиша Спасојевић: Новогодишњи мали огласи, честитке и захвалнице
Љубиша Спасојевић: Новогодишњи мали огласи, честитке и захвалнице
Захваљујем се Србима на стопостотном поверењу.
Деда Мраз
Незабораван новогодишњи поклон – касетно паковање осиромашеног уранијума. Достава широм света.
НАТО
Поклањамо новогодишње пакете за ваш глас на изборима.
Власт
Не бацајте жар у контејнере! Они су ваша прошлост, садашњост а и будућност.
Градско комунално
Продајемо петарде са логом ваше странке.
СЗР „Апокалипса“
У Новој години поклањам ганц нова обећања.
Политичар
Вечити календар са ликом председника.
Штампарија „То је ваш избор“
Намештај за кабинете ручно рађен, новогодишњи попуст.
Столарска радња „Од балвана за балване“
Захваљујемо министарству здравља на успешном пословању у овој и надамо се још успешнијој сарадњи у следећој години.
Мале богиње
Честитамо Нову годину нашој дијаспори у Канади.
Министарство одбране
Захваљујем се Министарству полиције и правосуђа на очувању мог интегритета и идентитета.
Фантом из Савамале
Захваљујемо се на плодној сарадњи вођама свих навијачких група.
Министарство полиције
Сретну и берићетну Нову годину желимо својим многобројним донаторима и корисницима.
Мито и корупција
НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА
Радујмо се фешти
Нека јелка бљешти
Нек фонтана трешти
Нека народ крешти
Нек се народ жести
Нека, ми смо вешти.
Др Мали и остали
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Захваљујем се Србима на стопостотном поверењу.
Деда Мраз
Незабораван новогодишњи поклон – касетно паковање осиромашеног уранијума. Достава широм света.
НАТО
Поклањамо новогодишње пакете за ваш глас на изборима.
Власт
Не бацајте жар у контејнере! Они су ваша прошлост, садашњост а и будућност.
Градско комунално
Продајемо петарде са логом ваше странке.
СЗР „Апокалипса“
У Новој години поклањам ганц нова обећања.
Политичар
Вечити календар са ликом председника.
Штампарија „То је ваш избор“
Намештај за кабинете ручно рађен, новогодишњи попуст.
Столарска радња „Од балвана за балване“
Захваљујемо министарству здравља на успешном пословању у овој и надамо се још успешнијој сарадњи у следећој години.
Мале богиње
Честитамо Нову годину нашој дијаспори у Канади.
Министарство одбране
Захваљујем се Министарству полиције и правосуђа на очувању мог интегритета и идентитета.
Фантом из Савамале
Захваљујемо се на плодној сарадњи вођама свих навијачких група.
Министарство полиције
Сретну и берићетну Нову годину желимо својим многобројним донаторима и корисницима.
Мито и корупција
НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА ГРАДОНАЧЕЛНИКА БЕОГРАДА
Радујмо се фешти
Нека јелка бљешти
Нек фонтана трешти
Нека народ крешти
Нек се народ жести
Нека, ми смо вешти.
Др Мали и остали
| Љубиша Спасојевић: Новогодишњи мали огласи, честитке и захвалнице Захваљујем се Србима на стопостотном поверењу. Деда Мраз |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Милорад Вукашиновић: Геополитика у 2017. години
Милорад Вукашиновић: Геополитика у 2017. години
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
2018. године ослобађамо отету српску децу! 30.12.2017.
2018. године ослобађамо отету српску децу! 30.12.2017.
Емисија ,,Инфоратници против Новог светског поретка''.
Гост проф. др Мила Алечковић.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Емисија ,,Инфоратници против Новог светског поретка''.
Гост проф. др Мила Алечковић.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - др Слободан Рељић, др Зоран Миливојевић, др Душан Пророковић и др Драган Петровић
БЕЗ ЦЕНЗУРЕ - др Слободан Рељић, др Зоран Миливојевић, др Душан Пророковић и др Драган Петровић
Тема емисије: Ни на исток, ни на запад
Гости емисије:
- др Слободан Рељић ( новинар и публициста )
- др Зоран Миливојевић ( дипломата у пензији )
- др Душан Пророковић ( политички аналитичар )
- др Драган Петровић ( научни саветник )
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Тема емисије: Ни на исток, ни на запад
Гости емисије:
- др Слободан Рељић ( новинар и публициста )
- др Зоран Миливојевић ( дипломата у пензији )
- др Душан Пророковић ( политички аналитичар )
- др Драган Петровић ( научни саветник )
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Маша и главна и одговорна уредница редакције српског Спутњика Љубинка Милинчић
Маша и главна и одговорна уредница редакције српског Спутњика Љубинка Милинчић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Година умећа дисања 30.12.2017.
Година умећа дисања 30.12.2017.
Емисија ,,Ослобађање историје''.
Гост: Проф.др Мирко Остојић.
Аутор и водитељ: Весна Пешић.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Емисија ,,Ослобађање историје''.
Гост: Проф.др Мирко Остојић.
Аутор и водитељ: Весна Пешић.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ Ј ДРАЖЕН ЛАКИЋЕВИЋ 29 12 2017
ИСТИНА ИЛИ ЛАЖ Ј ДРАЖЕН ЛАКИЋЕВИЋ 29 12 2017
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Шта нас чека следеће године 29.12.2017
Шта нас чека следеће године 29.12.2017
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Зашто се ОБРАЗ није поклонио Вучићу ? - Младен Обрадовић - Људске приче и разговори
Зашто се ОБРАЗ није поклонио Вучићу ? - Младен Обрадовић - Људске приче и разговори
Гост људских прича и разговора је био познати српски "клерофасиста"-* , националиста и патриота Младен Обрадовић. Питали смо Младена зашто је он бабарога другосрбијанаца, либераша и осталих србомрзаца?
Зашто ОБРАЗ смета свима који би да распродају Србију ?
Шта је лажни национализам?
До када ће Србија бити колонија?
Зашто Младен ЈЕДИНИ није дошао на састанак код Вучића ? * (молим да се обрати пазња на знаке навода)
Људске прице и разговори Аутор и водитељ Миодраг Станковић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Гост људских прича и разговора је био познати српски "клерофасиста"-* , националиста и патриота Младен Обрадовић. Питали смо Младена зашто је он бабарога другосрбијанаца, либераша и осталих србомрзаца?
Зашто ОБРАЗ смета свима који би да распродају Србију ?
Шта је лажни национализам?
До када ће Србија бити колонија?
Зашто Младен ЈЕДИНИ није дошао на састанак код Вучића ? * (молим да се обрати пазња на знаке навода)
Људске прице и разговори Аутор и водитељ Миодраг Станковић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ИНТЕРВЈУ: Милијана Балетић - Издаја Косова је велика трагедија за читав српски народ! (30.12.2017)
ИНТЕРВЈУ: Милијана Балетић - Издаја Косова је велика трагедија за читав српски народ! (30.12.2017)
Гост емисије "Интервју" била је госпођа Милијана Балетић, новинарка којој је забрањено да ради. Преживела је политички прогон и хајку након петог октобра 2000. године, то се огледало у отказу на послу, одузимању стана, осудама за сваку јавно изговорену реч, уз високе новчане казне. Тражење заштите на суду завршавало се судском одлуком: "тужиља нема углед и за исто не може бити обештећена" и "тужиља не може уживати судску заштиту". Паралелно с тим следиле су етикете „симбола ратнохушкачког новинара“, претње Хагом, претње лустрацијом, претње тужбом за хушкање на ратни злочин и геноцид, као и због говора мржње и промовисања националистичке идеологије. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 18.12.2017. године у нашим просторијама, у Београду.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Гост емисије "Интервју" била је госпођа Милијана Балетић, новинарка којој је забрањено да ради. Преживела је политички прогон и хајку након петог октобра 2000. године, то се огледало у отказу на послу, одузимању стана, осудама за сваку јавно изговорену реч, уз високе новчане казне. Тражење заштите на суду завршавало се судском одлуком: "тужиља нема углед и за исто не може бити обештећена" и "тужиља не може уживати судску заштиту". Паралелно с тим следиле су етикете „симбола ратнохушкачког новинара“, претње Хагом, претње лустрацијом, претње тужбом за хушкање на ратни злочин и геноцид, као и због говора мржње и промовисања националистичке идеологије. Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама. Интервју је снимљен 18.12.2017. године у нашим просторијама, у Београду.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Пријавите се на:
Постови (Atom)