За годину дана рада новог сазива Народне скупштине председавајући су поделили 62 казне народним посланицима. Од тог броја две казне су дате представницима власти, а 60 представницима опозиције. Од тих 60 опомена скоро половина припала је народним посланицима из посланичке групе Двери. Само на последњој скупштинској седници добили смо укупно 13 опомена, а два народна посланика из нашег посланичког клуба су искључена. С обзиром да искључење значи одсуство из рада скупштинског пленума на 20 радних дана – то може да траје месецима, па и до завршетка градских избора у Београду.
Може ли бити случајно да је народни посланик Двери који је искључен управо Срђан Ного, председник београдске организације Двери? Он је први народни посланик који је искључен због постављања посланичких питања. Ретко ко од медија се заинтересовао за то у ком тренутку је Ного прекинут и искључен, тј. о чему је говорио у том часу? Управо је био отворио још једну табу тему у Србији: о приватним прислушним центрима које у Београду имају кумови Ненад Ковач и Никола Петровић, кум Александра Вучића, који је први у Србији патентирао приватне прислушне центре још док је био у СРС.
Може ли бити случајно да је други народни посланик Двери који је искључен Марија Јањушевић, која је покренула кампању за забрану ријалити програма у Србији и укидање националне фреквенције ТВ ПИНК, партијске телевизије СНС? Да ли је то казна и опомена другима јер смо дирнули у осиње гнездо и пропагандни центар система власти Александра Вучића?
На прошлом скупштинском заседању председник Народне скупштине је украо 257 минута за расправу по амандманима о просветним законима, иако је електронски систем у Народној скупштини јасно показивао да је остало толико времена за расправу. Пошто приликом утврђивања дневног реда нису имали кворум од 126 народних посланика власти, председавајући је на последњој седници измислио квар на електронском систему да би усвојили дневни ред без кворума. Искључивања микрофона народним посланицима опозиције током говора који се не свиђа председавајућем су редовна појава. До сада је одбијено да се уопште уврсти у дневни ред преко 100 предлога закона које су предложиле посланичке групе опозиције. За годину дана на дневни ред скупштинског заседања није стављена нити једна једина тема коју је предложила опозиција, па ни смена актуелног председника Скупштине Маје Гојковић. Упркос томе што је Маја Гојковић јавно у директном преносу обећала да ће сама ставити на дневни ред ову тему да би народни посланици могли да се изјасне о поверењу председнику Скупштине.
Оно што највише забрињава јесте укидање контролне улоге Народне скупштине над радом извршне власти, једне од четири њене најважније функције. Дошли смо у политичку ситуацију да Влада контролише Скупштину уместо да Скупштина контролише Владу. Већ годину дана министри не долазе последњи четвртак у месецу да одговарају на питања народних посланика. Министри не подносе редовне извештаје о своме раду, иако им је то обавеза да чине једном у три месеца према Пословнику о раду Народне скупштине, а неки их уопште и не подносе. Такође, министри не долазе на седнице надлежних скупштинских одбора где би требало да одговарају на питања у вези са извештајима о раду. Председник Народне скупштине упорно одбија да закаже посебне седнице на актуелне теме, а само је посланичка група Двери тражила 10 таквих седница. Према Пословнику о раду НС РС, председник Скупштине је обавезан да закаже најмање једну седницу на актуелну тему месечно на захтев народних посланика.
Једино што су властодршци успели да ураде јесте доношење „Кодекса понашања народних посланика о границама дозвољености коментарисања судских одлука и поступакаˮ, што је прворазредна скупштинска цензура. Ова одлука је напрасно донета након што је Антикорупцијски тим Двери отворио аферу „Двериликсˮ и објавио аудиоснимке тајних разговора који су елиминисани из судских предмета који су у току. Очито је забрањено да се јавно говори о спрези између врха актуелне власти и криминала, као и да се укаже на корупцију у полицији, тужилаштву, судству, банкарском, медијском и политичком систему Србије. Због континуираног постављања ових питања Срђан Ного, заменик шефа посланичке групе Двери, искључен је са седнице. Због покушаја да проговорим коју реч на ову тему на јавном медијском сервису прекинута је и раније завршена политичка емисија „Упитникˮ на РТС 1, чији сам био гост. Где онда уопште може да се говори о криминалу и корупцији у врху власти ако не може ни у Народној скупштини ни на јавном медијском сервису?
Очито је да се скупштински микрофони гасе или искључују, а ТВ емисије прекидају када се јавно проговори о политичкој мафији која влада Србијом без обзира на промену странака на власти. Симбол тог система који опстаје упркос промена власти јесте управо Ненад Ковач, својевремено финансијер ДС, а онда финансијер СНС који се окумио са Николом Петровићем, једним од кумова Александра Вучића. Како браћа и кумови добијају послове на намештеним тендерима, како власницима отимају успешне фирме, како држе најуносније послове у Србији у свим браншама, како прете, уцењују и рекетирају све који им стоје на путу личног богаћења – само су нека од питања о којима не сме да се говори и због којих је завладао скупштински и медијски мрак.
Надлежни државни органи ћуте и када у афери „Двериликсˮ откривамо државне тајне: тајне аудио снимке служби безбедности и транскрипте који су забележили разговоре између чланова политичке мафије, а који су волшебно изузети из судских предмета и судских поступака који су у току. Нити нас надлежни позивају да их упознамо са доказима са којима располажемо нити нас процесуирају због одавања државне тајне. Потпуни мук – само да би ова тема остала ван домета јавности.
Народни посланици Српског покрета Двери у својим скупштинским обраћањима никога не вређају на личној основи. Ми се бавимо својим послом, а то је критика власти из угла опозиције. Представници власти сваку критику доживљавају као увреду и на аргументе узвраћају личним нападима, клеветама и лажима. Шта је за њих проблем? Када их подсетите на предизборна обећања, када министра Вулина питате за порекло имовине, када подсетите јавност да су најбољи пријатељи СНС ратни злочинци Блер, Клинтон и Шредер и да су ушли у сепаратистичку владу на Косову и Метохији са ратним злочинцима Тачијем и Харадинајем? Бићете кажњени ако питате да ли је Жељко Митровић узео кредит од 27 милиона евра и 5 милиона евра уплатио као противуслугу на један рачун у Украјини, или када подсетите да је породица Митровић директно умешана у два смртна случаја за која нико није одговарао. Ако поменете Вучићевог брата, његову улогу у СНС-у или сумњивим бизнис комбинацијама, Вучићеве кумове, рачунајте да ће Вам микрофон истога секунда бити искључен и да Вам следује искључење са седнице ако пробате да наставите да говорите на ту тему.
Немогуће је у Народној скупштини - примера ради - поставити једноставно питање: Са ким је Зоран Ћопић Ћопа, осуђен за прање пара нарко-картела Дарка Шарића и у Србији и у Босни и Херцеговини – прао те паре? Како је само он одговоран за прање прљавих пара које потичу од трговине дрогом, јер то свакако није могао сам да изведе? Где су његови сарадници у редовима политичара и банкара, и ко су они који крију ове доказе у фиокама полиције, тужилаштва и судова?
Народни посланици власти не могу да истрпе само постојање опозиције у Народној скупштини и све чине како би угушили глас опозиције у парламенту. То чине вређањем, добацивањем, прављењем буке и циркуса од Народне скупштине како би гледаоци изгубили вољу да прате директне преносе скупштинских заседања. Више је него јасно да властима не одговара да Народна скупштина буде место сучељавања власти и опозиције, што је основни смисао парламентаризма, већ све чине како би се та улога парламента обесмислила. Не можемо да говоримо, а не можемо ни да ћутимо у Народној скупштини, јер је Маја Гојковић прекинула посланика Двери др Драгана Весовића који је у знак протеста желео да ћути осам минута колико је имао времена на располагању.
Посебно безобразан аргумент власти је да се о нечему не може говорити у Народној скупштини јер то није на дневном реду. Поставља се питање када ће нешто што тражи опозиција и што је актуелна тема уопште бити на дневном реду. Када ћемо у Народној скупштини моћи да говоримо о опљачканим пензионерима, сељацима којима нема помоћи после елементарних непогода ове године, презадуженим породицама са кредитима у швајцарским францима, радницима којима нису исплаћене зарађене плате и повезан радни стаж, ратним војним ветеранима који једино у Србији нису законски регулисани, војницима који напуштају војну службу због бедног материјалног положаја, полицајцима, просветним и здравственим радницима са смањеним платама... Просто је немогуће да теме које интересују грађане дођу на дневни ред, попут банкарских дерикожа, јавних извршитеља, комуналне полиције, паркинг сервиса, породица које избацују из породичних домова на улицу...
Упркос томе што је лични режим Александра Вучића завео и медијски и парламентарни мрак, Српски покрет Двери наставља своју побуну против власти. С обзиром да се посебно затварају сви канали изношења истине о криминалу и корупцији у врху власти покренућемо посебну интернет страницу „Двериликсˮ која ће се бавити овим темама и где ће сви грађани Србије моћи да прочитају истину о спрези између криминала и врха садашње власти. То ће бити место на коме ће се сабирати сви докази о криминалним аферама водећих функционера СНС, њихове браће и кумова од републичког, преко покрајинског до локалног нивоа власти. Истина мора изаћи на видело упркос свој скупштинској и медијској цензури.
Аутор је народни посланик и председник Српског покрета Двери
Двери
| Бошко Обрадовић о стању у Народној скупштини |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар