from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1R2m61o
via IFTTT
четвртак, 31. децембар 2015.
2015 in review
The WordPress.com stats helper monkeys prepared a 2015 annual report for this blog. Here’s an excerpt: The concert hall at the Sydney Opera House holds 2,700 people. This blog was viewed about 18,000 times in 2015. If it were a concert at Sydney Opera House, it would take about 7 sold-out performances for that many […]
from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1R2m61o
via IFTTT
from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1R2m61o
via IFTTT
Nek nas novogodišnja noć inspiriše na opraštanje
Nek nas novogodišnja noć inspiriše na opraštanje Oprostite tuđim lošim postupcima. Oprostite “izvini-nisam-namerno” ljudima. Pa čak i onima koji su “namerno”. Oprostite praznim novčanicima, još ispraznijim pričama, svojim greškama i
The post Nek nas novogodišnja noć inspiriše na opraštanje appeared first on Зелена учионица.
from Зелена учионица http://ift.tt/1NXU4Ow
via IFTTT
Новогодишња честитка Паула Коеља: А сутра, кад изађе сунце, све што требате рећи себи је
Пауло Коељо нас на почетку нове године подсећа да нико не може кренути уназад, али сви можемо кренути унапред… “А сутра, кад изађе сунце, све што требате рећи себи је:
The post Новогодишња честитка Паула Коеља: А сутра, кад изађе сунце, све што требате рећи себи је appeared first on Зелена учионица.
from Зелена учионица http://ift.tt/22AZYyX
via IFTTT
Пуно среће и успеха у Новој 2016.
ПУТИН: Нека нам у 2016. родитељи буду здрави, деца у топлом, а ослонац – наша историја
ПУТИН: Нека нам у 2016. родитељи буду здрави, деца у топлом, а ослонац – наша историја
ПОСЕБНУ НОВОГОДИШЊУ ЧЕСТИТКУ УПУТИО ПИЛОТИМА КОЈИ ЗЕМЉУ БРАНЕ У СИРИЈИ
За нас су велики пример наша историја, искуство наших очева и дедова, њихово јединство и снага духа у тешким временима. Они су нам помагали и помагаће и надаље да достојно одговоримо на савремене изазове
УСПЕХ целе земље зависи од рада свакога од нас, а историја наших очева и дедова помаже нам да достојно одговарамо на савремене изазове – указао је Владимир Путин у новогодишњој поруци сународницима.
Руски лидер је Нову годину посебно честитао припадницима Ваздушно-космичких снага који бране националне интересе на истуреним положајима“ у Сирији.
„Они показују вољу, одлучност и чврстину карактера који су типични за припаднике Оружаних снага Русије. Ти квалитети – нагласио је Путин – потребни су нам свуда, увек и у свему што предузимамо“.
Председник Руске Федерације одмах је додао: „Све нас повезују тежња да будемо од користи својој земљи и одговорност за њену судбину“.
Посебно је истакао: „У овој години која одлази, прославили смо 70 година од Велике Победе. За нас су велики пример наша историја, искуство наших очева и дедова, њихово јединство и снага духа у тешким временима. Они су нам помагали и помагаће и надаље да достојно одговоримо на савремене изазове“.
Путин је свим породицама у Русији пожелео: да родитељи буду здрави, деца у топлом, омладина да расте паметна и активна, а да љубав и разумевање свима буду ослонац.
Руски Далеки Исток већ је дочекао Нову годину, а шеф државе је позвао све да наздраве за успех у 2016-ој, за срећу, процват и благостање Русије.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
ПОСЕБНУ НОВОГОДИШЊУ ЧЕСТИТКУ УПУТИО ПИЛОТИМА КОЈИ ЗЕМЉУ БРАНЕ У СИРИЈИ
За нас су велики пример наша историја, искуство наших очева и дедова, њихово јединство и снага духа у тешким временима. Они су нам помагали и помагаће и надаље да достојно одговоримо на савремене изазове
УСПЕХ целе земље зависи од рада свакога од нас, а историја наших очева и дедова помаже нам да достојно одговарамо на савремене изазове – указао је Владимир Путин у новогодишњој поруци сународницима.
Руски лидер је Нову годину посебно честитао припадницима Ваздушно-космичких снага који бране националне интересе на истуреним положајима“ у Сирији.
„Они показују вољу, одлучност и чврстину карактера који су типични за припаднике Оружаних снага Русије. Ти квалитети – нагласио је Путин – потребни су нам свуда, увек и у свему што предузимамо“.
Председник Руске Федерације одмах је додао: „Све нас повезују тежња да будемо од користи својој земљи и одговорност за њену судбину“.
Посебно је истакао: „У овој години која одлази, прославили смо 70 година од Велике Победе. За нас су велики пример наша историја, искуство наших очева и дедова, њихово јединство и снага духа у тешким временима. Они су нам помагали и помагаће и надаље да достојно одговоримо на савремене изазове“.
Путин је свим породицама у Русији пожелео: да родитељи буду здрави, деца у топлом, омладина да расте паметна и активна, а да љубав и разумевање свима буду ослонац.
Руски Далеки Исток већ је дочекао Нову годину, а шеф државе је позвао све да наздраве за успех у 2016-ој, за срећу, процват и благостање Русије.
| ПУТИН: Нека нам у 2016. родитељи буду здрави, деца у топлом, а ослонац - наша историја - Центар академске речи, Шабац ПОСЕБНУ НОВОГОДИШЊУ ЧЕСТИТКУ УПУТИО ПИЛОТИМА КОЈИ ЗЕМЉУ БРАНЕ У СИРИЈИ За нас су велики пример наша историја, искуство наших очева и дедова, њихово јединство и снага духа у тешким временима. Они су нам помагали и помагаће и надаље да достојно одговоримо на савремене изазове УСПЕХ целе земље зависи од рада свакога од нас, … |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
О КОСОВСКОМ ФЕНОМЕНУ - др Раде Рајић, пуковник у пензији
О КОСОВСКОМ ФЕНОМЕНУ - др Раде Рајић, пуковник у пензији
Емисија: Сасвим Лично (ИН телевизија, Бијељина)
Аутор и водитељ: Милан Митровић
(e-mail: milan_sasvimlicno@hotmail.com)
Биографија: Др Раде С. Н. Рајић, пуковник у пензији, први је Србин који је докторирао на тему части. Вођен официрским позивом и жељом да изврши систематизацију овог људског феномена, а у светлу историјских и савремених догађаја, објавио је до сада три књиге из ове области и више научних радова.
О СЛАВИ И ЧАСТИ КАО СЛОВЕНСКОМ НАСЛЕЂУ У СРБА:
http://ift.tt/1R1I3hg...
Част и наше доба: криза морала, ауторитета и сазнања:
http://ift.tt/1R1I3hi...
У славу и част Кумановске битке и балканских ратова:
http://ift.tt/1YUsDu6
Карактеристична поздрављања код нашег народа:
http://ift.tt/1R1I2tx...
Објашњење слике „Косовка девојка“:
http://ift.tt/1YUsDu8...
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Емисија: Сасвим Лично (ИН телевизија, Бијељина)
Аутор и водитељ: Милан Митровић
(e-mail: milan_sasvimlicno@hotmail.com)
Биографија: Др Раде С. Н. Рајић, пуковник у пензији, први је Србин који је докторирао на тему части. Вођен официрским позивом и жељом да изврши систематизацију овог људског феномена, а у светлу историјских и савремених догађаја, објавио је до сада три књиге из ове области и више научних радова.
О СЛАВИ И ЧАСТИ КАО СЛОВЕНСКОМ НАСЛЕЂУ У СРБА:
http://ift.tt/1R1I3hg...
Част и наше доба: криза морала, ауторитета и сазнања:
http://ift.tt/1R1I3hi...
У славу и част Кумановске битке и балканских ратова:
http://ift.tt/1YUsDu6
Карактеристична поздрављања код нашег народа:
http://ift.tt/1R1I2tx...
Објашњење слике „Косовка девојка“:
http://ift.tt/1YUsDu8...
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Упокојио се у Господу пуковник др Раде С.Н.Рајић једини Србин који је докторирао на етици, моралу и ...
Упокојио се у Господу пуковник др Раде С.Н.Рајић једини Србин који је докторирао на етици, моралу и части србског војника
Упокојио се у Господу пуковник др Раде С. Рајић, истакнути србски родољуб и искрени пријатељ Образа, познат по изучавању појма војничке и националне части и по залагању за обнову традиционалних вредности србске војске.
Пуковник Рајић је највећи део војничке службе провео у војном школству, и то у Пешадијској школи резервних официра у Билећи, Војној гимназији, Војној академији и Школи националне одбране у Београду.
Био је учесник одбрамбених ратова србског народа 1991. у Републици Србској Крајини и 1999. у Црној Гори.
Због залагања за враћање славним традицијама србске војске, обнављање духа војничке части и националног духа Србства, те писања чланака на те теме, био је оспораван, прекомандован у Бар и Кумбор, и на неки посебан начин кажњаван. Ипак, остао је упоран у изради својих писаних дела, да би био поново враћен у Војну академију и у Школу националне одбране. С обзиром на то да се једини у нашој војсци и држави бавио и писао о части уопште, а посебно о војничкој части, на инсистирање колега из Војне академије израдио је и одбранио докторску тезу која у оквиру ратне вештине обухвата морални аспект и значај официрске части у нашој војсци у њеном изворном, култном и заветном смислу и духу, не само у војсци, већ и у нашем народу.
У војним листовима и теоријско-стручним часописима објавио је више научних текстова о части и моралу, официрском кору, Косовском боју и Александру Суворову. Део чланака је објављивао у часописима Србске Православне Цркве. Учестовао је на више научних скупова, округлих столова, трибина, конференција и симпозијума, међу којима је било и неколико на међународном нивоу.
Његово највеће дело је трилогија о части која обухвата књиге: „У име части“, „Бисери о части“ и „У име војничке части“.
Пуковнику Раду Рајићу нека је вечан спомен у Царству Небеском и Бог нека му душу прости!
ФБ страница Образ
*
Веома ме растужила вест да нас је изненада напустио пуковник др Раде Рајић, једини Србин који је докторирао на етици, моралу и части српског војника. Као што је говорио, тако је и живео – поносно, скромно, достојанствено! Србија је изгубила једног великог борца за њену слободу и част!
Пуковниче, вечна слава и покој души. Памтићемо Ваша дела и борити се за Отаџбину какву сте сањали.
Српски сабор Заветници, Милица Ђурђевић
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Упокојио се у Господу пуковник др Раде С. Рајић, истакнути србски родољуб и искрени пријатељ Образа, познат по изучавању појма војничке и националне части и по залагању за обнову традиционалних вредности србске војске.
Пуковник Рајић је највећи део војничке службе провео у војном школству, и то у Пешадијској школи резервних официра у Билећи, Војној гимназији, Војној академији и Школи националне одбране у Београду.
Био је учесник одбрамбених ратова србског народа 1991. у Републици Србској Крајини и 1999. у Црној Гори.
Због залагања за враћање славним традицијама србске војске, обнављање духа војничке части и националног духа Србства, те писања чланака на те теме, био је оспораван, прекомандован у Бар и Кумбор, и на неки посебан начин кажњаван. Ипак, остао је упоран у изради својих писаних дела, да би био поново враћен у Војну академију и у Школу националне одбране. С обзиром на то да се једини у нашој војсци и држави бавио и писао о части уопште, а посебно о војничкој части, на инсистирање колега из Војне академије израдио је и одбранио докторску тезу која у оквиру ратне вештине обухвата морални аспект и значај официрске части у нашој војсци у њеном изворном, култном и заветном смислу и духу, не само у војсци, већ и у нашем народу.
У војним листовима и теоријско-стручним часописима објавио је више научних текстова о части и моралу, официрском кору, Косовском боју и Александру Суворову. Део чланака је објављивао у часописима Србске Православне Цркве. Учестовао је на више научних скупова, округлих столова, трибина, конференција и симпозијума, међу којима је било и неколико на међународном нивоу.
Његово највеће дело је трилогија о части која обухвата књиге: „У име части“, „Бисери о части“ и „У име војничке части“.
Пуковнику Раду Рајићу нека је вечан спомен у Царству Небеском и Бог нека му душу прости!
ФБ страница Образ
*
Веома ме растужила вест да нас је изненада напустио пуковник др Раде Рајић, једини Србин који је докторирао на етици, моралу и части српског војника. Као што је говорио, тако је и живео – поносно, скромно, достојанствено! Србија је изгубила једног великог борца за њену слободу и част!
Пуковниче, вечна слава и покој души. Памтићемо Ваша дела и борити се за Отаџбину какву сте сањали.
Српски сабор Заветници, Милица Ђурђевић
| Упокојио се у Господу пуковник др Раде С.Н.Рајић једини Србин који је докторирао на етици, моралу и части србског војника Упокојио се у Господу пуковник др Раде С. Рајић, истакнути србски родољуб и искрени пријатељ Образа, познат по изучавању појма војничке и националне части и по залагању за обнову традиционалних вре... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Некролог за Другу Србију
Некролог за Другу Србију
Као финални коментар на културна дешавања у 2015. години прочитајте текст Владимира Димитријевић поводом коначног издања Духа сампорицања и огледа Мила Ломпара „Тријумф колонијалне свести“, објављеног у Печату.
„Служебник“ и „Требник“ секуларног свештенства
Секуларно свештенство квазирелигиозне групације зване Друга Србија (иако синови и унуци Тита&Партије, представљају се као баштиници либерално – грађанских традиција) у својим ритуалима користи један „служебник“ – књигу Радомира Константиновића Философија паланке и, однедавно, један „требник“ – књигу Латинке Перовић Доминантна и нежељена елита. Док Константиновићево дело садржи низ „мамбо-џамбо“ мантри које се појављују током јавних наступа другосрбијанске нихилолатрије ( попут „Смерност је овде израз верности чињеницама, која верност је неверност љубави, неспојива са баналношћу обоговљеног реда и поретка апсолутно чињеничног света, али која је и неверност самој чињеници јер, налазећи њен апсолутни идентитет, не налази њу већ је губи у апсолутном ништавилу тог апсолутног идентитета.“), дотле је књига Латинке Перовић практично упутство за делање, један потребник другосрбијанских верника у глобалистичко ништавило, у коме се налази и месецослов – календар светаца секуларног свештенства, од Коче Поповића, преко Ивана Стамболића, до Зорана Ђинђића (свих оних који су веровали, попут Ненада Прокића, да ће Србија бити европска, са Србима или без њих).
Константиновић или цар је го
Друга Србија, геронтократска дружина бојовника Вавилона Великог, у свом идиотизму (у изворном, античком значењу речи „идиот“, онај ко се не занима за послове заједнице), у магијским формулама својих језичко – политичких ритуала, није ни приметила да јој је „служебник“ рашчаран одавно; o њему су аналитички писали многи (од Новице Петковића, преко Миодрага Перишића, до Слободана Антонића), да би поглављем „Затворена отвореност“ у књизи Дух самопорицања Мило Ломпар показао ко је заиста Брозов архижрец и касније гуру другосрбијанске нихилолатрије, онај што је, поводом Брозове смрти, дотичног назвао учитељем отворености. (Ако сте заборавили, у свом огледу „Титова мисао“, објављеном у часопису Трећи програм Радио Београда (број 45/1980), писац Философије паланке браварову политичку „генијалност“ поредио је са генијалношћу научника какви су Де Брољи, Ајнштајн и Макс Планк или уметника какав је Пабло Пикасо. Са Титом је, сматра Константиновић, човек „на самом врелу отворене једноставности“. Титова марксистичка мисао и пракса, која га је водила у сукоб са сваким догматизмом, од Стаљиновог па надаље, јесте „смисао за отвореност /…/ и за самопоуздање у њој, то је наша једина историјска шанса: то је Тито /…/ То је отвореност у експанзији, незаустављивој, и на свакој равни /…/“).
Зато је један од најважнијих догађаја ове, 2015. године, било коначно издање Духа самопорицања у „Cateni mundi“. То је од сада књига без које се лаж наше епохе, лаж титоизма као америчког комунизма, неће моћи разумети. Стрпљење с којим је Ломпар чита другосрбијански текст, писан мрвачким језиком јавке и одзива, заиста је за дубоко поштовање; у том читању, које се никад не претвара у буку и бес, путоказ је како се треба бавити осетљивим темама наше прошлости и садашњости.
„Виртембершке тезе“ Мила Ломпара
А сада је дошао час и за критички сусрет са Латинкиним „требником“ другосрбијанског жречества, са Доминантном и нежељеном елитом. И у тај сусрет је кренуо Мило Ломпар, који је за непогрешиве паписте секуларног свештенства у нас, а нарочито за папису Латинку (какво симболичко, „римско“ име), исто што је некад Мартин Лутер био за Ватикан. Ако је књига Дух самопорицања, чије се шесто, коначно издање (Catena mundi, Београд, 2015) може наћи у књижарама, за другосрбијанце оно што су за паписте биле тезе, њих 95 на броју, закуцане на врата катедрале у Виртембергу, онда је нови оглед Мила Ломпара „Тријумф колонијалне свести“ својеврсна 96. теза, која показује како је другосрбијанство, у склерози и деменцији, метафизичкој и политичкој, окончало своју колонизаторску мисију.
Што рекао Крлежа: отишли су у „ропотарницу повијести“.
Шта нам показује Мило Ломпар?
Од комунизма до „либерализма“
Да метафизичко-политичка склеротичност и дементност потичу од комунистичког немирења са чињеницом дебакла њихове идеологије (који се десио давно, тако давно). Основни став Латинке Перовић приказује овако: „Она, међутим, не жели да прихвати сазнање о дебаклу као неумитном исходу историјског кретања унутар титоистичке Југославије. Да би своје схватање прошлости образложила, она уводи појам системске алтернативе, јер тврди како је постојала алтернатива – у српским „либералним“ комунистима – која је могла довести до повољног исхода историјског кретања: био би избегнут дебакл и омогућено упловљавање у срећну луку европских интеграција“.
По Ломпару, оваква акробација (комунисти постају „либерални грађани“) могућа је само ако се цео данашњи свет посматра из перспективе америчке хегемоније, која је Србе поразила крајем 20. и почетком 21. века. Пошто су се Мајка Латинка&компанија у том периоду налазили на америчкој страни, сматрајући да Србију треба модернизовати сводећи је на Београдски пашалук, они данас могу да себе неупитно посматрају као чиниоце „модернизаторског континуитета“ (и седамдесетих година прошлог века и данас они су били „борци против србског национализма“, тако важног за модернизацију као вестернизацију).
У служби Америчке империје
На шта се ослања Латинка Перовић у својој новој књизи, иза које је стала РТВ Војводина, финансирајући њено објављивање из пореских прихода грађана Србије које о томе нико ништа није питао? Ево Ломпара: „Она се ослања на давнашњу традицију западних – енглеских и немачких, Ситон-Вотсонових и Науманових – погледа на јужнословенско питање, средњоевропски простор и Хабзбуршку монархију. Она има садашњу подршку у актуелном распореду сила и у сломљеној јавној вољи за интелектуалним облицима отпора застрашујућим медијским и практичним демонстрацијама окупационо-колонијалне моћи у нас. Она је вођена намером да интелектуално озакони апологетски став у односу на владајући дискурс западних (америчких) моћи о распаду титоистичке Југославије. Поунутрашњивање ових својстава представља основни циљ књиге Латинке Перовић“.
Није случајно што се „напредни“ Вучић на почетку своје премијерске каријере позивао на узор-друга Латинкиног, Радомира Константиновића, и његову Философију паланке. И он је један од конвертита у другосрбијанску веру.
Логично, до Ломпара
Сасвим је логично да у „либерале“ Србије која је, пре титоизма, имала праву либералнограђанску традицију Латинка Перовић ставља своје другаре по „револуционарном заносу“, које је Броз, кад су му послужили у разарању Српства, „ногирао“: ту су лумени какви су били Милован Ђилас, Коча Поповић, Марко Никезић. Исто тако је логично да је књига Латинке Перовић препуна страховитих материјалних грешака, од мешања идентитета књижевника Љубе Ненадовића и критичара и естетичара Љубомира Недића (за такву грешку, пада се на испиту) до кривотворења наслова књига, погрешног навођења цитата из туђих интервјуа, до срамних лажи о србоубилачком Титовом Уставу СФРЈ из 1974. године за који каже да је био „консензуалан“. И, после свега, сасвим је логично да се појави Мило Ломпар, и да покаже незнање и кривотворење као саму срж другосрбијанског мантрања о „недовршеној модернизацији“ Србије и неопходности „евроатлантских интеграција“.
Бескорисност накнадне памети
У дневницима Дани, сећања (књига друга, Завод за уџбенике, Београд, 2003, 122-123), покојни академик Дејан Медаковић описује, под 6. јануаром 1978, случајни сусрет са Латинком Перовић у Ташмајданском парку. У разговору пуном забринутости због стања Србства у Југославији, она је била на страни свог народа: „Често помиње Србију, српски народ, отворено казује да смо изгубили идентитет док су други народи у Југославији успели да га сачувају. /…/ У последње време проучавала је српски 19. век. Задивљена је аутентичном левом мишљу, отпорима деспотизму који су били на нивоу европских збивања. У једном тренутку назвала је Добрицу Ћосића полулегалним писцем“.
Зашто опрезни Дејан Медаковић, пореклом из старе српске загребачке породице, није веровао Латинки Перовић?
Ипак, Медаковић је сумњичав: „Необични су ови пали анђели наше небеске хијерархије! Тек када падну, почињу да уче и да схватају оно што нису знали за време своје власти. /…/ Ишчезава њихов данак привидима и свесним подвалама. А ако би се неким чудом ипак десило да се врате на власт, они би опет, невероватном брзином, изгубили моћ расуђивања, а све оно што су с муком научили потонуло би у амбисе политичког надмудривања. То се понавља тако да је ова њихова накнадна памет постала права гротеска која више никоме не користи“.
Оно што је Медаковић рекао, заиста се потврдило на примеру Латинке Перовић – њена накнадна памет нестала је када је дотична добила могућност да се, крајем 20. и почетком 21. века, стави у службу америчке Империје, а против свог народа, који јој је непрестано „неевропски“ и заостао у свом балканистичком популизму. Поставши „мајка Друге Србије“, она је престала да се труди да објективно сагледава стварност и вратила се активисткињи ЦК Савеза комуниста у себи.
Добро је имати Ломпара
Зато је добро што је Мило Ломпар узео на себе задатак да дух америчког неокомунизма, преточен у „либерално-грађански требник“, демаскира: „Премда непрестано говори о историјском сазнању које треба да – у разумевању прошлости – однесе превагу над историјском свешћу, митовима и предрасудама, Латинка Перовић – како сведоче неке од њених очитих грешака – непрестано образује митолошку – будући да је идеолошки предодређена – представу о доминантној и нежељеној елити. Управо таква представа треба да постане подлога за историјска образложења распада титоистичке Југославије: у сукобу тумачења који обележава духовну ситуацију нашег времена и који треба да одреди неупитни статус будућих политичких одлука које ће имати националну и историјску резонанцу“.
Quod erat demonstrandum.
Владимир Димитријевић
Овај чланак је објављен у КУЛТУРА, Вест дана, Мишљење
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Као финални коментар на културна дешавања у 2015. години прочитајте текст Владимира Димитријевић поводом коначног издања Духа сампорицања и огледа Мила Ломпара „Тријумф колонијалне свести“, објављеног у Печату.
„Служебник“ и „Требник“ секуларног свештенства
Секуларно свештенство квазирелигиозне групације зване Друга Србија (иако синови и унуци Тита&Партије, представљају се као баштиници либерално – грађанских традиција) у својим ритуалима користи један „служебник“ – књигу Радомира Константиновића Философија паланке и, однедавно, један „требник“ – књигу Латинке Перовић Доминантна и нежељена елита. Док Константиновићево дело садржи низ „мамбо-џамбо“ мантри које се појављују током јавних наступа другосрбијанске нихилолатрије ( попут „Смерност је овде израз верности чињеницама, која верност је неверност љубави, неспојива са баналношћу обоговљеног реда и поретка апсолутно чињеничног света, али која је и неверност самој чињеници јер, налазећи њен апсолутни идентитет, не налази њу већ је губи у апсолутном ништавилу тог апсолутног идентитета.“), дотле је књига Латинке Перовић практично упутство за делање, један потребник другосрбијанских верника у глобалистичко ништавило, у коме се налази и месецослов – календар светаца секуларног свештенства, од Коче Поповића, преко Ивана Стамболића, до Зорана Ђинђића (свих оних који су веровали, попут Ненада Прокића, да ће Србија бити европска, са Србима или без њих).
Константиновић или цар је го
Друга Србија, геронтократска дружина бојовника Вавилона Великог, у свом идиотизму (у изворном, античком значењу речи „идиот“, онај ко се не занима за послове заједнице), у магијским формулама својих језичко – политичких ритуала, није ни приметила да јој је „служебник“ рашчаран одавно; o њему су аналитички писали многи (од Новице Петковића, преко Миодрага Перишића, до Слободана Антонића), да би поглављем „Затворена отвореност“ у књизи Дух самопорицања Мило Ломпар показао ко је заиста Брозов архижрец и касније гуру другосрбијанске нихилолатрије, онај што је, поводом Брозове смрти, дотичног назвао учитељем отворености. (Ако сте заборавили, у свом огледу „Титова мисао“, објављеном у часопису Трећи програм Радио Београда (број 45/1980), писац Философије паланке браварову политичку „генијалност“ поредио је са генијалношћу научника какви су Де Брољи, Ајнштајн и Макс Планк или уметника какав је Пабло Пикасо. Са Титом је, сматра Константиновић, човек „на самом врелу отворене једноставности“. Титова марксистичка мисао и пракса, која га је водила у сукоб са сваким догматизмом, од Стаљиновог па надаље, јесте „смисао за отвореност /…/ и за самопоуздање у њој, то је наша једина историјска шанса: то је Тито /…/ То је отвореност у експанзији, незаустављивој, и на свакој равни /…/“).
Зато је један од најважнијих догађаја ове, 2015. године, било коначно издање Духа самопорицања у „Cateni mundi“. То је од сада књига без које се лаж наше епохе, лаж титоизма као америчког комунизма, неће моћи разумети. Стрпљење с којим је Ломпар чита другосрбијански текст, писан мрвачким језиком јавке и одзива, заиста је за дубоко поштовање; у том читању, које се никад не претвара у буку и бес, путоказ је како се треба бавити осетљивим темама наше прошлости и садашњости.
„Виртембершке тезе“ Мила Ломпара
А сада је дошао час и за критички сусрет са Латинкиним „требником“ другосрбијанског жречества, са Доминантном и нежељеном елитом. И у тај сусрет је кренуо Мило Ломпар, који је за непогрешиве паписте секуларног свештенства у нас, а нарочито за папису Латинку (какво симболичко, „римско“ име), исто што је некад Мартин Лутер био за Ватикан. Ако је књига Дух самопорицања, чије се шесто, коначно издање (Catena mundi, Београд, 2015) може наћи у књижарама, за другосрбијанце оно што су за паписте биле тезе, њих 95 на броју, закуцане на врата катедрале у Виртембергу, онда је нови оглед Мила Ломпара „Тријумф колонијалне свести“ својеврсна 96. теза, која показује како је другосрбијанство, у склерози и деменцији, метафизичкој и политичкој, окончало своју колонизаторску мисију.
Што рекао Крлежа: отишли су у „ропотарницу повијести“.
Шта нам показује Мило Ломпар?
Од комунизма до „либерализма“
Да метафизичко-политичка склеротичност и дементност потичу од комунистичког немирења са чињеницом дебакла њихове идеологије (који се десио давно, тако давно). Основни став Латинке Перовић приказује овако: „Она, међутим, не жели да прихвати сазнање о дебаклу као неумитном исходу историјског кретања унутар титоистичке Југославије. Да би своје схватање прошлости образложила, она уводи појам системске алтернативе, јер тврди како је постојала алтернатива – у српским „либералним“ комунистима – која је могла довести до повољног исхода историјског кретања: био би избегнут дебакл и омогућено упловљавање у срећну луку европских интеграција“.
По Ломпару, оваква акробација (комунисти постају „либерални грађани“) могућа је само ако се цео данашњи свет посматра из перспективе америчке хегемоније, која је Србе поразила крајем 20. и почетком 21. века. Пошто су се Мајка Латинка&компанија у том периоду налазили на америчкој страни, сматрајући да Србију треба модернизовати сводећи је на Београдски пашалук, они данас могу да себе неупитно посматрају као чиниоце „модернизаторског континуитета“ (и седамдесетих година прошлог века и данас они су били „борци против србског национализма“, тако важног за модернизацију као вестернизацију).
У служби Америчке империје
На шта се ослања Латинка Перовић у својој новој књизи, иза које је стала РТВ Војводина, финансирајући њено објављивање из пореских прихода грађана Србије које о томе нико ништа није питао? Ево Ломпара: „Она се ослања на давнашњу традицију западних – енглеских и немачких, Ситон-Вотсонових и Науманових – погледа на јужнословенско питање, средњоевропски простор и Хабзбуршку монархију. Она има садашњу подршку у актуелном распореду сила и у сломљеној јавној вољи за интелектуалним облицима отпора застрашујућим медијским и практичним демонстрацијама окупационо-колонијалне моћи у нас. Она је вођена намером да интелектуално озакони апологетски став у односу на владајући дискурс западних (америчких) моћи о распаду титоистичке Југославије. Поунутрашњивање ових својстава представља основни циљ књиге Латинке Перовић“.
Није случајно што се „напредни“ Вучић на почетку своје премијерске каријере позивао на узор-друга Латинкиног, Радомира Константиновића, и његову Философију паланке. И он је један од конвертита у другосрбијанску веру.
Логично, до Ломпара
Сасвим је логично да у „либерале“ Србије која је, пре титоизма, имала праву либералнограђанску традицију Латинка Перовић ставља своје другаре по „револуционарном заносу“, које је Броз, кад су му послужили у разарању Српства, „ногирао“: ту су лумени какви су били Милован Ђилас, Коча Поповић, Марко Никезић. Исто тако је логично да је књига Латинке Перовић препуна страховитих материјалних грешака, од мешања идентитета књижевника Љубе Ненадовића и критичара и естетичара Љубомира Недића (за такву грешку, пада се на испиту) до кривотворења наслова књига, погрешног навођења цитата из туђих интервјуа, до срамних лажи о србоубилачком Титовом Уставу СФРЈ из 1974. године за који каже да је био „консензуалан“. И, после свега, сасвим је логично да се појави Мило Ломпар, и да покаже незнање и кривотворење као саму срж другосрбијанског мантрања о „недовршеној модернизацији“ Србије и неопходности „евроатлантских интеграција“.
Бескорисност накнадне памети
У дневницима Дани, сећања (књига друга, Завод за уџбенике, Београд, 2003, 122-123), покојни академик Дејан Медаковић описује, под 6. јануаром 1978, случајни сусрет са Латинком Перовић у Ташмајданском парку. У разговору пуном забринутости због стања Србства у Југославији, она је била на страни свог народа: „Често помиње Србију, српски народ, отворено казује да смо изгубили идентитет док су други народи у Југославији успели да га сачувају. /…/ У последње време проучавала је српски 19. век. Задивљена је аутентичном левом мишљу, отпорима деспотизму који су били на нивоу европских збивања. У једном тренутку назвала је Добрицу Ћосића полулегалним писцем“.
Зашто опрезни Дејан Медаковић, пореклом из старе српске загребачке породице, није веровао Латинки Перовић?
Ипак, Медаковић је сумњичав: „Необични су ови пали анђели наше небеске хијерархије! Тек када падну, почињу да уче и да схватају оно што нису знали за време своје власти. /…/ Ишчезава њихов данак привидима и свесним подвалама. А ако би се неким чудом ипак десило да се врате на власт, они би опет, невероватном брзином, изгубили моћ расуђивања, а све оно што су с муком научили потонуло би у амбисе политичког надмудривања. То се понавља тако да је ова њихова накнадна памет постала права гротеска која више никоме не користи“.
Оно што је Медаковић рекао, заиста се потврдило на примеру Латинке Перовић – њена накнадна памет нестала је када је дотична добила могућност да се, крајем 20. и почетком 21. века, стави у службу америчке Империје, а против свог народа, који јој је непрестано „неевропски“ и заостао у свом балканистичком популизму. Поставши „мајка Друге Србије“, она је престала да се труди да објективно сагледава стварност и вратила се активисткињи ЦК Савеза комуниста у себи.
Добро је имати Ломпара
Зато је добро што је Мило Ломпар узео на себе задатак да дух америчког неокомунизма, преточен у „либерално-грађански требник“, демаскира: „Премда непрестано говори о историјском сазнању које треба да – у разумевању прошлости – однесе превагу над историјском свешћу, митовима и предрасудама, Латинка Перовић – како сведоче неке од њених очитих грешака – непрестано образује митолошку – будући да је идеолошки предодређена – представу о доминантној и нежељеној елити. Управо таква представа треба да постане подлога за историјска образложења распада титоистичке Југославије: у сукобу тумачења који обележава духовну ситуацију нашег времена и који треба да одреди неупитни статус будућих политичких одлука које ће имати националну и историјску резонанцу“.
Quod erat demonstrandum.
Владимир Димитријевић
Овај чланак је објављен у КУЛТУРА, Вест дана, Мишљење
| Некролог за Другу СрбијуСРБИН.ИНФО | СРБИН.ИНФО Као финални коментар на културна дешавања у 2015. години прочитајте текст Владимира Димитријевић поводом коначног издања Духа сампорицања и огледа Мила Ломпара |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Да останемо ово што смо
“…да останемо ово што смо. Сутра. И увијек. Дјеца. Не велики, не одрасли. Да се не завлачимо свако у своју љуску, да једно другом не допустимо да будемо оно што
The post Да останемо ово што смо appeared first on Зелена учионица.
from Зелена учионица http://ift.tt/1YRBJNB
via IFTTT
ФБГ 9/ Дијалог Форумче и премијер: И мало вам је много!
2047. године у Србији бити исти број запослених као данас, привреда труба, али незапослених неће бити! Макроекономски гледано – немам појма! Питô сам Вујовића, не зна ни он (ово немој да објавиш, да те не...). Еј, бре, Форумче! Причај и мисли шта ’оћеш, али ја сам на то поносан! Доста ми је! Нећу више да ћутим! Зато што ја говорим истину, а они лажу!! (Ко лаже?, прим. ур.). Ја сам тражио извињење и чекаћу то извињење!! Видећеш, дочекаћу га!!!! (Чије чекамо?, прим. ур.)
The post ФБГ 9/ Дијалог Форумче и премијер: И мало вам је много! appeared first on Форум београдских гимназија.
from Форум београдских гимназија http://ift.tt/1R1utKD
via IFTTT
Ima posla za još 10.000 softveraša
Ima posla za još 10.000 softveraša
30. decembar 2015. Obrazovanje Nema komentara
Slobodno se može reći da je Novi Sad već odavno centar softverske industrije u Srbiji, jer je od oko 7.000 zaposlenih u ovoj sektoru privrede oko polovine u Novom Sadu. Tridesetak kompanija iz ove oblasti članice su Vojvođanskog IKT klastera, koji okuplja i desetak institucija zainteresovanih za napredak IT-ja. Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja ističe da ovaj sektor veoma dobro radi, da će tako sigurno i nastaviti, ali da je, ako se želi da od ove industrije korist ima i celo društvo, neophodno napraviti strateške korake koji bi omogućili razvoj i drugih sektora i obezbedilo zapošljavanje i do 10.000 hiljada ljudi.Neophodno je i da naša država sagleda značaj softverske industrije i korist koja proizilazi iz nje – kaže Šolaja. – Ova industrija u Srbiji je snažna i konstantno napreduje, a za realizaciju pozitivnih efekata, koje ona može da ima i na ostatak društva i privrede, potrebno je stvoriti uslove. Ne smemo da dozvolimo da budemo zemlja jeftine radne snage, nego naprotiv zemlja iz koje stižu sofisticirana softverska rešenja i proizvodi za svetsko tržište. Na taj način se postiže prava multiplikacija uložnog, zadržavanje intelektualnog vlasništva u Srbiji i preduslovi da ova industrija zapošljava i druge profile zaposlenih, ne samo programere i IT stručnjake.
Da bi se ovo postiglo, neophodne su akcije na više frontova, ukazuje Šolaja, a pre svega obrazovni sistem mora da bude spremniji da odgovori na potrebe tržišta. Po njegovim rečima, nedostatak IT kadrova je hroničan i u svetu, a procenjuje se da će samo u Evropskoj uniji nedostajati oko milion IT stručnjaka do 2020. godine. Kvote za upis na računarske i srodne studije treba drastično povećati, naglašava Šolaja, jer već sada mnogo mladih ostaju ispod crte. To mora da prati i povećanjem kapaciteta obrazovnih institucija i kad su u pitanju predavači, ali i potrebna infrastruktura. Istovremeno, mora se uspostaviti tešnja saradnja sa kompanijama, koje su spremne za otvaranje vrata za praksu, koje mora biti više u nastavnom procesu, a time se i dobijaju povratne informacije šta je potrebno izučavati.
Informacione tehnologije ulaze u sve pore života i rada i to je globalni trend, potrebe za softverskim rešenjima stalno rastu, pa tako i potražnja za IT kadrovima. Ne postoji dobar a nezaposlen programer na tržištu rada. Kompanije se snalaze na razne načine i neretko zapošljavaju i one koji nisu završili školovanje, ukoliko poseduju znanje koje se traži. Takav porast tražnje znači da bi ovaj sektor u kratkom roku mogao da apsorbuje na hiljade stručnjaka, samo kad bi bili na raspolaganju.
from PDIS Naslovna http://ift.tt/1JLGYCg
via IFTTT
Не бојте се за децу која су од малена отхрањена у поштовању
Не бојте се за децу која су од малена отхрањена у поштовању. И да малчице измакну с пута, због свог узраста, због искушења, вратиће се на прави пут. Старац Пајсије
The post Не бојте се за децу која су од малена отхрањена у поштовању appeared first on Зелена учионица.
from Зелена учионица http://ift.tt/1YRl1hf
via IFTTT
Писање назива празника
I Срећна Нова година, не Срећна Нова Година Према Правопису, вишечлани називи празника пишу се великим почетним словом прве речи. II Срећни божићни празници, не Срећни Божићни празници У честиткама погрешно се усталило писање придева божићни великим почетним словом, иако је једино исправно писати овај придев малим почетним словом. III Бадње вече, не Бадње Вече […]
The post Писање назива празника appeared first on - Питајте лектора.
from Zato što znanje pokreće svet http://ift.tt/1RbfaNI
via IFTTT
Мере за прилагођење образовног система потребама привреде и друштва 2015
Мере за прилагођење образовног система потребама привреде и друштва 2015
from PDIS Naslovna http://ift.tt/1R0wNRT
via IFTTT
Пакетићи најмлађим пацијентима од студената медицине
Да би обрадовали малишане који ће Нову годину дочекати на Клиници за дечје интерне болести студенти Медицинског факултета су на хуманитарној журци и факултету прикупљали слаткише, направили пакетиће и поделили им. На ову идеју дошли су чланови локалног комитета организације ИФМСА Србија која се осим хуманитарним радом, бави и разменом студената медицине и промоцијом здравља. Осим што су журци прикупљали слаткише, који су била улазница, посластице су донирали и професори. Све то било је довољно за 30 пакетића. Студенти сличне акције најављују и за средину јануара.
from РТВ Студентски град http://ift.tt/1SodAJb
via IFTTT
Расте број корисника Еразмус+ програма из Србије
Универзитети и високе школе у Србији сада могу директно да размењују студенте и наставно особље са земљама Европске уније и шире, кроз Еразмус+ програм Европске уније. Многоструко су увећана средства за доделу стипендија за појединце из Србије, а акценат је на равномерној расподели броја долазних и одлазних ступендиста. Захваљујући средствима која је Европска унија обезбедила почев од 2015. године, Еразмус размене у високом образовању постају актуелне и за земље Западног Балкана, наводи се у саопштењу Делегације Европске уније у Републици Србији. Више информација о доступним могућностима за размене доступно је на страници Фондације Темпус.
from РТВ Студентски град http://ift.tt/1SodCkn
via IFTTT
"Шанса за нови почетак" - 150 предлога за започињање сопственог посла
Српска асоцијација менаџера (САМ) реализује пројекат "Шанса за нови почетак" . У склопу пројекта припремљено је 150 предлога за започињање сопственог посла. Предлози се налазе на вебсајту Novipocetak.rs и сврстани су у четири категорије - "трговина", "производња", "услуге" и "пољопривреда".
from РТВ Студентски град http://ift.tt/1SodCkl
via IFTTT
Кoнкурс
Студентима основних академских студија, односно интегрисаних академских студија, Универзитет у Београду сваке године додељује награду за најбољи научно-истраживачки и стручни рад студената из сваке групације факултета, израђен у претходној календарској години. Награђени радови се штампају у посебном зборнику, чији је уредник проректор за науку и објављују се на интернет страници Универзитета. Рок за пријављивање радова на конкурс је 15. мај 2016. године.
from РТВ Студентски град http://ift.tt/1SodCkh
via IFTTT
Шеснаест година препорода Русије
Шеснаест година препорода Русије
Ђорђе Милошевић четвртак, 31. децембар 2015.
Првог јануара навршава се шеснаест година од доласка Владимира Путина на цело руске државе.
На дан када се завршавао један, а почињао нови миленијум, Русија је ушла у нову фазу свог политичког, економског, социјалног и свакаквог другог развоја, али и међународног положаја. Због суштинских промена које су уследиле на унутрашњем и међународном плану, многи аналитичари и политиколози у Москви означили су тај датум као историјски. То је дан када је суштини рођена нова Русија и када је спречен суноврат земље, њен нестанак као целовите државе са политичке и географске карте Европе и света.
Основни печат свему томе дао је управо Владимир Путин. То сведочи и огромна популарност коју руски председник све ово време ужива у својој земљи, а то, иако невољно, признају и многи западни кругови. И ове године, која је на измаку, Владимир Владимирович Путин програшен је у многим анкетама за најјачу политичку личност године.
О том драматичном дану, 31. децембру 1999. године, када је Борис Николајевич Јељцијн, скрхан болешћу, на ивици физичке и психичке снаге, дао оставку и назначио Путина за вршиоца дужности председника, нећу овом приликом детаљније писати. Подсетићу само на чињеницу да је оставка Јељцина за многе била неочекивана с обзиром на чињеницу да се за председнчку фотељу годинама лавовски борио не бирајући средства. Свакоме је, међутим, било више него јасно да са озбилно нарушеним здрављем, физички и психички исцрпљем до крајњих граница, Јељцин неће дуго моћи да издржи у Кремљу. За многе, изненађење је било и назначење Путина на вршиоца дужности председника, али су многе накнадне анализе показале да је он био не само најбољи, него у том тренутку и једини кандидат за ту дужност.
Дошавши на чело државе, Путин је наследио огромне тешкоће. У готово свим областима живота и делатности владао је неконтролисани хаос. Многи су упозоравали да је земља на прагу грађанског рата и да јој је крајње озбиљно угрожен територијални суверенитет и целовитост.
Путин је затекао рат у Чеченији, огромну корупцију и криминал сваке врсте, велику незапосленост, енергетску кризу која је у неким областима државе имала драматичне размере. Пензије и плате исплаћивале су се веома нередовно, са заостатком од по више месеци. Демографска ситуација прерастала је у катастрофу; за само неколико година број становника смањен је за неколико милиона. Капитал се неконтролисано одливао из земље а производња – индустријска, пољопривредна и друга, ни приближно нису задовољавали домаће потребе. Да би се избегла масовна глад, држава је била принудјена да увози прехрамбене производе, а пошто новаца у каси није било, држава се задуживала уз веома неповољне услове долазећи у апсолутну фгинансијску, а самим тим и политичку зависност од Запада.
Све ово не пишем на основу архивске грађе или неких других докумената. Не. То сам лично посматрао и доживљавао. Долазећи по други пут у Москву као стални дописник Танјга, самим почетком деведесетих година, затекао сам осиромашену, криминалним приватизацијама опљачкану земљу. У највећем броју продавница рафови су потпуно празни. Не могу да нађем обичан кревет. У једној продавници намештаја ипак га налазим, али не могу да га склопим: једна страна дужа од друге за готово пола метра. Зовем кућепазитеља који тестером скраћује ону дужу страну уз опаску: совјетска производња.
Ујутру устајем раније и чекам у ред за млеко. У продавници воћа и поврћа продаваћица је ножем очистила полутруле јабуке и тако их продаје. Нешто касније, када су према Србији заведене санкције, наручујем преко данске фирме ,,Петер Јустенсен’’ која снабдева дипломатски кор, обичан замрзивач, јер га у московским продавницама нема. Уместо замрзивача, добијам обавештење да ми замрзивач, који сам унапред платио, не могу испоручити јер сам држављанин земље према којој су заведене санкције. Отишао сам у представништво те фирме и бацио то обавештење службеници у лице рекавши да је то фашизам. Службеници, Рускињи, крајње је непријатно и правда се да она није крива. Иначе, да напоменем и то да је половина покућства, укључујући одећу и обућу- моју, супруге и сина, коју сам из Београда послао у Москву железницом у контејнеру, негде на путу покрадена, за шта нисам никада добио ни динара одштете.
И тако, после комунизма, социјализма, па ево и рецидива фашизма, упао сам у нову демократију која ме ни мало није одушевила. Све то заједно био је мој део бремена, који сам са породицом носио на плећима самим почетком деведесетих година у Москви, делећи са грађанима Русије добра и зла новог времена.
Многи аналитичари сматрају да Јељцин не сноси искључиву, па ни највећу кривицу за ситуацију у којој се Русија нашла самим почетком деведесетих година. Јер нико, па ни Јељцин са својим крајње неодговорним и неспособним тимом, није био у стању да споји оно што се после више од седамдесет година битисања разбило на парампарчад. Распад земље био је толико болан, текао је толико неконтролисано, стихијно, да никаква чаробна рука није била у стању да процес каналише на мање болан начин. То, разуме се, не амнестира Јељцина и његов тим за огромне грешке и кривицу, почев од самог разбијања Совјетског Савеза.
Ако се за било коју земљу каже да се за кратко време не може много шта учинити, онда то у првом реду важи са Русију. Због њене огромне територије, етничке, верске, културне и сваке друге разноликости, доскорашњих политичких конфронтација, дубине и ширине наслеђених супротности и тешкоћа. И, разуме се, уз стална настојања Запада да изолује, ослаби Русију и од ње створи покорну, другоразредну силу. И када данас читам изјаве појединих званичника на Западу да желе снажну и просперитетну Русију, увек се присећам речи понатог руског војног дипломате, генерал-пуковника Леонида Ивашова који ми је у једном разговору рекао: ,,Они не желе јаку, већ слабу, окрвављену Русију која ће пред њима клечати на коленима’’.
Радећи напорно и дању и ноћу (Путин је у једној прилици рекао да ,,заудара на зној као радник на броду’’) Путин је за, историјски гледано, веома кратак период просто преобразио земљу.
Са Путином на челу (са изузетком периода када је он био премијер у Дмитриј Медведев председник) Русија је за последњих шеснаест година препорођена; то је сасвим другачија земља од оне коју је наследио од Јељцина. Економски је опорављена, политички стабилизована, војно значајно ојачана. И, што је можда најважније, престала је да клечи пред западним моћницима и чврсто стала на сопствене ноге. Данас је то држава која у свету игра веома, веома значајну улогу. У неким међународним збивањима, она је "прва виолина", водећа светска сила, као што је то, на пример, борба против универзалног зла - тероризма и Исламске државе у Сирији.
Москва не крије зашто тако поступа, зашто је толико ангажована у борби против Исламске државе. Ако то зло не уништимо на његовом изворишту, кажу у Кремљу, оно ће се стално ширити и сутра може доћи у наше двориште- на Кавказ или негде другде. А ја сам још као дечак у Лењинграду, током уличних чарки, научио: ако до туче мора доћи, онда ударај први - рекао је у једној прилици руски председник.
У расправама о Исламској држави и њеној опасности по савремени свет учествују и поједини муслимански лидери у Русији. Тако је недавно муфтија муслимана Русије, Талгат Таџутдин, изјавио да никакав нови калифат није потребан када он већ постоји, а зове се - Света Рус (Святая Русь).
Постоји фундаментална разлика између руских и европских муслимана - каже овај муфтија чију су изјаву пренели московски медији. За Европу су мигранти или њихови потомци, чак дуге и треће генерације, потпуни странци и ментално и културно. Они се налазе на дну социјалне пирамиде апсолутно класног друштва и у суштини немају шансе да побегну из друштвеног гета.
Када смо заједно то и јесте калифат - каже муфтија који је и шеф Централног муслиманског верског одбора Русије. Он саветује онима који горе од жеље да створе калифат, да додју у Русију и виде како он већ постоји на територији руске државе.
,,Ако не верујете, дођите и уверите се, како ми, припадници 193 народа - православни, правоверни, Јевреји, Будисти, па чак и комунисти, живимо заједно’’. Муфтија подсећа да је недавно обележен важан датум, 16 новембар 1941 када су војници 316-те пешадинске дивизије формиране у Алма Ати (Казахстан) и Фрунзеу (Киргизија) под командом генерал- мајора Александра Васиљевича Панфилова, зауставили немачке тенкове који су надирали ка Москви. ,,Велика је Русија, али немамо се где повући’’- поручио је војницима Панфилов. Раније је ову фразу знао сваки руски средњошколац. Сада су друга времена. И сходно томе, појавила се спремност да нас упетљају у интересе блискоисточних монархија или земаља Блиског Истока. Добро је познато да се Русија не може победити ратом, али се може разорити изнутра- закључује муфтија.
Управо због тога, због непоколебљиве борбе за очување независности, суверенитета и територијалног интегритета, за поштовање међународног права, Владимир Путин је трн у оку појединим круговима на Западу. Трн је у оку зато што је осујетио планове за разбијање Русије и присвајање њених природних богатстава. Називају га самодршцем, тиранином, пореде га са Хитлером, изјављују како је опаснији од Исламске дрзаве. Анализирају и његов ход па кажу да је то што левом руком маше а десну руку углавном држи уз тело - последица обуке у КГБ-у јер десна рука увек мора бити спемна за потезање пиштоља. Путин је, дакле, потенцијални револвераш, убица. Тамо се не штеде ни они који се залажу за добре односе са Москвом и хвале Путина. Отуда америчког политичара и потенцијалног председничког кандидата, Доналда Трампа, називају лудаком, ,,јер само лудак може да хвали руског председника’’.
Амерички проповедник Франклин Греј отишао је даље од Трампа. ,,Ја се молим за Путиново здравље и позивам све вернике да се моле за председника Русије. Он предводи огромну земљу коју је Бог благословио, а њему као председнику дао потребну мудрост- изјавио је Греј који је шеф америчке Евенгелистичке асоцијације ,,Били Греј’’ и међународне хришћанске добротворне организације ..Сума самариана’’.
Путину се на Западу посебно замера због догађаја у Украјини и повратка Крима матици земљи - Русији. То је био формални повод за завођење санкција и нове политичке и друге притиске на Москву. Аналитичари у Москви кажу да на Западу не могу опростити Путину због ,,незаконите анексије’’ Крима. А у Москви, као одговор, само кажу да је Крим враћен тамо где му је место и где је био вековима. И то по жељи огромне већине грађана Крима који су тако одлучили на референдуму. Било би незамисливо, истиче се у руској престоници, да Крим и Севастопољ буду део западне алијансе, како су то замислили стратези на Западу а намеравали да спроведу у дело управљачи у Кијеву које је на власт довела улица. Севастопољ - па то је град руске славе, хиљаду пута слушам од својих руских колега, новинара и других саговорника. Да Крим и Севастопољ нису враћени матици земљи, то би била неопростива историјска грешка. Заслуга је највећим делом Путина, што паклени план Запада није остварен. Аналитичари ту заслугу Путина убрајају медју његове највеће и најзначајније државничке потезе.
Ако је руски председник и учинио неку грешку, онда је то она коју Запад никако не прашта: одбио је да се покори. Зато га и ,,часте’’ квалификацијама да је самодржац, тиранин, злочинац, да жели да обнови Совјетски Савез. Путин је не једном изјавио да обнављање Совјетског Савеза није нити ће бити на дневном реду.
Шта о свему томе пише западна штампа обесите мачку о реп - поручује амерички политиколог Пол Крејг Робертс. ,,Нико не треба да очекује истину од западних влада или западних медија. Цела западна штампа је некомпетентна, неспособна да се присети чак и елементарне математике. Влада и штампа на Западу знају да је становништво њихових земаља необразовано и необавештено и да ће поверовати у сваку глупост’’- каже Крејг. Путинов прес секретар Дмитриј Песков ових дана је изјавио да се у свету води велики информациони рат у коме су неки медији изгубили људски облик.
Руска политичарка, председница Сената, односно Горњег дома парламента, Валентина Матвиенко, ових дана је изјавила да је Русија 2015. године издржала све притиске и уцене и задржала стабилност упркос санкција. Њена безбедност је заштићена а има и првих знакова опоравка привреде. Многе европске земље су заборавиле шта је то реални суверенитет, самостална унутрашња и спољна политика и понашају се вазалски.
Председник Путин на традиционалној годишњој конференцији за штампу потврдио је одлучност Русије да брани и одбрани свој суверенитет, спремност на дијалог са свима али искључиво на равнправним основама. Такодје је изразио одлучност у борни против Исламске државе и тероризма као универзалног зла. Није превише залазио у полемику са западним партнерима, осим са Турском због обарања руског авиона у Сирији. У једној каснијој изјави, медју најзначајније догадјаје у 2015 години навео је обележавање седамдесете годишњице победе над фашизмом, истакао кохезију народа и спремност свих градјана Русије да у било којим условима бране основне вредности и доприносе развоју земље.
О односима наше две земље који имају вековну традицију и пријатељско обележје у овом тексту нисам имао намеру да пишем јер је то потпуно друга и истовремено веома значајна тема. Ипак, не могу а да не поменем два битна и за српски народ и државу крајње значајна догадјаја: руски вето на резолуцију о Сребреници коју су иницирали наши ,,пријатељи’’ са Запада и чије би усвајање нанело несагледиву штету српском надоду: био би означен као геницидан, уз препоруку да се таква квалификација унесе у историју и дјачке уџбенике. И друго, улога Русије у спречавању пријема Косова у Унеско чиме су бар за извесно време очуване српске светиње на Косову од уништења. Чак и само ове две чињенице довољно говоре о односу Русије па и председника Путина према нашој земљи.
Истраживања говоре да ће већина грађана Русије Нову годину и Божић дочекати у својим домовима, у кругу породице и пријатеља. То је делом последица отежаних економских прилика, а то је и препорука званичника. Црвени трг, који је место традиционалног окупљања грађана за Нову годину, биће ове године затворен, вероватно због опасности од терористичких напада.
Многи грађани Русије, који ће 31. децембра у поноћ наздравити поводом испраћаја старе и почетка нове године, свакако ће пожелети да долазећа година буде успешнија од старе у којој, руку на срце, није баш све текло ,,као по лоју’’. Овде нико не гаји илузије да ће у години 2016. живети као у рају, да ће свугде тећи мед и млеко, да ће им све преливати. Напротив, свесни су да их и даље очекују тешкоће, да ће и даље бити подметања клипова у точкове, покушаја и споља и изнутра да се подрију и унутрашњи процеси и међународна позиција. Међутим, веру и наду у боље сутра прижа им чињеница да се на кормилу земље налази човек који је пре шеснаест година дошао на чело државе и који је тада земљу отргнуо са руба понора, извукао је из мого теже ситуације од оне у којој се сада налази.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Ђорђе Милошевић четвртак, 31. децембар 2015.
Првог јануара навршава се шеснаест година од доласка Владимира Путина на цело руске државе.
На дан када се завршавао један, а почињао нови миленијум, Русија је ушла у нову фазу свог политичког, економског, социјалног и свакаквог другог развоја, али и међународног положаја. Због суштинских промена које су уследиле на унутрашњем и међународном плану, многи аналитичари и политиколози у Москви означили су тај датум као историјски. То је дан када је суштини рођена нова Русија и када је спречен суноврат земље, њен нестанак као целовите државе са политичке и географске карте Европе и света.
Основни печат свему томе дао је управо Владимир Путин. То сведочи и огромна популарност коју руски председник све ово време ужива у својој земљи, а то, иако невољно, признају и многи западни кругови. И ове године, која је на измаку, Владимир Владимирович Путин програшен је у многим анкетама за најјачу политичку личност године.
О том драматичном дану, 31. децембру 1999. године, када је Борис Николајевич Јељцијн, скрхан болешћу, на ивици физичке и психичке снаге, дао оставку и назначио Путина за вршиоца дужности председника, нећу овом приликом детаљније писати. Подсетићу само на чињеницу да је оставка Јељцина за многе била неочекивана с обзиром на чињеницу да се за председнчку фотељу годинама лавовски борио не бирајући средства. Свакоме је, међутим, било више него јасно да са озбилно нарушеним здрављем, физички и психички исцрпљем до крајњих граница, Јељцин неће дуго моћи да издржи у Кремљу. За многе, изненађење је било и назначење Путина на вршиоца дужности председника, али су многе накнадне анализе показале да је он био не само најбољи, него у том тренутку и једини кандидат за ту дужност.
Дошавши на чело државе, Путин је наследио огромне тешкоће. У готово свим областима живота и делатности владао је неконтролисани хаос. Многи су упозоравали да је земља на прагу грађанског рата и да јој је крајње озбиљно угрожен територијални суверенитет и целовитост.
Путин је затекао рат у Чеченији, огромну корупцију и криминал сваке врсте, велику незапосленост, енергетску кризу која је у неким областима државе имала драматичне размере. Пензије и плате исплаћивале су се веома нередовно, са заостатком од по више месеци. Демографска ситуација прерастала је у катастрофу; за само неколико година број становника смањен је за неколико милиона. Капитал се неконтролисано одливао из земље а производња – индустријска, пољопривредна и друга, ни приближно нису задовољавали домаће потребе. Да би се избегла масовна глад, држава је била принудјена да увози прехрамбене производе, а пошто новаца у каси није било, држава се задуживала уз веома неповољне услове долазећи у апсолутну фгинансијску, а самим тим и политичку зависност од Запада.
Све ово не пишем на основу архивске грађе или неких других докумената. Не. То сам лично посматрао и доживљавао. Долазећи по други пут у Москву као стални дописник Танјга, самим почетком деведесетих година, затекао сам осиромашену, криминалним приватизацијама опљачкану земљу. У највећем броју продавница рафови су потпуно празни. Не могу да нађем обичан кревет. У једној продавници намештаја ипак га налазим, али не могу да га склопим: једна страна дужа од друге за готово пола метра. Зовем кућепазитеља који тестером скраћује ону дужу страну уз опаску: совјетска производња.
Ујутру устајем раније и чекам у ред за млеко. У продавници воћа и поврћа продаваћица је ножем очистила полутруле јабуке и тако их продаје. Нешто касније, када су према Србији заведене санкције, наручујем преко данске фирме ,,Петер Јустенсен’’ која снабдева дипломатски кор, обичан замрзивач, јер га у московским продавницама нема. Уместо замрзивача, добијам обавештење да ми замрзивач, који сам унапред платио, не могу испоручити јер сам држављанин земље према којој су заведене санкције. Отишао сам у представништво те фирме и бацио то обавештење службеници у лице рекавши да је то фашизам. Службеници, Рускињи, крајње је непријатно и правда се да она није крива. Иначе, да напоменем и то да је половина покућства, укључујући одећу и обућу- моју, супруге и сина, коју сам из Београда послао у Москву железницом у контејнеру, негде на путу покрадена, за шта нисам никада добио ни динара одштете.
И тако, после комунизма, социјализма, па ево и рецидива фашизма, упао сам у нову демократију која ме ни мало није одушевила. Све то заједно био је мој део бремена, који сам са породицом носио на плећима самим почетком деведесетих година у Москви, делећи са грађанима Русије добра и зла новог времена.
Многи аналитичари сматрају да Јељцин не сноси искључиву, па ни највећу кривицу за ситуацију у којој се Русија нашла самим почетком деведесетих година. Јер нико, па ни Јељцин са својим крајње неодговорним и неспособним тимом, није био у стању да споји оно што се после више од седамдесет година битисања разбило на парампарчад. Распад земље био је толико болан, текао је толико неконтролисано, стихијно, да никаква чаробна рука није била у стању да процес каналише на мање болан начин. То, разуме се, не амнестира Јељцина и његов тим за огромне грешке и кривицу, почев од самог разбијања Совјетског Савеза.
Ако се за било коју земљу каже да се за кратко време не може много шта учинити, онда то у првом реду важи са Русију. Због њене огромне територије, етничке, верске, културне и сваке друге разноликости, доскорашњих политичких конфронтација, дубине и ширине наслеђених супротности и тешкоћа. И, разуме се, уз стална настојања Запада да изолује, ослаби Русију и од ње створи покорну, другоразредну силу. И када данас читам изјаве појединих званичника на Западу да желе снажну и просперитетну Русију, увек се присећам речи понатог руског војног дипломате, генерал-пуковника Леонида Ивашова који ми је у једном разговору рекао: ,,Они не желе јаку, већ слабу, окрвављену Русију која ће пред њима клечати на коленима’’.
Радећи напорно и дању и ноћу (Путин је у једној прилици рекао да ,,заудара на зној као радник на броду’’) Путин је за, историјски гледано, веома кратак период просто преобразио земљу.
Са Путином на челу (са изузетком периода када је он био премијер у Дмитриј Медведев председник) Русија је за последњих шеснаест година препорођена; то је сасвим другачија земља од оне коју је наследио од Јељцина. Економски је опорављена, политички стабилизована, војно значајно ојачана. И, што је можда најважније, престала је да клечи пред западним моћницима и чврсто стала на сопствене ноге. Данас је то држава која у свету игра веома, веома значајну улогу. У неким међународним збивањима, она је "прва виолина", водећа светска сила, као што је то, на пример, борба против универзалног зла - тероризма и Исламске државе у Сирији.
Москва не крије зашто тако поступа, зашто је толико ангажована у борби против Исламске државе. Ако то зло не уништимо на његовом изворишту, кажу у Кремљу, оно ће се стално ширити и сутра може доћи у наше двориште- на Кавказ или негде другде. А ја сам још као дечак у Лењинграду, током уличних чарки, научио: ако до туче мора доћи, онда ударај први - рекао је у једној прилици руски председник.
У расправама о Исламској држави и њеној опасности по савремени свет учествују и поједини муслимански лидери у Русији. Тако је недавно муфтија муслимана Русије, Талгат Таџутдин, изјавио да никакав нови калифат није потребан када он већ постоји, а зове се - Света Рус (Святая Русь).
Постоји фундаментална разлика између руских и европских муслимана - каже овај муфтија чију су изјаву пренели московски медији. За Европу су мигранти или њихови потомци, чак дуге и треће генерације, потпуни странци и ментално и културно. Они се налазе на дну социјалне пирамиде апсолутно класног друштва и у суштини немају шансе да побегну из друштвеног гета.
Када смо заједно то и јесте калифат - каже муфтија који је и шеф Централног муслиманског верског одбора Русије. Он саветује онима који горе од жеље да створе калифат, да додју у Русију и виде како он већ постоји на територији руске државе.
,,Ако не верујете, дођите и уверите се, како ми, припадници 193 народа - православни, правоверни, Јевреји, Будисти, па чак и комунисти, живимо заједно’’. Муфтија подсећа да је недавно обележен важан датум, 16 новембар 1941 када су војници 316-те пешадинске дивизије формиране у Алма Ати (Казахстан) и Фрунзеу (Киргизија) под командом генерал- мајора Александра Васиљевича Панфилова, зауставили немачке тенкове који су надирали ка Москви. ,,Велика је Русија, али немамо се где повући’’- поручио је војницима Панфилов. Раније је ову фразу знао сваки руски средњошколац. Сада су друга времена. И сходно томе, појавила се спремност да нас упетљају у интересе блискоисточних монархија или земаља Блиског Истока. Добро је познато да се Русија не може победити ратом, али се може разорити изнутра- закључује муфтија.
Управо због тога, због непоколебљиве борбе за очување независности, суверенитета и територијалног интегритета, за поштовање међународног права, Владимир Путин је трн у оку појединим круговима на Западу. Трн је у оку зато што је осујетио планове за разбијање Русије и присвајање њених природних богатстава. Називају га самодршцем, тиранином, пореде га са Хитлером, изјављују како је опаснији од Исламске дрзаве. Анализирају и његов ход па кажу да је то што левом руком маше а десну руку углавном држи уз тело - последица обуке у КГБ-у јер десна рука увек мора бити спемна за потезање пиштоља. Путин је, дакле, потенцијални револвераш, убица. Тамо се не штеде ни они који се залажу за добре односе са Москвом и хвале Путина. Отуда америчког политичара и потенцијалног председничког кандидата, Доналда Трампа, називају лудаком, ,,јер само лудак може да хвали руског председника’’.
Амерички проповедник Франклин Греј отишао је даље од Трампа. ,,Ја се молим за Путиново здравље и позивам све вернике да се моле за председника Русије. Он предводи огромну земљу коју је Бог благословио, а њему као председнику дао потребну мудрост- изјавио је Греј који је шеф америчке Евенгелистичке асоцијације ,,Били Греј’’ и међународне хришћанске добротворне организације ..Сума самариана’’.
Путину се на Западу посебно замера због догађаја у Украјини и повратка Крима матици земљи - Русији. То је био формални повод за завођење санкција и нове политичке и друге притиске на Москву. Аналитичари у Москви кажу да на Западу не могу опростити Путину због ,,незаконите анексије’’ Крима. А у Москви, као одговор, само кажу да је Крим враћен тамо где му је место и где је био вековима. И то по жељи огромне већине грађана Крима који су тако одлучили на референдуму. Било би незамисливо, истиче се у руској престоници, да Крим и Севастопољ буду део западне алијансе, како су то замислили стратези на Западу а намеравали да спроведу у дело управљачи у Кијеву које је на власт довела улица. Севастопољ - па то је град руске славе, хиљаду пута слушам од својих руских колега, новинара и других саговорника. Да Крим и Севастопољ нису враћени матици земљи, то би била неопростива историјска грешка. Заслуга је највећим делом Путина, што паклени план Запада није остварен. Аналитичари ту заслугу Путина убрајају медју његове највеће и најзначајније државничке потезе.
Ако је руски председник и учинио неку грешку, онда је то она коју Запад никако не прашта: одбио је да се покори. Зато га и ,,часте’’ квалификацијама да је самодржац, тиранин, злочинац, да жели да обнови Совјетски Савез. Путин је не једном изјавио да обнављање Совјетског Савеза није нити ће бити на дневном реду.
Шта о свему томе пише западна штампа обесите мачку о реп - поручује амерички политиколог Пол Крејг Робертс. ,,Нико не треба да очекује истину од западних влада или западних медија. Цела западна штампа је некомпетентна, неспособна да се присети чак и елементарне математике. Влада и штампа на Западу знају да је становништво њихових земаља необразовано и необавештено и да ће поверовати у сваку глупост’’- каже Крејг. Путинов прес секретар Дмитриј Песков ових дана је изјавио да се у свету води велики информациони рат у коме су неки медији изгубили људски облик.
Руска политичарка, председница Сената, односно Горњег дома парламента, Валентина Матвиенко, ових дана је изјавила да је Русија 2015. године издржала све притиске и уцене и задржала стабилност упркос санкција. Њена безбедност је заштићена а има и првих знакова опоравка привреде. Многе европске земље су заборавиле шта је то реални суверенитет, самостална унутрашња и спољна политика и понашају се вазалски.
Председник Путин на традиционалној годишњој конференцији за штампу потврдио је одлучност Русије да брани и одбрани свој суверенитет, спремност на дијалог са свима али искључиво на равнправним основама. Такодје је изразио одлучност у борни против Исламске државе и тероризма као универзалног зла. Није превише залазио у полемику са западним партнерима, осим са Турском због обарања руског авиона у Сирији. У једној каснијој изјави, медју најзначајније догадјаје у 2015 години навео је обележавање седамдесете годишњице победе над фашизмом, истакао кохезију народа и спремност свих градјана Русије да у било којим условима бране основне вредности и доприносе развоју земље.
О односима наше две земље који имају вековну традицију и пријатељско обележје у овом тексту нисам имао намеру да пишем јер је то потпуно друга и истовремено веома значајна тема. Ипак, не могу а да не поменем два битна и за српски народ и државу крајње значајна догадјаја: руски вето на резолуцију о Сребреници коју су иницирали наши ,,пријатељи’’ са Запада и чије би усвајање нанело несагледиву штету српском надоду: био би означен као геницидан, уз препоруку да се таква квалификација унесе у историју и дјачке уџбенике. И друго, улога Русије у спречавању пријема Косова у Унеско чиме су бар за извесно време очуване српске светиње на Косову од уништења. Чак и само ове две чињенице довољно говоре о односу Русије па и председника Путина према нашој земљи.
Истраживања говоре да ће већина грађана Русије Нову годину и Божић дочекати у својим домовима, у кругу породице и пријатеља. То је делом последица отежаних економских прилика, а то је и препорука званичника. Црвени трг, који је место традиционалног окупљања грађана за Нову годину, биће ове године затворен, вероватно због опасности од терористичких напада.
Многи грађани Русије, који ће 31. децембра у поноћ наздравити поводом испраћаја старе и почетка нове године, свакако ће пожелети да долазећа година буде успешнија од старе у којој, руку на срце, није баш све текло ,,као по лоју’’. Овде нико не гаји илузије да ће у години 2016. живети као у рају, да ће свугде тећи мед и млеко, да ће им све преливати. Напротив, свесни су да их и даље очекују тешкоће, да ће и даље бити подметања клипова у точкове, покушаја и споља и изнутра да се подрију и унутрашњи процеси и међународна позиција. Међутим, веру и наду у боље сутра прижа им чињеница да се на кормилу земље налази човек који је пре шеснаест година дошао на чело државе и који је тада земљу отргнуо са руба понора, извукао је из мого теже ситуације од оне у којој се сада налази.
| Ђорђе Милошевић: Шеснаест година препорода Русије Првог јануара навршава се шеснаест година од доласка Владимира Путина на цело руске државе. На дан када се завршавао један, а почињао нови миленијум, Русија је ушла у нову фазу свог политичког, економског, |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Бранко Павловић: Усамљени Вучић
Бранко Павловић: Усамљени Вучић
У наступу на ТВ Прва 29.децембра, Александар Вучић је, између осталог, изнео тврдњу (више пута и раније пласирану), како су медији у великој већини против њега.
У ту групу медија који су против њега Вучић је убројао и телевизију на којој је гостовао, упркос чињеници да је водитељ правим омажом Вучићу завршио емисију, јер је водитељ ево сада сигуран да је Вучић… па следе све сами суперлативи.
Ова изјава заслужује коментар зато што је пример како Вучић износи тврдњу која је потпуно супротна од истине, уз то изазивајући било кога да му докаже супротно. Па ево, да не остане без одговора.
Прво, Пинк и Информер чак ни за Вучића нису спорни. Они га по сопственом признању здушно подржавају. Разлика између мог виђења и његовог је у томе што он представља да ти медији спонтано развијају идолатрију према њему, а ја мислим да је то сасвим координирано. Томе свакако треба додати РТС, уз једну ограду о чему ће касније бити речи.
Вучић сматра да Политика и Вечерње Новости воде критичку уређивачку политику према њему, а свако ко пажљиво чита те новине видеће да су сви ставови о кључним питањима и у кључним тренуцима увек на страни Вучића. Политика се битно издваја по томе што дозвољава да се на њеним страницама чују и другачија мишљења о неким битним политичким и друштвеним темама од владиних, или као у случају железаре Смедерево направе одличан серијал доказујући да је све што влада тврди неутемељено, али све укупно оба листа су у основи провладина.
Лист Данас отворено подржава Вучића уз понеки сатирични текст који се односи на ову или ону изјаву Вучића, или неког из власти, али суштински и то је провладин лист, као и недељник Печат – који држи позицију да је тај запад грозан, али наравно да треба подржати Вучића. Нешто слично руском Спутњику у Србији.
Блиц, телевизије Н1 и Б92, часопис Недељник, НИН, Време, сви они 100% подржавају политику Вучића када је реч о: Меморандуму са ММФ-ом, Бриселским споразумима и свим споразумима са НАТО-ом. А ти документи чине 99.99% политике владе.
Права суштинска критика Вучића била би управо у томе што је прихватио све те споразуме и тиме дубље увео Србију у неоколонијални положај. А овим медијима је циљ да се управо та питања истакну као одлична у Вучићевом владању.
Они су „оштри као жилет“ (Недељник као нож за кувани купус) када је у питању личност Вучића, али апсолутно подржавају његову политику. На тој равни, политички мало смисленој, Вучић се пореди са „жутима“ односно са претходним властима, за које сви знамо да су биле тако лоше да су му и омогућиле долазак на власт.
Можда најбољи пример овакве „бритке“ критике је емисија Кесића на Б92. У укупно узевши огромном медијском простору који је искористио, Кесић је безброј пута показао како је Вучић смешан (наравно и све око Вучића, као и све „бивше“, али то није од значаја за овај текст), али апсолутно ни једне секунде није у свом програму довео у питање ММФ, НАТО и Бриселске споразуме.
Дакле, Вучић је у праву да постоје медији који нису спремни да учествују у клесању споменика ЊЕМУ за живота, али да медији, у пословима које одрађује за интересе запада (САД/Немачка), пружају отпор – то је сасвим неистинито.
Клесањем споменика се заиста интензивно баве само Пинк и Информер, и РТС колико морају због уцене да неће добити паре за плате ако износе критичке тонове, али и РТС и сви остали, с тим да је на највећој дистанци у релативном односу Политика, свакога дана доносе материјал у изобиљу Вучићевим медијским неимарима.
Изван тога је од пре неколико месеци само Курир, али он нема садржину и бави се само личностима, тако да ни он суштински не угрожава Вучића. Против је њега, али га само површно угрожава.
Ако издвојимо неколико радијских емисија у току године, које битно расправљају важне теме и утолико природно суштински критикују Вучића, све друго је протерано на две-три локалне телевизије, на сајтове и друштвене мреже.
Занимљив је осећај усамљености у медијима о којима Вучић говори. Он произлази из тога што се Вучић 80% времена бави медијском сликом о себи, 10% државним и 10% приватним пословима, па му је свако довођење у питање темеља на коме стоји, а то је представа о себи коју дневно ствара у јавности, озбиљан напад који говори да противник не мирује.
Онако како сасвим искривљено приказује однос медија према себи, тако исто, сасвим супротно од реалности, Вучић приказује и све друго. Зато му је потребна идолатрија и зато је осетљив нама и најмањи изостанак исте.
Западним речником речено, добра вест за Вучића је у томе што, на крају дана, читаве легије медија стоје иза Вас, господине Вучићу, и Ви никако нисте усамљени. По цену Србије.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
У наступу на ТВ Прва 29.децембра, Александар Вучић је, између осталог, изнео тврдњу (више пута и раније пласирану), како су медији у великој већини против њега.
У ту групу медија који су против њега Вучић је убројао и телевизију на којој је гостовао, упркос чињеници да је водитељ правим омажом Вучићу завршио емисију, јер је водитељ ево сада сигуран да је Вучић… па следе све сами суперлативи.
Ова изјава заслужује коментар зато што је пример како Вучић износи тврдњу која је потпуно супротна од истине, уз то изазивајући било кога да му докаже супротно. Па ево, да не остане без одговора.
Прво, Пинк и Информер чак ни за Вучића нису спорни. Они га по сопственом признању здушно подржавају. Разлика између мог виђења и његовог је у томе што он представља да ти медији спонтано развијају идолатрију према њему, а ја мислим да је то сасвим координирано. Томе свакако треба додати РТС, уз једну ограду о чему ће касније бити речи.
Вучић сматра да Политика и Вечерње Новости воде критичку уређивачку политику према њему, а свако ко пажљиво чита те новине видеће да су сви ставови о кључним питањима и у кључним тренуцима увек на страни Вучића. Политика се битно издваја по томе што дозвољава да се на њеним страницама чују и другачија мишљења о неким битним политичким и друштвеним темама од владиних, или као у случају железаре Смедерево направе одличан серијал доказујући да је све што влада тврди неутемељено, али све укупно оба листа су у основи провладина.
Лист Данас отворено подржава Вучића уз понеки сатирични текст који се односи на ову или ону изјаву Вучића, или неког из власти, али суштински и то је провладин лист, као и недељник Печат – који држи позицију да је тај запад грозан, али наравно да треба подржати Вучића. Нешто слично руском Спутњику у Србији.
Блиц, телевизије Н1 и Б92, часопис Недељник, НИН, Време, сви они 100% подржавају политику Вучића када је реч о: Меморандуму са ММФ-ом, Бриселским споразумима и свим споразумима са НАТО-ом. А ти документи чине 99.99% политике владе.
Права суштинска критика Вучића била би управо у томе што је прихватио све те споразуме и тиме дубље увео Србију у неоколонијални положај. А овим медијима је циљ да се управо та питања истакну као одлична у Вучићевом владању.
Они су „оштри као жилет“ (Недељник као нож за кувани купус) када је у питању личност Вучића, али апсолутно подржавају његову политику. На тој равни, политички мало смисленој, Вучић се пореди са „жутима“ односно са претходним властима, за које сви знамо да су биле тако лоше да су му и омогућиле долазак на власт.
Можда најбољи пример овакве „бритке“ критике је емисија Кесића на Б92. У укупно узевши огромном медијском простору који је искористио, Кесић је безброј пута показао како је Вучић смешан (наравно и све око Вучића, као и све „бивше“, али то није од значаја за овај текст), али апсолутно ни једне секунде није у свом програму довео у питање ММФ, НАТО и Бриселске споразуме.
Дакле, Вучић је у праву да постоје медији који нису спремни да учествују у клесању споменика ЊЕМУ за живота, али да медији, у пословима које одрађује за интересе запада (САД/Немачка), пружају отпор – то је сасвим неистинито.
Клесањем споменика се заиста интензивно баве само Пинк и Информер, и РТС колико морају због уцене да неће добити паре за плате ако износе критичке тонове, али и РТС и сви остали, с тим да је на највећој дистанци у релативном односу Политика, свакога дана доносе материјал у изобиљу Вучићевим медијским неимарима.
Изван тога је од пре неколико месеци само Курир, али он нема садржину и бави се само личностима, тако да ни он суштински не угрожава Вучића. Против је њега, али га само површно угрожава.
Ако издвојимо неколико радијских емисија у току године, које битно расправљају важне теме и утолико природно суштински критикују Вучића, све друго је протерано на две-три локалне телевизије, на сајтове и друштвене мреже.
Занимљив је осећај усамљености у медијима о којима Вучић говори. Он произлази из тога што се Вучић 80% времена бави медијском сликом о себи, 10% државним и 10% приватним пословима, па му је свако довођење у питање темеља на коме стоји, а то је представа о себи коју дневно ствара у јавности, озбиљан напад који говори да противник не мирује.
Онако како сасвим искривљено приказује однос медија према себи, тако исто, сасвим супротно од реалности, Вучић приказује и све друго. Зато му је потребна идолатрија и зато је осетљив нама и најмањи изостанак исте.
Западним речником речено, добра вест за Вучића је у томе што, на крају дана, читаве легије медија стоје иза Вас, господине Вучићу, и Ви никако нисте усамљени. По цену Србије.
| Усамљени Вучић - ЦЕОПОМ Истина Лист Данас отворено подржава Вучића уз понеки сатирични текст који се односи на ову или ону изјаву Вучића, или неког из власти |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Драгослав Бокан: Српско завештање (кратки филм)
Драгослав Бокан: Српско завештање (кратки филм)
Овај кратки филм је, по речима аутора текста, настао (практично, без буџета) пре пар година, на тему ОПОМЕНЕ поштованог др Арчибалда Рајса и ПОМИЛОВАЊА Десанке Максимовић, „усмереним према свему најбољем и најгорем у нашем народном карактеру“ 2011. године. У филму се стално, ритмично смењује „ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ!“ и „ОПТУЖУЈЕМ!“, а на „рачун и у славу две сасвим различите врсте (и групе) Срба“…
*
По милости Божјој и благослову свих српских хероја и светитеља, ја, доктор Арчибалд Рајс: Тражим помиловање за српска војничка гробља, усамљена, без суза и без хлада, где споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка. Тражим помиловање за војничка гробља где свака парцела под конац стоји ко војска у чети, за изгинуле у рату поворке којих се само мајке сећају (надајући им се до свог самртног часа). Тражим помиловање за војничка гробља у час вечерњи, за њихову подземну и надземну тишину…
А оптужујем ваше ратне профитере, трговце и политичаре, оне који су за време рата стављали песак у брашно и таквог га испоручивали војницима што су се борили и гинули за вашу слободу, оптужујем оне који су због оваквог греха према вама преко ноћи постали богати и свемоћни милионери. Оптужујем оне који ни најмањим поменом нису сачували сећање на жртву оних који су вас ослободили!
И тражим помиловање за српског сељака што ниче и умире као трава, у заборав из заборава, што је своје цркве и манастире вековима склањао под земљу или у дивље планинске кланце, далеко од турских освајачких путева. Тражим помиловање за српске хајдуке који беху духовни оци оних који су остварили повлачење преко Албаније, што су бранили и одбранили Цер и Јадар, Рудник и Колубару, Кајмакчалан и Добро поље. Тражим помиловање за оне чију су минулу величину опевали гуслари који су били ваша савест. Тражим помиловање за оне српске мученике што су на Крф стизали тек као људске сенке и од којих су многи на вечној стражи у морским дубинама. Тражим помиловање за вашу народну душу која је сачињена од ликова ваших легендарних јунака, чији вас примери надахњују на беспримерно херојство…
И оптужујем вашу интелигенцију чија се љубомора и завист добро слажу са њиховом зачуђујућом површношћу. Оптужујем одрођене, искварене и корумпиране интелектуалце, загледане само у своју личну корист, славу и добре положаје, то жариште трулежи и искварености. Оптужујем вашу културну елиту што је постала горда, сујетна и завидљива, без оних лепих својстава вашег родољубивог народа. Оптужујем све оне међу вама што клече пред новцем, сеју међусобни раздор и „част“ сматрају непознатом вредношћу на берзи интелигенције!
И тражим помиловање за српске ратне инвалиде, који су овде, на улицама ваше веселе и добро расположене, тек ослобођене престонице умирали од глади и срамоте. Тражим помиловање за заборављене, издане и ражаловане официре који нису штедели своју крв и здравље да бисте ви били слободни. Тражим помиловање за оне који су ме, без иједне речи, својим примером убедили да постанем ваш сународник, поносни Србин швајцарског порекла…
И оптужујем све оне који су учинили да чак и ја, али и сви ваши пријатељи, Европа и читав свет изгубе поверење у ваше надљудске врлине којима смо се сви дивили у данима наше велике, заједничке победе!
Ја нисам Бог. Само је он моћан толико да прашта. Нисам ни краљ, ни жртва која се свети, осветник који враћа жаоку за жаоку, срам за срам, нож на срцу за нож на срцу. Нисам ја судија. Њима је у руке закон дат, да суде, ни џелат који сече, веша и каменује.
Ја сам само ваш обичан саборац, друг из рова, из оних великих дана.
Ја само сведочим истину, а она нека суди!
Ја сам само обичан сведок свега што се заиста збило и оног што се, нажалост, никада неће збити – а требало је и морало је.
Ја сам само сведок српске величине и вашег страшног пада, доктор Арчибалд Рајс из Лозане и с Кајмакчалана (са коте две хиљаде пет стотина двадест пет), Швајцарац по рођењу, човек по опредељењу и Србин по слободном избору свог срца – оног истог срца које су украли и однели из урне у коју је било положено, тамо далеко.
И ја од Бога и људи тражим помиловање – за читав род српски, за све потомке Александрових дивјунака што својим грудима отворише врата отаџбине и остадоше, вечно, на њеном прагу.
*Колумна Драгослава Бокана из ПРЕСС-а
*
НАПОМЕНА: У филму су кориштене фотографије из личног албума др Арчибалда Рајса из колекције Предрага Р.Миловановића, фотографије из личне архиве Душана М.Бабца, инсерти из филма Заветна жеља Живојина Здравковића, литургијску песму ТЕБЕ ПОЈЕМ пева Дивна Љубојевић. Наратор је Петар Стругар, монтажу филма урадио је Михаило Радосављевић, а текст и режију потписује Драгослав Бокан.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Овај кратки филм је, по речима аутора текста, настао (практично, без буџета) пре пар година, на тему ОПОМЕНЕ поштованог др Арчибалда Рајса и ПОМИЛОВАЊА Десанке Максимовић, „усмереним према свему најбољем и најгорем у нашем народном карактеру“ 2011. године. У филму се стално, ритмично смењује „ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ!“ и „ОПТУЖУЈЕМ!“, а на „рачун и у славу две сасвим различите врсте (и групе) Срба“…
*
По милости Божјој и благослову свих српских хероја и светитеља, ја, доктор Арчибалд Рајс: Тражим помиловање за српска војничка гробља, усамљена, без суза и без хлада, где споменици једнолики као шињели стоје један другом иза потиљка. Тражим помиловање за војничка гробља где свака парцела под конац стоји ко војска у чети, за изгинуле у рату поворке којих се само мајке сећају (надајући им се до свог самртног часа). Тражим помиловање за војничка гробља у час вечерњи, за њихову подземну и надземну тишину…
А оптужујем ваше ратне профитере, трговце и политичаре, оне који су за време рата стављали песак у брашно и таквог га испоручивали војницима што су се борили и гинули за вашу слободу, оптужујем оне који су због оваквог греха према вама преко ноћи постали богати и свемоћни милионери. Оптужујем оне који ни најмањим поменом нису сачували сећање на жртву оних који су вас ослободили!
И тражим помиловање за српског сељака што ниче и умире као трава, у заборав из заборава, што је своје цркве и манастире вековима склањао под земљу или у дивље планинске кланце, далеко од турских освајачких путева. Тражим помиловање за српске хајдуке који беху духовни оци оних који су остварили повлачење преко Албаније, што су бранили и одбранили Цер и Јадар, Рудник и Колубару, Кајмакчалан и Добро поље. Тражим помиловање за оне чију су минулу величину опевали гуслари који су били ваша савест. Тражим помиловање за оне српске мученике што су на Крф стизали тек као људске сенке и од којих су многи на вечној стражи у морским дубинама. Тражим помиловање за вашу народну душу која је сачињена од ликова ваших легендарних јунака, чији вас примери надахњују на беспримерно херојство…
И оптужујем вашу интелигенцију чија се љубомора и завист добро слажу са њиховом зачуђујућом површношћу. Оптужујем одрођене, искварене и корумпиране интелектуалце, загледане само у своју личну корист, славу и добре положаје, то жариште трулежи и искварености. Оптужујем вашу културну елиту што је постала горда, сујетна и завидљива, без оних лепих својстава вашег родољубивог народа. Оптужујем све оне међу вама што клече пред новцем, сеју међусобни раздор и „част“ сматрају непознатом вредношћу на берзи интелигенције!
И тражим помиловање за српске ратне инвалиде, који су овде, на улицама ваше веселе и добро расположене, тек ослобођене престонице умирали од глади и срамоте. Тражим помиловање за заборављене, издане и ражаловане официре који нису штедели своју крв и здравље да бисте ви били слободни. Тражим помиловање за оне који су ме, без иједне речи, својим примером убедили да постанем ваш сународник, поносни Србин швајцарског порекла…
И оптужујем све оне који су учинили да чак и ја, али и сви ваши пријатељи, Европа и читав свет изгубе поверење у ваше надљудске врлине којима смо се сви дивили у данима наше велике, заједничке победе!
Ја нисам Бог. Само је он моћан толико да прашта. Нисам ни краљ, ни жртва која се свети, осветник који враћа жаоку за жаоку, срам за срам, нож на срцу за нож на срцу. Нисам ја судија. Њима је у руке закон дат, да суде, ни џелат који сече, веша и каменује.
Ја сам само ваш обичан саборац, друг из рова, из оних великих дана.
Ја само сведочим истину, а она нека суди!
Ја сам само обичан сведок свега што се заиста збило и оног што се, нажалост, никада неће збити – а требало је и морало је.
Ја сам само сведок српске величине и вашег страшног пада, доктор Арчибалд Рајс из Лозане и с Кајмакчалана (са коте две хиљаде пет стотина двадест пет), Швајцарац по рођењу, човек по опредељењу и Србин по слободном избору свог срца – оног истог срца које су украли и однели из урне у коју је било положено, тамо далеко.
И ја од Бога и људи тражим помиловање – за читав род српски, за све потомке Александрових дивјунака што својим грудима отворише врата отаџбине и остадоше, вечно, на њеном прагу.
*Колумна Драгослава Бокана из ПРЕСС-а
*
НАПОМЕНА: У филму су кориштене фотографије из личног албума др Арчибалда Рајса из колекције Предрага Р.Миловановића, фотографије из личне архиве Душана М.Бабца, инсерти из филма Заветна жеља Живојина Здравковића, литургијску песму ТЕБЕ ПОЈЕМ пева Дивна Љубојевић. Наратор је Петар Стругар, монтажу филма урадио је Михаило Радосављевић, а текст и режију потписује Драгослав Бокан.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Срећа и њене парадигме
(ВИДЕО) 24. децембар 2015. ЦПН трибина „Како бити срећан?“ Великa салa Студентског Културног Центра, БеоградАрхива: ЦПН посредством Vimeo. Аутор: Радослав Ћебић
from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/1YQWNDR
via IFTTT
from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/1YQWNDR
via IFTTT
среда, 30. децембар 2015.
Година веронауке
Колико једини школски предмет неутемељен на науци у Новој години може да нам помогне да постанемо боље, паметније и способније друштво? Текст: Слободан Бубњевић Забележено је да су хришћански епископи у раној фази ширења нове римске државне религије оштро проповедали против древне, паганске и по градовима Империјума одомаћене традиције слављења Нове године. Свети Августин, епископ [...]
from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/1SnCbhr
via IFTTT
from ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ http://ift.tt/1SnCbhr
via IFTTT
Кога представља „Друштво директора школа Србије“?
не знамо да је у реду да постоји Друштво народних посланика, Друштво директора водовода Јужне Србије, Друштво директора српских телевизија или Друштво председника државе! Из тог разлога, питамо се: шта је то "Друштво директора школа Србије"? Кога оно представља и о коме и о чему?
The post Кога представља „Друштво директора школа Србије“? appeared first on Форум београдских гимназија.
from Форум београдских гимназија http://ift.tt/1mqHwYM
via IFTTT
Srećni praznici | Milan Milošević
Dragi posetioci i prijatelji, u ime sajt “Svet nauke” i svoje ime želim Vam srećnu i uspešnu novu 2016. godinu. Milan Milošević urednik sajta ps. a u Novoj godini… Danas je prvi dan, početak. Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo, a da vas voli ono što vas nije volelo. Želim da vam deca budu bolja od vas, da se više vi hvalite njima nego oni vama. Želim da vas dobro služe noge, da na njima provedete veći deo nove godine, da imate više posla nego vremena. Želimo vam da budete potrebniji drugima nego oni vama. […]
(...) Pročitajte nastavak Srećni praznici na Svet nauke
© Milan Milošević za Svet nauke
from Svet nauke http://ift.tt/1NWt3el
via IFTTT
Дидактичке игре – учење боја и развијање фине моторике
The post Дидактичке игре – учење боја и развијање фине моторике appeared first on Зелена учионица.
from Зелена учионица http://ift.tt/1mquXN8
via IFTTT
Казне за ометање наставе и претње наставницима
У ранијем правилнику било је 16, а сада 24 прекршаја. – Сенат Београдског универзитета одбацио екстремне захтеве, пре свега с Филозофског факултета, који се односе на одговорност учесника студентских протеста
The post Казне за ометање наставе и претње наставницима appeared first on Зелена учионица.
from Зелена учионица http://ift.tt/1mquXwA
via IFTTT
Сумња у модерне начине подучавања
Велики број истраживања показао је да је ниво образовних достигнућа у земљама енглеског говорног подручја у константном паду. То је био један од разлога да британска делегација наставника математике посети Шангај,
The post Сумња у модерне начине подучавања appeared first on Зелена учионица.
from Зелена учионица http://ift.tt/1mquXN2
via IFTTT
Бранимир Куљанин: Будућност припада евроазијској идеји
Бранимир Куљанин: Будућност припада евроазијској идеји
Проф. др Бранимир Куљанин, који је недавно у Бањалуци промовисао своју нову књигу „Русија и евроазијска идеја“, тврди за Прес да ће евроазијски принцип дијалога, производње, сарадње и мира прије или касније однијети побједу над атлантском идејом пљачке, колонијализма, расизма, прогона и корпоративног фашизма.
– Евроазијска идеја подразумијева дијалог великих традиционалних евроазијских култура – поствизантијске-православнохришћанске, хиндуистичке и исламске. Све су на једном простору и мораће наћи начин да живе заједно и међусобно се уважавају. У вези с тим, треба знати да Евроазијски савез (ЕАС) није затворен ни за муслиманске земље и да функционише на принципима добровољности, равноправности, узајамне користи, солидарности и поштовања међународног права. Нажалост, многе земље и нације које су жељеле да добровољно уђу у тај савез биле су силом разбијене од Запада, што се могло видјети и на случају Украјине – каже Куљанин.
Он објашњава да се, с друге стране, западна империјална идеја, коју предводе САД и друге англосаксонске силе, и даље заснива на рушилачкој тактици „завади па владај“.
– Ипак, вријеме не ради за Pax americana и НАТО идеје, које иза себе остављају само пустош. Уништили су Југославију, Ирак, Либију, Авганистан и Сирију. Направили су зло у коју год су земљу дошли. Дакле, ко не вјерује да је то пропала идеја, нека погледа катастрофално стање у земљама које сам поменуо. Па, они су у БиХ 20 година, а шта смо од њих добили? Дакле, будућност је евроазијска идеја, гдје се земље равноправно окупљају око Организације уговора о колективној безбједности и сарадњи (ОДКБ), па и земаља БРИКС-а, Шангајске организације за сарадњу и других, све утицајнијих источних асоцијација. Прошло је вријеме једнополарног свијета и САД и НАТО не могу више да раде шта хоће – оцјењује овај професор.
Судбина Лужичких Срба
Он каже да ће Срби, ако се не опамете и не скрену с евроатлантског пута, бити само колонија Европске уније.
– У тој неприродној заједници, која би могла да окупи више од пола милијарде људи, могли бисмо да нестанемо као Лужички Срби. Због тога питање свих питања јесте да ли ћемо изабрати да у Евроазијском савезу заузмемо неко достојно мјесто или ћемо се препустити западној причи, у којој ће тај центар моћи да с нама заврши посао? Мислим да је питање части, достојанства и историјске одговорности да не улазимо у ЕУ и НАТО, који не само да су окренути против наших традиционалних пријатеља, већ од завршетка сукоба у бившој Југославији против Срба воде економски рат. На примјер, погледајте у чијем власништву су овдашњи велики трговински ланци и много тога биће вам јасно – наводи Куљанин.
Саговорник Преса упозорава да је у Хрватској и даље на снази прикривена идеја да та земља није комплетна без БиХ у свом саставу.
– Туђманов принцип стварања државе једног народа и вјере заснован је на намјери да у БиХ искористе муслимане против Срба, а онда да се разрачунају и с њима, као што САД сада гурају Турску на Русију, да би покушали да остваре расистичке ријечи Маргарет Тачер. Она је рекла да број Руса треба смањити на 30 милиона људи, који би опслуживали нафтоводе и гасоводе – открива он.
Врата Централне Азије
Куљанин напомиње да ни Карл Билт није случајно рекао да је православље највећи непријатељ западне цивилизације.
– Како и не би то тврдио, када православље обара идеју западне доминације и ауторитарности, нудећи саборност и јединство у слободи. Заправо, та њихова ауторитарност и индивидуална самовоља управо гуши слободу и разара заједницу. Актуелна побуна муслимана у свијету управо се и дешава усљед тих разлога – каже Куљанин.
Он наглашава да Руси у Сирији сада чувају врата Централне Азије и не допуштају Катару да кроз ту регију спроведе гасовод.
– Такође, треба знати да је Русија због блискоисточних дешавања и пада цијена нафте у губитку од око 100 милијарди долара. Дакле, она мора да истовремено одбрани и себе и савез Сирије, Ирака и Ирана, како би онемогућила Запад да контролише улаз у тај континент. То је важно, јер је Централна Азија веза Русије и Кине коју НАТО жели да прекине – открива Куљанин.
Балкан је православни!
Куљанин каже да је и писац Фјодор Достојевски Балкан сматрао православним, јер су ту, осим Срба, Бугари, Румуни и Грци, који треба да се природно окрену Русији.
– Неки руски теоретичари попут професора Игора Панарина, координатора Аналитичке асоцијације ОДКБ-а, говоре да ОДКБ треба да има четири центра – Москву, Санкт Петербург, Алма Ату и Београд, а Република Српска тренутно је интересантна Русији јер много храбрије приступа и више чини у смислу евроазијске идеје од, рецимо, Грчке или Црне Горе, које су стратешки за Русе битније због својих лука и излаза на море. У том смислу, Запад има стратегију анаконде, односно опкољавања Русије и њеног потискивања с мора и из лука. Напокон, зато и држе Македонију, како би пресјекли везу православних земаља – каже професор.
Бојан Речевић
Наслов: Стање ствари
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Проф. др Бранимир Куљанин, који је недавно у Бањалуци промовисао своју нову књигу „Русија и евроазијска идеја“, тврди за Прес да ће евроазијски принцип дијалога, производње, сарадње и мира прије или касније однијети побједу над атлантском идејом пљачке, колонијализма, расизма, прогона и корпоративног фашизма.
– Евроазијска идеја подразумијева дијалог великих традиционалних евроазијских култура – поствизантијске-православнохришћанске, хиндуистичке и исламске. Све су на једном простору и мораће наћи начин да живе заједно и међусобно се уважавају. У вези с тим, треба знати да Евроазијски савез (ЕАС) није затворен ни за муслиманске земље и да функционише на принципима добровољности, равноправности, узајамне користи, солидарности и поштовања међународног права. Нажалост, многе земље и нације које су жељеле да добровољно уђу у тај савез биле су силом разбијене од Запада, што се могло видјети и на случају Украјине – каже Куљанин.
Он објашњава да се, с друге стране, западна империјална идеја, коју предводе САД и друге англосаксонске силе, и даље заснива на рушилачкој тактици „завади па владај“.
– Ипак, вријеме не ради за Pax americana и НАТО идеје, које иза себе остављају само пустош. Уништили су Југославију, Ирак, Либију, Авганистан и Сирију. Направили су зло у коју год су земљу дошли. Дакле, ко не вјерује да је то пропала идеја, нека погледа катастрофално стање у земљама које сам поменуо. Па, они су у БиХ 20 година, а шта смо од њих добили? Дакле, будућност је евроазијска идеја, гдје се земље равноправно окупљају око Организације уговора о колективној безбједности и сарадњи (ОДКБ), па и земаља БРИКС-а, Шангајске организације за сарадњу и других, све утицајнијих источних асоцијација. Прошло је вријеме једнополарног свијета и САД и НАТО не могу више да раде шта хоће – оцјењује овај професор.
Судбина Лужичких Срба
Он каже да ће Срби, ако се не опамете и не скрену с евроатлантског пута, бити само колонија Европске уније.
– У тој неприродној заједници, која би могла да окупи више од пола милијарде људи, могли бисмо да нестанемо као Лужички Срби. Због тога питање свих питања јесте да ли ћемо изабрати да у Евроазијском савезу заузмемо неко достојно мјесто или ћемо се препустити западној причи, у којој ће тај центар моћи да с нама заврши посао? Мислим да је питање части, достојанства и историјске одговорности да не улазимо у ЕУ и НАТО, који не само да су окренути против наших традиционалних пријатеља, већ од завршетка сукоба у бившој Југославији против Срба воде економски рат. На примјер, погледајте у чијем власништву су овдашњи велики трговински ланци и много тога биће вам јасно – наводи Куљанин.
Саговорник Преса упозорава да је у Хрватској и даље на снази прикривена идеја да та земља није комплетна без БиХ у свом саставу.
– Туђманов принцип стварања државе једног народа и вјере заснован је на намјери да у БиХ искористе муслимане против Срба, а онда да се разрачунају и с њима, као што САД сада гурају Турску на Русију, да би покушали да остваре расистичке ријечи Маргарет Тачер. Она је рекла да број Руса треба смањити на 30 милиона људи, који би опслуживали нафтоводе и гасоводе – открива он.
Врата Централне Азије
Куљанин напомиње да ни Карл Билт није случајно рекао да је православље највећи непријатељ западне цивилизације.
– Како и не би то тврдио, када православље обара идеју западне доминације и ауторитарности, нудећи саборност и јединство у слободи. Заправо, та њихова ауторитарност и индивидуална самовоља управо гуши слободу и разара заједницу. Актуелна побуна муслимана у свијету управо се и дешава усљед тих разлога – каже Куљанин.
Он наглашава да Руси у Сирији сада чувају врата Централне Азије и не допуштају Катару да кроз ту регију спроведе гасовод.
– Такође, треба знати да је Русија због блискоисточних дешавања и пада цијена нафте у губитку од око 100 милијарди долара. Дакле, она мора да истовремено одбрани и себе и савез Сирије, Ирака и Ирана, како би онемогућила Запад да контролише улаз у тај континент. То је важно, јер је Централна Азија веза Русије и Кине коју НАТО жели да прекине – открива Куљанин.
Балкан је православни!
Куљанин каже да је и писац Фјодор Достојевски Балкан сматрао православним, јер су ту, осим Срба, Бугари, Румуни и Грци, који треба да се природно окрену Русији.
– Неки руски теоретичари попут професора Игора Панарина, координатора Аналитичке асоцијације ОДКБ-а, говоре да ОДКБ треба да има четири центра – Москву, Санкт Петербург, Алма Ату и Београд, а Република Српска тренутно је интересантна Русији јер много храбрије приступа и више чини у смислу евроазијске идеје од, рецимо, Грчке или Црне Горе, које су стратешки за Русе битније због својих лука и излаза на море. У том смислу, Запад има стратегију анаконде, односно опкољавања Русије и њеног потискивања с мора и из лука. Напокон, зато и држе Македонију, како би пресјекли везу православних земаља – каже професор.
Бојан Речевић
Наслов: Стање ствари
| Бранимир Куљанин: Будућност припада евроазијској идеји Проф. др Бранимир Куљанин, који је недавно у Бањалуци промовисао своју нову књигу „Русија и евроазијска идеја“, тврди за Прес да ће евроазијски принцип дијалога, производње, сарадње и мира прије ил... |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Зашто ових протеста у Нишу нема ни у једном режимском медију нити на телевизијама са националном фреквенцијом...
Зашто ових протеста у Нишу нема ни у једном режимском медију нити на телевизијама са националном фреквенцијом? (видео)
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
| Зашто ових протеста у Нишу нема ни у једном режимском медију нити на телевизијама са националном фреквенцијом? (видео) Хладно време није спречило све оне који данас тешко живе и посебно имају проблем са комуналијама, да изађу у протестну шетњу у организацији УПСС под називо |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Бранко Драгаш: Народ не може више да трпи да их Александар Вучић понижава! (видео)
Бранко Драгаш: Народ не може више да трпи да их Александар Вучић понижава! (видео)
Гост емисије „Интервју“ био је Бранко Драгаш, стручњак за банкарство, економски аналитичар и један од најзабрањенијих интелектуалаца у Србији. Погледајте цео интервју и сазнајте више о стању светске економије, о томе како тоне српска привреда, каква је улога политичара и тајкуна у томе и шта људи требају да ураде да би им било боље.
Како треба посматрати изјаве премијера Вучића да је највећи успех у 2015. години смањење буџетског дефицита? Зашто чланови Фискалног савета не штеде на својим платама које су веће од 10.000 евра? Да ли су наши буџетски дефицити који се јавно саопштавају реално приказани? Како је Вучић одложио плаћање обавеза и експлозију буџета за 2016. годину? Да ли је некада ситуација у домаћој привреди била гора? Зашто се Пореска управа понаша окупаторски према свом народу? Како треба да изгледа пореска политика која ће подстаћи људе да плаћају порез?
Зашто је Александар Вучић мајстор шешељевске лажи, муљања и демагогије? Да ли се Вучић након краха своје приче о економију одлучио да се врати својој омиљеној теми најављених хапшења? Где је крај стрпљења грађана Србије? Да ли је Вучић преузео само најгоре од Шешеља, Милошевића и Ђинђића? Како Вучић као српски краљ Иби забавља народ ријалитијима, силиконским певаљкама и старлетама, државним ударима и сличним глупостима? Како треба разбити заблуда и апатија у српском народу? Да ли ће се појавити нова снага која ће радити у корист грађана Србије, а не за тајкуне и политичке олоше?
Зашто Бранко Драгаш никада није желео да уђе у политику? На који начин је Бранко Драгаш подржавао Демократску опозицију Србије? Зашто је Бранко Драгаш одбио понуде Американаца након 5. октобра да буде премијер Србије? Како су Динкић и остали након 5. октобра отимали и пљачкали Србију? Зашто се Бранко Драгаш никада није покајао што је остао да живи у Србији? Да ли човек мора да бира између слободе и богатства? Да ли су Мишковић, Костић и други тајкуни олош који је искористио политичке везе да опљачка Србију? Како је Зоран Ђинђић добио орел реформатора? Да ли је Зоран Ђинђић пре убиства одлучио да направи заокрет у својој политици и исправи грешке створене након 5. октобра? Зашто је Коштуница био највећа превара патриотске опозиције? Да ли ће Американци одбацити и згазити Вучића као пикавац?
Зашто Божија казна неминовно мора да стигне Александра Вучића? Како се Вучић трансформисао од радикалног шовинисте са Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица до модерне приче Брисел – Београд – Абу Даби? Ко је 1999. године добијао станове, док су људи гинули и ратовали? Како је Зоран Ђинђић презирао српску нацију, иако о њој није ништа знао пре 52. године? Да ли је неко у историји понизио српску нацију као Александар Вучић у последњих пар година? Зашто је најгора особина српског народа поводљивост? Да ли су сви политичари од 1990. године само олош која уништава Србију? Зашто је важно срушити тоталитаризам и створити доба нове дигиталне демократије? Да ли нам долази окрутно доба у којем ћемо морати да радимо пуно, а нећемо имати пуно? Зашто буђење народа мора да буде наш највиши циљ?
Може ли Вучић да буде побеђен ако се опозиција уједини? Да ли нас у 2016. години очекује још гора ситуација у привреди и све тежи живот? Зашто Вучић наставља наркоманско задуживање државе као жута мафија? Може ли се рећи да је спречена приватизација Телекома први Вучићев пораз? Како нас стране корпорације и тајкуни праве будалама испумпавањем новца и стварањем лажних губитака? Да ли се Србија данас претвара у државу јефтине радне снаге зато што су на власти неспособни дилетанти? Како Вучић понижава Србију када спава на поду у Бриселу као лудак? Да ли је Томислав Николић од Путина добио бланко папир да напише све шта желимо од Русије? Како је сујета постала главни проблем патриотске опозиције? Да ли је Војислав Шешељ сателит Александра Вучића? Зашто је важно што почиње да се руши ореол Александра Вучића? Како је убијена српска демократска јавност?
Да ли је ниска цена нафте на светском тржишту политичко питање како би се уништила Русија? Колико износи тренутна задуженост Америке и како се она може решити? Да ли се свет данас налази у предворју новог светског рата? Шта је проблем Путинове политике на економском плану? Како ниске цене нафте могу да утичу на савезнике Америке? Како се бандитским пљачкашким приватизацијама уништавају домаће привреде? Колико је српску економију ослабила политика јаког курса динара? Да ли ће почети револуција у оном тренутку када се престане са вештачким одржавањем курса динара?
Осим тога, чека Вас још много занимљивих тема у овом интервјуу.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Гост емисије „Интервју“ био је Бранко Драгаш, стручњак за банкарство, економски аналитичар и један од најзабрањенијих интелектуалаца у Србији. Погледајте цео интервју и сазнајте више о стању светске економије, о томе како тоне српска привреда, каква је улога политичара и тајкуна у томе и шта људи требају да ураде да би им било боље.
Како треба посматрати изјаве премијера Вучића да је највећи успех у 2015. години смањење буџетског дефицита? Зашто чланови Фискалног савета не штеде на својим платама које су веће од 10.000 евра? Да ли су наши буџетски дефицити који се јавно саопштавају реално приказани? Како је Вучић одложио плаћање обавеза и експлозију буџета за 2016. годину? Да ли је некада ситуација у домаћој привреди била гора? Зашто се Пореска управа понаша окупаторски према свом народу? Како треба да изгледа пореска политика која ће подстаћи људе да плаћају порез?
Зашто је Александар Вучић мајстор шешељевске лажи, муљања и демагогије? Да ли се Вучић након краха своје приче о економију одлучио да се врати својој омиљеној теми најављених хапшења? Где је крај стрпљења грађана Србије? Да ли је Вучић преузео само најгоре од Шешеља, Милошевића и Ђинђића? Како Вучић као српски краљ Иби забавља народ ријалитијима, силиконским певаљкама и старлетама, државним ударима и сличним глупостима? Како треба разбити заблуда и апатија у српском народу? Да ли ће се појавити нова снага која ће радити у корист грађана Србије, а не за тајкуне и политичке олоше?
Зашто Бранко Драгаш никада није желео да уђе у политику? На који начин је Бранко Драгаш подржавао Демократску опозицију Србије? Зашто је Бранко Драгаш одбио понуде Американаца након 5. октобра да буде премијер Србије? Како су Динкић и остали након 5. октобра отимали и пљачкали Србију? Зашто се Бранко Драгаш никада није покајао што је остао да живи у Србији? Да ли човек мора да бира између слободе и богатства? Да ли су Мишковић, Костић и други тајкуни олош који је искористио политичке везе да опљачка Србију? Како је Зоран Ђинђић добио орел реформатора? Да ли је Зоран Ђинђић пре убиства одлучио да направи заокрет у својој политици и исправи грешке створене након 5. октобра? Зашто је Коштуница био највећа превара патриотске опозиције? Да ли ће Американци одбацити и згазити Вучића као пикавац?
Зашто Божија казна неминовно мора да стигне Александра Вучића? Како се Вучић трансформисао од радикалног шовинисте са Карлобаг – Огулин – Карловац – Вировитица до модерне приче Брисел – Београд – Абу Даби? Ко је 1999. године добијао станове, док су људи гинули и ратовали? Како је Зоран Ђинђић презирао српску нацију, иако о њој није ништа знао пре 52. године? Да ли је неко у историји понизио српску нацију као Александар Вучић у последњих пар година? Зашто је најгора особина српског народа поводљивост? Да ли су сви политичари од 1990. године само олош која уништава Србију? Зашто је важно срушити тоталитаризам и створити доба нове дигиталне демократије? Да ли нам долази окрутно доба у којем ћемо морати да радимо пуно, а нећемо имати пуно? Зашто буђење народа мора да буде наш највиши циљ?
Може ли Вучић да буде побеђен ако се опозиција уједини? Да ли нас у 2016. години очекује још гора ситуација у привреди и све тежи живот? Зашто Вучић наставља наркоманско задуживање државе као жута мафија? Може ли се рећи да је спречена приватизација Телекома први Вучићев пораз? Како нас стране корпорације и тајкуни праве будалама испумпавањем новца и стварањем лажних губитака? Да ли се Србија данас претвара у државу јефтине радне снаге зато што су на власти неспособни дилетанти? Како Вучић понижава Србију када спава на поду у Бриселу као лудак? Да ли је Томислав Николић од Путина добио бланко папир да напише све шта желимо од Русије? Како је сујета постала главни проблем патриотске опозиције? Да ли је Војислав Шешељ сателит Александра Вучића? Зашто је важно што почиње да се руши ореол Александра Вучића? Како је убијена српска демократска јавност?
Да ли је ниска цена нафте на светском тржишту политичко питање како би се уништила Русија? Колико износи тренутна задуженост Америке и како се она може решити? Да ли се свет данас налази у предворју новог светског рата? Шта је проблем Путинове политике на економском плану? Како ниске цене нафте могу да утичу на савезнике Америке? Како се бандитским пљачкашким приватизацијама уништавају домаће привреде? Колико је српску економију ослабила политика јаког курса динара? Да ли ће почети револуција у оном тренутку када се престане са вештачким одржавањем курса динара?
Осим тога, чека Вас још много занимљивих тема у овом интервјуу.
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
СМРТ ЛИБЕРАЛИЗМА ДОГОДИЛА СЕ 2015.
СМРТ ЛИБЕРАЛИЗМА ДОГОДИЛА СЕ 2015.
Н. БАБИЋ
Ове године први пут је овој генерацији тема године била рањивост либералне идеологије, а не њена отпорност
Највећа ноћна мора западне олигархије остварује се, и многи признају да 2015. годину карактерише глобална криза либералне идеологије. Она се није потпуно урушила, али даје прве назнаке видљивих пукотина. Разлози за то су многи, а један од њих је свакако и политика Кремља. Међутим, противници либерала не би требало да се прерано радују, јер би до коначног пораза ове идеологије могло пасти још много жртава.
Занимљиво, али овако не размишља „режимски“ аналитичар кога плаћа Кремљ, него колумниста Њујорк тајмса Рос Доутхет. “Двадесетпет година од пада Берлинског зида модерна либерална архитектура изгледала је релативно стабилно. Не беспрекорна, дивна или идеална, било је тешкоћа, али је било тешко замислити да ће темељи либералног демократског капиталистичког поретка почети да пуцају, а камоли да се замисли како би нешто друго могло да заузме његово мјесто. Чак и после напада 11. септембра, рата у Ираку и финансијске кризе, пронађен је начин да се одржи консензус. Он се увек одржао кад би се елите осетиле угроженим од популистичких покрета. Вашингтон и Брисел су тада консолидовали своје снаге и омели све њихове пројекте. Није било нових идеолошких покрета, јер су били радикални или реакционарни. Једина алтернатива либерализму били су фашизам и марксизам, али су они већ једном срушени са престола. Није било ни спољних непријатеља. Чини ли се, дакле, да су Путин, Кина или ислам понудили бољи начин живота од нашег? На измаку 2015. чини се да се нешто догађа. Први пут овој генерацији тема године била је рањивост либералне идеологије, а не њена отпорност. Година 2015. је memento mori за наше институције, прва пукотина у систему и подсетник да је све што је било сада прошлост“, пише Доутхет.
КРАХ ЦЕНТРИСТИЧКИХ СТРАНАКА
Аутор Њујорк тајмса тврди да су све залихе либералног капитализма потрошене иако је протеклих четврт века неспорно владао светом. За њега је после пада Берлинског зида било тешко и да замисли да би се тај систем могао распасти, а камоли да би га могао заменити неки други. Дакле, 2015. године постало је јасно да либерализам више нема монопол, чак ни у западним земљама. Рањивост либералног поретка посебно се осећа у европском простору, где велике странке левог и десног центра озбиљно угрожавају покрети који прете сну уједињене Европе. Сад се на ивици ЕУ, посебно у Грчкој, Мађарској и Пољској, оне више не могу хвалити победама. Осим тога, 2015. су националисти угрозили либералне странке у Великој Британији, Француској, Шпанији и Шведској. Шкоти се више не препознају у центристичким странкама, и одабрали су националистичку СНП за вођство, а либерална идеологија је недавно претрпила пораз и на референдуму у „најнапреднијој“ републици бивше Југославије Словенији, где су грађани одбили да прихвате нови закон о истополним заједницама. Занимљиво је да право на референдум о овом питању немају Хрватска или Србија, ни БиХ, Македонија или Црна Гора, али то сад и није тема од неког значаја.
С оне стране Атлантика, у САД, такође је приметно урушавање либералне идеологије и поретка. Уочи председничких избора све је популарнији републиканац Доналд Трамп, кога су у више наврата оптуживали за фашизам, а за његовог могућег противкандидата имамо Бернија Сандерса, који себе назива социјалистом, што у Америци ипак није мала ствар.
Главни разлог зашто либерализам губи тле је слабост центристичких странака, сматрају његови прваци. Наравно, за то су заслужне и грешке попут одлуке Ангеле Меркел да без икаквог надзора отвори врата рекама имиграната, не само избеглица, као и неуспех у борби против „Исламске државе“ и других терористичких претњи. Али кључни кривац због кога Pax Americana изгледа „крхкије него икад пре“ за Њујорк тајмс је на крају Владимир Путин, који има „сву политичку моћ у земљама Заједнице Независних Држава и на Блиском истоку“.
Ипак, Рос Доутхет свој осврт закључује „оптимизмом“, и, према њему, Трамп неће бити републикански кандидат на председничким изборима, Сандерс неће победити Хилари Клинтон, Џереми Корбин неће бити британски премијер, Марин ле Пен неће доћи на чело Француске, Шведска неће постали фашистичка земља и ЕУ се неће распасти. Претпоставке да ће Европа постати „исламски калифат“ или „стаљинистичка држава под влашћу Путина“ за њега и све озбиљнме аналитичаре ионако је више фикција, него реална могућност.
У реду, либерализам се неће срушити, али је ово прва година кад Запад по том питању није сигуран, закључује Доутхет. Међутим, колумниста Њујорк тајмса пише само о политичким аспектима либерализма, али економски подаци показују да се САД, благо речено, не развијају у правом смеру. Блог The Economic Collapse је сажео економске резултате у Америци за 2015. годину и предвиђа почетак дугорочне економске агоније у земљи.
58 РАЗОЧАРАВАЈУЋИХ РЕЗУЛТАТА
The Economic Collapse навео је 58 „разочаравајућих резултата у 2015“ за САД, а овде су само они основни: „Данас 20 најбогатијих Американаца има више новца него најсиромашнијих 152 милиона Американаца заједно. Ако немате кредит и сретни сте да имате 10 долара у џепу, онда спадате у 25 одсто имућних Американаца. Чак 49 одсто Американаца живи у породицама које примају неки облик месечних државних субвенција. За то време, 47 милиона Американаца живи у сиромаштву, а 41 одсто радно способних Американаца има проблема са плаћањем медицинских рачуна или дугују у здравству. За време Барака Обаме у Белој кући амерички дуг порастао је за 8.160 милијарди долара.“
„Ми смо усред дугорочног економског колапса, који сад почиње да се убрзава. Наша економска инфраструктура пропада, нестаје средња класа, Волстрит је претворен у највећи казино у историји планете, а наша глупа политика је произвела највећу планину дуга коју је свет икад видео“, сажима познати амерички блогер Мајкл Шнајдер. Довољно је уклонити део о Волстриту и заменити „највећи дуг у историји“ само „великим дугом“ и постаћете просечан либерални новинар, који за све оптужује руску власт, попут колумнисте Њујорк тајмса, коме Кремљ и свита око Путина нису довољно либерални и чак сносе део кривице за пропаст те идеологије. Руски аналитичар Антон Крилов се са њим не слаже и тврди да западни либерално-демократски капиталистички поредак једноставно није обезбедио бољи живот не само свету него ни грађанима својих земаља.
Али шта је са Кином? Она је неспорно економски успешна земља, али се тешко може назвати либералном, што само потврђује да либерализам није једини сценарио за економски просперитет. Штавише, брзорастући амерички национални дуг показује да ова земља живи изнад својих могућности и да ће пре или после морати да врати те дугове или ће Вашингтон банкротирати, што ће се неминовно прелити на глобалну економију, а највише на националне економије везане за САД.
Не без разлога, Русија, Кина и друге земље покушавају да створе алтернативне финансијске инструменте и тако ублаже утицај САД на остатак света, али тиме ипак неће у потпуности успети да избегну негативан утицај евентуалног слома неких или већине западних либералних економија. Заправо, цео свет је затробљеник САД. Чак и ако се неке земље не слажу са америчком политиком, дужне су да подржавају економску политику Вашингтона како саме не би пропале.
БРОЈ НЕЗАДОВОЉНИХ БЛИЖИ СЕ ПОЛОВИНИ
Али до сада су либерали мислили да је главна претња либерализму глобална економска криза, тако да се 2015. заиста може назвати прекретницом. Први пут су западни либерали, не сви наравно, почели да схватају да идеологија коју проповедају уз кориштење најмодернијих оружја баш и није идеална. За то су заслужни или криви, како желите, Доналд Трамп, Марин ле Пен и други политичари који су се усудили да у својим земљама изазову либерални поредак и добју подршку бирача.
Број незадовољних постојећим поретком у Француској и Америци отприлике је исти и варира од 30 до 50 посто. Очигледно, многе земље нису нашле довољно јаке политичаре да артикулишу то незадовољство и искористе га на изборима. Што се Трампа тиче, за сада се он на изборима види само у анкетама, али и оне довољно говоре о растућем тренду незадовољства маса постојећим стањем ствари.
Главно питање је како ће завршити либерализам? Тихо, кад се на следећим изборима промени власт, или гласно, уз „обојену револуцију“, која ће покушати да га оживи уз помоћ „малог победничког рата“?
У сваком случају, сада би требало јасно рећи да је Френсис Фукyјама био у заблуди. Либерализам није био крајња тачка развоја човечанства. Та идеологија, која се устручава да се тако зове, не само да не може да задовољи потребе свих становника Земље него ни становништво земаља у којима је рођена. Историја не може доћи до свог краја и увек ће се рађати нове политичке и економске теорије, од којих је многе данас тешко и замислити. Развој интернета може да доведе до директне демократије у којој сваки грађанин може сваког дана да гласа о важним питањима за земљу. Наравно, то може да се спречи само добровољним одустајањем самих грађана од доношења политичких одлука и уступањем свог права на одлуку професионалним менаџерима.
Мало је вероватно да ће колапс либерализма бити брз, и он као идеологија никад неће у потпуности нестати, као што се није догодило ни са комунизмом и фашизмом. Али сигурно је да ће се такозвани „либерали“ следећих година све теже моћи да се представљају као једини лучоноше истине. То увиђа чак и Њујорк тајмс и његов колумниста Рос Доутхет иако он кривца не види толико у сопственом дворишту, колико у „свемоћном“ Владимиру Путину а делимично у Кини и исламу.
Alter Mainstream Info
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Н. БАБИЋ
Ове године први пут је овој генерацији тема године била рањивост либералне идеологије, а не њена отпорност
Највећа ноћна мора западне олигархије остварује се, и многи признају да 2015. годину карактерише глобална криза либералне идеологије. Она се није потпуно урушила, али даје прве назнаке видљивих пукотина. Разлози за то су многи, а један од њих је свакако и политика Кремља. Међутим, противници либерала не би требало да се прерано радују, јер би до коначног пораза ове идеологије могло пасти још много жртава.
Занимљиво, али овако не размишља „режимски“ аналитичар кога плаћа Кремљ, него колумниста Њујорк тајмса Рос Доутхет. “Двадесетпет година од пада Берлинског зида модерна либерална архитектура изгледала је релативно стабилно. Не беспрекорна, дивна или идеална, било је тешкоћа, али је било тешко замислити да ће темељи либералног демократског капиталистичког поретка почети да пуцају, а камоли да се замисли како би нешто друго могло да заузме његово мјесто. Чак и после напада 11. септембра, рата у Ираку и финансијске кризе, пронађен је начин да се одржи консензус. Он се увек одржао кад би се елите осетиле угроженим од популистичких покрета. Вашингтон и Брисел су тада консолидовали своје снаге и омели све њихове пројекте. Није било нових идеолошких покрета, јер су били радикални или реакционарни. Једина алтернатива либерализму били су фашизам и марксизам, али су они већ једном срушени са престола. Није било ни спољних непријатеља. Чини ли се, дакле, да су Путин, Кина или ислам понудили бољи начин живота од нашег? На измаку 2015. чини се да се нешто догађа. Први пут овој генерацији тема године била је рањивост либералне идеологије, а не њена отпорност. Година 2015. је memento mori за наше институције, прва пукотина у систему и подсетник да је све што је било сада прошлост“, пише Доутхет.
КРАХ ЦЕНТРИСТИЧКИХ СТРАНАКА
Аутор Њујорк тајмса тврди да су све залихе либералног капитализма потрошене иако је протеклих четврт века неспорно владао светом. За њега је после пада Берлинског зида било тешко и да замисли да би се тај систем могао распасти, а камоли да би га могао заменити неки други. Дакле, 2015. године постало је јасно да либерализам више нема монопол, чак ни у западним земљама. Рањивост либералног поретка посебно се осећа у европском простору, где велике странке левог и десног центра озбиљно угрожавају покрети који прете сну уједињене Европе. Сад се на ивици ЕУ, посебно у Грчкој, Мађарској и Пољској, оне више не могу хвалити победама. Осим тога, 2015. су националисти угрозили либералне странке у Великој Британији, Француској, Шпанији и Шведској. Шкоти се више не препознају у центристичким странкама, и одабрали су националистичку СНП за вођство, а либерална идеологија је недавно претрпила пораз и на референдуму у „најнапреднијој“ републици бивше Југославије Словенији, где су грађани одбили да прихвате нови закон о истополним заједницама. Занимљиво је да право на референдум о овом питању немају Хрватска или Србија, ни БиХ, Македонија или Црна Гора, али то сад и није тема од неког значаја.
С оне стране Атлантика, у САД, такође је приметно урушавање либералне идеологије и поретка. Уочи председничких избора све је популарнији републиканац Доналд Трамп, кога су у више наврата оптуживали за фашизам, а за његовог могућег противкандидата имамо Бернија Сандерса, који себе назива социјалистом, што у Америци ипак није мала ствар.
Главни разлог зашто либерализам губи тле је слабост центристичких странака, сматрају његови прваци. Наравно, за то су заслужне и грешке попут одлуке Ангеле Меркел да без икаквог надзора отвори врата рекама имиграната, не само избеглица, као и неуспех у борби против „Исламске државе“ и других терористичких претњи. Али кључни кривац због кога Pax Americana изгледа „крхкије него икад пре“ за Њујорк тајмс је на крају Владимир Путин, који има „сву политичку моћ у земљама Заједнице Независних Држава и на Блиском истоку“.
Ипак, Рос Доутхет свој осврт закључује „оптимизмом“, и, према њему, Трамп неће бити републикански кандидат на председничким изборима, Сандерс неће победити Хилари Клинтон, Џереми Корбин неће бити британски премијер, Марин ле Пен неће доћи на чело Француске, Шведска неће постали фашистичка земља и ЕУ се неће распасти. Претпоставке да ће Европа постати „исламски калифат“ или „стаљинистичка држава под влашћу Путина“ за њега и све озбиљнме аналитичаре ионако је више фикција, него реална могућност.
У реду, либерализам се неће срушити, али је ово прва година кад Запад по том питању није сигуран, закључује Доутхет. Међутим, колумниста Њујорк тајмса пише само о политичким аспектима либерализма, али економски подаци показују да се САД, благо речено, не развијају у правом смеру. Блог The Economic Collapse је сажео економске резултате у Америци за 2015. годину и предвиђа почетак дугорочне економске агоније у земљи.
58 РАЗОЧАРАВАЈУЋИХ РЕЗУЛТАТА
The Economic Collapse навео је 58 „разочаравајућих резултата у 2015“ за САД, а овде су само они основни: „Данас 20 најбогатијих Американаца има више новца него најсиромашнијих 152 милиона Американаца заједно. Ако немате кредит и сретни сте да имате 10 долара у џепу, онда спадате у 25 одсто имућних Американаца. Чак 49 одсто Американаца живи у породицама које примају неки облик месечних државних субвенција. За то време, 47 милиона Американаца живи у сиромаштву, а 41 одсто радно способних Американаца има проблема са плаћањем медицинских рачуна или дугују у здравству. За време Барака Обаме у Белој кући амерички дуг порастао је за 8.160 милијарди долара.“
„Ми смо усред дугорочног економског колапса, који сад почиње да се убрзава. Наша економска инфраструктура пропада, нестаје средња класа, Волстрит је претворен у највећи казино у историји планете, а наша глупа политика је произвела највећу планину дуга коју је свет икад видео“, сажима познати амерички блогер Мајкл Шнајдер. Довољно је уклонити део о Волстриту и заменити „највећи дуг у историји“ само „великим дугом“ и постаћете просечан либерални новинар, који за све оптужује руску власт, попут колумнисте Њујорк тајмса, коме Кремљ и свита око Путина нису довољно либерални и чак сносе део кривице за пропаст те идеологије. Руски аналитичар Антон Крилов се са њим не слаже и тврди да западни либерално-демократски капиталистички поредак једноставно није обезбедио бољи живот не само свету него ни грађанима својих земаља.
Али шта је са Кином? Она је неспорно економски успешна земља, али се тешко може назвати либералном, што само потврђује да либерализам није једини сценарио за економски просперитет. Штавише, брзорастући амерички национални дуг показује да ова земља живи изнад својих могућности и да ће пре или после морати да врати те дугове или ће Вашингтон банкротирати, што ће се неминовно прелити на глобалну економију, а највише на националне економије везане за САД.
Не без разлога, Русија, Кина и друге земље покушавају да створе алтернативне финансијске инструменте и тако ублаже утицај САД на остатак света, али тиме ипак неће у потпуности успети да избегну негативан утицај евентуалног слома неких или већине западних либералних економија. Заправо, цео свет је затробљеник САД. Чак и ако се неке земље не слажу са америчком политиком, дужне су да подржавају економску политику Вашингтона како саме не би пропале.
БРОЈ НЕЗАДОВОЉНИХ БЛИЖИ СЕ ПОЛОВИНИ
Али до сада су либерали мислили да је главна претња либерализму глобална економска криза, тако да се 2015. заиста може назвати прекретницом. Први пут су западни либерали, не сви наравно, почели да схватају да идеологија коју проповедају уз кориштење најмодернијих оружја баш и није идеална. За то су заслужни или криви, како желите, Доналд Трамп, Марин ле Пен и други политичари који су се усудили да у својим земљама изазову либерални поредак и добју подршку бирача.
Број незадовољних постојећим поретком у Француској и Америци отприлике је исти и варира од 30 до 50 посто. Очигледно, многе земље нису нашле довољно јаке политичаре да артикулишу то незадовољство и искористе га на изборима. Што се Трампа тиче, за сада се он на изборима види само у анкетама, али и оне довољно говоре о растућем тренду незадовољства маса постојећим стањем ствари.
Главно питање је како ће завршити либерализам? Тихо, кад се на следећим изборима промени власт, или гласно, уз „обојену револуцију“, која ће покушати да га оживи уз помоћ „малог победничког рата“?
У сваком случају, сада би требало јасно рећи да је Френсис Фукyјама био у заблуди. Либерализам није био крајња тачка развоја човечанства. Та идеологија, која се устручава да се тако зове, не само да не може да задовољи потребе свих становника Земље него ни становништво земаља у којима је рођена. Историја не може доћи до свог краја и увек ће се рађати нове политичке и економске теорије, од којих је многе данас тешко и замислити. Развој интернета може да доведе до директне демократије у којој сваки грађанин може сваког дана да гласа о важним питањима за земљу. Наравно, то може да се спречи само добровољним одустајањем самих грађана од доношења политичких одлука и уступањем свог права на одлуку професионалним менаџерима.
Мало је вероватно да ће колапс либерализма бити брз, и он као идеологија никад неће у потпуности нестати, као што се није догодило ни са комунизмом и фашизмом. Али сигурно је да ће се такозвани „либерали“ следећих година све теже моћи да се представљају као једини лучоноше истине. То увиђа чак и Њујорк тајмс и његов колумниста Рос Доутхет иако он кривца не види толико у сопственом дворишту, колико у „свемоћном“ Владимиру Путину а делимично у Кини и исламу.
Alter Mainstream Info
| СМРТ ЛИБЕРАЛИЗМА ДОГОДИЛА СЕ 2015. |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Вучић у мају 2014: До краја 2015. биће изграђени први државни станови по цени од 380 евра по квадрату...
Вучић у мају 2014: До краја 2015. биће изграђени први државни станови по цени од 380 евра по квадрату
Премијер Србије, Александар Вучић, изјавио је средином 2014. године да ће већ крајем 2015. године бити изграђени такозвани “јефтини” станови по цени од 380 евра по квадратном метру. Вучић је најавио изградњу 100.000 јефтиних државних станова. Дошли смо до краја 2015. године, а ни ‘с’ од станова. Пројекат није ни покренут.
Према речима нашег лажљивог премијера, јефтини станови по цени од 380 евра по квадратном метру требало би да буду завршени до 2015. године. Ово је Вучић изјавио средином 2014. године. Годину дана касније, ни ‘с’ од станова.
Судећи по његовим речима, станови би већ требало да буду завршени у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Зрењанину, Кикинди, Краљеву, Крушевцу….
– Премијер је најавио изградњу око 100.000 станова, који би били величине око 80 квадрата, а период отплате би био око 20-30 година са каматом која износи око 3 одсто. То би значило да би месечна рата била око 120 евра, што је мање од рентирања, говорио је тада Вучић.
Подсетимо да је јефтине станове требало да гради компанија “Араптек”. Када сте последњу пут чули Александра Вучића како говори о фирми “Араптек”?
– Разговарамо са Араптеком, једном од најмоћнијих светских компанија, чија вредност прелази 220 милијарди долара. Они раде брзо, добро, јефтино. Да бисмо решили тај проблем наших полицајаца и војника, којих укупно има 40.000 са нерешеним стамбеним питањем, улазимо у тај пројекат, слагао је Вучић средином 2014. године.
Поред лажних јефтиних станова, Вучић је тада најавио државне подстицаје за запошљавање.
– Свака компанија која има три или четири запослена, ако запосли још једног за њега ће платити 30 одсто обавеза, а држава осталих 70 одсто како би имали социјално и пензионо осигурање. На десет запослених радника однос је седам према три. Држава плаћа за седам, а предузетници за три. То вам дође јефтиније него да вам сви раде на црно, а имате мотивисаног и стимулисаног радника, навео је тада Вучић.
Телепромптер, НСПМ
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Премијер Србије, Александар Вучић, изјавио је средином 2014. године да ће већ крајем 2015. године бити изграђени такозвани “јефтини” станови по цени од 380 евра по квадратном метру. Вучић је најавио изградњу 100.000 јефтиних државних станова. Дошли смо до краја 2015. године, а ни ‘с’ од станова. Пројекат није ни покренут.
Према речима нашег лажљивог премијера, јефтини станови по цени од 380 евра по квадратном метру требало би да буду завршени до 2015. године. Ово је Вучић изјавио средином 2014. године. Годину дана касније, ни ‘с’ од станова.
Судећи по његовим речима, станови би већ требало да буду завршени у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Зрењанину, Кикинди, Краљеву, Крушевцу….
– Премијер је најавио изградњу око 100.000 станова, који би били величине око 80 квадрата, а период отплате би био око 20-30 година са каматом која износи око 3 одсто. То би значило да би месечна рата била око 120 евра, што је мање од рентирања, говорио је тада Вучић.
Подсетимо да је јефтине станове требало да гради компанија “Араптек”. Када сте последњу пут чули Александра Вучића како говори о фирми “Араптек”?
– Разговарамо са Араптеком, једном од најмоћнијих светских компанија, чија вредност прелази 220 милијарди долара. Они раде брзо, добро, јефтино. Да бисмо решили тај проблем наших полицајаца и војника, којих укупно има 40.000 са нерешеним стамбеним питањем, улазимо у тај пројекат, слагао је Вучић средином 2014. године.
Поред лажних јефтиних станова, Вучић је тада најавио државне подстицаје за запошљавање.
– Свака компанија која има три или четири запослена, ако запосли још једног за њега ће платити 30 одсто обавеза, а држава осталих 70 одсто како би имали социјално и пензионо осигурање. На десет запослених радника однос је седам према три. Држава плаћа за седам, а предузетници за три. То вам дође јефтиније него да вам сви раде на црно, а имате мотивисаног и стимулисаног радника, навео је тада Вучић.
Телепромптер, НСПМ
| Вучић у мају 2014: До краја 2015. биће изграђени први државни станови по цени од 380 евра по квадрату Премијер Србије, Александар Вучић, изјавио је средином 2014. године да ће већ крајем 2015. године бити изграђени такозвани “јефтини” станови по цени од 380 |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Њуз.нет: Због великог посла Вучић два дана раније дочекао Нову 2016.
Њуз.нет: Због великог посла Вучић два дана раније дочекао Нову 2016.
среда, 30. децембар 2015.
БЕОГРАД, 30. децембар 2015, (Њуз) – Премијер Србије Александар Вучић, у ноћи између 29. и 30. децембра, први је, пре свих грађана, ушао у нову, 2016. годину, саопштено је из премијеровог кабинета.
Према Вучићевим речима, он није имао времена да, попут обичних грађана, чека још два дана до регуларног дочека јер има много посла из наредне године који чекају да буду урађени.
– Нисам могао да чекам 1. јануар, јер ми се жури. То што сам Нову годину дочекао на радном месту, два дана пре других, говори да сам већ преузео многе обавезе које ће други министри и државни службеници преузимати тек за пар дана. За мене је данас 1. јануар и ја сам већ почео да остварујем новогодишњу резолуцију, а то је бољитак за све грађане – објаснио је своју одлуку председник српске владе.
Вучић је открио да ће, ранијим уласком у нову годину, све послове моћи да обави пре предвиђеног рока.
– Комплетно завршен Коридор 10, као и нову деоницу Коридора 11, отворићу два дана пре рока. Исто ће бити и са кулама у Београду на води, као и са брзим пругама којима ће возови ићи 180 км/х. Мене већ полако притиска 2016. година и верујте ми на реч, није нимало лака – објаснио је српски премијер и најавио како ће се потрудити да у 2017. годину уђе и раније него што је то учинио сада.
Како незванично сазнајемо, Вучић је наредио свим министрима да 5. јануара рано ујутру буду у згради владе јер ће он бити положајник пошто тај дан слави Божић.
Мирослав Вујовић
(Њуз.нет)
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
среда, 30. децембар 2015.
БЕОГРАД, 30. децембар 2015, (Њуз) – Премијер Србије Александар Вучић, у ноћи између 29. и 30. децембра, први је, пре свих грађана, ушао у нову, 2016. годину, саопштено је из премијеровог кабинета.
Према Вучићевим речима, он није имао времена да, попут обичних грађана, чека још два дана до регуларног дочека јер има много посла из наредне године који чекају да буду урађени.
– Нисам могао да чекам 1. јануар, јер ми се жури. То што сам Нову годину дочекао на радном месту, два дана пре других, говори да сам већ преузео многе обавезе које ће други министри и државни службеници преузимати тек за пар дана. За мене је данас 1. јануар и ја сам већ почео да остварујем новогодишњу резолуцију, а то је бољитак за све грађане – објаснио је своју одлуку председник српске владе.
Вучић је открио да ће, ранијим уласком у нову годину, све послове моћи да обави пре предвиђеног рока.
– Комплетно завршен Коридор 10, као и нову деоницу Коридора 11, отворићу два дана пре рока. Исто ће бити и са кулама у Београду на води, као и са брзим пругама којима ће возови ићи 180 км/х. Мене већ полако притиска 2016. година и верујте ми на реч, није нимало лака – објаснио је српски премијер и најавио како ће се потрудити да у 2017. годину уђе и раније него што је то учинио сада.
Како незванично сазнајемо, Вучић је наредио свим министрима да 5. јануара рано ујутру буду у згради владе јер ће он бити положајник пошто тај дан слави Божић.
Мирослав Вујовић
(Њуз.нет)
| Њуз.нет: Њуз.нет: Због великог посла Вучић два дана раније дочекао Нову 2016. БЕОГРАД, 30. децембар 2015, (Њуз) – Премијер Србије Александар Вучић, у ноћи између 29. и 30. децембра, први је, пре свих грађана, ушао у нову, 2016. годину, саопштено је из премијеровог кабинета. Према Вучићевим речима, он |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Михаило Меденица: Стефановић Небојша- истргнут из контекста и пиџамице
Михаило Меденица: Стефановић Небојша- истргнут из контекста и пиџамице
Деманти министра Стефановића да је у „Чирлиици“ покушао да аболира Кристијана Голубовића.
„Моје речи су истргнуте из контекста, и сам сам истргнут из креветића да гостујем у тој емисији мада пишем латиницом, осим у оним деловима доктората које сам преписивао на глагољици и понешто на старословенском, али хоћу да напоменем како сам у пиџамици изведен из стана и доведен у студио где ме је онај Миломир Марић истргао из контекста и замало наговорио да уђем у „Парове“, што бих и пристао мислећи да је премијер већ тамо, али да делим кревет с неким Змајем од Шипова и будем пар с њим- не долази у обзир!
Ја, доктор, изабрани лекар малтене, у ријалитију који није влада- ма, ‘ајте, молим вас!
Што се господина Голубовића тиче, ја сам само рекао да он није баш, баш, баш криминалац,Кристијан_01 него онако, крупан дечко, истетовиран, па сви имају предрасуду, као да је грех имати „дуге ноге за играње, витко тело за гледање“, што би госпођа Лепа Брена рекла?!
Добро, можда јесте мало правоснажно осуђен, и робија му није одложена због учешћа у „Фарми“, већ због тога што моја тетка гласа за њега, а зна се да је тетка ко друга мајка, па ми је теча поручио да ништа од пакетића за Нову годину ако га пошаљемо на издржавање казне, а теча је иначе наопак човек до зла бога, а обећали су ми гормите ако будем добар…
Мени је, лично, на тој „Фарми“ најсумњивија била она Лепа Лукић, пре бих рекао да је она наводним ломом ноге покушала да узманке правди, али још не могу о детаљима, истрага је у току…
Зашто ме, рецимо, није питао за Лепог Мићу, а?!
КО је уопште та особа и одакле му право да се представља за лепог, кад се зна ко је у Србији једини истински леп, са природно напућеним устима и фризуром за коју чак и она „шаума“ каже: „То нисам ја, то је Алек, ја не могу тако“!
Мислим, не спорим ја да је тај Кристијан мангупчић, деран један, и да треба да иде на робију, али назвати неког криминалцем само зато што за собом има двадесетак година робије и пред собом још неколико- то је као да неко, рецимо, каже како више нема Кесића на телевизији, а има га, само што му сад емисија траје 24 минута краће него раније, с чим ми немамо ништа, јер нико од нас не говори медијима шта да раде већ само у шали пошаље порукицу шта да не раде, баш као моја тетка Кристијану кад иде оно доле у дну екрана: „Остави се те Станије, начисто ће те упропастити, због ње ћеш још и да пропушиш, црно дете! Нецина тетка“!
Да закључим, камера додаје пет килограма и доста тога што човек није рекао, или је рекаом али му та камера истргне из контекста!
Кристијан јесте криминалац, и нико га не аболира- на робију ће сигурно отићи, само још да оперише чукљеве, заноктице, леви примицач, катаракту ако има и то је то!
Није дечко крив што су листе чекања за операцију толике, имате ли представу колико хиљада људи чека за чукљеве, аман?!
Дакле, Кристијан до победе…овај, Кристијан до робије!
П. С. Тетка, само оног једног гормита, мооолим те! Обећала си кад докторирам, па кад се запослим, па кад Кристијан победи, па сад кад ти повећамо пензију… Буди и ти мало реална, барем ово за пензију!
Министар унутрашњих послова: Стефановић др. Небојша, теткин Неца Мацура како воли да ми тепа“…
(Два у један)
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Деманти министра Стефановића да је у „Чирлиици“ покушао да аболира Кристијана Голубовића.
„Моје речи су истргнуте из контекста, и сам сам истргнут из креветића да гостујем у тој емисији мада пишем латиницом, осим у оним деловима доктората које сам преписивао на глагољици и понешто на старословенском, али хоћу да напоменем како сам у пиџамици изведен из стана и доведен у студио где ме је онај Миломир Марић истргао из контекста и замало наговорио да уђем у „Парове“, што бих и пристао мислећи да је премијер већ тамо, али да делим кревет с неким Змајем од Шипова и будем пар с њим- не долази у обзир!
Ја, доктор, изабрани лекар малтене, у ријалитију који није влада- ма, ‘ајте, молим вас!
Што се господина Голубовића тиче, ја сам само рекао да он није баш, баш, баш криминалац,Кристијан_01 него онако, крупан дечко, истетовиран, па сви имају предрасуду, као да је грех имати „дуге ноге за играње, витко тело за гледање“, што би госпођа Лепа Брена рекла?!
Добро, можда јесте мало правоснажно осуђен, и робија му није одложена због учешћа у „Фарми“, већ због тога што моја тетка гласа за њега, а зна се да је тетка ко друга мајка, па ми је теча поручио да ништа од пакетића за Нову годину ако га пошаљемо на издржавање казне, а теча је иначе наопак човек до зла бога, а обећали су ми гормите ако будем добар…
Мени је, лично, на тој „Фарми“ најсумњивија била она Лепа Лукић, пре бих рекао да је она наводним ломом ноге покушала да узманке правди, али још не могу о детаљима, истрага је у току…
Зашто ме, рецимо, није питао за Лепог Мићу, а?!
КО је уопште та особа и одакле му право да се представља за лепог, кад се зна ко је у Србији једини истински леп, са природно напућеним устима и фризуром за коју чак и она „шаума“ каже: „То нисам ја, то је Алек, ја не могу тако“!
Мислим, не спорим ја да је тај Кристијан мангупчић, деран један, и да треба да иде на робију, али назвати неког криминалцем само зато што за собом има двадесетак година робије и пред собом још неколико- то је као да неко, рецимо, каже како више нема Кесића на телевизији, а има га, само што му сад емисија траје 24 минута краће него раније, с чим ми немамо ништа, јер нико од нас не говори медијима шта да раде већ само у шали пошаље порукицу шта да не раде, баш као моја тетка Кристијану кад иде оно доле у дну екрана: „Остави се те Станије, начисто ће те упропастити, због ње ћеш још и да пропушиш, црно дете! Нецина тетка“!
Да закључим, камера додаје пет килограма и доста тога што човек није рекао, или је рекаом али му та камера истргне из контекста!
Кристијан јесте криминалац, и нико га не аболира- на робију ће сигурно отићи, само још да оперише чукљеве, заноктице, леви примицач, катаракту ако има и то је то!
Није дечко крив што су листе чекања за операцију толике, имате ли представу колико хиљада људи чека за чукљеве, аман?!
Дакле, Кристијан до победе…овај, Кристијан до робије!
П. С. Тетка, само оног једног гормита, мооолим те! Обећала си кад докторирам, па кад се запослим, па кад Кристијан победи, па сад кад ти повећамо пензију… Буди и ти мало реална, барем ово за пензију!
Министар унутрашњих послова: Стефановић др. Небојша, теткин Неца Мацура како воли да ми тепа“…
(Два у један)
| Два у један: Михаило Меденица: Стефановић Небојша- истргнут из контекста и пиџамице Деманти министра Стефановића да је у „Чирлиици“ покушао да аболира Кристијана Голубовића. „Моје речи су истргнуте из контекста, и сам сам истргнут из креветића да гостујем у тој емисији мада пишем латиницом, осим |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Које ћеш то српске производе да извозиш преко луке Бар Вучићу и зар није Констанца ближа и јефтинија...
Које ћеш то српске производе да извозиш преко луке Бар Вучићу и зар није Констанца ближа и јефтинија за транспорт и извоз?
Београд – Србија хоће да купи Луку Бар, ако не сама, онда са партнером, а до априла 2017. године планира да све од Хоргоша до Прешева буде ауто-пут, каже премијер Србије.
Премијер Александар Вучић рекао је да је куповина луке веома важна.
„Немамо сва финансијска средства, али имамо половину. Гледамо у будућност и зато желимо луку. Хоћемо пуну реиндустријализацију, да имамо решење за Железару, да имамо извоз, не само сировина, већ финалних производа. Имамо најјефтинију железницу, треба нам лука“, рекао Вучић.
Вучић је рекао да верује да неће бити проблема, ни политичких, ни финансијских.
„Мислим да можемо да купимо и Луку Бар и томе сам разговарао и са премијером Кине Ли Кећјанг, јер ми не желимо никакву врсту непријатељског преузимања. Желимо да то радимо по тржишним условима, желимо да будемо власници Луке Бар и мислим да политичких проблема неће бити, а ако нађемо партнера неће бити ни финансијских“, рекао је премијер гостујући на Првој телевизији.
Говорећи о инфраструктури, рекао је да ће од Хоргоша до Прешева, Градине или Димитровграда целим путем бити ауто-пут и да ће Коридор 10 тако после много година бити завршен у марту или априлу 2017. године.
„За три године биће изграђено више путева него у периоду од 1968. до 2014. То је случај и са железницом“, рекао је премијер.
Такође, рекао је да ће у исто време бити завршен и Коридор 11, пут од Сурчина до Чачка.
„Биће много деоница отворених до тада, али март и април 2017. су датум за завршетак. Најкомпликованија деоница, од Чачка до Љига биће отворена у августу 2016. године“, рекао је Вучић.
Премијер Србије је рекао да ће боља инфраструктура привући стране инвеститоре, а на питање да ли проверава компаније које су субвенционисане, рекао је:
„Зову ме погрдним именима. Зову ме од Атиле до зликовца, али нисам луд да им дајемо паре, па да не проверавамо да ли су урадили оно што смо се договорили“, рекао је Вучић.
Вучић је најавио и долазак две америчке компаније из ауто-индустрије, „Лир“ и „Делфи“ у Нови Сад, са две фабрике и укупно 5.000 или 6.000 радних места. Како је рекао, у питању су делови за аутомобиле.
Вучић је рекао да су за 2015. годину најважнији бољи економски показатељи – много нижи дефицит од планираног, раст индустријске производње, привредни раст, као и смањење незапослености.
„Фискални – да мирише на чисто“
„Не тражите ви фискални рачун да видите шта сте потрошили, него зато што 20 одсто тога иде у путеве, школе и болнице. Има да уђем у сваку болницу и дом здравља, да мирише на чисто. Не тражим да будете полицајац, него савестан грађанин. У Швајцарској је онда свако полицајац“, рекао је Вучић.
Б92
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Београд – Србија хоће да купи Луку Бар, ако не сама, онда са партнером, а до априла 2017. године планира да све од Хоргоша до Прешева буде ауто-пут, каже премијер Србије.
Премијер Александар Вучић рекао је да је куповина луке веома важна.
„Немамо сва финансијска средства, али имамо половину. Гледамо у будућност и зато желимо луку. Хоћемо пуну реиндустријализацију, да имамо решење за Железару, да имамо извоз, не само сировина, већ финалних производа. Имамо најјефтинију железницу, треба нам лука“, рекао Вучић.
Вучић је рекао да верује да неће бити проблема, ни политичких, ни финансијских.
„Мислим да можемо да купимо и Луку Бар и томе сам разговарао и са премијером Кине Ли Кећјанг, јер ми не желимо никакву врсту непријатељског преузимања. Желимо да то радимо по тржишним условима, желимо да будемо власници Луке Бар и мислим да политичких проблема неће бити, а ако нађемо партнера неће бити ни финансијских“, рекао је премијер гостујући на Првој телевизији.
Говорећи о инфраструктури, рекао је да ће од Хоргоша до Прешева, Градине или Димитровграда целим путем бити ауто-пут и да ће Коридор 10 тако после много година бити завршен у марту или априлу 2017. године.
„За три године биће изграђено више путева него у периоду од 1968. до 2014. То је случај и са железницом“, рекао је премијер.
Такође, рекао је да ће у исто време бити завршен и Коридор 11, пут од Сурчина до Чачка.
„Биће много деоница отворених до тада, али март и април 2017. су датум за завршетак. Најкомпликованија деоница, од Чачка до Љига биће отворена у августу 2016. године“, рекао је Вучић.
Премијер Србије је рекао да ће боља инфраструктура привући стране инвеститоре, а на питање да ли проверава компаније које су субвенционисане, рекао је:
„Зову ме погрдним именима. Зову ме од Атиле до зликовца, али нисам луд да им дајемо паре, па да не проверавамо да ли су урадили оно што смо се договорили“, рекао је Вучић.
Вучић је најавио и долазак две америчке компаније из ауто-индустрије, „Лир“ и „Делфи“ у Нови Сад, са две фабрике и укупно 5.000 или 6.000 радних места. Како је рекао, у питању су делови за аутомобиле.
Вучић је рекао да су за 2015. годину најважнији бољи економски показатељи – много нижи дефицит од планираног, раст индустријске производње, привредни раст, као и смањење незапослености.
„Фискални – да мирише на чисто“
„Не тражите ви фискални рачун да видите шта сте потрошили, него зато што 20 одсто тога иде у путеве, школе и болнице. Има да уђем у сваку болницу и дом здравља, да мирише на чисто. Не тражим да будете полицајац, него савестан грађанин. У Швајцарској је онда свако полицајац“, рекао је Вучић.
Б92
| Које ћеш то српске производе да извозиш преко луке Бар Вучићу и зар није Констанца ближа и јефтинија за транспорт и извоз? Београд – Србија хоће да купи Луку Бар, ако не сама, онда са партнером, а до априла 2017. године планира да све од Хоргоша до Прешева буде ауто-пут, каже п |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Европска унија или будућност једне илузије - разговор с др Мишом Ђурковићем среда, 30 децембар 2015
Европска унија или будућност једне илузије - разговор с др Мишом Ђурковићем среда, 30 децембар 2015
- О томе зашто је ЕУ све више опасно место за живот -
Др Мишу Ђурковића, од недавно научног саветника Института за европске студије у Београду, не треба нарочито представљати. Аутор четрнаест књига, који се бави политичком филозофијом, популарном културом и међународним односима, као и криптополитиком ( о „Тамним коридорима моћи“ већ смо разговарали за „Геополитику“) недавно је, у издању свог Института и ИК „Катена Мунди“, објавио књигу „Илузија Европске Уније“, која нам је послужила као повод за још један дијалог о насушним темама наших дана.
ГЛЕДАЈ У КОРЕН
ПИТАЊЕ: Седамдесетих година 20. века, у часопису „Дело“, Драгош Калајић је ( док су се наши „стручњаци“ бавили самоуправљањем ) написао неколико текстова о тек започетој интеграцији Европе, која је довела до стварања Европске Уније. Том приликом је написао да се тај процес неће завршити како треба, јер је почео наопако – од економије, а не од духовности и културе. Европска Унија је, скоро пет деценија након овог упозорења, ушла у кризу невиђених размера. Ваша књига том се кризом бави. Које су њене основне координате?
ОДГОВОР: Господин Калајић је у то доба изучавао мислиоце традицоналне, углавном римокатоличке провенијенције па отуда потиче и овај став. Ватикан и данас инсистира на својој старој тези о потреби обнове духовног јединства у Европи. Но такав приступ ни тада ни данас није био могућ. Наиме Европска заједница је настала као економска заједница из најмање два разлога: у конструкцији коју су Американци подстакли после рата, европска економска интеграција је био максимум који су они били спремни да дозволе. Од почетка су минирали свако покушај изградње неког политичког и безбедносног јединства који би водио ка аутономном деловању Европе у односу на НАТО. Други разлог лежи у томе што су европске нације озбиљне старе нације са јаким сопственим идентитетом, наслеђем, језиком и културом, као и посебним правним и политичким традицијама. И разумљиво, нису спремне да се тога одрекну и да се утопе у некакав европски мелтинг пот америчког типа. Стога су још на почетку интеграција схватили да је постепеност изградње једини метод који сви могу да прихвате. Кренуло се разумљиво од онога што је било најлакше и свима потребно, а то је изградња јединственог економског простора. При томе се по функционалистичком моделу веровало да ће постепено придолазити и остали аспекти обједињавања. Са Мастрихтом је формализована прича о политичкој и безбедносној унији (од које ни до данас нема ништа), а затим је увођен један веома малиган концепт о ЕУ као заједници вредности, при чему су те вредности директно супротстављене европском традиционалном и духовном наслеђу. Осим овог вредносног проблема, ЕУ суштински пати од парадокса: да би постала озбиљнији глобални фактор морала би да се одрекне богатства свог наслеђа и своје разноликости, а то европске нације не желе.
АМЕРИЧКА ЕВРОПСКА УНИЈА?
ПИТАЊЕ: У својој књизи, истакли сте да је, „безбедоносно гледано, ЕУ простор под пуном контролом Американаца и њихових савезника Енглеза“. Сада се воде и преговори о „економском НАТО-у“ (ТТИП), који би требало да између Брисела и Вашингтона створи својеврсну бесцаринску област, и да мултинационалним компанијама с оне стране океана омогући доминацију у ЕУ, укључујући и увођење ГМО семена као „коначно решење“ за европску пољопривреду. Да ли је било, и да ли има, било какве шансе за независну ЕУ политику, поготово кад се узму у обзир претње исламским тероризмом, за који одавно знамо да је, на овај или онај начин, повезан са англосаксонским интересима?
ОДГОВОР: Књига се зове Илузија Европске уније између осталог и зато што показује да је европско инсистирање на унији као облику политичког јединства илузорно. Уместо тога у првом делу књиге представљам ЕУ као простор на коме се сукобљавају велике геополитичке силе. ЕЕЗ, односно ЕУ је конструисана као део шире америчке геополитичке визије послератног света коју је још током рата изградио Николас Спајкман. О томе је код нас сјајно писао Небојша Вуковић у књизи Логика империје. ЕЕЗ је настала као део римланда, односно као део такозваних великих маказа којима су Американци опкружили Совјетски Савез односно хартленд. Један део тих маказа чинио је појас у југоисточној Азији који се пружа западно од Јапана, а други део је прављен од западноевропских земаља које су окупљене у ЕЕЗ. Но од самих почетака овој атлантистичкој слици ЕЕЗ (коју и данас оличава и осигурава Билдерберг организација) супротстављала се континенталистичка визија, коју је углавном гурао Ватикан у сарадњи са различитим тајни и полутајним европским оргнизацијама. Још од Куденхоф−Калергија преживљава та идеја о независној Европи одвојеној од Англо−Американаца. Врхунац таквог покушаја био је Јелисејски споразум из 1963, потписан између Де Гола и Аденауера. Он никада није реализован јер су га Американци одмах сасекли – Аденауера су због тога срушили и отерали у пензију. Но посебно Немачка у последњих пет година покушава да обнови, (колико то може земља са 50 000 америчких војника на својој територији) иницијативе за вођење независне политике. Северни ток то најбоље показује. Затим споразуми у Минску су њихов посебан успех јер су спречили ескалацију рата који је требало пре свега да одаљи Русију и ЕУ. И Немцима и великом делу Европе је јасно да некакву шансу имају само у мери у којој могу да се еманципују од англо−америчке окупације, да се заштите од ислама, да ојачају своје унутрашње механизме и да се стратешки повежу са Русијом. Управо то Американци настоје да минирају.
КРИЗА ИЛИ СУД
ПИТАЊЕ:У тексту „Криза, федерализација и отпори“ у Вашој новој књизи навели сте низ симптома кризе у којој се ЕУ обрела: финансијска криза, криза еврозоне, драматичан раст дугова, пад производње и извоза, криза уставна и институционална, као и низ идентитетских проблема. Застрашујући је и демографски пад. Ту је и „умор од проширења“, као и криза лидерства. Реч „криза“ на грчком значи „суд“. Какав се суд збива над бриселском Европом?
ОДГОВОР: Навођење ових десетак разних видова кризе било је усмерено ка проширењу фокуса који се неправедно стављао само на финансијска и економска питања. Те врсте кризе по мени су само последица и одраз много дубљих и пресуднијих криза, као што су пре свега демографска криза и још више криза вредности из које проистичу све остале. Лево−либерални хедонистички усмерени свет наметнуо је владавину модела у коме жене себе не виде као мајке, и велики број њих уопште не жели да рађа. Имате потпуно невероватну ситуацију да Европа бележи страшан демографски пад, а ниједна земља због политичке коректности уопште не сме ни да покрене пропагандне кампање или да донесе законска решења која би подстицала жене да више рађају, или нпр. да смањи број абортуса или их забрани. Простор Европске уније је фундаментално уздрман и растрзан, а унутар њега се шире нови облици тоталитаризма који попримају све опасније облике. Ево у Шведској је недавно покренут далекосежан експеримент за који се очекује да се касније прошири и на остале земље. Забрањена је употреба готовог новца и она ће бити законски кажњива. Грађани су принуђени да све трансакције обављају преко рачуна како би све било доступно Великом брату. Европска унија постаје врло опасно место за живот, не само због ширења тероризма, већ зато што су унутрашњи процеси у њој страховито опасни по домицилно становништво и европске народе.
ИМИГРАЦИЈА ИЛИ ТАЛАСИ ПОТОПА
ПИТАЊЕ:Питање имиграције је, очито, све акутније. Блиски Исток гори, и још нема трагова стабилизације и смиривања. Шта ће се дешавати са новом, вештачки изазваном, „сеобом народа“? Какав је њен циљ и смисао? Шта чека нас?
ОДГОВОР: Једно поглавље књиге посвећенео је управо проблему имиграције у Европској унији. Дуго времена сам прикупљао материјал за ову тему и десило се да текст пишем у тренутку када је имигрантска криза ескалирала, а стотине хиљада људи пролазиле поред наших домова. Питање имиграције је једно од најболнијих и најконтроверзнијих у ЕУ. До шезедесетих година овог века европска друштва су била органска у старом смислу те речи и нису познавала феномен великих миграција. Штавише, у Италији и Шпанији су до почетка деведесетих имигранти чинили испод 1% становништва. Данас западна Европа грца под притиском имиграције, и нема благу представу како да тај проблем реши. У основи се ради о дубоком унутрашњем сукобу између левичара, либерала и бизнисмена са једне стране који настоје да из различитих побуда доведу што већи број имигранатна у земљу и с друге стране обичног народа и појединих политичара који покушавају да спрече долазак имиграције штитећи своје друштво и државу од будућих сукоба. Глобални владари и Американци настоје да убаце у Европу што већи број имиграната Муслимана чиме се ЕУ директно подрива. Све то иде под формом да је остарелој Европи неопходно довођење нове радне снаге која ће радити и одржавати скупу државу благостања и захтеван пензиони систем. Но муслиманска имиграција се не интегрише и настоји да формира своја посебна паралелна друштва. У књизи говорим о феноменима као што су ширење но го зона у које више ни полиција домицилних земаља не може да уђе, затим ширење шеријатског права, шеријатских финансија и фактичког прављења држава у држави из којих се регрутују будући џихадисти. Уместо мелтинг пота, Европа почиње да личи на леопардову кожу и делује као да неко припрема стране за будући европски грађански рат.
ИЗ ЛИМБА У ПАКАО?
ПИТАЊЕ: Од 5. октобра 2000. Србија је, како кажете, у „лимбу“ чекања на реду за ЕУ. Хоћемо ли из лимба у „рај просперитета“ или у „пакао“ коначне десуверенизације и окупације?
ОДГОВОР: Сви политичари који воде ову државу знају добро да нас не планирају у ЕУ у следећих петнаест до двадесет година. Целокупна прича о европским интеграцијама само и служи као идеалан механизам условљавања за окупацијуи разарање Србије по разним нивоима. Једно поглавље у књизи показује систем условљавања према Србији у компаративном кључу где се види да се према Србији примењују сасвим супротни критеријуми од оних који су важили за садашње чланице. Међутим, наши лидери све то прихватају због два разлога: сматрају да давањем концесија странцима добијају отворене руке за експлоатацију ресурса Србије и лично богаћења, а с друге стране кад би остали без европске идеологије они не би били у стању да смисле икакву смислену причу са којом би нешто нудили бирачима. Наши данашњи политичари су полуобразован свет са елементарним непознавањем међународних односа, идеологија, економије, стварних проблем политике, нових изазова које доносе нпр. биоетика, друштвене мреже, глобалне миграције итд. Ситуација генерално није добра по нас, али је они још додатно погоршавају начином на који (не) користе постојеће ресурсе и компрадорством којим убијају домаће институције и развлаче домаће ресурсе, уводећи нас у све дубљу и разорнију окупацију. Но има још увек довољно храбрих, поштених и образованих људи који макар указују на то шта нам се дешава и шта неодговорни политичари раде.
ДИНАМИЗАМ НОВЕ РУСИЈЕ
ПИТАЊЕ:У својој књизи, пажљиво сте се бавили и руском тематиком. Без икаквог паролаштва, установили сте да су у Русији, која се много променила у односу на доба јељциновске кваздемократије, на кључним позицијама у власти и даље либерали, што се одражава и на наше односе са овом, за нас тако битном, земљом. Шта мислите, хоће ли се Русија коначно вратити себи и својој мисији ( да буде алтернатива канцер – капиталистичком глобализму )?
ОДГОВОР: Унутрашња политичка и интелектуална динамика у Русији далеко превазилази било шта слично на Западу. Сва стара питања о идентитету, усмерењу и стратегији Русије поново су отворена и то на прилично драматичан начин. Путин је прагматичар моћи који за сада успева да одржава равнотежу између либерала, доминантних у медијима, финансијском сектору, дипломатији и државној администрацији, затим стаљиниста који су веома јаки у органима безбедности и војсци, те православних традиционалиста који имају подршку народа, али су најслабији у елити моћи. Либерали инсистирају на одржавању добрих односа са западом по сваку цену, иако сви знају да запад не одустаје од подривања Русије и руских интереса. Због њих у Украјини није урађено више и они данас гурају решавање питања Руса у Украјини по моделу Ердутског споразума. Међутим прилике нужно гурају Русију ка припремању за одбрану и ка прављењу савезништва са Кином, Ираном и другим такође угроженим државама, где спадају и европске државе. Ова унутрашња борба у Русији наставиће се и даље. Русија мора да нађе начин да сузбије ове финансијске крвопије и предаторе, иначе ће имати проблеме на међународној сцени, а може јој се десити и нова врста унутрашње субверзије попут онога што се десило пре сто година када су јој странци увезли револуцију.
КУЛТУРА СМРТИ ДАНАС И ОВДЕ
ПИТАЊЕ: Док чекамо да нас приме у ЕУ, систематски испуњавамо налоге који руше хришћанске и породичне вредности нашег друштва – од легализације геј параде до покушаја измене Грађанског законика, са „сурогат материнством“ и сличним пројектима. Како да се, у условима „меке окупације“, боримо за очување себе и свога?
ОДГОВОР:У Уводу књиге посебно инсистирам на овом скупу проблема. Проблеми које имамо са Унијом у вези са цепањем државе, уништавањем економије, окупацијом свих сектора,уништавањем институција итд, су сами по себи више него велики. Међутим сад нам стиже још опаснији скуп питања која заједно подводим под израз култура смрти. То је пакет нормативних решења и пракси којима се систематски уништава традиционална породица, дестимулише рађање, промовише хомосексуализам и слични облици понашања која се иначе сматрају перверзним, и којима се на малиган и опаснан начин редефинишу појмови као што је мајка, родитељ, рађање, смрт итд. Последње поглавље књиге посвећено је покушају увођења сурогат материнства у Србију и то дајем као пример тих нових пракси које запад на мала врата кроз условљавање покушава да уведе у Србију. У предлогу грађанског законика налази се и покушај да се уведе еутаназија, могућност за промену пола код ембриона и сличне ствари. Ако се овоме не одупремо доћи ће и оне језиве и опасне праксе као што су еутаназија деце (од пре пар година легализоване у Холандији и Белгији), стварање деце у епрувети са генима од три и више родитеља, мешање људских и животињских гена итд. Наша шира јавност о свему томе нема појма. Наш први задатак је да их о томе освестимо, да објасним ко и зашто покушава да уведе нпр. забрану телесног кажњавања деце, да објаснимо какве ће то последице имати по друштво, да у јавности, политичарима предочимо да ће и они бити жртве таквих закона итд. Ми морамо бити свесни да у сваком тренутку ратујемо против језивих, добро опремљених и споља подржаних сила. Упркос свему, вреди се борити макар да одлажемо и што дуже спречавамо улазак тих пракси у наше друштво. Уз Божју помоћ, понекад и победимо.
РАЗГОВОР ВОДИО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
(Разговор, с нешто другачијом опремом, објављен у децембарском броју „Геополитике“)
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
- О томе зашто је ЕУ све више опасно место за живот -
Др Мишу Ђурковића, од недавно научног саветника Института за европске студије у Београду, не треба нарочито представљати. Аутор четрнаест књига, који се бави политичком филозофијом, популарном културом и међународним односима, као и криптополитиком ( о „Тамним коридорима моћи“ већ смо разговарали за „Геополитику“) недавно је, у издању свог Института и ИК „Катена Мунди“, објавио књигу „Илузија Европске Уније“, која нам је послужила као повод за још један дијалог о насушним темама наших дана.
ГЛЕДАЈ У КОРЕН
ПИТАЊЕ: Седамдесетих година 20. века, у часопису „Дело“, Драгош Калајић је ( док су се наши „стручњаци“ бавили самоуправљањем ) написао неколико текстова о тек започетој интеграцији Европе, која је довела до стварања Европске Уније. Том приликом је написао да се тај процес неће завршити како треба, јер је почео наопако – од економије, а не од духовности и културе. Европска Унија је, скоро пет деценија након овог упозорења, ушла у кризу невиђених размера. Ваша књига том се кризом бави. Које су њене основне координате?
ОДГОВОР: Господин Калајић је у то доба изучавао мислиоце традицоналне, углавном римокатоличке провенијенције па отуда потиче и овај став. Ватикан и данас инсистира на својој старој тези о потреби обнове духовног јединства у Европи. Но такав приступ ни тада ни данас није био могућ. Наиме Европска заједница је настала као економска заједница из најмање два разлога: у конструкцији коју су Американци подстакли после рата, европска економска интеграција је био максимум који су они били спремни да дозволе. Од почетка су минирали свако покушај изградње неког политичког и безбедносног јединства који би водио ка аутономном деловању Европе у односу на НАТО. Други разлог лежи у томе што су европске нације озбиљне старе нације са јаким сопственим идентитетом, наслеђем, језиком и културом, као и посебним правним и политичким традицијама. И разумљиво, нису спремне да се тога одрекну и да се утопе у некакав европски мелтинг пот америчког типа. Стога су још на почетку интеграција схватили да је постепеност изградње једини метод који сви могу да прихвате. Кренуло се разумљиво од онога што је било најлакше и свима потребно, а то је изградња јединственог економског простора. При томе се по функционалистичком моделу веровало да ће постепено придолазити и остали аспекти обједињавања. Са Мастрихтом је формализована прича о политичкој и безбедносној унији (од које ни до данас нема ништа), а затим је увођен један веома малиган концепт о ЕУ као заједници вредности, при чему су те вредности директно супротстављене европском традиционалном и духовном наслеђу. Осим овог вредносног проблема, ЕУ суштински пати од парадокса: да би постала озбиљнији глобални фактор морала би да се одрекне богатства свог наслеђа и своје разноликости, а то европске нације не желе.
АМЕРИЧКА ЕВРОПСКА УНИЈА?
ПИТАЊЕ: У својој књизи, истакли сте да је, „безбедоносно гледано, ЕУ простор под пуном контролом Американаца и њихових савезника Енглеза“. Сада се воде и преговори о „економском НАТО-у“ (ТТИП), који би требало да између Брисела и Вашингтона створи својеврсну бесцаринску област, и да мултинационалним компанијама с оне стране океана омогући доминацију у ЕУ, укључујући и увођење ГМО семена као „коначно решење“ за европску пољопривреду. Да ли је било, и да ли има, било какве шансе за независну ЕУ политику, поготово кад се узму у обзир претње исламским тероризмом, за који одавно знамо да је, на овај или онај начин, повезан са англосаксонским интересима?
ОДГОВОР: Књига се зове Илузија Европске уније између осталог и зато што показује да је европско инсистирање на унији као облику политичког јединства илузорно. Уместо тога у првом делу књиге представљам ЕУ као простор на коме се сукобљавају велике геополитичке силе. ЕЕЗ, односно ЕУ је конструисана као део шире америчке геополитичке визије послератног света коју је још током рата изградио Николас Спајкман. О томе је код нас сјајно писао Небојша Вуковић у књизи Логика империје. ЕЕЗ је настала као део римланда, односно као део такозваних великих маказа којима су Американци опкружили Совјетски Савез односно хартленд. Један део тих маказа чинио је појас у југоисточној Азији који се пружа западно од Јапана, а други део је прављен од западноевропских земаља које су окупљене у ЕЕЗ. Но од самих почетака овој атлантистичкој слици ЕЕЗ (коју и данас оличава и осигурава Билдерберг организација) супротстављала се континенталистичка визија, коју је углавном гурао Ватикан у сарадњи са различитим тајни и полутајним европским оргнизацијама. Још од Куденхоф−Калергија преживљава та идеја о независној Европи одвојеној од Англо−Американаца. Врхунац таквог покушаја био је Јелисејски споразум из 1963, потписан између Де Гола и Аденауера. Он никада није реализован јер су га Американци одмах сасекли – Аденауера су због тога срушили и отерали у пензију. Но посебно Немачка у последњих пет година покушава да обнови, (колико то може земља са 50 000 америчких војника на својој територији) иницијативе за вођење независне политике. Северни ток то најбоље показује. Затим споразуми у Минску су њихов посебан успех јер су спречили ескалацију рата који је требало пре свега да одаљи Русију и ЕУ. И Немцима и великом делу Европе је јасно да некакву шансу имају само у мери у којој могу да се еманципују од англо−америчке окупације, да се заштите од ислама, да ојачају своје унутрашње механизме и да се стратешки повежу са Русијом. Управо то Американци настоје да минирају.
КРИЗА ИЛИ СУД
ПИТАЊЕ:У тексту „Криза, федерализација и отпори“ у Вашој новој књизи навели сте низ симптома кризе у којој се ЕУ обрела: финансијска криза, криза еврозоне, драматичан раст дугова, пад производње и извоза, криза уставна и институционална, као и низ идентитетских проблема. Застрашујући је и демографски пад. Ту је и „умор од проширења“, као и криза лидерства. Реч „криза“ на грчком значи „суд“. Какав се суд збива над бриселском Европом?
ОДГОВОР: Навођење ових десетак разних видова кризе било је усмерено ка проширењу фокуса који се неправедно стављао само на финансијска и економска питања. Те врсте кризе по мени су само последица и одраз много дубљих и пресуднијих криза, као што су пре свега демографска криза и још више криза вредности из које проистичу све остале. Лево−либерални хедонистички усмерени свет наметнуо је владавину модела у коме жене себе не виде као мајке, и велики број њих уопште не жели да рађа. Имате потпуно невероватну ситуацију да Европа бележи страшан демографски пад, а ниједна земља због политичке коректности уопште не сме ни да покрене пропагандне кампање или да донесе законска решења која би подстицала жене да више рађају, или нпр. да смањи број абортуса или их забрани. Простор Европске уније је фундаментално уздрман и растрзан, а унутар њега се шире нови облици тоталитаризма који попримају све опасније облике. Ево у Шведској је недавно покренут далекосежан експеримент за који се очекује да се касније прошири и на остале земље. Забрањена је употреба готовог новца и она ће бити законски кажњива. Грађани су принуђени да све трансакције обављају преко рачуна како би све било доступно Великом брату. Европска унија постаје врло опасно место за живот, не само због ширења тероризма, већ зато што су унутрашњи процеси у њој страховито опасни по домицилно становништво и европске народе.
ИМИГРАЦИЈА ИЛИ ТАЛАСИ ПОТОПА
ПИТАЊЕ:Питање имиграције је, очито, све акутније. Блиски Исток гори, и још нема трагова стабилизације и смиривања. Шта ће се дешавати са новом, вештачки изазваном, „сеобом народа“? Какав је њен циљ и смисао? Шта чека нас?
ОДГОВОР: Једно поглавље књиге посвећенео је управо проблему имиграције у Европској унији. Дуго времена сам прикупљао материјал за ову тему и десило се да текст пишем у тренутку када је имигрантска криза ескалирала, а стотине хиљада људи пролазиле поред наших домова. Питање имиграције је једно од најболнијих и најконтроверзнијих у ЕУ. До шезедесетих година овог века европска друштва су била органска у старом смислу те речи и нису познавала феномен великих миграција. Штавише, у Италији и Шпанији су до почетка деведесетих имигранти чинили испод 1% становништва. Данас западна Европа грца под притиском имиграције, и нема благу представу како да тај проблем реши. У основи се ради о дубоком унутрашњем сукобу између левичара, либерала и бизнисмена са једне стране који настоје да из различитих побуда доведу што већи број имигранатна у земљу и с друге стране обичног народа и појединих политичара који покушавају да спрече долазак имиграције штитећи своје друштво и државу од будућих сукоба. Глобални владари и Американци настоје да убаце у Европу што већи број имиграната Муслимана чиме се ЕУ директно подрива. Све то иде под формом да је остарелој Европи неопходно довођење нове радне снаге која ће радити и одржавати скупу државу благостања и захтеван пензиони систем. Но муслиманска имиграција се не интегрише и настоји да формира своја посебна паралелна друштва. У књизи говорим о феноменима као што су ширење но го зона у које више ни полиција домицилних земаља не може да уђе, затим ширење шеријатског права, шеријатских финансија и фактичког прављења држава у држави из којих се регрутују будући џихадисти. Уместо мелтинг пота, Европа почиње да личи на леопардову кожу и делује као да неко припрема стране за будући европски грађански рат.
ИЗ ЛИМБА У ПАКАО?
ПИТАЊЕ: Од 5. октобра 2000. Србија је, како кажете, у „лимбу“ чекања на реду за ЕУ. Хоћемо ли из лимба у „рај просперитета“ или у „пакао“ коначне десуверенизације и окупације?
ОДГОВОР: Сви политичари који воде ову државу знају добро да нас не планирају у ЕУ у следећих петнаест до двадесет година. Целокупна прича о европским интеграцијама само и служи као идеалан механизам условљавања за окупацијуи разарање Србије по разним нивоима. Једно поглавље у књизи показује систем условљавања према Србији у компаративном кључу где се види да се према Србији примењују сасвим супротни критеријуми од оних који су важили за садашње чланице. Међутим, наши лидери све то прихватају због два разлога: сматрају да давањем концесија странцима добијају отворене руке за експлоатацију ресурса Србије и лично богаћења, а с друге стране кад би остали без европске идеологије они не би били у стању да смисле икакву смислену причу са којом би нешто нудили бирачима. Наши данашњи политичари су полуобразован свет са елементарним непознавањем међународних односа, идеологија, економије, стварних проблем политике, нових изазова које доносе нпр. биоетика, друштвене мреже, глобалне миграције итд. Ситуација генерално није добра по нас, али је они још додатно погоршавају начином на који (не) користе постојеће ресурсе и компрадорством којим убијају домаће институције и развлаче домаће ресурсе, уводећи нас у све дубљу и разорнију окупацију. Но има још увек довољно храбрих, поштених и образованих људи који макар указују на то шта нам се дешава и шта неодговорни политичари раде.
ДИНАМИЗАМ НОВЕ РУСИЈЕ
ПИТАЊЕ:У својој књизи, пажљиво сте се бавили и руском тематиком. Без икаквог паролаштва, установили сте да су у Русији, која се много променила у односу на доба јељциновске кваздемократије, на кључним позицијама у власти и даље либерали, што се одражава и на наше односе са овом, за нас тако битном, земљом. Шта мислите, хоће ли се Русија коначно вратити себи и својој мисији ( да буде алтернатива канцер – капиталистичком глобализму )?
ОДГОВОР: Унутрашња политичка и интелектуална динамика у Русији далеко превазилази било шта слично на Западу. Сва стара питања о идентитету, усмерењу и стратегији Русије поново су отворена и то на прилично драматичан начин. Путин је прагматичар моћи који за сада успева да одржава равнотежу између либерала, доминантних у медијима, финансијском сектору, дипломатији и државној администрацији, затим стаљиниста који су веома јаки у органима безбедности и војсци, те православних традиционалиста који имају подршку народа, али су најслабији у елити моћи. Либерали инсистирају на одржавању добрих односа са западом по сваку цену, иако сви знају да запад не одустаје од подривања Русије и руских интереса. Због њих у Украјини није урађено више и они данас гурају решавање питања Руса у Украјини по моделу Ердутског споразума. Међутим прилике нужно гурају Русију ка припремању за одбрану и ка прављењу савезништва са Кином, Ираном и другим такође угроженим државама, где спадају и европске државе. Ова унутрашња борба у Русији наставиће се и даље. Русија мора да нађе начин да сузбије ове финансијске крвопије и предаторе, иначе ће имати проблеме на међународној сцени, а може јој се десити и нова врста унутрашње субверзије попут онога што се десило пре сто година када су јој странци увезли револуцију.
КУЛТУРА СМРТИ ДАНАС И ОВДЕ
ПИТАЊЕ: Док чекамо да нас приме у ЕУ, систематски испуњавамо налоге који руше хришћанске и породичне вредности нашег друштва – од легализације геј параде до покушаја измене Грађанског законика, са „сурогат материнством“ и сличним пројектима. Како да се, у условима „меке окупације“, боримо за очување себе и свога?
ОДГОВОР:У Уводу књиге посебно инсистирам на овом скупу проблема. Проблеми које имамо са Унијом у вези са цепањем државе, уништавањем економије, окупацијом свих сектора,уништавањем институција итд, су сами по себи више него велики. Међутим сад нам стиже још опаснији скуп питања која заједно подводим под израз култура смрти. То је пакет нормативних решења и пракси којима се систематски уништава традиционална породица, дестимулише рађање, промовише хомосексуализам и слични облици понашања која се иначе сматрају перверзним, и којима се на малиган и опаснан начин редефинишу појмови као што је мајка, родитељ, рађање, смрт итд. Последње поглавље књиге посвећено је покушају увођења сурогат материнства у Србију и то дајем као пример тих нових пракси које запад на мала врата кроз условљавање покушава да уведе у Србију. У предлогу грађанског законика налази се и покушај да се уведе еутаназија, могућност за промену пола код ембриона и сличне ствари. Ако се овоме не одупремо доћи ће и оне језиве и опасне праксе као што су еутаназија деце (од пре пар година легализоване у Холандији и Белгији), стварање деце у епрувети са генима од три и више родитеља, мешање људских и животињских гена итд. Наша шира јавност о свему томе нема појма. Наш први задатак је да их о томе освестимо, да објасним ко и зашто покушава да уведе нпр. забрану телесног кажњавања деце, да објаснимо какве ће то последице имати по друштво, да у јавности, политичарима предочимо да ће и они бити жртве таквих закона итд. Ми морамо бити свесни да у сваком тренутку ратујемо против језивих, добро опремљених и споља подржаних сила. Упркос свему, вреди се борити макар да одлажемо и што дуже спречавамо улазак тих пракси у наше друштво. Уз Божју помоћ, понекад и победимо.
РАЗГОВОР ВОДИО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
(Разговор, с нешто другачијом опремом, објављен у децембарском броју „Геополитике“)
| БОРБА ЗА ВЕРУ - Европска унија или будућност једне илузије - разговор с др Мишом Ђурковићем Чување вере православне |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Пријавите се на:
Постови (Atom)