Миодраг Новаковић: УШТРОЈЕНО ДРУШТВО

Миодраг Новаковић: УШТРОЈЕНО ДРУШТВО
…Дакле, строго контролисана Орвелијанска, и квази-слободна, друштва могу да функционишу једино ако су њихови грађани претходно, кроз процесе (не)образовања и масовне медијско-политичке индоктринације, сведени на примарни анимално-хедонистички ниво, и паралелно- национално и духовно кастрирани. Све је то упадљиво видљиво на примеру данашње Србије, која дефакто умире у самртном ропцу, под диригентском палицом луцидног Вође, који би у било ком другом нормалном друштву у најбољем случају могао једино да заседа „кућним саветом“ неке менталне институције, а не државним саветом једне од најстаријих европских нација…


УШТРОЈЕНО ДРУШТВО
*

Најлакше је одузети слободу онима који верују да су они заправо једини који имају слободу- Такви се никада неће побунити због недостатка слободе, јер никада неће ни развити свест да је немају. Такво стање духа и политичке индоктринације се зове „привид слободе“, и њему су изложени углавном људи који живе у такозваним западним демократијама, али и они који живе у ободним (про)западним квази-демократијама- попут рецимо данашње Србије.

Таква друштва су перфектне Орвелијанске заједнице, чији поданици беспоговорно прате своје вође, лидере, краљеве и којекакве друге лажне цареве илити Шћепане Мале, јер су им исти неосетно наметнути кроз наводне демократске и слободно-изборне процесе, кроз пажљиво и лажљиво оркестриране кампање политички коректног свеумља, које се у стварности своде на политичко једноумље.

Шта ће нам бољи пример од модерне и национално осакаћене Србије која се, попут комете при уласку у Земљину орбиту, буквално распада на свом вишедеценијском путу у имагинарну Земљу Дембелију- док њени поданици, оковани у робовласничком потпалубљу евроунијске галије, из петних жила вичу „Живела Слобода- Живео Вођа!“…

Наравно да би таква друштва функционисала, у корист својих „луткара из сенке“, она морају да буду строго контролисана, али та контрола не сме да буде видљива, па чак ни опипљива, да се не би претворила у отворену и (материјално) скупу диктатуру, какве рецимо данас постоје у неким деловима света и неким „недемократским“ државама, и чији грађани немају никакву илузију „привидне слободе“- али то је управо оно што их чини највише опасним по њихове, веома видљиве, диктаторе…

*

Још давних 70их и 80их, амерички „десничарски јастребови“ попут Кисинџера и Брзежинског, су у својим политичким наступима пласирали идеју да западно друштво не сме да понови грешку источно-европских друштава, и дозволи (квалитетно и бесплатно) јавно образовање широких слојева становништва. По њима- образовани и слободно-мислећи људи имају тенденцију да се буне, и не прихватају здраво за готово политичка и друштвена решења, која им се намећу, од стране њихових (не)демократских владара. И били су у праву, тих година, не само источна, већ и многа централна европска друштва, су запљуснуле масовне побуне широких слојева друштва, предвођених, такође веома масовном, интелигенцијом- из редова студената, професора, независних интелектуалаца и других слободно-мислећих јавних личности.

Дакле, строго контролисана Орвелијанска, и квази-слободна, друштва могу да функционишу једино ако су њихови грађани претходно, кроз процесе (не)образовања и масовне медијско-политичке индоктринације, сведени на примарни анимално-хедонистички ниво, и паралелно- национално и духовно кастрирани. Све је то упадљиво видљиво на примеру данашње Србије, која дефакто умире у самртном ропцу, под диригентском палицом луцидног Вође, који би у било ком другом нормалном друштву у најбољем случају могао једино да заседа „кућним саветом“ неке менталне институције, а не државним саветом једне од најстаријих европских нација.

Такво ментално, национално и културолошко штројење грађанина покорног се не постиже преко ноћи- то је практично један (више)вековни процес, и њему је претходила индустријализација, урбанизација и такозвана либерализација, пост-националних друштава (бар оних у западној хемисфери). Опет, на нашем примеру, тај процес је инициран југославизацијом србског друштва између два светска рата, и интензивиран у Брозовском периоду- деправославизацијом и урбанизацијом, пре свега србског села.

*

Дакле, када је нашем грађанину покорном у једном више-генерацијском распону, негирана нација, вера, и када је србски сеоски домаћин, који је од памтивека био неприкосновени стуб србске државе и нације, утеран попут марве у комунистичке фабричке торове (не да би просперирао) већ да би тако постао тиква без корена- створени су сви услови за његово комплетно духовно, национално, верско па чак и сексуално штројење. Као резултат такве социо-хируршке интервенције, наше друштво данас све више личи на неку пост-апокалиптичну послушну Зомби нацију, а све мање на друштво слободно-мислећих и национално свесних појединаца…

Ја сам поодавно написао у једном од својих радова да „нације могу и да се опораве након физичких геноцида- али да након духовних геноцида, оне једноставно нестају“. Србија је нажалост опет, можда најбољи, пример за такву тезу.

*

Из све овог што сам изложио (наравно то је све лични став писца ових редова, и ја не очекујем да се са таквим ставовим сложе сви) видљиви су и процес и предуслови, који претходе „комплетном штројењу“, не само грађанина покорног, већ и једне целе нације-

Када су све претходне фазе таквог процеса комплетиране у једном, може се рећи кратком, историјском периоду, кроз индустријализацију, урбанизацију и денационализацију читавих друштава, и када је грађанин покорни кроз едукативно заглупљивање и систематско обезписмењавање (праћено бесомучном медијско-политичком индоктринацијом) сведен на ниво „зомбираног сендвичара“- Створени су сви услови за последњи чин колективног штројења…

…Тај последњи чин представља свеобухватну и бесповратну менталну кастрацију грађанина покорног, чији је крајњи циљ нормализација свега абнормалног, сатирање свих традиционалних моралних и породичних вредности, трансформација духовне религије у либерално-паганско идолопоклонство, што се све на крају своди на убијање сваке индивудалности- прво код слободномислећих појединаца, а потом и код целих (независних) нација.

*

Наравно да све то не мора да буде тако, да би се ствари промениле, ми сами морамо да престанемо да будемо пасивни учесници у тим збивањима и својом акцијом зауставимо и обрнемо тај процес. Како то урадити можда сам то најбоље и „најпластичније“ описао у једном од својих првих патриотских есеја, из 2011(следи цитат једног дела текста):

Устај бре Србине! Устај бре геџо! Штај је бре, није ти јасно, теби бре причам, Роде без порода, Несрећо без среће, Тикво без шајкаче! Не знаш ти шта причам, не знаш ни где си… Тетураш се кроз живот ко свињче низ калдрму…

…И тако бре до сабајле, док се поново не затетураш низ калдрму ко свињче тражећи нешто за своју напаћену гушу- А за душу Србине, шта ти је бре остало за душу? Где ће ти бре душа Србине!?

…Још увек је у теби оно што је и у свима нама- онај стари, добри Инат- и нешто мало Србске Душе! Устај бре Србине! Устај бре геџо, још није касно! Не дај им то мало душе што ти је остало; Не дај душманима!- Но напуни „је“ да нарасте и прерасте и тебе самог, и све недаће твоје… И онда ће ти све бити лакше; Биће онако како треба, и онако како је воља Божја!

Ниси ти бре Србине тиква без корена! Ниси ти бре име без презимена! Ниси ти бре Србине домаћин без домаћинства! Чак иако га немаш- Чак иако си га прокоцкао, раскрчмио, распродао у бесцење- Све док постоји Србија, ова наша земља мученица, постојаће и твоје домаћинство! Треба само да му се вратиш, не само својим телом већ и целом својом душом…



Миодраг Новаковић

Миодраг Новаковић: УШТРОЈЕНО ДРУШТВО …Дакле, строго контролисана Орвелијанска, и квази-слободна, друштва могу да функционишу једино ако су њихови грађани претходно, кроз процесе (не)образовања и масовне медијско-политичке индокт…

from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости