Две трећине младих издржавају родитељи

 

 

 

Две трећине младих издржавају родитељи

Свега пет одсто младих нема финансијских проблема и може да купи шта год пожели., а свака осма млада особа нема довољно новца да покрије трошкове обуће и одеће.

Више од две трећине младих у нашој земљи, старости од 16 до 30 година, живи у својој момачкој или девојачкој соби, испија прву јутарњу кафу са родитељима и храни се у маминој кухињи. У „благодетима“ продужене адолесценције чешће уживају младићи него девојке те старосне доби, а млади на селу чешће живе под родитељским кровом него млади у граду. У брак ступа тек сваки десети мушкарац у двадесетим годинама и свака пета њихова вршњакиња. Свега девет одсто младих постају родитељи пре 30. рођендана. Скоро свака друга млада особа која је завршила школовање незапослена је, па не чуди податак да готово две трећине младих у Србији издржавају родитељи.
Ово су само неки од упозоравајућих података из студије „Млади у Србији 2015. године“, која представља део међународног пројекта под покровитељством Фридрих Еберт фондације и Шел студије о младима, и спроводи се од 1953. године и од 2011. укључује и регион југоисточне Европе. Аутори овог истраживања –  проф. др Смиљка Томановић и доцент др Драган Станојевић, обоје са катедре за социологију Филозофског факултета у Београду, прилагодили су нашим приликама оригиналну методологију истраживања коју је развио професор Клаус Хурелман,  а прикупљање анкетних података спровела је истраживачка агенција Секонс од 10. априла до 15. маја 2015. године. Узорак је чинило 1.186 испитаника, старости од 15 до 30 година у урбаним и руралним насељима Србије. „Политика” ексклузивно објављује резултате овог истраживања, који ће јавности бити представљени наредног месеца.
Коментаришући чињеницу да велики број младих у Србији нема ниједан „атрибут одраслости“ као што су – живот ван родитељског дома, запослење, ступање у брак и финансијска независност, др Драган Станојевић, један од аутора ове студије, за „Политику” каже да наша земља припада тзв. медитеранском кругу земаља у којима се у мањој мери подстиче самосталност деце и у којима млади касно напуштају родитељски дом и остају финансијски зависни од родитеља, са којима имају јаке емоционалне везе.
„Одлагање родитељства је глобални тренд проузрокован продуженим образовањем, нестабилним тржиштем рада и новим стиловима живота.
„Политика” објављује податке из истраживања „Млади у Србији 2015. године”, спроведеног у оквиру међународног пројекта под покровитељством Фридрих Еберт фондације и Шел студије о младима узраста од 16 до 30 година
Ипак, Србија се сврстава у ред европских земаља са релативно раним склапањем брака и рађањем – према статистичким подацима из 2014.
просек година при рађању првог детета био је 27,5 година. Незапосленост и финансијска несамосталност у великој мери утичу на одлагање рађања. Стопа незапослености младих у Србији у категорији коју посматра Евростат (15–24 године) изузетно је висока и износи 47 одсто. То Србију заједно са Шпанијом, Грчком, Хрватском и Италијом сврстава у групу европских земаља у којима је скоро свака друга радно активна млада особа незапослена”, истиче др Драган Станојевић.

from Форум средњих стручних школа Београд - Почетна http://ift.tt/1XT1LLQ
via IFTTT