Разговарах пре неки дан са својим шестогодишњим сином док смо се враћали из вртића.
„Тата, да ли могу да добијем мобилни телефон кад напуним 8 година?“
„Разговараћемо са мамом када напуниш 8 година.“
„Сууупеер! А је л може да буде ајфон 10 (иПхоне X)?“
„Ама откуд ти знаш за ајфон 10?!“
„Причали смо о томе у вртићу!“
ФОТО: Flickr
Није тајна да наша деца све чешће проводе време на мобилним телефонима, без наџора старијих. За разлику од претходних генерација, данашња деца, уместо лицем у лице, комуницирају на „Снепчету“, „Инстаграму“, „Фејсбуку“…
Овај феномен је истраживала Џин Твенги (Јеан М. Тњенге), психолошкиња и ауторка књиге „Ај-генерација: Зашто данашњи суперповезани клинци одрастају мање бунтовни, толерантнији, мање срећни и потпуно неприпремљени на одрастање – и шта то значи за све нас“. Истраживање које је Твенги водила је рађено на америчкој популацији, али открића до којих је дошла сигурно могу бити упозорење и за нас у Србији.
„Негде око 2012. приметила сам нагле промене у понашању и емоционалном стању тинејџера. Још од тридесетих година 20. века нисам видела ништа слично. Магична привлачност независности, карактеристична за претходне генерације, данашњим тинејџерима није толико битна. Шта се то догодило 2012. и изазвало тако драматичне промене у понашању? Управо тада је удео Американаца који имају паметне телефоне прешао 50 одсто“, пише Џин Твенги у веома читаном чланку објављеном у магазину „Атлантик“.
Најгора криза менталног здравља последњих деценија
Постајало је све јасније да постоји генерација коју су формирали паметни телефони и друштвене мреже – Твенге их назива ај-генерацијом (и-ген). Генерација рођена између 1995. и 2012. одраста с паметним телефонима, има налог на „Инстаграму“ пре него што крене у средњу школу и не памти време пре интернета.
Појава смартфона и таблета убрзо је изазвала забринутост због штетних ефеката “времена проведеног на екрану”. Утицај тих уређаја, међутим, никада није у потпуности сагледан. Паметни телефон радикално је изменио све аспекте живота тинејџера – од природе њихових друштвених интеракција, до њиховог психичког здравља. Где год постоје стубови мобилне телефоније, тинејџери живе живот на паметном телефону.
Онима који се радо сећају одрастања у аналогном времену, ово ће можда изгледати страно и забрињавајуће. Ипак, како упозорава Твенги, циљ ове студије није да подлегнете носталгичном расположењу, већ да разумете каква су деца сада. Неке генерацијске промене су позитивне, неке негативне, а за неке се може рећи да су и једно и друго.
На пример, будући да им је пријатније у својој соби него у колима или на журци, данашњи тинејџери су безбеднији него што су тинејџери икада били. Знатно су мање изложени опасности да доживе саобраћајни удес, мање их привлачи алкохол него претходне генерације и мање су подложни болестима које изазива конзумирање алкохола.
Психолошки су, међутим, осетљивији. Стопа оболелих од депресије и самоубистава међу тинејџерима у Америци драстично је скочила после 2011. године. Не би било претеривање рећи да је ај-генерација на прагу најгоре кризе менталног здравља последњих деценија. За такво лоше стање великим делом су одговорни њихови телефони.
Мање излазе, мање их занима секс
Ширење смартфона и друштвених мрежа изазвало је потрес незапамћене магнитуде, пише Твенги. Постоје уверљиви докази да уређаји које смо младима дали у руке имају огромне последице по њихово здравље и чине их веома несрећним.
На пример, привлачна снага независности, која је била толико јака код претходних генерација, није толико битна данашњим тинејџерима који много ређе излазе из куће без родитеља. Промена је запањујућа: ученици завршне године средње школе 2015. мање су излазили него њихови вршњаци из 2009.
Такође, данашњи тинејџери ређе се забављају. Ређе забављање прати и опадање сексуалне активности. Чињеница да мање тинејџера има сексуалне односе допринела је појави коју многи виде као најпозитивнији тренд међу омладином последњих година: стопа рађања у тинејџерском узрасту у Америци била је најнижа 2016, чак 67 одсто нижа него 1991, када је доживела врхунац.
У многим облицима понашања – конзумирање алкохола, љубавне везе, време без наџора – данашњи 18-годишњаци понашају се као 15-годишњаци некада, а 15-годишњаци као некадашњи 13-годишњаци. Детињство се делимично продужило и на период средње школе.
Имају телефон, своју собу, сами су и, често – очајни
Резултат слика за самоћа
Зашто данашњи тинејџери дуже чекају да преузму одговорности и задовољства које доноси живот одрасле особе, пита Твенги?
Тинејџерима очигледно одговара аранжман који подразумева да буду код куће и уче – не зато што толико воле да уче, већ зато што им се друштвени живот одвија на телефону. Не морају да излазе из куће да би се дружили.
Једна од иронија живота ај-генерације јесте чињеница да, упркос томе што проводе више времена под истим кровом с родитељима, данашњи тинејџери нису блискији с родитељима него раније генерације.
– Видела сам пријатеље с родитељима, они не разговарају с њима. Само кажу: “Добро, добро” док причају телефоном. Не обраћају пажњу на породицу – испричала је психолошкињи Твенги једна од девојчица која је учествовала у студији, по имену Атена.
Као и њени вршњаци, Атена је прави стручњак када треба “искључити” родитеље како би могла на миру да разговара телефоном. Највећи део лета провела је с пријатељима, али готово искључиво на „Снепчету“.
– Више времена проводим на телефону него с људима уживо. Мој кревет има удубљење од лежања – каже Атена.
Искључите телефон, искључите лаптоп и радите нешто
ФОТО: Profimedia
Атена је у томе типичан представник своје америчке генерације. Од 2000. до 2015. број тинејџера који се готово свакодневно виђају с пријатељима опао је за готово 40 одсто. Не само да их све мање иде на журке, већ и ређе проводе време заједно.
На основу тога би се могло закључити да тинејџери проводе толико много времена у овом новом “простору” зато што их то чини срећним, али подаци углавном говоре супротно.
Тинејџерима који проводе натпросечно много времена на екрану прети већа опасност од тога да буду несрећни и обрнуто: што су мање посвећени мобилном телефону, то су срећнији, показују истраживања. Што више времена тинејџери проведу гледајући у екран, то чешће пријављују симптоме депресије.
Ова студија доказује да је најбољи савет за срећан период адолесценције: искључите телефон, искључите лаптоп и радите нешто – било шта што не подразумева гледање у екран.
Шта „Фејсбук“ ради нашој деци
Једна од ставки у овој студији био је и „Фејсбук“. Твенги се позива на студији међу ученицима колеџа у САД која је показала да су се осећали утолико несрећније, уколико су више користили „Фејсбук“ – мада осећање да су несрећни није довело до тога да више користе „Фејсбук“.
Друштвене мреже попут „Фејсбука“ обећавају повезивање с пријатељима. Портрет ај-генерације, произашао из анализе података, међутим, приказује усамљену, дислоцирану генерацију. Тинејџери који користе друштвене мреже сваки дан, али ређе виђају пријатеље, склони су да потврде следеће исказе: “често се осећам усамљено”, “често имам осећај да сам искључен”, “често пожелим да имам више пријатеља”. Осећање усамљености међу тинејџерима достигло је врхунац 2013. и остаје на том нивоу.
Ово не мора да значи да су, на индивидуалном нивоу, деца која су често онлајн усамљенија од деце која су ређе на интернету. Тинејџери који проводе више времена на друштвеним мрежама, у просеку, проводе више времена и у личном контакту с пријатељима. Веома друштвени тинејџери друштвенији су у обе средине, и обрнуто. Али на генерацијском нивоу важи следеће: када тинејџери проводе више времена на телефону, а мање у личној интеракцији, усамљеност је чешће случај.
Баш као и депресија. Последице активности на мобилним уређајима су очигледне, пише Твенги: што више времена тинејџери гледају у екран, то су већи изгледи се код њих појаве симптоми депресије.
Ризик од самоубиства
И ту није крај. Тинејџери који проводе три и више сати дневно бавећи се електронским уређајима изложени су 35 одсто већем ризику од самоубиства, односно планирања самоубиства (знатно већи ризик него код гледања телевизије). Један податак посредно, али невероватно јасно илуструје све већу изолованост данашње деце: од 2007, стопа убистава међу тинејџерима јесте опала, али се зато стопа самоубиства повећала. Када су тинејџери почели да проводе мање времена заједно, били су изложени мањој опасности да се убијају међусобно, али је зато ризик од самоубистава порастао.
Ипак, Твенги упозорава да депресија и самоубиство имају много разлога и да претерано коришћење технологија сасвим сигурно није једини.
Девојчице на својим плећима носе највећи терет
Каква је веза између смартфона и очигледне психолошке кризе ове генерације, пита Твенги? Осим што омогућавају деци да буду у вези 24 сата дневно, друштвене мреже појачавају вековне стрепње тинејџера да ће бити искључени. Данас млади можда ређе одлазе на журке и мање су стварно заједно, али када се окупе они то ревносно документују на „Снепчету“, „Инстаграму“, „Фејсбуку“. Они који нису позвани и те како су тога свесни. Самим тим, број тинејџера који се осећају искључено достигао је врхунац.
Тај тренд је нарочито изражен међу девојчицама. Оне чешће користе друштвене мреже, због чега и чешће имају прилику да се осете искљученим и усамљеним када виде да се друштво састало без њих. Њихова психа додатно страда када после постављања садржаја на друштвеној мрежи очекују колико ће лајкова добити.
Девојчице на својим плећима носе и највећи терет када је реч о порасту симптома депресије међу данашњим тинејџерима, али је и проценат самоубистава већи међу девојчицама.
Теже последице по тинејџерке можда су укорењене у чињеници да су оне у већој мери изложене сајбер мобингу, пише Твенги. Дечаци су више склони да физички малтретирају једни друге, док девојчице то претежно чине подривајући жртвин друштвени статус и односе. Друштвене мреже тинејџеркама нуде платформу на којој могу да изражавају агресију на начин како то оне желе, клевећући друге девојчице и искључујући их из друштва.
Компаније које покрећу друштвене мреже свакако су свесне тих проблема и донекле су и предузеле мере спречавања сајбер мобинга. Али њихови различити мотиви су, у најмању руку, сложени. Недавно процурели документ на „Фејсбуку“ показао је да се компанија хвалила оглашивачима да може да одреди емоционално стање тинејџера на основу њиховог понашања на сајту, па чак и да укаже на “моменте када је младима потребно нешто да им ојача самопоуздање”. „Фејсбук“ је признао да документ постоји, али је порекао да нуди “алатке како би се допрло до људи на основу њиховог емоционалног стања”.
Више сматрфона, мање здравог сна
Један део истраживања бави се и сном. Твенги упозорава да паметни телефони ускраћују тинејџерима сан: многи углавном спавају мање од 7 сати дневно, иако стручњаци за сан тврде да би деца у том узрасту требало да спавају око 9 сати.
Деца која користе смартфон и сличне уређаје непосредно пред спавање изложена су већем ризику од недостатка сна, а тај сан је често неквалитетан. Осим тога, код ове деце постоји двоструко већи ризик да буду поспани током дана.
Електронски уређаји и друштвене мреже нарочито ремете сан, наводи Твенги. Тинејџери који натпросечно много читају књиге и часописе изложени су мањој опасности да буду неиспавани – читање их или успава, или одложе књигу пре него што ће заспати. Гледање телевизије неколико сати дневно само је у малој мери повезано с недостатком сна. А магичној привлачности паметног телефона често је претешко одолети.
Шта би вам саветовао Стив Џобс
Џин Твенџи на крају упозорава да је веза између депресије и коришћења смартфона довољно јака да бисмо закључили да родитељи треба да опомињу децу да искључе телефон. Чак је и Стив Џобс ограничавао својој деци коришћење уређаја који је створио.
Јер, адолесценција је од кључног значаја за развој социјалних вештина; када тинејџери проводе мање времена у директном контакту с пријатељима, они имају мање прилике да их вежбају. У наредних 10 година можда ће бити више људи који ће умети да употребе одговарајући емотикон, него оних који ће умети да направе одговарајући израз лица у директном контакту лицем у лице.
| Шта мобилни телефони раде нашој деци и да ли су већ уништили ЦЕЛУ ГЕНЕРАЦИЈУ - Центар академске речи, Шабац Разговарах пре неки дан са својим шестогодишњим сином док смо се враћали из вртића. „Тата, да ли могу да добијем мобилни телефон кад напуним 8 година?“ „Разговараћемо са мамом када напуниш 8 година.“ „Сууупеер! А је л може да буде ајфон 10 (иПхоне X)?“ „Ама откуд ти знаш за ајфон 10?!“ „Причали смо о томе … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар