ПЕРЈАНИЦЕ ДРУГЕ СРБИЈЕ У АНТИРУСКОЈ КАМПАЊИ

субота, 16. април 2016.

ПЕРЈАНИЦЕ ДРУГЕ СРБИЈЕ У АНТИРУСКОЈ КАМПАЊИ

ПЕРЈАНИЦЕ ДРУГЕ СРБИЈЕ У АНТИРУСКОЈ КАМПАЊИ
петак, 15 април 2016 17:16
„Државе као што су Русија и Србија, осим што су неспособне да трансформишу своја друштва, деле и осећај фрустрација због губитка. Србија због губитка Југославије, а Русија СССР-а и статуса светске силе“

"Ниво политичке и шире друштвене дебате у Србији је опао: радикалне промене у медијима учинили су немогућим озбиљну дискусију о било чему, па и о односу Русије и Србије. Расправа о томе којој страни Србија треба да се приволи је, нажалост, испразна и хистерична.
Доминира пропаганда која елиминише све неистомишљенике, а неке личности су због својих ставова изложене линчу, што се недавно догодило Јелени Милић", рекла је Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, на округлом столу "Србија у геостратешком позиционирању Русије".
"Државе као што су Русија и Србија, осим што су неспособне да трансформишу своја друштва, деле и осећај фрустрација због губитка. Србија због губитка Југославије, а Русија СССР-а и статуса светске силе", истакла је Бисерко. Она је додала да такав осећај фрустрације има утицај на понашање обе државе на међународној сцени.
"До повратка Русије на Балкан 2008. дошло је и због тога што је регион погођен светском економском кризом. Русија наступа са позиције земље која се бори за повратак на међународну сцену, а њено енергетско богатство омогућава јој да повратак поткрепи позамашним финансијским средствима", рекла је Бисерко. Она сматра да се Русија води тиме да је словенски идентитет супериорнији у односу на западноевропске вредности.
Према њеним речима, два су фактора која гурају Западни Балкан у нестабилност, а то је неспремност ЕУ да се шири на Балкан и Русија која је изгубила средство утицаја прекидом изградње гасовода.
"Позив Црној Гори за чланство у НАТО, убрзање интеграција Босне и Херцеговине, као и преговоре са Србијом, Русија види као покушај Запада да убрзаним темпом успостави контролу над преосталим бившим југословенским републикама, односно новим државама", рекла је Бисерко.
Према речима Јадранке Јелинчић, директорке Фондације за отворено друштво, када су у питању односи Србије и Русије, сматра да се њима приступа са доста осећања и са становишта романтичних представа о прошлости.
Историчарка Латинка Перовић је истакла да су српско-руски односи веома комплексни и подразумевају државне, војне, политичке, културне, као и верске везе. По њеном мишљењу, најинфериорнији су односи у привреди, док су најјаче идејне везе.
"Србија у својој историји има две политичке и интелектуалне генерације које су се везивале за Русију. Ове две генерације су оне које конструишу идентитет и оне које немају оријентацију да у масе унесу знање и свест", рекла је Перовић. Она је у прву групу сврстала српске социјалисте из 19. века, међу којима се истиче Светозар Марковић, док је друга група намењена комунистима, који су дугогодишњом владавином оставили друштво без алтернативе.
"Европоцентричним и балканским приступом се не може разумети Русија. Погрешна представа о Русији датира из историје, а и сами смо склони глорификовању и мистификацији Русије као мајке. Русија меку силу користи дуже време, али ништа мање нити више од осталих држава које су заинтересоване за промоцију својих интереса на неком подручју", рекла је Јелица Курјак, бивша амбасадорка Србије у Русији. Она је додала да Запад нуди промене, а ми се промена бојимо, док се то не односи на Русију. "Русија нуди елемент духовности као идеологије која окупља своје стадо, нуди словенство, језик који је сличан, али опет се не разумемо", оценила је Курјак. По њеном мишљењу, Русију нико не мрзи, као што је нико не воли, јер где има емоција ту царује незнање. "То је само замена стања за наше незнање да нешто учинимо са собом, уместо што само стварамо митове од пријатеља до непријатеља и митове од нас самих и будемо нешто што de facto нисмо", истакла је Курјак.

Извор Данас, 15. април 2016.