Никола Јовановић: Шта нас чека у 2016.

Никола Јовановић: Шта нас чека у 2016.
Година која је на измаку благословила нас је рекордно ниском ценом фосилних горива и никад јефтинијим кредитима (камате у Европи и Америци мање од стопе инфлације). Ако се томе придода опоравак еврозоне, формални почетак преговора о приступању са ЕУ, широко прокламована борба против корупције и ниска полазна основа после поплава, за очекивати је било да Србија забележи снажан раст.
Раст ће, међутим, ове године бити само 0,8 одсто БДП-а. Стручњаци су сагласни да без годишње стопе раста од бар четири процента нема смањења незапослености и хватања корака са развијеним државама. У чему је дакле проблем? Какав нас сценарио чека наредне године?
Прву групу фактора који ће кочити развој и у 2016. можемо препознати у окружењу Србије, на међународној сцени. Раст геополитичких ризика на више светских меридијана директно утиче на нашу земљу, било да се ради о нефункционалности ЕУ, хаосу на Блиском истоку или обарању руке Запада и Турске са Русијом. У наредној години ови ризици се, нажалост, неће смањити, а Србија делује све мање способна и вољна да их неутралише.
Мала земља не може да укине геополитичке ризике, али може да их ублажи, пре свега кроз активну улогу у међународним организацијама. Погледајмо најсвежији пример. Председавање ОЕБС-у нам је осигурало неку врсту имунитета од најбруталнијих притисака у вези са украјинском кризом, тако да смо успели да (засад) сачувамо режим бесцаринског извоза домаће робе и у ЕУ и у Русију. Имајући у виду да је наш извоз ове године у ЕУ вредео седам милијарди евра, а у Русију 600 милиона евра, лако је израчунати колико нам се исплатило ово председавање. Изјаве неких политичара да је оно представљало „врућ кромпир” можемо приписати само елементарном незнању.
У 2016. години следује још важнији избор у међународном систему, онај за првог човека Уједињених нација. Постигнуто разумевање да ће се он по први пут бирати међу појединцима из источне Европе отворило је апетит скоро свим нашим суседима, који у томе виде прилику за искорак у међународној хијерархији. Није мала вероватноћа да нови генерални секретар УН дође баш са Балкана.
Ова функција ће, као и председавање ОЕБС-у, обезбедити известан имунитет матичној држави на међународне притиске и уцене, чиме се стварају могућности за дугорочнији и снажнији развој. И на овом примеру ће се видети које државе у региону озбиљно промишљају будућност, а које копају рупу у песку до првих наредних избора.
Другу групу фактора који ће и даље кочити развој можемо идентификовати у начину вођења државних послова. Прелазак једне привреде из малене и неразвијене у већу и развијену остварује се крупним потезима. Крупне промене су резултат осмишљених сложених акција, које су мотивисане циљем да се направе крупна постигнућа. У прошлости такве акције биле су изградња електрифицираних пруга, пловног и енергетског система Ђердапа, канала Дунав–Тиса–Дунав и сл.
Данас делује као научна фантастика, али за канал Дунав–Тиса–Дунав ископана је иста количина земље колико и за Панамски канал. Живимо пак у времену у коме се као велики развојни пројекат најављује изградња стамбеног блока „Београд на води”, са максимум 3.000 стамбених јединица. Током осамдесетих година прошлог века у Београду се годишње градило више од 10.000 стамбених јединица, чисто да слика буде јаснија.
Мала је вероватноћа да ће случајно распоређена мала предузећа, мале хидроелектране, мали поседи, мали мостови, мали путеви, мале луке, мало пошумљавање, мали гасоводи и мали рудници довести до крупних промена у економији Србије. Збир коначног броја малих појава је, по природи ствари, мала појава. Србија је постала земља малих појава, без воље за развојем и без здравог нагона за такмичењем у међународном поретку.
Вољу за развојем заменила је „идеологија” фискалне консолидације, која се остварује науштрб животног стандарда грађана и уз стално одлагање суштинских реформи великих система. Уместо да показатељ успеха буде раст домаћег производа и утицаја државе, кријемо се иза тренутних података о смањеном дефициту. А шта ће остати од смоквиног листа фискалне консолидације када се коначно ликвидирају стотине предузећа у тзв. реструктурирању? Тада ће номинални улози и потраживања државе и великих јавних предузећа у њима престати да се књиже као актива, што ће дати праву слику потонућа наше привреде и јавног сектора.
Реалне фискалне консолидације, дакле, нема без економског раста, као ни без пораста угледа и кредитног рејтинга државе на међународној сцени. А за то су неопходне стратегија развоја, промишљене јавне инвестиције и проактивна спољна политика.
Долазећа 2016. година биће по многим аспектима прекретница. Или ћемо своје упориште у међународном поретку и свој развој схватити на одговоран начин, или ће систем заснован на потирању националног интереса и трошењу државне супстанце на политички маркетинг и корупцију доживети свој коначни слом. Срећна нам свима нова 2016.
(Политика) 

Политика: Никола Јовановић: Шта нас чека у 2016. Година која је на измаку благословила нас је рекордно ниском ценом фосилних горива и никад јефтинијим кредитима (камате у Европи и Америци мање од стопе инфлације). Ако се томе придода опоравак еврозоне, формални

from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости