ГЛОБАЛНИ РАТ ЗА УШТЕЂЕВИНЕ

субота, 16. април 2016.

ГЛОБАЛНИ РАТ ЗА УШТЕЂЕВИНЕ

ГЛОБАЛНИ РАТ ЗА УШТЕЂЕВИНЕ
ЕЛЕН БРАУН
Панамски папири, унутрашњи откупи* и притисак да се пређе на безготовински новац

Експлозивни информативни материјал објављен као Панамски папири, који је процурио из панамске адвокатске фирме специјализоване за прекограничне послове, истовремено је изазвао и лавину негодовања и озбиљне сумње. Британски блогер Крејг Мареј (Craig Murray) у свом тексту од 3. априла, насловљеном Чувари корпоративних медија штите 1% богатих западњака од потенцијалне компромитације кроз панамске папире, пише да је „звиждач“ несумњиво имао добре намере; грешку је направио тако што је 11,5 милиона докумената доставио корпоративно контролисаним западним медијима, који су објавили само оних неколико докумената који инкриминишу опоненте западних финансијских интереса. Мареј пише:
„Не очекујте истинско експонирање западног капитализма. Прљаве тајне западних корпорација ће остати необјављене. Очекујте ударе на Русију, Иран и Сирију и на неке мале западне земље попут Исланда, које би требало да створе привид „уравнотеженог“ приступа.“
Исланд је, наравно, једина земља која је одбила да државним новцем откупи дугове својих банака и која је уместо тога банкарске преступнике послала у затвор.
Пепе Ескобар назива објављене Панамске папире „ограниченом експонажом“. Информације из ових папира су добро удешене да се поклопе са покушајем Transparency International-а да креира Глобални јавни регистар власништва, који би сакупио информације о власништву од светских влада; ове информације су такође удешене да се поклопе са глобалним антикорупцијским самитом који организује британски премијер Дејвид Камерон. Према Economist-у: „Панамски папири му дају управо ону платформу која му је потребна како би убедио друге владе, укључујући и сопствену, да претворе речи у дела“.
The Daily Bell сумња да се ради о координисаном глобалном настојању да се пређе на безготовински систем. Ту се пре свега ради о томе да се сазна где је новац и ко га поседује како би се могао опорезовати, контролисати, санкционисати или конфисковати:
„Без загарантоване приватности, ауторитарни систем може да процвета јер постаје немогуће изградити и проширити приватне мреже које би могле представљати претњу... Систем глобалне транспарентности практично гарантује могућност злоупотребе и корупције оних који имају власт.“
То је разлог због ког је „друштво без готовинског новца“ тако лоша идеја. Када више нико не буде могао да користи готовину, финансијске историје ће постати лако доступне путем електронских банкарских података.
Мајкл Снајдер (Michael Snyder) из InvestmentWatchBlog.com такође повезује Панамске папире са настојањем да се пређе на безготовински новац:
„Људи не схватају да ће објављивањем Панамских папира, који стварају услове за елиминацију пореских рајева, врло скоро, одмах пошто буде отворена дискусија о негативним каматним стопама и унутрашњим откупима банкарских дубиоза, цела медијска дискусија о пореским рајевима, уместо да буде усмерена на корумпиране милијардере и прекограничне компаније основане у некој далекој земљи, добити локалне димензије...“
Чврсто верујем да је цела ствар део будућег рата за капиталну контролу, који се директно надовезује на будући биометријски дигитални новац, имплементацију негативних каматних стопа на штедњу, перспективу великих системских унутрашњих откупа банкарских губитака, демонизацију и коначну криминализацију физичких актива које су изван домашаја директне пореске контроле (што ће се постићи прерушеном причом о 'пореским рајевима', при чему су физички племенити метали и физичка готовина главне мете).“
РАТ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ ИЛИ РАТ ПРОТИВ ШТЕДЊЕ?
Оно што ћемо гледати овде је да су 1% оних са врха кренули против 10% оних које немачки истраживач Маргит Кенеди (Margrit Kennedy) види као људе којима нису потребне позајмице и који представљају „нето штедише“. Данас 90% људи представљају категорију „максимално задужених“. Или они нису више вољни да се задужују или банке нису више вољне да им дају позајмице зато што такви дужници представљају озбиљан кредитни ризик. Ко онда остаје да храни дужничку машину која даље храни оних 1%, или тачније оних 0,001%. Изгледа да врх пирамиде моћи жели све за себе, а данас то значи да се треба устремити на оне који су у финансијском ланцу исхране непосредно испод њих. Како легално конфисковати њихове уштеђевине?
Ту на сцену ступају унутрашњи откупи банкарских дугова, негативна камат, потпуно дигитализован новац и елиминација „пореских рајева“.
Унутрашњи откупи банкарских дугова дозвољавају највећим банкама да се без ризика од казне коцкају са новцем својих депонената. Ако се банке буду погрешно кладиле и постану несолвентне, оне могу на легалан начин конфисковати депозите како би избалансирале приходну и расходну страну коришћењем „мирног решења“ какво гарантује Дод-Франкова уредба.
Негативна камата је провизија или приватна такса за држање средстава у банци.
Елиминација готовине спречава навалу клијената који желе да подигну депозите каква би настала у случају да банка насрне на њихове уштеђевине. Новац који постоји само у дигиталној форми не може да се подигне и држи у сламарици.
Експонирање пореских рајева показује предаторима где је новац и ко га поседује, чиме се омогућава конфискација и спречава финансирање масовне побуне против узурпатора.
ОРКЕСТРИРАНО У ДАВОСУ
Ово би могло да помогне у објашњењу свих координираних догађаја које видимо широм света који контролишу централне банке, догађаја којих има све више од јануарског самита Светског економског форума у Давосу, где се светска елита окупља како би дискутовала о врућим економским темама данашњице.
Како чујемо од представника банке Morgan Stanley, значајна тема ове године је била потреба „за брзо увођење безготовинског друштва како би се у Европи могле увести још негативније каматне стопе на депозите ради ублажавања врло вероватне секуларне стагнације“. Банка J.P. Morgan процењује да би редукцијом физичке готовине у оптицају Европска централна банка могла на крају да негативну каматну стопу доведе на ниво од 4,5%.
„Секуларна стагнација“, званично оправдање за негативну камату, значи хронични мањак потражње: недовољно новца који лови производе и услуге. Данас се практично сав новац креира у банкама кад оне дају позајмице; а када се старе позајмице исплате, морају се дати нове да би се одржала новчана понуда. Централне банке су традиционално спуштале каматне стопе како би стимулисале ово континуирано задуживање, али су каматне стопе сада ефективно спуштене на нулу. Аргумент је да би оне могле да буду спуштене испод нуле – али само у случају да се укине опција подизања готовине, односно да се спречи стампедо незадовољних депонената.
То је понуђени аргумент; али Пол Креиг Робертс примећује следеће:
„Преовлађује схватање да лоше перформансе економије нису проузроковане промашајима економске политике, него да је њихов узрок у томе што људи гомилају новац. Федералне резерве и њихова котерија економиста и 'преститутки' одржавају причу о превисоком нивоу уштеђевина упркос извештају самих Федералних резерви да 52 одсто Американаца не би могло да скупи 400 долара уколико не би продали део личне имовине или позајмили новац.“
У чланку објављеном под називом Скривене агенде Давоса 2016. Zerohedge извештава о ускомешаној активности за време и након Давоса везаном за притисак да се пређе на безготовински систем. Али стимулација тражње може бити само покриће за нешто знатно мрачније у позадини овог оркестрираног покушаја.
ДА ЛИ ТРЕБА СПАСАВАТИ ЕКОНОМИЈЕ ИЛИ БАНКЕ?
За Давос је предстојећа несолвентност неких великих банака била већи проблем од „секуларне стагнације“. Амброз Еванс-Причард (Ambrose Evans-Pritchard) је, пишући током јануара о Давосу, цитирао Вилијама Вајта (William White), некадашњег главног економисту Банке за међународна поравнања, који је упозорио:
„Ситуација је гора него 2007. године. Наша макроекономска муниција за борбу против економског пада је потпуно потрошена. (...) Европске банке су већ признале хиљаду милијарди долара проблематичних позајмица: оне су жестоко експониране према тржиштима која настају и скоро сигурно гомилају додатне лоше дугове који никада нису пријављени. Европски банкарски ситем ће можда морати да се рекапитализује на незамисливо високом нивоу, а нова правила за унутрашње откупе значе да ће сваки депозитар са износом већим од гарантованог нивоа од сто хиљада евра морати да плати за тај депозит.“
Изгледа да је објављен рат против готовине, не зато да би стимулисао економију, већ да би спасао лукративну приватну банкарску схему по сваку цену. Гушење побуне која ће вероватно настати као резултат масовне конфискације депозита може такође образовати основу за појачан притисак да се створи глобална „безбедна држава“ и оне „антикорупционе мере“ које су пројектоване да одреде где се новац може налазити и ко га може поседовати.
Postscript: Унутрашњи откупи према новој Европској директиви за опоравак и решење су почели 10. априла у Аустрији. Злослутно, у Аустрији је банкрот велике банке био окидач који је покренуо Велику депресију из 1931. године.
______
* Енглеска синтагма bail in означава покривање банкарских губитака новцем физичких лица – депонената банке, облик конфискације приватне штедење грађана. Прим. прев.
Превео ИВАН Т. ЛУКИЋ