уторак, 29. децембар 2015.
И даље нисам сигуран на кога је Љубиша Ристић циљао оном тврдњом да је покушај рехабилитације Милана Недића замишљен ради "оправдавања данашњих квислинга и њихове сарадње са окупатором". Али, Миру Марковић и њено наравоученије "Било је то овако", тај који се осећа прозваним или осумњиченим, обавезно да прочита. Да, из прве руке, сазна - све са именима и презименима - како се сви они чопори шлихтара, скутоноша, полтрона, увлакача и улизица, разбеже и посакривају у мишје рупе чим њихов дотадашњи тотем изгуби моћ, па са пиједестала буде уваљан у блато.
Напрасно помирљива Његова екселенција, ето, прва би сад да се извуче из караказана. Као, досетио се, није спољна политика у његовој надлежности (па, није ни Косово, тако пише у Уставу ове земље, спољнополитичко питање Србије...), па, као, његова платформа о Косову која, ево, скоро осам месеци чами чекајући у Канцеларевој скроз доњој фиоци, "нема смисла, чим се о њој не прича" (а ја, онда, питам како је онда имало смисла да се, Екселенцијо, уплићете у рад Уставног суда и наређујете му шта да чини, а о чему не сме да одлучује?). Тако ушушкана, као доброћудни мачак покрај топлог огњишта, узела Екселенција ваздух, па - док Канцелар не пресече хоће ли бити и ванредних председничких и да ли ће, на следећим председничким, садашња Екселенција бити Канцеларев председнички кандидат - преде ли преде: "Вучић треба да ради и доприноси Србији најмање 20 година"...
Тек понекад Екселенција се малчице накостреши, кад покоји пут прокоментарише фермане из Црне Горе, са Брда, из Боке и "јуначког нашег гнијезда", али таман толико да не заболи нашег "ЕУфоричног" Канцелара. Иако ја све узалудно чекам да коначно мушки приупита часног Вујановића би ли "мешање у унутрашње послове суверене државе" било када би Србија нешто признала отцепљење Улциња, Тузи и целе Малесије, ако то већ није било црногорско признање квазидржаве на 15 одсто окупиране територије Републике Србије?!
Но, оно што је сигурно. У финишу нашег европског пута чека нас правнообавезујући споразум са Косовом, изричит је немачки, а да је крајњи услов да Србија да свој пристанак за пријем Косова у Уједињене нације - саопштава одлазећи амерички амбасадор, с тим што ће - тврде једне, такорећи, службене новине овдашње - долазећи велепосланик САД тражити и јасно дистанцирање у Русије или, у супротном, "отварање нових кризних жаришта у Србији".
Да, у праву је и Канцелар: "Нигде не пише да Србија мора да призна Косово." Мислим, шта рећи, осим - ха, ха, ха...?
А борба против криминала? Шта да вам кажем: све би некако било лакше одбрањиво са становишта режимске пропаганде да, претходно, није пресуђено да они што нису криви, нису криви јер су застарели, што значи да можда и јесу, али су, у правом тренутку, одлучили да пређу на праву страну. Тј. иду избори, па се, некако логично (збиља, шта би са она 24 спорна случаја "приватизације" са налога ЕУ?) заоштрава и сила у топузу.
Ја протестујем, пред Богом, српским народом, и целом светском јавношћу што су Енглези и Американци, "наши савезници", због којих смо изгубили слободу и државу и већ поднели тешке жртве у крви, бомбардовали Београд и толико још нових жртава му причинили, онај Београд који је страховито страдао због њих 6. априла 1941. године.
Упс, грешка, овај протест није мој већ је део говора ђенерала Недића поводом терористичког бомбардовања Београда („Ето нам њиховог ускршњег дара, у црно завијеног Београда", 24.4.1944). Али, слажем се са ђенералом.
(Данас)
| Данас: Цвијетин Миливојевић: Претпразнична Србија И даље нисам сигуран на кога је Љубиша Ристић циљао оном тврдњом да је покушај рехабилитације Милана Недића замишљен ради 'оправдавања данашњих квислинга и њихове сарадње са окупатором'. Али, Миру Марковић и њено |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар