Руска влада недавно је најавила да ће емитовати готово милијарду долара у државним обвезницама, али које неће бити деноминоване у америчким доларима, како је то углавном случај, већ ће то бити прва продаја руских обвезница у кинеским јуанима. Иако милијарду долара можда не звучи много када се упореди са укупним капиталом Народне банке Кине, америчким владиним дугом, који износи више од билион долара, или федералним дугом од преко 20 билиона, значај тог потеза превазилази номинални износ. То је тестирање потенцијала обе владе да финансирају инфраструктурне и друге пројекте независно од доларског ризика и догађаја попут финансијских санкција америчког трезора.
РУСКИ ДУГ И КИНЕСКИ ЈУАН
Од августа 1998. године, када Русија, помогнута са Запада, није успевала да сервисира своје обавезе, државне финансије вођене су опрезно до границе да из тога настане грешка. Величина владиног дуга најнижа је од свих великих индустријских земаља, свега 10,6 одсто БДП за текућу годину. То је омогућило Русији да издржи амерички рат финансијским санкцијама наметнут 2014. и да буде присиљена да ослонац за своју финансијску стабилност потражи на другом месту. То „друго место“ је у све већој мери Народна Република Кина.
Сада руско Министарство финансија наводно планира прву продају руског дуга у форми обвезница деноминованих у кинеској валути јуану. Величина прве понуде за тестирање тржишта износиће шест милијарди јуана, или нешто испод милијарду долара. Продају су организовале руска државна Гаспром банка и највеће државне банке Bank of China те Индустријско-комерцијална банка Кине. Овај план убрзан је извештајима да амерички трезор проучава потенцијалне последице проширења рата санкцијама, које су до сада биле концентрисане на руске нафтне и гасне пројекте, на руски суверени дуг. Новим обвезницама у јуанима ће се трговати на Московској берзи, и циљ ће бити да се продају кинеским инвеститорима, као и међународним и руским зајмодавцима под атрактивним каматним стопама.
Западне санкције или претња њима присиљавају Русију и Кину да више стратешки сарађују на оном што постаје семе истинске алтернативе систему долара. Руске понуде за дуг у јуанима такође ће дати значајан подстицај кинеском настојању да јуану изгради позицију прихваћене међународне валуте.
КИНЕСКИ ПЕТРО-ЈУАН
Кораци ка почетку деноминовања руског државног дуга у јуанима паралелни су са још једним значајним процесом у правцу ширег прихватања јуана као међународне валуте у односу на долар. Кинески регулатори су 13. децембра окончали последње тестирање у припремама за лансирање фјучерса не у доларима, већ јуанских нафтних фјучерса (yuan-backed oil futures), којима ће се трговати на Шангајској берзи. Импликације тога су потенцијално велике.
Кина је највећи светски увозник нафте. До сада је контрола финансијских тржишта у погледу нафтних фјучерса била чврсто у рукама банака са Волстрита у Њујорку, Лондону и осталих тржишта фјучерса које они контролишу. Појава Шангаја, као главног центра за трговину нафтним фјучерсима на бази јуана, могао би да знатно ослаби трговину нафтом која се заснива на долару.
Од нафтног шока 70-тих година и раста цене нафте од 400 одсто у земљама ОПЕК, Вашингтон је задржао строг режим у коме би најцењенијом светском робом било трговано искључиво у америчким доларима. У децембру 1974. амерички трезор је у Ријаду са саудијском монетарном агенцијом потписао тајни споразум о „успостављању новог односа кроз Банку федералних резерви у Њујорку са операцијама позајмљивања америчког трезора“ како би Ријад откупљивао амерички дуг вишком петродолара.
Саудијци су се сагласили да врше продају нафте искључиво у доларима у замену за то да им Американци продају напредну војну опрему (наравно, за доларе) и гаранције у случају потенцијалног израелског напада. То је био почетак оног што је амерички државни секретар Хенри Кисинџер назвао рециклирањем петродолара. До данас су само два лидера земаља извозница нафте – Садам Хусеин и Муамер ел Гадафи – покушали да промене систем и продају нафту за евре или динаре са подлогом у злату. Сада Кина изазива систем петродолара на другачији начин, уз помоћ петројуана.
За разлику од Садама Хусеина или Гадафија, далеко утицајније земље – Русија и сада Иран, уз кинеску имплицитну подршку – сада сарађују у циљу избегавања америчког доларског притиска. То је далеко већи изазов америчком долару него што би Ирак или Либија икад могли да му упуте.
Кинески нафтни фјучерси деноминовани у јуанима ће сада омогућити кинеским трговинским партнерима да плаћају у злату или конвертују јуан у злато без потребе да новац чувају у кинеској активи или га конвертују у америчке доларе. Извозници нафте попут Русије, Ирана или Венецуеле, који су сви под америчким санкцијама, сада могу да их неутралишу избегавањем трговине нафтом у доларима. Прошлог септембра Венецуела је на америчке санкције одговорила тако што је наложила државној нафтној компанији и трговцима да уговоре о продаји нафте праве у еврима, а не у доларима како је то до сада био случај.
ЗЛАТО ЗА НАФТУ?
Шангајска међународна берза за енергенте ће ускоро покренути фјучерсе за сирову нафту деноминоване у јуанима. Ови уговори ће олакшати и учврстити процес продаје нафте Кини за јуане, које је Русија почела након санкција 2014. То ће такође омогућити осталим произвођачима нафте широм света да продају своју нафту за јуане уместо за доларе. Фјучерси за сирову нафту ће бити први робни уговори у Кини отворени за стране инвестиционе фондове, трговинске куће и нафтне компаније. Избегавање трговине америчким доларима би извозницима нафте као што су Русија и Иран могло да омогући избегавање америчких санкција.
Како би понуду учинила још атрактивнијом, Кина је повезала фјучерсе за сирову нафту са могућношћу да се ефикасно претвара јуан у злато на берзама злата у Шангају и Хонг Конгу. Према Вангу Зимину, директору Центра за глобализацију и модернизацују на кинеском Институту за међународну економију и трговину, могућност конвертовања јуанских нафтних фјучерса у злато би омогућио кинеским фјучерсима компаративну предност у односу на Брент и Западни Тексас (WT).
Сада су Русија, Иран и други произвођачи нафте у позицији да Кини продају нафту у јуанима или рубљама, потпуно притом заобилазећи долар. Промена ће се званично догодити у недељама које предстоје, када јуански нафтни фјучерси и званично буду лансирани. Даље, Русија и Кина су у октобру покренуле систем под називом Payment versus payment (PVP), односно систем трансакције за кинески јуан и руску рубљу, који има за циљ да смањи ризик у трговини нафтом и другим робама.
Русија је наводно већ продавала нафту Кинезима у рубљама и јуанима, док је Катар, као највећи LNG снабдевач Кине, прешао на обрачунавање у јуанима након америчког бесмисленог напора да изолује Катар у Персијском заливу. Притисак толико расте да ће Саудијска Арабија у једном тренутку раскинути свој пакт са Вашингтоном из 1974. и такође продавати своју нафту Кинезима за јуане.
ИРАН СЕ ПРИДРУЖУЈЕ ЕВРОАЗИЈСКОЈ ЕКОНОМСКОЈ УНИЈИ
Нови елемент нарастајуће сарадње широм Евроазије, чија су покретачка снага Кина и Русија, зове се Иран. Према мишљењу Бехруза Хасанолфата из иранске Организације за промоцију трговине, у саопштењу датом иранском државном каналу Прес ТВ, већ у фебруару 2018. Иран ће постати члан руске Евроазијске економске уније. Евроазијска економска унија, основана 2015, сада укључује Русију, Казахстан, Белорусију, Јерменију и Киргистан које чине велику зону слободног протока добара, услуга, капитала и радне снаге између држава чланица. Она је сада тржиште од 183 милиона становника. Ако се томе дода Иран са више од 80 милиона становника, то ће значити велики подстрек економијама Уније и њеној економској важности, креирајући тржиште са више од 263 милиона људи, са искусном радном снагом, инжењерима, научницима и индустријским знањима.
Уочи ескалације претњи из Вашингтона Иран је већ најавио да тражи начине да своју нафту прода за недоларске валуте. Интеграција у Евроазијску економску унију би Техерану у овом смислу могла да донесе решење, јер се Иран, Русија и Кина приближавају пред великим притисцима САД на све три земље.
Све више, а у сразмери са притисцима Запада, земље Евроазије развијају моделе раста својих економија независно од санкција америчког трезора. Вероватно је да ће у ретроспективи те санкције бити посматране као још један од глупих покушаја Вашингтона да доминина над економијама Евроазије.
Извор: New Eastern Outluk/Нови Стандард
Подели чланак:
Врх странице
| Руско-кинески изазов доминацији долара - ЦЕОПОМ Истина Шангајска међународна берза за енергенте ће ускоро покренути фјучерсе за сирову нафту деноминоване у јуанима. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар