Целокупну електропривреду чини електро систем који је организован у компанију Електропривреда Србије – ЕПС. То је данас наш највећи привредни систем са великим проблемима и истовремено са великим потенцијалима.
Као прво, електрична енергија је увек била социјална категорија, а не роба која има своју цену коштања. Путем струје власти су куповале социјални мир код грађана, а трошкови су надокнађивани из буџета. Поред тога, ЕПС је увек био добро место у коме су егзистенцију налазили ,,заслужни” политичари, партијски саборци, њихова родбина и пријатељи. Преко те компаније преламале су се разне политике у којима је власт остваривала своје интересе. Са таквим третманом, мало се могло размишљати о развоју.
Друго, компанија ЕПС је више радила по систему комуналне организације, него по систему привредног друштва. Није се бринула о конкурентности, о ефикасности пословања нити о развоју електро-привреде у Србији.
Треће, ЕПС је постао тром, нефункционалан и нерационално организован систем, са огромним трошковима који прекомерно оптерећују јединицу производа. У томе оптерећењу знатно учествује и живи рад, јер – како указују стручне анализе – има преко 30 одсто непотребно запослених радника. Као посебан проблем, истиче се превелики бирократски апарат који се изродио у привредну супротност и пружа отпор било каквим променама.
Четврто, ЕПС је – због не бриге о развоју – постао лимитирајући чинилац развоја привреде и друштва у целини. Већ дуго времена није изграђен ниједан хидро, нити термо објекат за производњу електричне енергије.
Пето, постојећи систем електропривреде, не само што није у довољној мери у функцији развоја привреде и друшва, већ полако постаје супротност друштвеним интересима и негација сврхе свога постојања. У пословној политици – овог система – тотално је занемарена ефикасност пословања и развој електро-делатности, која је основ како привредног, тако и свеукупног друштвеног развоја.
Поред набројаних негативних чинилаца, који су обележје садашњег стања у ЕПС-у, може се рећи да има и један позитиван чинилац, а то је да је српска електропривреда тренутно сачувана од вулгарне приватизације, коју су форсирале међународне неолиберално-глобалистичке институције.
Према томе, постојећи власнички статус омогућава спровођење неопходних реформи са којима би требало побољшати функционалност и рационалност електро-система у циљу ефикаснијег пословања и развоја ЕПС-а. Стога је неопходно што пре спровести следеће реформе:
Реорганизовати цели систем и направити функционалну и рационалну организацију која ће омогућити ефикасно пословање.
Решити се непотребно запослених радника.
Рационализовати пословање и смањити трошкове по јединици производа
Корпоратизовати компанију и исту организовати у акционарско друштво.
Професионализовати менаџмент и одстранити партијске ,,стручњаке”.
Окупити тим стручних људи који ће стално радити на истраживачким и научно-развојним пројектима.
Припремити пројекте за изградњу нових објеката за производњу електричне енергије.
Значи, потребно је спровести корените промене и оптимизовати пословање, стално радити на развојним пројектима и на унапређењу технологија у пословању. За континуирани развој и унапређење технологија у производњи, потребни су стручњаци, а не подобни партијски ухлебљеници. Затим, потребна је воља, хтење и политичка одлучност, а не демагогија и партијско користољубље.
Поред наведених реформи, у електропривреди је потребно радити и на рационализацији потрошње електричне енергије, односно на подизању енергетске ефикасности у финалној потрошњи у циљу смањења потрошње енергије по јединици БДП. Надаље, потребно је производњу и дистрибуцију електричне енергије више укључити у тржишне токове и увести конкурентност у пословању.
Без обзира на тренутно стање у Електропривреди Србије, потребно је реално сагледати потенцијале производње електричне енергије и систематски припремати пројекте за нове производне капацитете, јер је енергетика увршћена у носиоце дугорочног развоја Србије. Углавном, могућности нових постројења за производњу електричне енергије се огледају у следећим потенцијалима:
Хидро потенцијали за производњу електричне енергије, првенствено на реци Дрини и Дринском сливу.
Могућност проширења и повећања капацитета хидроелектрана на Дунаву.
Могућности за изградњу малих хидроелектрана у целој Србији.
Могућност изградње термо-енергетских постројења за производњу електричне енергије у Колубарском и Костолачком базену, као и могућност изградње ТЕ Штаваљ.
Могућност коришћења геотермалних вода.
Унапређењем научно-истраживачког рада, обезбедити коришћење осталих извора енергије као што су снага ветра, сунчева енергија и ……….
Користити и све остале могућности за производњу електричне енергије.
Искоришћењем потенцијала и претварањем истих у производњу електричне енергије, могле би се задовољити све домаће потребе и обезбедити знатне количине електричне енергије за ино-тржишта. Међутим, за раст и развој електро-привреде до реалног нивоа – са којим ће имати веће учешће у стварању БДП и веће учешће у девизној биланси земље – потребно је направити нови приступ у развоју и све детаље предвидети и пројектовати у новој Стратегији о развоју електропривреде Србије.
Мр Данијела Ружичић – економски аналитичар
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар