„ТРЕБА ЛИ СРБИЈА ДА СЕ БОЈИ NATO СА КОЈИМ СВЕ ВИШЕ САРАЂУЈЕ“ - ТРИБИНА „ГЕОПОЛИТИКЕ“ И ПОРТАЛА „ФАКТИ“ (3)
Нови геополитички елемент је и то што су саме Сједињене Државе постале својеврсна непознаница
Потребно је јачати одбрамбене потенцијале. Али, не само њих него и друге елементе система безбедности као што су обавештајне службе. У том смислу, већ дуже времена предлажем да се реафирмише или обнови служба која је била у Министарству спољних послова, тзв. цивилна спољна обавештајна служба, која је важна не само за безбедност него и за међународни положај наше земље
Према једној анегдоти, неки странци - да би се Србија држала у покорности и без рата - предлажу да се подржи мало власт, мало опозиција, а када се Срби међусобно сукобе - они долазе да арбитрирају. А други одбацују насилне метода овако: боље је да их школујемо и да са њима сарађујемо…
Србија не би требало да буде водећа у некаквој пропаганди против NATO, јер NATO то не би много сметало, а ми бисмо сигурно од тога имали неких невоља
ОВОМ проблематиком сам се бавио јако дуго - док сам био у Војсци, на челу обавештајне службе и као начелник Генералштаба.
Треба ли Србија да се боји NATO са којим све више сарађује?
Мислим да не треба да се боји. Нашем народу није својствено да се плашимо било кога. Уосталом, историја је то више пута потврдила.
Међутим, морамо бити свесни нових околности које су наступиле и имати у виду оно што се догађало раније. Наиме, NATO је био један од разлога зашто је дошло до напада 1999. године.
Имао сам јако много контаката уочи тог рата. Многи припадници земаља које су тада биле чланице алијансе су ми говорили да је у питању кредибилитет NATO. Наиме, познато је да је те 1999. године требало да се обележи 50-годишњица постојања NATO, а да је сама та организација била у својеврсној кризи - пре свега кризи идентитета.
Међутим, тај рат и све друго што се тада догађало на неки начин су реафирмисали, да тако кажем - у очима оних који су то потенцирали - значај те војне организације.
Сада су на сцени многи нови елементи који треба да се имају у виду при разматрању ових и сличних тема.
Очигледно је да је дошло до битних промена на геополитичком плану, са низом супротности.
Недавно је објављена нова стратегија националне безбедности САД у коју је унета очигледна намера да се САД реафирмишу као доминантна сила, као својеврсан хегемон, какав су биле више деценија уназад.
Како ће се завршити та борба између тежње САД да опстану као хегемон и да учврсте ту позицију, и других центара моћи који настоје да се свет уради као вишеполарни?
На нашем простору на сцени су атлантски утицај и интеграције, континенталне теорије, које пре свега воде рачуна о интересу Европе као континента, али и евроазијске тенденције. На сцени је и процес глобализације регионалних интеграција, али све више видимо и ресуверенизацију - повратак националним државама.
Видели смо то у кризи око миграната и разних терористичких напада: многе земље, иако су се заклињале у чланство у NATO и ЕУ и у заједничку борбу против опасности, на крају су тежишно саме у својим границама решавале проблеме који су их снашли.
Нови геополитички елемент је и то што су саме САД постале својеврсна непознаница.
У тој земљи је све више контроверзних изјава. С једне стране: да ће Америка водити бригу о себи и да ће другима препуштати да такође воде рачуна о својим интересима. Са друге стране: најављује се и у овој стратегији, да ће у обезбеђењу интереса САД и даље бити коришћена сила, што је и раније био случај.
Важнији од ових геополитичких елемената су геостратегијски који нам показују да су све земље у окружењу или у NATO или да теже чланству у алијанси.
Да напоменем и то да је 2004-те била донета Стратегија одбране Државне заједнице СЦГ, где је писало да она тежи чланству у евроатлантским интеграцијама, што је подразумевало да тежи и према NATO -у. После разлаза и признања независности КиМ, то се све битно променило и Србија се декларисала као војно неутрална земља.
Мислим да је то тренутно најбоља варијанта, са становишта свих утицаја који на овом простору постоје.
Поред свих тих класичних утицаја запада, истока, југоистока преко ислама, имамо жељу САД да све то на неки начин координирају, помире или искористе, али и нови елемент: кинески утицај. То само по себи захтева анализу са становишта утицаја на ове просторе, безбедност земаља и њихов међународни положај.
За разлику од ранијег периода и 1999, када су се одвијали сукоби на КиМ, сада нема оружаних инцидената који би могли послужити као повод за неку интервенцију према нашој земљи. Ту има и разних нагађања шта би требало да се ради да би се избегле опасности.
Технички гледано, те опасности постоје, толике оружане снаге у окружењу потенцијално могу да угрозе безбедност Србије. Мада, нема тих индикатора који би указивали да непосредна опасност сада постоји. То је, свакако , добра околност.
Али, да би се на дужи период избегла било каква опасност од тих снага које се налазе у окружењу, мислим да треба предузимати неколико мера.
Прво, треба да се настави сарадња са тим снагама. Ја сам као начелник Генералштаба четири пута био у седишту NATO, схватајући да је важно да имамо са њима контакт и због тога што су на КиМ и због саме моћи те алијансе. Због тога што је важно да се амортизују набоји који су постојали крајем деведесетих година.
Даље, свакако би требало избегавати оружане конфликте било које врсте - и на простору КиМ и саме Србије. Не дај Боже да дође до оружаних конфликата по било којој основи...
Даље би требало организованије него што је то до сада чињено, разбијати стереотипе том како се Србија понашала у ранијим периодима везано за 1999. годину. Морамо упозоравати да Србија није вршила никакву агресију ни на КиМ, ни према Хрватској или БиХ. Да није вршила етничко чишћење, што је добрим делом потврђено и кроз пресуде Хашког трибунала.
Наравно, потребно је јачати и одбрамбене потенцијале. Али, не само њих него и друге елементе система безбедности као што су обавештајне службе. У том смислу, већ дуже времена предлажем да се реафирмише или обнови служба која је била у Министарству спољних послова, тзв. цивилна спољна обавештајна служба, која је важна не само за безбедност него и за међународни положај наше земље.
На крају бих као одговор испричао једну анегдоту која говори о притисцима који иду према нама_
Анализирали су тамо негде како са Србијом даље да се поступа. И, један предлаже: требало би извести копнену операцију, да то ставимо под контролу и да једном завршимо са Србијом; а онај који је водио састанак му каже: тешко, јер они би прешли на герилско ратовање и деценијама бисмо имали проблема. И Клинтон је, кад се разматрала копнена операција, зазирао шта ће рећи Јељцин 1999.
Други је предложио да се подржи мало власт, а мало опозиција, а када се Срби међусобно сукобе - ми долазимо да арбитрирамо.
А трећи каже: људи, оставимо се тих насилних метода; хајде да их школујемо и да са њима сарађујемо па ћемо да решимо тај проблем.
Дакле, и кроз вицеве се много тога каже о нашој сложеној релацији према NATO.
Мислим да наша власт за сада добро поставља и штити интересе Србије.
Наравно, треба даље јачати потенцијале и сарађивати.
Србија не би требало да буде водећа у некаквој пропаганди против NATO, јер NATO то не би много сметало, а ми бисмо сигурно од тога имали неких невоља.
Приредила: Д. Милошевић
| Генерал Крга: Србија не треба да се боји NATO - Србима није својствено да се плаше било кога | Факти „ТРЕБА ЛИ СРБИЈА ДА СЕ БОЈИ NATO СА КОЈИМ СВЕ ВИШЕ САРАЂУЈЕ“ - ТРИБИНА „ГЕОПОЛИТИКЕ“ И ПОРТАЛА „ФАКТИ“ (3). Нови геополитички елемент је и то што су саме Сједињене Државе постале својеврсна непознаница; Потребно је јачати одбрамбене потенцијале. Али, не ... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар