КИНА ПРЕЛАЗИ НА НОВИ МОДЕЛ ПРИВРЕДНОГ РАСТА

понедељак, 28. децембар 2015.

КИНА ПРЕЛАЗИ НА НОВИ МОДЕЛ ПРИВРЕДНОГ РАСТА

КИНА ПРЕЛАЗИ НА НОВИ МОДЕЛ ПРИВРЕДНОГ РАСТА
понедељак, 28 децембар 2015 16:26
Да ли је кинески нови економски пут - за који се може рећи и да је на трагу критичара концепта неолиберализма, политике штедње и неинтервенисања државе - добро решење, остаје да се прати

Кина, највећа трговинска сила и друга економија у свету, од следеће година прелази на нови модел економског раста заснован на повећању домаће потрошње и проширењу услуга као одговор на успоравање домаће привреде али и неизвесности светске економске кризе.
Као значајни глобални играч Кина би у кратком року могла да ојача не само своју, већ и глобалну економију и понуди могући путоказ у тренутку кад су САД, Јапан и Европа већ „испалиле хитац у празно“ и претходних година истрошиле своје идеје без неког значајног резултата који би водио привредном замајцу или, на дуже стазе, извеснијем опоравку и коначном изласку из економске кризе.
Нови модел Кина је лансирала у најави 13. петогодишњег плана (2016 - 2020) и на Економској конференцији средином децембра на којој је кинеско руководство представило – „мапирало“ економију за 2016. годину, прву годину новог петогодишњег плана. На Економској конференцији најављене су структурне реформе, свеобухватна транзиција привреде и сигнализиран правац економске политике Кине у 2016. Председник Си Ђинпинг је рекао да ће Кина, у наредних пет година, одржавати просечни раст од најмање 6,5 одсто и да је циљ земље до 2020. двоструко повећање бруто домаћег производа и дохотка по глави становника и у урбаним и у руралним срединама.
ОД СИРОМАШТВА ДО ДОБРОСТОЈЕЋЕГ ДРУШТВА
На почетку 13. петогодишњег плана напори треба да буду „усмерени на изградњу умерено просперитетног (добростојећег) друштва до 2020“, и од почетка следеће године у фокусу реформи треба да буде побољшање квалитета живота обичних људи. Кинески председник Си Ђинпинг је рекао да свако има право на бољи живот.
Кинеско руководство поставило је циљ да у оквиру структурних реформи у року од пет година извуче из сиромаштва 70 милиона људи, један одсто светске популације, што је најамбициознији план у свету када је у питању борба против глобалног сиромаштва, ма колико он био мотивисан стратешким економским интересима државе.
Од 1978. године више од 700 милиона Кинеза се избавило из сиромаштва. Међутим 70,17 милиона људи у селу живи и даље испод линије сиромаштва, са годишњим приходима мањим од 2.300 јуана (376 долара).
Руковоство Комунистичке партије Кине (ЦПЦ) је пре месец дана објавило инструкције за смањење сиромаштва, наглашавајући да ће то подстаћи домаћу тражњу и економски раст. Препоручено је десетине циљаних, прецизних, креативних идеја и мера којима би се осигурало да до 2020. сиромашни људи у руралним подручјима имају безбедан дом, приступ храни, одећи, основном образовању и здравству.
Предвиђено је да доходак пољопривредника, по глави становника, у сиромашним областима расте брже од националног просека.
Влада би требало да развије индустрије, помогне радницима мигрантима да нађу посао, и пресели људе који живе у суровим условима и несигурном окружењу. Кина ће, како је званично најављено, потрошити 600 милијарди јуана (око 93 милијарди долара), у наредних пет година, да би преселила око 10 милиона сиромашних људи који живе у тешким условима, осетљивим екосистемима или местима склоним природним катастрофама.
Поред изградње више пруга, путева, и инфраструктурних пројеката планира се унапређење приступа интернету како би се подстакла е-трговина. Фискална потрошња треба да се повећа и банке треба да буду охрабрене да подрже мере смањења сиромаштва.
Еколошкој заштити у смањењу сиромаштва даје се значајно место, а предвиђа се и изградња мањих градова који би били више у складу са природом.
Најновији план укључује и мере као што су школарине за сиромашне ученике, смањење пореза за сеоске start-up фирме и повећање финансијских субвенција.
Кинеско руководство ће донети мере за стабилизовање стамбеног тржишта. Цена некретнина ће се смањити како би се подстакла домаћа потрошња. Према подацима националног бироа за статистику, тренутно има непродатих 441 милион квадратних метара стамбеног простора, што би могло да задовољи потребе 10 милиона људи.
Да би смањили стамбене залихе, предвиђа се да се руралним мигрантима издају урбанистичко-боравишне дозволе и субвенције, које ће им омогућити да купују станове у градовима. Број регистрованих урбаних становника у укупној популацији сада је 35,9 одсто, а циљ је да се до 2020. године њихов број повећа на 45 одсто.
У 2016, Кина ће наставити да промовише предузетништво и иновације ублажавањем финансијских напора компанија. Мере укључују смањење трансакционих трошкова, пореза и такси за социјално осигурање.
Влада има за циљ да побољша опште пословно окружење подстицањем удруживања, реорганизацијом а, у неким случајевима, и стечајем предузећа. Додаје се да је основно - обезбедити животни стандард за људе, док ће заштита права интелектуалне својине и интереса страних компанија помоћи индустријску сарадњу са другим земљама и побољшање домаће инвестиционе климе.
БОЉА ДОМАЋА ПОНУДА, ВЕЋА ПОТРОШЊА, ЕКОНОМСКИ РАСТ
У реализацији петогодишњег плана јасно је да ће потрошња играти "кључну улогу" као покретач економског раста. Да би се дао подстрек потрошњи кинеско руководство донело је мере „на више разбоја“. Уз подизање економске моћи становника, држава планира, у циљу побољшања домаће тражње, да у оквиру структурних реформи подигне квалитет понуде, подржавајући технолошке иновације, ефикасне инвестиције, негујући нове моторе раста и јачајући конкурентност традиционалних сектора. Следи "дубока промена" у сфери снабдевања, низом мера за побољшање јавних услуга, заштите животне средине, квалитета производње и даљим отварањем ка глобалном економском систему, наводе економисти, преноси кинеска штампа
Кинески председник Си Ђинпинг рекао је на Економској конференцији да ће следеће године акценат бити на пакету реформских мера које се односе на побољшање и унапређење понуде, чиме би се подстакла нова тражња и нова продуктивност. Економисти сматрају да то значи да Кина не жели да подстакне економски раст искључиво помоћу фискалних и монетарних мера за повећање капиталних инвестиција, потрошње и извоза. Уместо тога, влада ће бити више фокусирана на осмишљавање политике која, са аспекта понуде, има за циљ да помогне перспективним индустријама, док би застарела предузећа била укинута.

Суштина је иновација. Ово укључује нове институције, нове технологије и заједнички ентузијазам људи у предузетништву. Не може се предвидети где ће се десити, али када се семе посеје биљка ће сама израсти, наводи кинеска штампа мишљење економиста.
Кина је већ озбиљно посвећена иновацијама и развоју технологија. Један мали, сликовити пример сведочи о новом успеху роботике. Наиме, шангајска телевизија „запослила“ је новог „новинара“ који чита временску прогнозу - слатког робота, кажу, умилног гласа.
Пројектовано је да Кина остане једно од светских најбрже растућих тржишта потрошача до 2020. године, достижући 6,5 билиона долара годишње приватне потрошње, чак и ако годишњи раст БДП-а успорава на 5,5 одсто у наредних пет година, наводи се у студији Boston Consulting Group и Ali Reasearch, преноси China Daily. Пројекција је заснована на претпоставци да ће се приватна потрошња, од укупно 2,3 билиона долара, у наредних пет година повећавати за око 9 одсто на годишњем нивоу. У извештају су идентификоване „три велике силе“ које би допринеле овој трансформацији: пораст више средње класе, нове генерације софистицираних потрошача и повећање е-трговине.
Кинеска средња класа је израсла у велику снагу покретача економског напретка. Више од половине становништва у Пекингу и Шангају спада у категорију средње класе, а 40 одсто у Гвангџоу. Процењује се да ће до 2020. године удео урбаних домаћинстава са годишњим приходом од 15.000 до 33.000 долара (средња класа) бити 59 одсто, у односу на само 8 одсто у 2010. години.
„Стимулисање само потражње више „није лек за болести", рекао је Ли Зуојун, истраживач са Државног савета за развој. „Понуда тражи најхитније економске мере, а не потражња“, сматра Ли, преноси China Daily.
Кина је обећала да ће "створити нову понуду, нову потрошњу и нови замах раста" кроз нове идеје, институције, технологије и производе, преноси China daily. Реформа понуде ће обухватити више пореских олакшица, смањење трошкова задуживања, корпоративне подстицаје за специфичне индустрије, укидање фабрика са превеликим залихама и ублажавање административних ограничења.
За елиминисање вишкова Кина ће створити услове за стечајни поступак по тржишним правилима и убрзати случајеве ликвидације. Такође, обећано је да ће се олакшати насељавање у градовима као и подстицаји за раднике да купе или изнајме имовину на којој раде.
Влада ће понудити већу подршку предузећима да унапреде технологију и опрему и смање дуг и подстицаће иновативне технологије, производе и пословне моделе.
НОВИ УМЕРЕНИ РАСТ, “NEW NORMAL“
На самиту Г20 одржаном у турском летовалишту у Анталији, кинески председник Си Ђинпинг је рекао да, упркос недавном успоравању, Кина са 30 одсто доприноси светском економском расту. Предвиђа се да ће друга по величини светска економија имати раст око седам одсто ове године, и да ће наставити да доприноси глобалном расту, рекао је Ђинпинг.
Кина би, по пројекцијама, у 2016. одржавала економски раст у разумном опсегу од око 6,5 одсто, такозвани „new normal“ раст.
Кинеска академија друштвених наука види слабије изгледе за светску привреду у 2016. години, од предвиђања Међународног монетарног фонда. Очекује се да ће светска економија расти 2,5 одсто, у поређењу са 3 одсто колико је пројектовао ММФ. Америчка економија ће расти између 2,4 до 2,6 одсто. Еврозона ће порасти за 1,6 до 1,8 одсто у 2016. години.
„Кључно је да се подстакне раст индустрије; влада би требало да обезбеди нове стопе раста за мање развијене градове, комбинујући пољопривредну производњу, политику становништва и транспорта. На тај начин, могли би бити креирани индустријски паркови и шопинг локације што би привукло више људи у мање и слабије развијене градове. Као резултат поправиће се и тржиште некретнина“, каже Јан Јуејин, шеф истраживања P & D института.
Као и друге економије, и кинеска економија доживљава различите фазе свог развојног циклуса. Сада помера свој фокус на потрошњу, услужне делатности, екологију и комплексне реформе. Природан резултат ове транзиције је нижи, одржив и уравнотежен раст. Економисти процењују да је "нови нормални" раст кинеске економије разуман и добар и за Кину и за свет.
Сматра се да многе индустрије у Кини нису више конкурентне. Планира се да се будући раст кинеске економије заснива на иновацијама и продуктивности, а не јефтиној радној снази. То, међутим, значи раст за друге економије у свету. Бангладеш, на пример, има користи од повлачење Кине из low-end тржишта одеће.
Данас је Бангладеш други светски извозник одеће (после Кине). Дакле, није изненађујуће да су Бангладеш и Вијетнам сада две најбрже растуће економије у региону.
Кина енергично ради на решавању изазова будућности, промовишући нове иницијативе. Такви предлози изазивају нови замах у светској економији.
Најупадљивији од њих су Пут свиле, Поморски пут свиле, Азијска инфраструктурна инвестициона банка (АИИБ) и Развојна банка за државе БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка).
Пут свиле, изградња инфраструктуре која би постакла развој, иницирао је кинески председник Ђинпинг током својих посета иностранству у 2013. години. У пројекту који има циљ да повеже Азију, Европу и Африку активно учествује више од 60 земаља и међународних организација.
ПОТРОШЊА НАСТАВЉА ДА РАСТЕ
Далеко од двоцифреног раста у претходним деценијама, "нови нормални" раст указује да је кинеска амбиција да доведе економију на одрживији пут у коме би стари извори раста били замењени новим, попут подстицања потрошње, развоја сектора услуга и високотехнолошких индустрија.
Кинеска економија сада ради на две брзине. Док индустрија губи замах, услуге напредују.
Приходи од туризма, финансијских услуга и позоришних благајни бележе јак раст. У првих седам месеци, хај-тек индустрија је порасла 10,4 одсто, 4,1 процентних поена више од индустријског сектора у целини. У првој половини године, сектор услуга чинио је 49,5 одсто БДП-а земље, и био је 5,8 процентних поена већи од индустријског сектора.
У прва три квартала, укупна продаја порасла је 10,5 одсто, на 21,61 милијарди јуана (3,4 билиона долара). У првих шест месеци, потрошња је допринела 60 одсто привредног раста. Процењује се да и даље постоји велики потенцијал у подстицању потрошње.
Циљ кинеског 13. петогодишњег плана није повећање економског раста , већ здрав раст, свеобухватан развој економије, политике, друштва, културе и еколошке цивилизације. Стабилан живот, ново запошљавање, стабилне цене.
China Daily објавила је десет економских политика које ће, променом на боље, обрадовати грађане Кине и позитивно утицати на њихове животе у току следеће године. Међу њима су ниже цене некретнина, регистровање миграната из руралних средина који живе у градовима. Они ће као и остали становници добити тзв “хукоу” који им омогућава социјалну и здравствену заштиту.
Скоро 55 одсто кинеске популације живи у градовима, али је регистровано да у градовима има мање од 40 одсто становништва. Земља има око 300 милиона сезонских радника, али већини њих је ускраћен "хукоу" (званични статус боравка), што значи да нису равноправни у запошљавању, социјалној заштити, школовању.
Кинезе у новој години још очекују, мање таксе за социјално осигурање, реформа система пензијског осигурања, медицинске реформе које ће омогучити квалитетније услуге, смањење трошкова лечења и бољи приступ квалитетним медицинским установама, стабилан раст прихода за пољопривреднике, модернизација инфраструктуре у руралним подручјима, боља и квалитетнија понуда пољопривредних производа, нижи трошкови за компаније, односно нижи порези, таксе и доприноси за социјално осигурање, програм за решавање финансијских ризика.
ДА ЛИ ЈЕ У НАЈАВИ ЕКОНОМСКИ МОДЕЛ ПО МЕРИ ЧОВЕКА
Да ли је кинески нови економски пут - за који се може рећи и да је на трагу критичара концепта неолиберализма, политике штедње и неинтервенисања државе - добро решење, остаје да се прати. Кина је последњих деценија направила прави економски бум. Од сиромашне државе позиционирала се као једна од највећих светских економија. То јој даје кредибилтет да зна шта ради.
Сликовито речено, у новијој историји Кина је прескочила један век. Седамдесетих била је то сиромашна држава, додуше, богата природним и људским ресурсима. Оку западног посматрача личила је на земљу коју је прегазило време и која је заглављена век иза савремених токова. Река бицикала, понеки аутомобил, трошни кућерци, милиони грађана униформисани у „маовке“... Источњачки шармантно, егзотично али - сиромашно. И гладно.
Нова Кина изграђена у протекле три деценије, од усвајања политике реформи и отварања 1978. године, већ на први поглед по изгледу великих градова трчи век у будућност и изгледа као дом неког футуристичког јунака.
Кина сада планира да изгради нове градове будућности, више по мери обичних људи, као одговор на еколошка изазове и глобално загревање. Остаје да се види да ли је и нови кинески модел структурних реформи - економски модел будућности по мери обичног човека. Пет година није велико време да се сачека решење једначине коју је Кина изазовно поставила у свом новом моделу економског раста и изградњи просперитетног друштва и да се провери да ли је ово прави одговор на савремене неизвесности.

Извор China Daily/Global times/Balkanmagazin 28. децембар 2015.