Шта доноси буџет Србије за 2018: Сеци уши, крпи буџет и штеди на сиротињи

среда, 6. децембар 2017.

Шта доноси буџет Србије за 2018: Сеци уши, крпи буџет и штеди на сиротињи

Шта доноси буџет Србије за 2018: Сеци уши, крпи буџет и штеди на сиротињи
Наредну, 2018. годину, према Предлогу буџета Србије обележиће додатно стезање каиша осиромашених грађана, док је Влада Србије била издашна према себи као Деда Мраз.
Посланик опозиционог Доста је било и професор Факултета политичких наука Душан Павловић каже да је очигледна намера власти да настави с политиком штедње започетом 2014. године, али указује и да то иде преко грбаче грађана.
– Издаци за социјалну заштиту се смањују, а расту за субвенције, као и за трошкове саме Владе Србије који су увећани за 50 одсто у односу на прошлу годину, односно с 10 на 15 милијарди динара (са 83 на 125 милиона евра). Ко ту штеди – пита Павловић.
Раја пуни касу
Влада очекује наредне године од наплате пореза 988,6 милијарди динара, што је око 8,3 милијарде евра. У Министарству финансија кажу да ће наплата ПДВ-а донети 503,4 милијарде или 4,23 милијарде евра. Тако ће готово половину пореских прихода донети обични грађани свакодневном куповином.
Предлогом буџета за наредну годину увећани су приходи који ће износити 9,89 милијарди евра, али и расходи који ће премашити 10 милијарди евра.
Руке могу да трљају министар одбране Александар Вулин и полиције Небојша Стефановић. Њихови ресори ове године ће добити више пара, професор Павловић примећује да се порасли и издаци за Безбедносно информативну агенцију (БИА). Међутим, те среће није ресор пољопривреде ком следи скоро иста сума као прошле године.
Странцима 99 милиона евра
Професор Душан Павловић је навео и раст издатака у Предлогу буџета за привлачење страних инвестиција, нарочито за оне од посебног значаја.
– Ту спадају страна предузећа, која ће добити чак 11,9 милијарди динара (око 99 милиона евра) – обелоданио је Павловић.
Међутим, Жељко Веселиновић каже да не иде баш сав тај новац странцима.
– Уместо да се помогну домаћи улагачи или озбиљни инвеститори из иностранства, нађен је начин да се кроз легалне токове провуче новац и да део оде неким инвеститорима, а део странкама или можда чак и политичарима – тврди Веселиновић.
Вулин није крио да ће му каса бити пунија, а према Предлогу буџета следи му 70,5 милијарди динара или око 588 милиона евра. Тај новац ће отићи и на даље наоружавање војске и ремонт технике.
Војни аналитичар Александар Радић сматра да ту нема довољно новца за озбиљније повећање урушеног стандарда припадника војске.
– Ремонт десет мигова и набавка шест Ербасових хеликоптера договорени су још 2016, а долазе на наплату кроз буџет за наредну годину. Новац за финансирање набавке и ремонта авиона и хеликоптера подмирује се из буџета и то је заправо разлика у односу на прошлу годину – казао је Радић за “Вести”.
Лидер Удружених синдиката Србије Слога, Жељко Веселиновић, није против улагања у војску, али сматра да власт претерује с куповином наоружања.
Премијерки “ситниш”
Премијерка Ана Брнабић није добила највише новца Предлогом буџета. Њој је припало око 215 милиона евра, а Министарству спољних послова Ивице Дачића 265 милиона евра.
Са 1,14 милијарди евра у каси, задовољан је министар рада, запошљавања и борачких и социјалних питања Зоран Ђорђевић. Буџет овог ресора за 2018. је био за нијансу већи него прошле године, али и за 330.000 евра мањи него 2016.
Први синдикалац Слоге каже да га највише боли управо социјална димензија државне касе.
– Наши радници су најугроженији у сваком смислу. Незапосленост нам је највећа у Европи, примања најнижа, а истраживања су показала да смо сиромашнији од пола земаља Африке. Видимо да се и поред тога они који воде државу држе девизе из филма “Маратонци трче почасни круг”: “Све своје остављам себи” – оценио је наш саговорник.
Он сматра да је власт себи доделила значајно више новца јер се спрема за београдске изборе, а да је могуће да планирају у ванредне парламентарне.
Нови кредити од 5,6 милијарди евра
План Владе је да ове године узме још 5,6 милијарди евра кредита. Тим новцем ће се покрити буџетски дефицит (мањак) и враћати главнице ранијих дугова.
Планирани мањак у буџету за 2018. је око 238,6 милиона евра, односно 0,6 одсто БДП-а. То је за 342 милиона евра мање од дефицита планираног буџетом за ову годину.
Највише кредита биће узето код биће узето код кинеске Експорт-импорт банке: 2,42 милијарде долара и 1,44 милијарде кинеских јуана. Да би отплатила главницу дугова држава планира добити пројектне и програмске зајмове у три валуте.
Два трошка за исти посао
Лидер опозиционог Доста је било Саша Радуловић већ је најавио стотине амандмана у скупштини на Предлог буџета ове недеље, иако је тај документ од 710 страница достављен посланицима у петак. Притом, у компјутерском формату који не може да се претвори у табеле и тако убрза преглед.
ДЈБ сматра да се паре разбацују преко буџета, између осталог и тако што се различите институције баве истим послом и за то добијају новац.
Наводи се пример да је Канцеларија за Косово за наредну годину добила 50 милиона евра, али истовремено и Канцеларија за преговоре са привременим институцијама у Приштини за коју је планирано 308.000 евра. Међутим, много је драстичнији пример троје министара без портфеља, али са пуно пара.
Демографија (Славица Ђукић-Дејановић) 5 милиона евра – Регионални развој (Милан Кркобабић) 7,083 милиона евра – Иновације (Ненад ) 4 милиона евра
Свака од ових активности, каже професор Душан Павловић, већ постоји у опису неког другог министарства.
– На ова три паразитска министарства без портфеља бацамо наредне године 16,083 милиона евра. Укупан буџет за научне истраживаче износи 108 милиона евра. Могли бисмо да укинемо паразите у Влади и повећамо стандард истраживача за 15 одсто – каже професор Душан Павловић.
Његов утисак је да властодршце не занима борба против корупције, јер ће Државна ревизорска агенција добити мање пара, Савет за борбу против корупције готово исто, а Агенција која се бави истим послом тек мало више.