(Ноам Чомски)
1. Преусмеравање пажње: пажња јавности преусмерава се са важних проблема на неважне. Јавност се претрпава небитним информацијама, да људи не би размишљали и да се не би посветили разумевању света.
2. Стварање проблема: метод „проблем-реаговање-решење“. Ствара се проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазива се и преноси насиље, да би јавност лакше прихватила ограничавање слободе, економску кризу – да би се на крају оправдало рушење социјалне државе.
3. Поступност промена: да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, промена се уводи постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Мере, које би изазвале отпор уколико би се извеле нагло, спроводе се тактиком малих корака. Свет се временом мења, а да притом већина људи и нема свест о променама.
4. Одлагање: начин да се јавност припреми на непопуларне промене је, да се оне најављују унапред. Људи не осете сву тежину промена, јер се привикавају на саму идеју о промени. А и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава прихватање.
5. Употреба дечијег језика: кад се манипулатори одраслима обраћају као деци, тада јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство.Овај механизам користи се и приликом рекламирања.
6. Злоупотреба емоција: Користи се за ометање разумног расуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх). Употребом емотивног реаговања омогућава се приступ несвесном, па је могуће сугерисати идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или изазвати одређено понашање.
7. Незнање: квалитет образовања нижих друштвених слојева се срозава, чиме се онемогућава приступ механизмима манипулације, а и да би се развијало што веће неразумевање између виших и нижих образовних слојева.
8. Величање глупости: јавност се подстиче да прихвата просечност. Људе убеђују да је пожељно („ин“, дакле, у моди) бити глуп, вулгаран и неук, док се паралелно изазива отпор према образовању, култури и науци.
9. Стварање осећаја кривице: убеђивање појединца да је искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, с осећајем кривице, одустаје од тражења правих узрока свог положаја и побуне против система.
10. Злоупотреба знања: брз развој науке последњих 50 година ствара провалију између знања обичих људи и владајуће елите која манипулише информацијама. Достигнућа разноврсних наука, и напредно знање о човеку „систем“ користи за манипулацију – а не на општу добробит човечанства.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар