Београд – Јавно предузеће „Железнице Србије“ неповратно је искомадано према плану који је зацртао Александар Вучић у „писму о намерама“ упућеном директорки Међународног монетарног фонда, Кристини Лагард, у коме је још 2014. године јасно казао како ће и у ком року ово јавно предузеће бити ликвидирано, искомадано на неколико делова и подељено приватним компанијама на управљање.
Између осталог, Вучић је и најавио „оквиран број“ радника који ће током тог процеса бити отпуштен. ММФ је првобитно предложио да број отпуштених „у првој фази“ буде око 7.000, а Вучић је понудио и свих 11.000! За мање од две године, тадашња Влада Србије је поделила ЈП „Железнице Србије“ на четири предузећа, а данас, 2017. године, то комадање и отпуштање радника и даље траје, о чему сведочи и писмо које је Магазину Таблоид упутила група дугогодишњих радника, које чека отказ.
……
Радници „Железница Србије“ су током ове сезоне, далеко од очију јавности, протествовали против ненормалног увећања плата деветорици вођа синдиката. Увећање је уследило, како не би дошло до већ најављене побуне због најављених 3.000 отказа (који су већ спремни). Ово, у Вучићевој Србији није први пут да такозване синдикалне вође за велике плате и привилегије издају интересе својих колега и читаве струке. Државни врх и у случају „Железница Србије“ побринуо се да осујети протесте, побуне или било шта слично, јер би то за собом повукло и друге угрожене радничке групације које не чека ништа добро у скоријој будућности.
Девет синдикалних вођа из „Железница Србије“ добили су ову повелику повишицу на основу договора са директорима, који је потписан још 5. маја ове године, а висина „стимулације“ креће се до 22.750 динара месечно. Васкрснуће ове мере, која је укинута прошле године, баш у време када се спремају откази за 2.700 зелезничара, који би по социјалном програму требало да добију од 150 до 180 евра по години стажа, код радника, изазвало је оправдану сумњу да је руководство купило њихове представнике да би зауставили најављене штрајкове.
Кад је током лета група радника „Железнице Србије“ дошла до конкретних података о позадини ове коруптивне и слободно говорећи, издајничке нагодбе, тактика је промењена па су почели притисци на раднике и свакодневна малтретирања.
Ради се о свакодневним репресијама, претњама отказима и играњем са здрављем радника „Железничке инфраструктуре“. Ситуација није боља ни у друге две фирме, које су настале распарчавањем „Железница Србије“. До краја 2016. године из сва три друштва је отишло око 3.000 људи. Око 200 њих је дословно на силу отерано, тако што су добили отказе о раду, јер су претходно били нераспоређени, углавном сви из унутрашњости земље.
Наравно, идентичан број радника, такође нераспоређених, али из управне зграде у Немањиној улици у Београду, намером је сакривен и они су остали на послу.
Због овога и због тога што по Закону о раду (који је узгред буди речено никакав) послодавац радника не може да држи нераспоређеног дуже од шест месеци (већина била нераспоређена дуже од две године), ова група радника је у већини одлучила да тужи фирму и судски процеси су у току. Ресорној министарки и руководству, али и делегацији ММФ-а је било мало отпуштање 3.000 радника па је спремљено још 2.500 таквих „честитки“. Пет и по хиљада људи ће се ускоро наћи на улици, а Вучићева пропаганда се бави слављењем нових страних погона за израбљивање белог робља из Србије!
Режимске коловође у предузећу „Железнице Србије“ поткупили су, као и прошле године, све репрезентативне синдикате, сваког синдикалног руководиоца и доглавнике понаособ. Ове године иста прича, 2.500 људи, напоље, од тога у Инфраструктури 1.589, па после месец дана 1.631 радник на улицу, уз бедну отпремнину од 240 евра по години стажа. У међувремену су рађене анкете које су показале даје та њихова квота нереална, да ће се пријавити око половина од задатог броја и да би толиким одласком кадра, углавном извршног особља железнички саобраћај био озбиљно угрожен.
Министарство , фирма и синдикати предлажу прву систематизацију (25.8.2017.), која је благо речено очајна, али по којој би колико толико био сачуван извршни кадар. Некако пролази систематизација, а онда обрт. Директор Инфраструктуре Душан Гарибовић, преко ноћи(20.9.2017.) бива пребачен на место директора Србија Карга(предузеће за превоз робе), а директор тог истог Карга (Мирољуб Јевтић) бива постављен на место директора Инфраструктуре.
Сутрадан, нови директор Јевтић у договору са поткупљеним синдикалцима (Синдикат железничара Србије, Синдикат извршних служби српских железница и Синдикат радника железничке инфраструктуре) обара постојећу систематизацију и кроз пар дана доноси нову, још гору од постојеће која је такође била неодговарајућа и лоша.
Обе систематизације, а то се лако може проверити, остављале су велики број радника у управној згради у Немањиној, док су по унутрашњости рађени такви резови да су рецимо, поједине пружне деонице остајале са само једним или два пружна радника на 50 километара пруге. Или поједине Секције за одржавање пруге које са више од 250 запослених пред крај 2016. треба по новој систематизацији да спадну на свега стотинак запослених. А, да не причамо о Секцијама за електротехничке послове где су резови толики да остаје три пута мање радника него што их је претходно било.
Оно што треба да се зна је да су сви синдикалци и људи блиски синдикатима задржали своја радна места. Да срамота буде већа, Небојша Никић председник Синдиката извршних служби изјавио је 28.10. 2017. како из Железничких предузећа мора да оде 2.500 људи и још наводи како је извршно особље заправо вишак. И то, маневристи, чистачи скретница, руковаоци лаке пружне механизације (пружни радници), шефови пружних деоница, машиновође, бравари, телеграфисти, кондуктери, економисти…
Узгред, треба рећи да у предузећима Србија воз и Србија Карго за сад нису рађене дупле систематизације. Расположење међу радницима је никакво, апатично, углавном се чека 25. децембар, до када би све требало да се заврши. За разлику од радника поште, војске, полиције, радници железница су уплашени свакодневним превирањима, претњама отказом једноставно престали су да се боре за своја права.
Просечна плата је далеко најслабија од свих јавних предузећа. Прича се да иза овог буквалног протеривања радника, стоји намера државе да целу фирму или бар неке њене делове приватизује, прода, највероватније странцима, који ће уместо нас да одржавају пруге, по далеко већим ценама.
Магазин Таблоид
| "Железнице Србије": Синдикалци примили мито, а отказ чека још 2.500 радника Београд - Јавно предузеће "Железнице Србије" неповратно је искомадано према плану који је зацртао Александар Вучић у "писму о намерама" упућеном директорки |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар