Отпор идеји о ћириличној амбалажи је већи него што смо очекивали, а поента употребе ћириличног писма на паковањима производа је да смањимо увоз свега и свачега, каже маркетиншки експерт Жозеф Иван Лончар.
Постоји мишљење да је могуће унапређење српске привреде кроз означавање производа употребом ћириличног писма на амбалажи, на плакатима, проспектима и слично, као вид истицања националног порекла производа и привлачења пажње купаца.
„Као што сваки народ има своја обележја, језик је једно од најбитнијих. Сва истраживања кажу да велики број грађана Србије верују да су ћирилица и латиница два писма српског народа. Aли није, ми имамо само једно писмо и оно се зове ћирилица“, каже Лончар.
„Преплављени смо латиницом и англицизмима. Српски потрошач се генски разликује од потрошача у било којој земљи. Употреба ћирилице у амбалажи је поента да смањимо увоз свега“, каже Лончар.
Он објашњава да су трошкови измене амбалаже безначајно мали. „Верујемо да српски производ треба да буде на ћирилици, али не и за извоз. Потрошачу ће то ласкати, и схватати да је то потез који прима са симпатијом“, каже Лончар.
Ћирилична амбалажа би смањила увоз свега и свачега Отпор идеји о ћириличној амбалажи је већи него што смо очекивали, а поента употребе ћириличног писма на паковањима производа је да смањимо увоз свега и свачега, каже маркетиншки експерт Жозеф Иван Лончар. Постоји мишљење ... |
from Нећу да потпишем уговор на латиници - Google+ Posts http://ift.tt/1ZYq0ts
via IFTTT
Нема коментара:
Постави коментар