„Резач“ као спектакл

уторак, 29. децембар 2015.

„Резач“ као спектакл

„Резач“ као спектакл
Слободан АНТОНИЋ -
Има нечег веома погрешног у обичају полиције, уведеном пре неколико година, да се приликом хапшења снима извођење људи из њихових станова, с лисицама на рукама.
Разумљиво је када се полиција хвали снимцима ухваћених преступника, поготово опасних криминалаца, који су претходно били у бекству. Али, снимати како гомила полицајаца, са шлемовима, панцирима и пушкама, звони на врата нечијег стана, која затим отвара омања особа у белој мајици, па како је онда полицајци гурају у страну и улазе у стан да би јој ставили лисице на руке[1], и потом оптужили – за финансијске малверзације (!?), тешко да има нечег тријумфалног у том чину.
Реч је, наравно, о недавној акцији „Резач“ (26.12.2015), која је одмах у критичкој јавности препозната као политички маркетинг. И заиста, неколико је аргумената који на то озбиљно указују.
Најпре, ухапшено је 80 људи, али они не припадају сви истом случају. Реч је о више различитих, међусобно неповезаних групација. Немогуће је чак и замислити да су истраге свих тих случајева завршене истога дана, након чега је, у исто време, започето хапшење осумњичених. Неко је све те случајеве спојио у исти спектакл, неко је пожелео да има не осам или осамнаест ухапшених, већ – осамдесет. Није посао полиције да прави спектакл. Зато таква „групна“ хапшења делују извештачено, намештено и погрешно.
Када су полицију упитали откуда жеља да се у једном дану спроведе масовно хапшење финансијских шпекуланата, речено је да је „тајминг акције одређен на основу препорука Европске комисије и Владе Србије“[2]. Европска комисија је назив за владу ЕУ и тешко је поверовати да је било кога у Бриселу – а понајмање ЕУ „комесаре“ (како се званично зову ЕУ министри), брига када се и како хапсе оптужени за финансијске малверзације по Србији – земљи која, при том, није чак ни чланица ЕУ.
Заклањање иза српске владе такође је провидно. Зашто би Влада расправљала о томе кога и како ухапсити? Заврши се истрага бр. 1, ухапсе се осумњичени. Заврши се истрага бр. 2, приведе се следећа група оптужених. Тако, ваљда, раде полиција и тужилаштво у нормалним правним системима.
Склоност да се од свега прави спектакл добра је у сврхе политичког маркетинга. Али, тај маркетинг често не подразумева и успешну борбу с финансијским криминалом. „Вучић хапси под рефлекторима, а ослобађа по мраку“, рекао је председник ДС-а и навео да од 97 ухапшених чланова ДС-а још нико није осуђен[3].
Вероватно да међу 80 ухапшених има доста криваца. Али, уколико је само један од њих невин, снимак тог хапшења на јутјубу озбиљна је траума за ухапшеног и његову породицу. Управо то догодило се Драгану Џајићу, 2008. године. Данас се сматра да је он недужан. Али, снимак његовог хапшења још увек се врти на интернету.
Но уопште, зашто је поново инструментализована полиција? И због чега је уприличен тај медијски спектакл? „Почела је предизборна кампања“, претпостављају једни. „Да би се затрпало ослобађање Станка Суботића, Вучићевог пријатељског тајкуна“, кажу други.
Код нас предизборна кампања није ни престајала – од како се Вучић вратио у зграду на углу Немањине и Милоша Великог. Само прошле седмице гледали смо:
Вучића на свечаном отварању првог метра брзе пруге између Београда и Будимпеште[4];
Вучића на свечаном отварању школе, вртића и болнице у Новом Пазару[5];
Вучића на свечаном отварању 8,7 km реновираног пута Аранђеловац – Крћевац[6];
Вучића на свечаном отварању службеног „Д“ пролаза на аеродрому „Никола Тесла“ у Београду[7];
Вучића на свечаном отварању приступне саобраћајнице за Пупинов мост, од Овчанског до Панчевачког пута, дужине 4,3 километара[8] итд.
„Резач“ такође може бити схваћен као сегмент овог пропагандног низа, чији је циљ, очигледно, утврђивање слике о Вучићу као вредном и борбеном премијеру.
С друге пак стране, тешко је не уочити колико „разумевања и позитивне енергије“ струји на релацији Мило Ђукановић – Александар Вучић, са међу-релејима које чине Беба Поповић и Цане Суботић. Довољно је отворити сајт Е-новина, па да све постане јасно. Ослобађање Станка Суботића кривице заиста је могао да буде удар на антикорупциони имиџ српског премијера. „Резач“ је такав удар готово у потпуности амортизовао.
Како било, такав ступањ полит-маркетиншке инструментализације државних институција у Србији до сада је бележен само у изборним кампањама. Стога, ако још увек нисмо у кампањи, ако избори нису на видику, власт се заиста може похвалити да је ипак успела да уради нешто, како наш премијер воли да каже, што се дешава први пут у (нашој) историји.
[1] https://www.youtube.com/watch?v=QeDsrkQ62Lw
[2] http://ift.tt/1NUP7G4
[3] http://ift.tt/1NUP7G6
[4] http://ift.tt/1R6XmTQ
[5] http://ift.tt/1NUP7G7
[6] http://ift.tt/1R6XmTR
[7] http://ift.tt/1R6XouU
[8] http://ift.tt/1R6XmTT