Прање пара у културном блату

Прање пара у културном блату
Црњански
Како се давањем дампинг понуда добијају тендери за послове обнове, ко је и како добио и извео послове на обнови Старог двора, Јевремовца, Сале Ратника, Београдске капије у Петроварадину и Голубачке тврђаве? Које се све методе примењују ради „штедње“, ко и како врши пројектантски надзор, ко је везни играч између Завода за заштиту споменика културе града Београда, Министарства културе и извођача, ко јавно говори да има на свом платном списку позамашан број разноразних структура у Београду, а ко се боји предстојећих покрајинских избора…Трагајући за одговорима на ова питања, Таблоидов истраживач Станислав Живков, открио је читаву мафијашку мрежу исплетену у, и око такозваних институција за заштиту културних добара
Међу приоритетима предвиђеним претприступним преговорима за улазак у Европску унију налази се и борба против корупције која је, што се тиче Србије опште место. Срж корупције састоји се у томе, да појединци или више њих некажњено крше правила која вреде за све чланове друштва чиме постају конкурентнији на тржишту од оних који играју по правилима.
Иако је мафија сматрана врстом организованог криминала који је активан на неколико илегалних подручја, показало се да је добар део мафије у спрези са државном управом на неком подручју или у некој области где показује тенденцију практиковања државне функције што је модалитет преузет од сицилијанске Цоса ностре, односно неформалног савеза стотинак мафијашких група, познатих као Породица при чему свака од њих полаже права над неким подручјем, обично градом, селом или делом већег града. Последњих година, одомаћило се и име Ла Пиовра, односно Хоботница, због безбројних пипака које су разноразне хоботнице рашириле у свим могућим делатностима на свим могућим нивоима од села до државе и континента!
Према ономе шта се данас решава у области заштите споменика културе у Србији, све је више јасно да је на делу повећи удружени злочиначки подухват са циљем што веће зараде, а по цену што мање рада и што више лоше обављених послова, односно фушераја. У односу на садашња дешавања у служби обнове споменика културе, некадашња мафија, иначе злочиначка тајна организација позната и као Цоса ностра, представља волонтере Црвеног крста.
То се на најгори могући начин потврдило и приликом недавне посете Голупцу, када се испоставило да је обнова овог значајног објекта, која је данима, месецима и годинама, по свим могућим и немогућим медијима, систематски била представљана као капитално конзерваторско достигнуће, захваљујући фушерски и дилетантски изведеним радовима на обнови прерасло у истинску реплику Потемкиновог села и то захваљујући спрези београдске опскурне фирмице Орнамент инвест инжењеринг, надзора из подједнако бизарне фирме Сафеге, инвеститора Аустријске развојне агенције АДА, штеточина из Републичког завода за урнисање споменика културе, екипе из предузећа Голубачки град а све са циљем упумпавања што веће количине новца у врло пробране џепове!
Трошковници са „непознатим ситуацијама“
На тендеру за извођача радова, захваљујући дампинг понуди, посао на обнови самог споменика културе добила је већ споменута бизарна фирма Орнамент инвест инжењеринг која је већ имала одређене „референце“ у фушерској обнови у тврђавама, пошто је својевремено ангажована на фушерској замени хидроизолације испод земљаних насипа изнад депоа Војног музеја у којима су привремено били смештени фондови војноисторијског архива, где је након „санације“ дошло до продора воде тако да су фондови одатле хитно измештени.
А нису се „прославили“ ни радовима на Београдској капији у Петроварадину , где је након максималног развлачења фушерај видан на сваком кораку. Наиме ту је до изражаја дошла уобичајена методологија Орнамент инвест инжењеринга по којој се током радова по сваку цену ометао нормалан конзерваторски и пројектантски надзор, како би се неометано све смандрљало а о (не)квалитету најбоље сведочи садашње стање споменика које треба да представља првобитан изглед споменика, офарбан психоделичним бојама!
Иначе, фирма Орнамент инвест инжењеринг, основана је 31. јануара 1991. године у Београду, а регистрована као активно привредно друштво Предузеће за промет, грађевинарство и посредовање Орнамент-Инвестинжењеринг доо Београд (Звездара) са матичним бројем 07547579.
Садашњи директор је извесни Александар Петровић, по занимању грађевински техничар, коме је вероватно због равних табана јако тешко да се пење на скеле. Орнамент инвест инжењеринг представља најидеалнији примерак породичне мануфактуре пошто је основан 1991. године као логичан развојни пут предузетничке грађевинске радње Орнамент основане 1967. године, од стране Петровићевог деде, Милутина Никовића.
У међувремену је као директор фигурирала и извесна Загорка Петровић, односно кћерка Милутина Никовића и мајка Александра Петровића, која је по занимању такође грађевински техничар. Али, о томе шта се и како заправо ради, најбоље сведочи случај обнове палате Старог двора у центру Београда који је уместо 40 дана и 5,5 милиона динара напрасно постао много захтевнији и – скупљи па је за то Орнамент инжењеринг за њих тражио 22 милиона динара односно 400 одсто већу цену! Иначе јавна је тајна да се на све могуће конкурсе за добијање послова Орнамент инвест инжењеринг јавља са дампиншким ценама, захваљујући којима пролази на тендерима али се касније по правилу појављују нови трошковници са новим до тада непознатим ситуацијама за које се накнадно тражи новац.
У неким случајевима, када се буџет не може накнадно пробити, примењује се друга методологија, односно, замена пројектом предвиђених материјала јефтинијим, али се у том случају примењује и метода притиска на инвеститора, и то тако што се по сваку цену омета пројектантски и конзерваторски надзор на месту радова, како би Орнамент инвест инжењеринг могао неометано да ради шта хоће. Када се погледа сама интернет презентација Орнамент инвест инжењеринга, види се да су референце редом све сами објекти у Београду, што уопште не чуди јер је јавна тајна да се мајка садашњег директора, Загорка Петровић, јавно хвалила да има „позамашан број разноразних структура у граду, на свом платном списку“, а осим тога до данас никада нико није демантовао чињеницу да је своједобно велики број запослених у Заводу за заштиту споменика културе града Београда управо о трошку Орнамента путовао у Египат!
И поред свега овога, дешавало се да све баш не иде увек по жељама Орнамент инжењеринга, па је пре више од три године дошло до чувеног случаја Јевремовац! Наиме, реконструкција Стакленика у Ботаничкој башти Јевремовцу, која је коначно почела у јулу 2012. године, добила је готово доживотан карактер па је стакленик Јевремовца напокон свечано отворен октобра 2014. године при чему је од првобитног пројекта обнове који је израдио др Дејан Миљковић са Архитектонског факултета, заправо изведено мало тога, пошто је на захтев надзорног органа мењано готово све, а надзор је вршило подједнако бизарно предузеће Сафеге доо, односно подружница међународне истоимене компаније Сафеге, тј. активно привредно друштво са ограниченом одговорношћу и матичним бројем 20256605, са седиштем у Београдској улици 27. које је основано 09. фебруара 2007. године, чији је директор извесни Жељко Тмушић који је дипломирао 1994. године на Грађевинском факултету у Београду, и то на хидротехничком смеру.
А, фирма Сафеге, као претежну делатност обавља инжењерске делатности и техничко саветовање. Стога би било јако занимљиво сазнати, како и о чему Сафеге, односно Тмушић као грађевински инжењер хидротехничког смера, могу да саветују грађевинске техничаре, односно Александра и Загорку Петровић, у вези обнове и санације градитељског наслеђа!
У случају Јевремовац, баш као и у бројним другим (не)приликама, показало се да инжењер хидротехнике Жељко Тмушић није у стању да врши надзор над обновом споменика културе, тако да је било неопходно потребно довући појачање које је у случају обнове стакленика у Јевремовцу било оваплоћено појавом извесног Предрага Јошића, архитекта који је некада радио као асистент Јовану Нешковићу на архитектонском факултету на катедри заштите споменика културе да би се показало да Јошић осим случаја упропаштавања цркве на Ђурђевића Тари, коју је оковао цементним малтером, нема никаквог практичног искуства у обнови културног наслеђа.
О томе какав је маргиналац у питању, говоре и подаци Агенције за привредне регистре, из којих се види да је Јошић у периоду од 15. марта 2004, па до 31. децембра 2008. године, водио опскурну предузетничку радњу Интеллинеа фдп, односно Интеллинеа фдп, самостални биро за пројектовање и инжењеринг са седиштем у Београду, у улици Милана Станивуковића.
И скеле без радника некоме доносе приход!
Недељу дана након гашења Интеллинее фдп , тачније 09. јануара 2009. године, али у улици Кумановској 2, основано је активно привредно друштво са ограниченом одговорношћу Интеллинеа односно Предузеће за пројектовање, инжењеринг и опремање ентеријера Интеллинеа доо, са пријављеном делатношћу Инжењерство и техничко саветовање! Како би се за евентуалну пропаст ове Интеллинее, још уочи гашења прве Интеллинее (на истој адреси у улици Милана Станивуковића) основана је друга предузетничка радња под именом ФДП, односно Самостални студио за дизајн и опремање ентеријера ФДП у власништву извесне Душице Савић Јошић која је и даље активна док је Предраг Јошић још пре гашења предузетничке радње ФД Интеллинеа основао привредно друштво Интеллинеа, Београд (Врачар) како би и даље могао да буде ангажован од стране Тмушића, односно Сафегеа. Очито је да се овде ради о добром уиграном тандему који у оквиру обављања надзора над радом, заправо један другоме набацују послове а како би се током њих урадило што мање, а за што више пара, по сваку цену удаљавају конзерваторе, пројектанте и друге стручњаке. Наравно са циљем да и даље терају по своме!
Било би јако лепо када би се спровела истрага како би се утврдило ко је све вршио пројектантски а ко конзерваторски надзор и над осталим пословима Орнамент инвест инжењеринга у Београду: над обновом бројних фасада по Београду: у Кнеза Милана 20, Кнез Михајловој 47, у улици Краљице Наталије, фасади ПТТ Музеја у Мајке Јевросиме, затим Сали ратника у старом Генералштабу где је потрошен новац који је био спреман за обнову Споменика Незнаном Јунаку, чију обнову је спречила смењена директорка Републичког завода Вера Павловић Лончарски, која сада ради у Градском заводу за заштиту, који је управо надлежан за све споменуте објекте. Када би се спровео надзор и истражио ток новца, сигурно би било установљено да је по систему спојених судова новац препумпаван на релацији инвеститор – Орнамент инвест инжењеринг – Сафеге – Интеллинеа при чему су осим инвеститора и самог споменика сви сретни-пресретни, чекајући неколико година да због фушераја све добро пропадне па да се ради испочетка! Поставља се питање ко је и због чега, и поред дампинг понуде био толико паметан да И поред оваквог „педигрее“ посао обнове Голубачке тврђаве додели управо Орнамент инвест инжењерингу који је, иначе пуком срећом извисио за посао на градњи визиторског центра у Голубачком граду чиме је спречено препумпавање новца са једног објекта на други. Убрзо по почетку радова показало се да је рок који је поставила Европска унија за крај радова – 30. јун 2016. Неодржив! Велики део средстава од 6,6 милиона евра, колико су дали за обнову средњовековног здања, биће враћен у њене фондове. Обавезе око даљег финансирања, по свему судећи, мораће да преузме држава Србија, како је предвиђено у потписаном уговору! Посебна је мистерија ко је и какве све уговоре потписао у вези обнове тврђаве пошто их ЈП Голубачки град крије „као змија ноге“!
Пробијени су апсолутно сви рокови који су били предвиђени уговором и усвојеном динамиком пројекта реконструкције тврђаве, само је једна од девет кула покривена. Остаје нејасно да ли надлежни и надзорни орган односно Предраг Јошић уопште виде празне скеле? Не треба бити паметан па знати да скеле без радника не могу да изведу радове а како извести радове без дизалица, материјала за зидање, камиона и механизације? Дође један човек у џипу из Београда, ангажује неколико радника са њиховим алатом и „ради“ на тврђави а сада се чека. Да кажу да нема више пара и да не може да се заврши! Наравно, виц је у томе да и скеле без радника некоме могу да донесу лепе паре.
Група „стручњака“ за замазивање очију
Како скеле у Голупцу немају ограде и имају само по једну фосну значи да нису ни прављене да би се са њих радило, поготово не зидање тешким каменом. Оне су направљене да би се наплатиле, највероватније по квадратном метру, а можда и по дану стајања. То зна сваки грађевинац. Већа зарада буде од скеле него од изведеног посла. А, онај ко плаћа такву скелу је или веома глуп или у игри. Уосталом ко треба да упути крајње штетног и нестручног извођача да заштити врхове кула и бедема, које је без конзерваторског надзора развалио на обавезу да их заштити од закишњавања и замрзавања, осим ако то није дато као упутство да се зидови што више распадну да би се боље и више новца извукло из радова због повећаних количина зидања и тако још више упропашћавао пројекат.
Будући да нема надзора а дружина је све безобзирнија, не чуди одсуство надзора Републичког завода а Премијер треба да решава проблеме ресорног министра Тасовца и његових неспособних сарадника који су директно умешани у све конзерваторске муљаже, па и овакво вођење радова! Како би се удружени злочиначки подухват вредан 6, 6 милиона еура неометано реализовао, по опробаној методологији Орнамента, Сафежа и Републичког завода отерани су пројектанти и конзерваторски надзор како би дошао нови надзор републичког Завода који постоји само на папиру са главним задатком прикривања раније крађе коју су извели његови стручњаци на палати 70.-80. их година.
Ако ЕУ настави да финансира радове значи да је аустријска агенција лагала да се рокови не могу продужавати , те да се лош извођач не може уклонити са објекта а већ на почетку радова јавно је речено да 6,6 милиона евра неће бити довољни да се радови изведу. Очито је да овде далеко боље иде комбинаторика како извући новац од синхронизације радова на веома сложеном пројекту него његово разумевање, што није никакво чудо с обзиром на стручне квалификације Сафежовог надзора. Лош главни пројект? Тешко је поверовати да то није нико видео пре него што је прошло годину дана од почетка радова. Како је дата понуда и како је уговорено ако је био лош пројекат? Ово је само лоше вађење извођача. Али треба проверити колико је пара плаћено, па ако су паре потрошене, онда кривња није ни до извођача, него до онога ко води цели пројект. Што се тиче надзора ни ту ствари не стоје много боље јер су они доктори за лоповлук. Међутим, овде су се прерачунали са извођачем. Узели су им сувише на почетку, или је проценат превелики, па извођач нема од чега да ради.
Очигледан лоповлук, безобразлук и бахатост са јавном и очигледном подршком и аминовањем ситних службеника министарства који седе у скупштини Голубачке тврђаве и тако дају подршку да се ово никада не заврши. Треба хитно испитати све редом да се истера на чистац ко за кога ради од директора до свих чланова скупштине јер очигледно овде нису чиста посла Иако се Орнамент уговором обавезао да у летњим месецима има 80 радника на градилишту, број радника никада није прелазио 20, а радови су и прекидани због врућине, хладноће, ветра а вероватно и комараца, хора жаба, најезде скакаваца, уједа црне удовице и ко зна чега све још не.
Под хитно би Специјално тужилаштво за организовани криминал и прање новца требало да испрати траг новца. Зашто до сада ништа нису предузели они који су надлежни за ову донацију? Где је предузеће. које има инвеститорска права и одобрава исплате? Где су Министарство туризма и Општина, који су оснивачи предузећа које треба да води ову инвестицију? Где је Управни одбор тог предузећа, у коме су представници пет министарстава и општине? Шта ће радити после 30. јуна 2016., кад престане свако финансирање пројекта? Рећи ће да нису знали да се не ради и да неће бити завршено?
Добро су схватили шта је пројектант рекао и много су се трудили да као људи далеко од познавања методологије и конзерваторских принципа омаловаже пројекат и покушају да оправдају нерад лошег али омиљеног им извођача. То је био поступак при радовима на Јевремовцу када су исто тако уклонили пројектанта и радили шта су хтели мењајући пројекат. То потврђују и надзор и Сафеж и колективни надзор из Републичког завода за урнисање споменика који сви редом, баш као и ЈП Голубачка тврђава бране нерадног и нестручног извођача и припремају страшну штету оснивачу предузећа а то су Република Србија и СО Голубац.
На Голубачкој тврђави се троше паре, а радови се изводе само у најмањој мери, са неколико радника, да се замажу очи. Свима је јасно да заправо постоји једна једина скела и једни те исти радници који се само премештају.
Са незавршене Београдске капије у Петроварадину је пребачена у Голубац, да би тамо била наплаћена, а сада је део пребачен на Манакову кућу, да се „обележи територија“ на којој се кобајаги ради. Дакле, исти случај као што је Стари двор, Ботаничка башта, Београдска капија на Петроварадину или Голубачка тврђава. Фирма која је добила посао има уходану тактику – прво се уговори посао по дампинг цени, затим се постави скела, затим се ради на куповини надзора и инвеститора. Све је уходано. Са оваквим извођачем, који је познат по сарадњи за Заводом града Београда, чије стручњаке је водио у Египат на екскурзију а једна таква стручњакиња по имену Фулгоси Александра је сада у Министарству задужена за културну баштину гле чуда, управо исти тај извођач кога много критикују због Голубачког града али упркос томе добија све послове.
Најгоре је то што иста та група људи, тобожњих стручњака у заштити споменика културе, има исте планове и за главну зграду Народног музеја Свима је јасно да је у питању обичан лоповлук јер због чега неко неће да развија делатност културе него се бави грађевинарством у култури. Баш зато што има Завода за споменике и то два у којима раде стручњаци који добро познају извођача он добија послове. Да се новац не би вратио у буџет исплате се неизведени радови а пошто и у министарствима и Заводима раде познанице власнице извођачке радње изостаје свака контрола и свима лепо.
Међутим у међувремену се десио случај „Бач“ где се организовала да ради иста екипа као у Голупцу – Ада, Сафеж и Орнамент – али се успротивили из самостана у Бачу да се код њих не би поновио Голубац. Међутим у ноћи 26. фебруара Јосип Шпехар, опат фрањевачког самостана у Бачу био је мета разбојничког напада у коме је задобио контузију лобање са нагњечењем мозга и преломом руке. Да ли је ово можда био покушај опамећивања како би уочи покрајинских избора и све извеснијег пада Жутог предузећа а самим тиме и Зорана Вапе, директора покрајинског завода за урнисање споменика екипица преузела и овај послић?
Станислав Живков / Таблоид