субота, 02. децембар 2017.

Четири велике Вучићеве лажи: Зашто треба укинути Закон о извршењу и забранити рад приватним извршитељима...

Четири велике Вучићеве лажи: Зашто треба укинути Закон о извршењу и забранити рад приватним извршитељима
Кроз какав пакао су жртве Вучићевог манијакалног терора до сада пролазиле плаћајући рекет извршитељима за заостала дуговања ЕПС-у, Телекому, Инфостану, Теленору, говори чињеница да трошкови извршног поступка вишеструко премашују основни дуг, да се одмах стављају административне забране или заплена имовине, а да људи о томе нису обавештени, да је прекратак рок за улагање приговора и немогуће је да га људи уложе, да се закључци о извршењу доносе на на основу неверодостојних исправа и да се поступак пленидбе често спроводи нерадним данима у касним вечерњим сатима, некад и без присуства полиције. Више од 600 хиљада оваквих предмета нашло се у рукама приватних извршитеља којима је понуђена „награда“, као америчким „ловцима на главе“ који лове вишеструке убице и пљачкаше банака.
Након што је две хиљаде грађана Прокупља недавно потписало петицију за укидање мреже приватних извршитеља, у двадесет градова и општина у Србији припрема се слична акција, а циљ је јединствен: да се Народној скупштини Републике Србије поднесе званичан Захтев за укидање Закона о извршењу и обезбеђењу и забрану рада приватних извршитеља којима су, као је познато, дата противуставна овлашћења да врше судску власт доносећи решења о извршењу.
Акција која има симболичан назив „Живи зид“ кренула са југа Србије који је, како је добро познато, запостављен и заборављен од државе и где деценијама влада беда и сиромаштво, какво више нигде на европском континенту не постоји. Осим акције потписивања петиције, упућена је и тужбу Уставном суду за противуставан закон, а у наредном периоду, уколико Вучићев режим остане „глув“ на ове захтеве, спреман је и План Б: биће организовани масовни протести и масовни излазак грађана на улице, а биће поднета и нова тужба Суду за људска права у Стразбуру (многе су већ отишле и суд по њима поступа).
Вода је, очигледно, свакоме у овој земљи дошла „до грла“, јер се више не зна да ли су извршитељи уствари, утеривачи дугова или препадне групе које рекетирају за име и рачун владајуће клике.
Случај јавног извршитеља Светислава Ћурчића из Новог Сада, који је стекао право богатство, кршећи све законске и етичке норме и који је у сарадњи са мафијом из комуналних предузећа стављао себи огромне новчане суме у џеп, само је један од примера како изгледа државни терора и отимачина од грађана на најбруталнији начин. Али, да ствар буде гора, Ћурчић је одмах након што се сазнало за његове лоповске апетите, поднео оставку на место јавног извршитеља, а против њега је покренут само дисциплински поступак, па је сада већ извесно да неће одговарати пред редовним судом за своја недела. Тако су грађани Новог Сада, не само опљачкани, него им се Ћурчић још и насмејао у лице! А, таквих Ћурчића има у сваком граду и општини у Вучићевој Србији…
Суд у Стразбуру је већ месецима затрпан предметима у којима грађани Србије траже повраћај покретних ствари и некретнина коју је Вучићева мафија отела противуставно преко мреже његових извршитеља. Овај суд је до данас донео на стотине пресуда у корист оштећених, којима држава Србија враћа отето, и то још уз обавезну надокнаду одређену пресудом.
Једна од највећих лажи којима се криминална власт Александра Вучића послужила током своје „прве петољетке“ била је пропагандно срочена овако: „…Извршитељи су професија која је уведена, због немогућности судских органа да се пуним капацитетом баве извршним поступцима у предметима…“
Међутим, истина је само то да се радило о великој превари како би се развила нова грана рекеташког бизниса који је Вучићу и његовој странци донео велике екстра приходе. И све то противуставно, јер је судска власт у искључивој надлежности судова.
Након што је уведен 2012. године, посао извршитеља у почетку је регулисан скандалозним Законом о извршењу и обезбеђењу, усвојеним мало раније, а који је огромним тарифама и овлашћењима отворио могућност за малверзације на штету грађана. Управо ту могућност извршитељи су искористили, махом у предметима који су се тицали наплате дугова за комуналије.
Какав шок међу грађанима је изазвало ово невиђено насиље, говори и чињеница да су грађани тек у последњих годину дана постали свесни да без организованог отпора, могу да очекују још гору пљачку. И режим је схватио да таква опасност прети па је закон је измењен (ублажен) и као такав, ступио је на снагу 1. јула ове године. Тиме, наравно, није промењен механизам пљачке коју спроводи владајући режим, нити насиље и страх са којим сваки грађанин живи.
Чињеница је да се од распада Југославије, па све до данас, заштита грађана смањивала и да се притисак владајуће олигархије на грађане повећавао заједно са дуговима који су стављани на терет најсиромашнијих. Али, пет година Вучићеве диктатуре, надмашило је у много чему и мрачне деведесете године. У његовом режиму највећи дужници за комуналије су државна предузећа и повлаштене приватне компаније, а обичан грађанин, који не ужива ничију заштиту, изложен је чистом фашизму, мафијашком рекетирању и дугогодишњим траумама које из тога произилазе. Има и смртних случајева (мождани и срчани удари) изазваних тешким стресовима због паничних страхова од извршитеља.
И док Вучић и његове „корпорације“ никоме ништа не плаћају, милионе евра за комуналије дугују и стране компаније које је он лично довео у Србију, уз обећање „…да ће бити ослобођене свих даџбина, колико год буде требало“!
Друга велика, ноторна лаж Александра Вучића је она да Европска унија намеће Србији примену Закона о извршењу и обезбеђењу. Сад је већ јасно да је намера његове криминалне власти била да примени „дисциплиновање“ грађана, незаконито и, како досадашње искуство говори, селективно. То значи да је свакоме ко не ужива заштиту његове странке и његове мафије, стварна или потенцијална жртва непредњачког терора и комуналног рекета. Истина је једино да је Закона о извршењу и обезбеђењу на врло чудан начин добио подршку америчке невладине организације УСАИД (која је и један од главних финансијера такозване реформе српског правосуђа).
Трећа велика Вучићева лаж у вези са масовним рекетирањем грађана преко комуналних предузећа, тицала се појаве приватних извршитеља. Наиме, Вођа је оправдао њихово увођење тврдећи да ће они, чим буду плаћени по одрађеном послу радити боље и ефикасније од судова! Тиме су широм отворена врата за мито и корупцију, на релацији извршитељ-потражилац.
Вучићеви криминалци у Новом Саду, увелико се хвале како је ЈКП „Информатика“ (исто што и београдски „Инфостан“), пуних пет година утужује грађане, и то већ након два до три месеца заостајања у исплати, па чак и краће, а посебно се истиче да сада „…једном дужнику редовно за вратом стоји неколико извршитеља одједном…“
Све надлежне институције Европске уније одавно знају да је уплитање јавних извршитеља у посао судова противуставно, јер у највишем правном акту Србије, по начелу поделе власти, јасни пише да је судска власт у искључивој надлежности судова, која им је одузета и предата извршитељима. Нико није смео неким прописом, па ни законом, да успостави систем који одузима од самосталне судске власти део надлежности и поверава је било коме. То је јасно урађено из политичких разлога и Устав је прегажен.
Четврта велика Вучићева лаж у вези са овим, била је да „…судови немају капацитета“.
Институције Европске уније, које лицемерно хвале „реформе“ српског правосуђа, знају да је и ово једна одвратна лаж. Уместо најоштријег притиска на бандитизам власти у Србији, из Брисела долазе блага упозорење режиму, због кршења рокова које су грађани имали за жалбу, насилну наплату дугова које ни сами извршитељи нису могли да објасне, као и мафијашке награде за рад извршитеља који је успешно „утерао дуг“.
Сваки грађанин је према Закону о извршењу из 2011. године плаћао, осим основног износа дуга за одређену комуналију, трошкове писања предмета, поштарину, фотокопије, адвокате и, на крају, награду којом је частио извршитеља за добро утеран дуг. Та награда износила је од 3.000 до чак 6.000 динара по предмету. Тарифе извршитеља до ступања на снагу новог закона, јула ове године, биле су више него криминалне, а сама реч „награда“ је намерна терминолошка грешка и односи се на накнаду за рад извршитеља.
Проблеми у раду извршитеља настали су кад је Вучићева бахата и криминализована власт донела одлуку да за обављање посла извршитеља, може бити ангажован било ко! Према старом закону, такозвани јавноизвршитељски испит је био више него комичан и бесмислен. Новим законом је за тај посао потребан правосудни испит, па се у међувремену испоставило да га мало ко од постојећих извршитеља има.
А, одговорности за рад и стручност извршитеља је у надлежности онога ко му је дао лиценцу, а то је Министарство правде! Министарство правде је све те обавезе пребацило на Комору извршитеља. То је удружење на нивоу синдикалне организације, мада је задужено за праћење рада извршитеља, и као такво, не може никако бити независно у свом раду. Дакле, потпуни хаос је на сцени тим пре што је на видику и велики отпор грађана, могући и масовни протести који би довели до потпуног повлачења такозваног Закона о извршењу и обезбеђењу, без обзира што је у јулу 2017. године незнатно ублажен.
Што се тиче евентуалног процесуирања криминалних дела која су споводили још некажњени извршитељи, све се и даље обавља тако што Комора предлаже покретање дисциплинског поступка. Спрдња са умреженим режимским рекеташима изгледа овако: поступак се преноси дисциплинској комисији, коју чине три судије и два представника извршитеља и након окончања поступка, утврђује се одговорност и одмерава одговарајућа мера. Та мера може бити од опомене до мере престанка обављања делатности јавног извршитеља, практично тиме се извршитељ суспендује. Уколико је након покретања поступка донета мера привремене суспензије, онда се одређује привремени заменик који ће обављати делатност и имати сва овлашћења суспендованог.
Национална организација потрошача, доставила је недавно Министарству правде извештај на 51 страни, у коме су садржане све нерегуларности и кршења закона у раду извршитеља. Ни на то нико није одговорио. Министарка правде Нела Кубуровић је обичан дилетант без професионалног искуства и адекватних знања, постављена на овако високу државну функцију мимо законске процедуре, личном вољом Александра Вучића. И за сва питања, па тако и за случај извршитеља, она се обраћа њему. А, болесни Вучић сматра да је он једина извршна, судска и законодавна власт у Србији. Зато се са правом може рећи да је у питању рекеташ број један у држави и да је мрежа такозваних јавних извршитеља, његов „патент“ који је лично смислио и ставио у функцију себи и својој мафији. Утолико је оправдана и хитна, масовна побуна против њега и његове диктатуре.
Али, како то заиста у пракси изгледа, говори податак да је током ове године покренуто тек осам таквих поступака, а познато је да је само у 2015. години било покренуто чак 300 „ванредних надзора“ по притужбама на рад извршитеља, које су, наравно, без двоумљења одбијене, јер је „…утврђено да није било неправилности које странке истичу у притужбама“!
Жалбе грађана на рад извршитеља су до сада биле узалудне, али сигурно неће бити узалудно ако масовно крену у одбрану своје имовине и својих законских и уставних права. То је, према досадашњим искуствима са Вучићевом мафијом, једини начин којим могу да се одбране.
Како јавна предузећа и режимске компаније наплаћују дуговања
ЕПС наплаћује дугове преко извршитеља када процени да редовна наплата није могућа, предлогом за извршење приватном извршитељу. Сваки дуг може бити предмет извршења. Преко 65 одсто свих дуговања за струју отпада на правна лица, углавном на јавна предузећа. Али, њих не могу да прогањају на начин како то раде са незаштићеним грађанима којима плене имовину.
„Инфостан“: Не постоји доња граница дуга. Предлози за извршење се подносе против свих корисника комуналних услуга који имају дуговања у моменту подношења предлога.
„Телеком Србија“ само у Београду месечно преда приватним извршитељима око 250 предлога за наплату телефонских рачуна. Најнижи дуг за који се покреће поступак извршења преко приватних извршитеља је – пословна тајна. А, примери бруталне наплате путем пленидбе пет до десет пута скупље имовине од основног дуга, свакодневни су.
ЈКП „Паркинг сервис“ такође врши принудне наплате посредством приватних извршитеља (и приватних утеривача са и без лиценце). Поступак принудне наплате покреће се против дужника који имају неплаћене две дневне карте. Цена дневне карте је 1.870,00 динара. Поступак наплате покреће се по аутоматизму како предмет за утужење настаје.
Мобилни постпејд бројеви: ако корисник не плати рачун у предвиђеном року, раскида се уговор, одмах подразумева покретање поступка наплате дуговања преко приватних извршитеља, уз све пратеће трошкове који падају на терет власника броја.
Пљачка пензионера: отимачина стеченог права
Круг ове пљачке је врло једноставан. Корисник дугује, поверилац га опомене, а онда предмет уступа извршитељу. После једног и одбијеног позива да се намири дуг (из било ког разлога, кашњење поште одсуство, немоћ старог лица да се креће или нешто друго), извршитељ ставља закључак на огласну таблу суда да протекне прописани рок, и чим добије извршну исправу директно је шаље Фонду ПИО на извршење. Фонд ПИО ово извршава без поговора, и то је могуће само у Србији и нигде више у правно уређеним државама. И у Уставу Републике Србије јасно пише да стречено право (у овом случају пензија), не може бити предмет извршења. Али, Вучићев режим кроји друга правила. Сурова, мафијашка…
Држава у којој је он једина власт, наставља да повлашћује себе као повериоца. Одговор народа треба да буде референдум за укидање приватних извршитеља, јер је очигледно да је њихова основна намена утеривање дугова за породицу Вучић и њене потребе.
Половина пензионера без пензије
Према подацима Фонда за пензијско инвалидско осигурање Србије око 700.000 пензионера је под принудном наплатом, по решењу извршитеља. Извршитељ решење доставља Фонду са налогом да се обуставља две трећине пензије, мада закон прописује да пензије које су мање од загарантоване плате, могу бити плењене највише до једне трећине. Фонд сваком пензионеру обуставља две трећине пензије, па тешко болестан и пензионери једва да добију месечно по пет хиљада динара! Када заврше пленидбу, стиже нови предлог за пленидбу, јер са добијених 5.000 динара пензионери не могу да плаћају пристигле комуналне услуге. Тако је 100 извршитеља у Србији власник две трећине пензија 700.000 пензионера!
Према одлуци Скупштине града Београда, члан 17. Одлуке, ако прималац услуга не плати услуге, покреће се судски поступак принудне наплате. Приватни извршитељи нису овлашћени! Пружене комуналне услуге могу се од грађана и оспоравати, јер значај број домаћинстава нема уредно грејање. Уговором који су грађани потписали са Инфостаном у Београду, одређена је надлежност суда, у случају спора.
Приговоре грађана на решење о извршењу, које доноси извршитељ, судови углавном усвајају. Али, тек после две године, када су грађани опљачкани!
Приватни извршитељ из Врања Жикица Трајковић примењујући доследно закон, одбио је око 2.500 предлога јавних предузећа за принудну наплату, јер предлози нису садржали никакве доказе да јавна предузећа имају право на наплату нити да су извршила услуге. Суд у Врању је већину његових решења потврдио, али га је Министарство правде, као непослушног, разрешило дужности, мада по закону није надлежно.
Милица Грабеж / Магазин Таблоид

Четири велике Вучићеве лажи: Зашто треба укинути Закон о извршењу и забранити рад приватним извршитељима
Кроз какав пакао су жртве Вучићевог манијакалног терора до сада пролазиле плаћајући рекет извршитељима за заостала дуговања ЕПС-у, Телекому, Инфостану, Тел


from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости

Нема коментара:

Постави коментар