У траљама Вођа нас оставља
Према најновијој студији коју је спровео Амерички Институт Кејто (Cato) са седиштем у Вашингтону, Србија је од 90 земаља које су биле укључене у ово темељно истраживање, заузела треће место по индексу сиромаштва. Испред Србије се налазе само Венецуела и Иран.
Више од пола милиона људи у Србији живи са мање од 15.000 динара месечно, а преко 50 хиљада људи и даље се храни у народним кухињама (које Вучићев режим систематски затвара), међу њима и најмање 10 хиљада гладне деце са једним „танким“ оброком дневно. Преко четири милиона Срба је незапослено (много од њих раде привремено повремене, сезонске послове да преживе, или раде „на црно“). Више од седамдесет одсто становништва живи у сиромаштву.
У таквој атмосфери, више од 150 хиљада грађана које је Вучић својом режимском бандом довео до просјачког штапа, тужено је због неплаћања ТВ претплате. Ко не гледа Вучића, слушаће бес јавних извршитеља!
На стотине хиљада њих се налази под претњом банкрота и глади, отимања имовине. Истовремено, дрски, изопачени Вођа, одобрава донацију од 400.000 евра за црквено звоно, шурује и са свештеницима и са лоповима, најбоље се разуме са најгорим српским непријатељима, отима, лаже, терорише, прети… И, очигледно, не види да је и нама и њему судњи час дошао.
Трагична слика Србије на почетку 2018. године не може се сакрити ни у Вучићевом медијском мраку где његова застрашујућа пропаганда 24 сата дневно емитује бесрамне лажи. Ипак, 1. марта ове године, на једној од својих бесконачних конференција за новинаре, болесни „фараон“ изјавио је: „…Запослили смо скоро све грађане Србије. Немогуће је пронаћи незапослене!“
Истина је, ипак, више него горка, јер је полудели Вођа након само шест година лажи о српском Мерцедесу, фабрикама чипова, и разним „силиконским долинама“, Србија потпуно девастирана, а њене институције се распадају или више не постоје. Болнице личе на затворе, затвори на концентрационе логоре, а градовима и селима у Србији владају мрак, страх, незнање, сиромаштво, криминал…
Србија је под Вучићем постала земља свакодневних свирепих убистава у којој харају десетине хиљада страначких „ботова“, разуларене мале и велике мафије под његовом директном контролом, лажни доктори наука, лажни финансијски извештаји, лажирани тендери, лажне игре на срећу и намештене утакмице, калдрме и старлете, певаљке и фарме, парови и мафија, криминалци на слободи.
У Србији свом жестином траје егзодус најбољих и најстручнијих, одлазе и млади и стари у бели свет, хара бела куга, изумирање… Четвртина Србије гладује, а Вођа не да новац за народне кухиње. Дрско, мафијашки, грађане тероришу зеленашко банкарски лоби и приватни извршитељи док полуприучена примитивна екс-радикалка у фотељи гувернера Народне банке Србије, на шминку и фризуру месечно троши око 1.000 евра, и то од плате која износи преко 6.000 хиљада евра, плус друге принадлежности са којима је годишње „тешка“ око 120 хиљада евра (што потврђују и запослени у овој установи).
Ово су, наравно, само неки од синонима криминалне Вучићеве власти, која се већ шест година бави најпрљавијим пословима, пљачкајући државне ресурсе, перући прљави новац од још прљавијих послова, како за потребе стране тако и домаће мафије. Вучићеви криминалци су већ одавно упали у замку међународних служби за борбу против наркотика, шверца оружја и трговине људима.
Упркос томе самољубиви Вођа се понаша као да је баш он владар света. На његову несрећу, ових дана су прави владари света, преко шефова својих обавештајних служби донели одлуку да пресуде малим балканским диктаторима, међу којима се он понајвише истиче…
Наиме, директор америчке Централне обавештајне агенције (CIA) Мајк Помпео, састао се 25. фебруара ове године са шефом руске Спољне обавештајне службе Сергејем Наришкином и његовим помоћником. Јавност можда о томе не би ништа ни сазнала, да није вођа демократа у Сенату Чак Шумер затражио објашњење: шта су то двојица руских званичника под санкцијама разговарали са Помпеом, како су добили дозволу за улаз у САД и зашто се то десило два дана пре него што се председник Трамп одупро притисцима да прошири санкције према Русији.
Већ 2. марта, Чак Шумер је добио подужи писмени одговор од актуелног шефа CIA-е, у коме је између осталог речено да „…пракса састајања са шефовима руских обавештајних служби са америчким колегама није ништа необично“, а да су теме недавног састанка биле борба против тероризма, безбедност авио-саобраћаја и спречавање повратка бораца са страних ратишта у САД и Русију.
Русија и САД, фото АТВ
Судећи према информацијама појединих информативних портала у Вашингтону, Сергеј Наришкин и његов помоћник заједно са Мајклом Помпеом, претресли су списак оних земаља које су извознице тероризма. Али, поменуте су и земље у свету, а посебно у југоисточној Европи, које пружају „уточиште“ правим или потенцијалним терористима, а то су Албанија, Македонија, Косово* и Србија, те Босна и Херцеговина, тачније онај њен други, „федерални“ ентитет.
Новине попут „Вашингтон поста“, често су у последње време експлоатисали ову тему и увек су у ширем контексту помињани Србија, мигранти, Александар Вучић и извоз оружја српске наменске индустрије на тржишта Блиског истока (о томе детаљније пише Предраг Поповић на шестој страни овог броја „Магазина Таблоид“).
Јасно је, дакле, да владе САД и Русије, без обзира на званичну политику, имају заједнички проблем и желе да га реше. Кад су у питању поменуте проблематичне земље Балкана, видљив је и неуспео покушај Европске уније да се у вези са тим супротстави и Русији и САД. Из САД је стигао експресни одговор: Трамп уводи блокаду Европској унији на вишедеценијски извоз челика и алуминијума на северноамерички континент уз објашњење да „…више нико неће искориштавати Америку, њене раднике и компаније“.
На какав начин овај сплет догађаја на глобалној сцени може да утиче на развој догађаја у поробљеној, опљачканој и у сваком смисли згаженој Србији? Извесно је да су и САД и Русија већ дуже времена у акцији заустављања криминалних канала на Балкану и око њега, да су због тога скоро све владе у региону пред обарањем (попут оне у Румунији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Албанији, Косову и Македонији, а пре свих њих, на мети је Вучићева диктатура у Србији).
Што се Србије и Вучића тиче, разлози су више него јасни. Највећи проценат запослених у Србији данас више личи на црног афричког роба са зарадом у висини од 20.000 до 25.000 динара. Две трећине њих месечно прима скоро два пута мање од званично објављене висине просечне плате (то показују и извештаји Републичког завода за статистику за новембар месец 2017. године где се јасно говори да је плата у Србији у преко 40 одсто примера око 20 до 25 хиљада динара!).
Вучићева изопачена премијерка, Ана Брнабић, крајем фебруара ове године, на инвестиционом самиту за Западни Балкан Европске банке за обнову и развој у Лондону, хвалила се на сав глас да је за Србију 2017. година била фантастична уз више страних инвестиција него у остатку региона, те да су „српски приоритети“ завршетак коридора 10 и 11, реконструкција и модернизација пруге Београд-Будимпешта и аутопут Ниш, Мердаре, Приштина, Тирана, Драч као и изградња гасне везе са Бугарском што ће, наводно, допринети енергетској стабилности региона.
Наравно, Брнабићева лаже исто као и њен Вођа, јер су се господа тајкуни ове зиме на Копаонику (у организацији Савеза економиста Србије), баш у то време, случајно дохватили исте теме и изнели (ненамерно) податак да су укупна инвестициона улагања у Србији у 2017-тој године била најмања у Европи и износила су само 18 % од величине бруто националног дохотка!
Карикатура: Душан Петричић – БРИСЕЛСКИ ПОБЕДНИЦИ
Протокол у Лондону замислио је да Ана Брнабић седи до Рамуша Харадинаја. Али, значајније од ове бизарне сцене, био је Харадинајев говор у коме је од Европске банке затражио више од пола милијарде евра за 39 пројеката такозване Владе Косова, где је напоменуо да Косово* има најмлађу популацију у Европи и да 65 одсто становништва има мање од 35 година старости. Нико му од европских банкара није понудио ништа.
Дакле, Вучићева Србија гради аутопут кроз Косово* и Албанију, кредитом који ће узети од Европске банке (EBRD), а Харадинај од те исте банке тражи новац за инфраструктурне пројекте! Договор кућу гради. Истина је, Вучић је згазио и опљачкао Србију, уништио је, изоловао, подјармио, раднике је свео на робове, подвео их је страним компанијама, а војску, полицију, здравствене и просветне раднике довео до просјачког штапа и довео их пред врата страних конзулата, где траже визу за бекство из његовог пакла.
Швајцарски дневник „Ноје Цирихе цајтунг“ (NZZ) првих дана марта 2018. године, објавио је текст у коме каже да је председник Србије Александар Вучић „ушао у трговину са Европском унијом“ и припрема јавност у Србији да прихвати постојање државе Косово.
У тексту о новој стратегији ЕУ за Западни Балкан, NZZ наводи да за улазак у ЕУ, Србија мора да регулише односе с Косовом* „јер Брисел не жели да увози конфликте„, те користи чланство као подстицај, и додаје да је Вучић ушао у ту „трговину“ и припрема јавност да прихвати постојање косовске државе.
Овај швајцарски дневник у вези с тим каже: „…Он (Вучић) то чини свим средствима која му стоје на располагању: притеже контролисани медијски систем, а и брзо је заменио руководство косовских Срба. Због његовог аутократског стила, ЕУ га само благо критикује: мировно-политички циљ оправдава средства. Коло води Берлин који има велики утицај у Београду и Приштини. У Министарству спољних послова Немачке отворено изјављују да хоће да искористе време Вучићеве владавине како би трајно решили косовски проблем. Лако је закључити да су реформе демократије и правне државе од другоразредног значаја…“
Лист подсећа да је, после Јункерове посете Београду, а пре састанка највиших балканских политичара у Софији, Вучић брзо отпутовао у Берлин, где се иза затворених врата разговарало о „косовском дилу“.
У сенци ових догађаја, незапажено је у Србији прошла посета посланика парламента Чешке републике, Јарослава Фолдине који је после разговора са српским министром спољних послова рекао да је Чешка спремна да помогне Србији на путу ка ЕУ као модератор, али и да је Чешка јако погрешила кад је признала Косово* 2008. године мада је чешки парламент усвојио резолуцију у којој се подржава резолуција Савета безбедност УН 1244, што значи да је власт урадила супротно од воље парламента. Али шта ће се стварно дешавати на Косову и Метохији, одлучиће Русија и САД, а не „буђава“ администрација у Бриселу. И јасно је да Европска унија прави „рачун без крчмара“ у овом случају.
Сасвим друго је питање шта ће и како ће Србија да ради са чињеницом да ће се након Вучића и његове диктатуре суочити са огромним иностраним и унутрашњим дуговањима, са криминалом, са пет милиона сиромашних грађана и два милиона екстремно угрожених, дословно гладних људи, са распалим болницама, школама, потпуно разваљеним локалним и регионалним путевима, недовршеним трасама аутопутева и пустим коридорима који ће бити некомерцијални јер су се Мађарска, Румунија и Бугарска одавно спојиле са Истоком супермодерним саобраћајницама и заобишле Србију…
Где ће несрећна Србија наћи најмање деведесет милијарди евра да сачува оно мало преостале здраве животне средине? Много је таквих питања, али, Вучићев режим размишља само о контроли медија, о пљачки и о томе како да заштити себе, своје прљаве компаније и новац.
Приликом последње посете Алекса Јангера, шефа британске обавештајне службе MI6, Вучићу је постављено и питање приватног обезбеђења његових партијских компанија, локалних администрација и његове страначко криминалне мреже, посебно због „безбедносног ризика“, јер је само током прошле године у том сектору без лиценце радило преко 23.000 наоружаних људи!
Вучић је покушао да узме провизију од сваке стране компаније која је ушла у Србију. Народ то зове „рекет“. Много њих је пристало на плаћање „рекета“, а неки од њих су изгубили посао због противљења таквом криминалу. Тако је, пуних пет година од потписивања споразума са Владом Швајцарске за изградњу комбиноване централе за производњу топлотне и електричне енергије, пројекат пропао јер Вучићев режим није хтео да изда локацијску дозволу.
Онда је швајцарска влада решила да не финансира пројекат који је потписан 2012. године, мада је била реч о донацији и средства су строго била контролисана. Тачније, то је пројекат којим је швајцарска влада хтела да „донира ПКБ који је тим новцем требао да направи мали погон за производњу топлотне енергије и да њиме греје школу у Падинској Скели, болницу ‘Лаза Лазаревић’ и стакленике ПКБ-а“. Реч је била о пола милиона швајцарских франака у које је неко од Вучићеве мафије хтео да се „угради“. И све је то пропало је Швајцарци нису хтели да дају трећину у Вучићев џеп.
Карикатура: Душан Петричић – ПРОРОК
Но, као што је познато, пљачка грађана је његова велика страст, о чему говори и извештај Полицијског синдиката Србије где се наводи да је саобраћајна полиција широм Србије добила налог да кажњава „по норми“ а не на основу закона. Полицијски синдикат Србије позвао је одмах све саобраћајне полицајце да одбију да учествују у оваквом кажњавању и да раде искључиво по закону.
Замишљено је да седамдесет одсто новца од казни иде држави (у „Вучићев фонд“), а 30 одсто општинама, с тим што она половину тог новца мора да уплати локалној полицији. Међутим, тај новац се ретко уплаћује на рачун полицијских станица, па и даље углавном „полицајци сами купују папир за штампач, тонере и батеријске лампе„, наводи Полицијски синдикат Србије у саопштењу.
Док на једној страни пљачка милијарде и пере на стотине милиона евра и долара прљавог новца, на другој страни од 100 аутобуских станица у Србији, само пет је испунило стандарде ЕУ (дакле, само пет међуградских аутобуских станица је у упитнику ЕУ знало тачно време поласка и доласка, тачно име превозника и цену карте). Већина полицијских станица у Србији у доброј мери личи на пропале аутобуске чекаонице из осамдесетих година, а слично је у локалним домовима здравља и амбулантама. Косово* и Албанију разматрају прикључење трансјадранском гасоводу, а Србија још има проблем са канализационом мрежом.
Почео је и последњи велики талас распродаја државних добара. Тако је и званично дошло до оглашавања продаје Београдске индустрије машина и трактора (ИМТ) по почетној цени од око 66 милиона динара. Јавно надметање је заказано за 2. април, а на продају су понуђени сви грађевински објекти, сва опрема па чак и право на жиг. Славни ИМТ, који је имао на хиљаде запослених, хранио пола државе својим извозом, пао је у инсценирани стечај који је режирала Вучићева мафија 2015. године када је та фабрика имала дуг од 186 милиона евра и запошљавала 360 радника. Годишња производња ИМТ-а некада је била око 400.000 трактора и других машина.
Ових дана, продат је главни дистрибутивни ПТТ центар Србије у Земуну, који је отворен пре две године и којим се Вучић хвалио као најсавременијим технолошким достигнућем. Пао је у руке мултинационалне компаније DHL и Вучић ускоро очекује посету француског председника Мануела Макрона, како би се и званично, политичком одлуком, уступио на концесију од 25 година београдски аеродром „Никола Тесла“ француској грађевинској компанији „Vinci“. Реч је, иначе, о здравој и врло профитабилној фирми која је могла саму себе да шири и само себе да финансира и још да уплаћује у буџет десетине милиона евра годишње! Како онда треба разумети овај криминални чин, осим као ударац у виталне тачке српске економије! Може ли се за Вучића након тога ишта друго режи осим да је реч о опасном велеиздајнику, човеку који би хитно морао да седне на оптуженичку клупу?
Уосталом ево шта о њему каже један Француз, поштен и образован, за разлику од Макрона…
Лук Трежер, политиколог са Универзитета у Лилу и изврсни познавалац Балкана, у интервјуу за Радио Слободна Европа недавно се осврнуо на криминално „покривање“ Вучићевих диктаторских свињарија: „… Вучићу је успело да се у Бриселу презентује као гарант регионалне стабилности, шта год стабилност значила – почео сам да мрзим ту реч јер она не значи ништа. Како год било, дакле, он игра на ту карту стабилности и у Бриселу и Берлину му верују, уопште не доводећи у питање тај постулат. Мој аргумент је да не постоји ништа погрешније од таквог постулата зато што Србија и Вучић сада веома дестабилизују све своје суседе.
Дакле, погрешна је, напросто није истинита, претпоставка да је Србија гарант стабилности у региону. Прво, мантра о стабилности је нетачна, а друго, да ту мантру о стабилности отеловљују Александар Вучић и његова владавина погрешно је само по себи.
У региону већ низ година имате ауторитарну владавину и сви жмуре на то. Сви су гледали кроз прсте Вучићу за оно што још увек ради у Србији, а све то у име наводне стабилности… Брисел практично оснажује Александра Вучића и његов ауторитарни начин владавине…“
Ускоро, Вучића чека велико изненађење. Са обе стране света. Не зна се који ће га ветар одувати, онај из Сибира или онај са Атлантика. А можда и трећи српски устанак.
Никола Влаховић
ИЗВОР: ТАБЛОИД
 |
Никола Влаховић: Србија после напредњачке Апокалипсе – злочин који се десио и казна која следи У Србији свом жестином траје егзодус најбољих и најстручнијих, одлазе и млади и стари у бели свет, хара бела куга, изумирање… Четвртина Србије гладује, а Вођа не да новац за народне кухиње. Дрско, … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар