МАЈКЛ ХАДСОН
Политиком ММФ према Украјини амерички неолиберали су сами убрзали стварање независног евроазијског блока
Још ургентнији разлог који је одвраћао САД од раније промене правила ММФ био је тај што би порицање украјинског дуга отворило правно-легални излаз за Грчку, која би тада могла да затражи слично поништавање својих дугова према „Тројци“ (Европској централној банци, Европској комисији и ММФ), преузетих након 2010. године, који су је гурнули у гору депресију од оне из 30-тих. „Замислите шта би било да је Грчка влада инсистирала да институције ЕУ прихвате исто скраћивање као приватни кредитори земље“, запитао се руски министар финансија Антон Силуанов. „У европским престоницама би били запањени. Ипак, то је позиција званичног Кијева у погледу еврообвезница у вредности од три милијарде долара, које је откупила Русија“. [14]
Тек пошто је Грчка капитулирала пред политиком штедње еврозоне, одрешене су руке америчким званичницима да – у настојању да изолују Русију – мењају правила ММФ. Али њихова тактичка победа дошла је по цену промене ММФ-ових и правила глобалног финансијског система која је неповратна. Друге земље би због тога могле да одбијају условљавања, као што је урадила Украјина, и да траже отписе званичних дуговања.
Постојао је велики страх неолибералних и стратега еврозоне прошлог лета. Разлог за разбијање грчке економије је заустављање Подемоса у Шпанији и сличних покрета у Италији и Португалији од вођења политике националног просперитета уместо еврозонине политике штедње. Отварање врата таквом противљењу Украјине део је америчке тактике да се нанесе краткорочни финансијски удар Русији, док јој је платни баланс поремећен због колапса цена нафте и гаса.
Последице нашироко превазилазе ММФ. Сама срж међународног права поцепана је на комаде. Свака акција прозиводи реакцију у Њутновом свету геополитике. Можемо бити сигурни да то није лоша ствар – да се послератни глобални светски поредак распадне због америчке тактике против Русије – уколико постане катализатор за друге земље да бране своје економије у правној и политичкој арени. Амерички неолиберали су сами убрзали стварање независног евроазијског блока.
УКИДАЊЕ ПРАВА РУСИЈЕ ДА ОСТВАРУЈЕ НАПЛАТЕ ПРЕД БРИТАНСКИМ СУДОВИМА
Током протекле године Америчко министарство финансија и Стејт департмент разматрали су начине да спрече враћање руских дугова пред британским судовима, где су регистровани украјински дугови према Русији. Разматрајући репертоар правних изговора којима би се Украјина могла послужити при одбијању да плати руски дуг, проф. Гелперн је приметила да може да прогласи дуг „неморалним“, тј. изнуђеним или корумпираним. У папиру Петерсоновог института за међународну економију (банкарски лоби у Вашингтону) она предлаже да би Британија требало да забрани Русији коришћење својих судова, као још једну од мера која би учврстила финансијске, енергетске и трговинске санкције усвојене против Русије пошто је Крим на референдуму изабрао да ступи у састав РФ како би се одбранио од етничког чишћења Десног сектора, батаљона Азов и других парамилитарних група које су се шириле по региону. [15]
Једна од тактика је и да Украјина покрене контратужбу против Русије, захтевајући репарације због „окупације“ и због тога што је спасила Крим и Донбас од покушаја Десног сектора да овлада земљом. Тешко да би то имало успеха пред међународним судовима (без да их прикаже као пуко оруђе нове хладноратовске политике НАТО према Русији), али би могло да одложи руску способност да наплати дуговања, везујући ту причу за дуг и досадан судски процес.
Да би се утврдило да је украјински дуг према Русији „неморалан“, или другим речима нелегитиман, „председник Петро Порошенко изјавио је у интервјуу Блумбергу у јуну ове године да је новац био намењен за куповину Јануковичеве лојалности Москви и назвао га „митом“. [16] Правни и морални проблем са таквим аргументима је то што би једнако могли да се употребе и за позајмице ММФ и САД. Тврдња да је руски дуг „неморалан“ отворила би излазна врата другим земљама, које би онда могле да се одрекну дугова које су позајмљивали диктатори подржани од ММФ и САД, на челу са великим бројем диктатура које подржава америчка дипломатија.
Последице америчког мултифронтовског покушаја да се поништи украјински дуг могле би да буду коришћене за анулирање или барем отпис деструктивних позајмица ММФ издатих под условом да: дужници пристану на приватизацију која фаворизује америчке, немачке и друге инвеститоре из НАТО земаља; да се обавежу на мере штедње и да купе војне системе као што су немачке подморнице, за које је Грчка морала да се задужује да би их платила. Као што је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров приметио: „Ова реформа, коју покушавају да спроведу подилазећи украјинским интересима, могла би да постане временска бомба, која ће претити свим другим програмима ММФ“. У сваком случају, показано је до које мере је ММФ подложан утицају агресивних америчких јастребова, који су на мисији вођења новог хладног рата. „У суштини, ова реформа се своди на следеће: будући да је Украјина политички неважна – заправо је важна само јер је супростављена Русији – ММФ је спреман да за њу уради све што није хтео ни за кога другог, па ће тако ситуација, која је у 100 одсто случајева значила банкрот, у визури ММФ бити довољно добра за одобравање кредита Украјини.” [17]
Андреј Климов, заменик председника Комитета за међународне послове у Савету Федерације (горњи дом руског парламента), оптужио је САД да играју „улогу прве виолине у ММФ, док улога друге виолине припада Европској унији. То су два главна спонзора Мајдана – симбола пуча у Украјини.” [18]
ПУТИНОВА КОНТРАСТРАТЕГИЈА И УДАРАЦ НА АМЕРИЧКО-ЕВРОПСКЕ И ГЛОБАЛНЕ ОДНОСЕ
Као што је поменуто изнад, Путин је предвидео да ће Украјина тражити изговоре да не плати дуг према Русији и мудро се суздржао од активирања клаузуле која му омогућује да захтева тренутну исплату пошто украјински дуг пређе 60 процената БДП. У новембру је понудио да одложи рок доспећа уколико САД, Европа и међународне банке пруже обавезујуће гаранције да ће дуг бити исплаћен. Он је заправо „предложио боље услове за реструктуирање дуга од оних које је од нас захтевао Међународни монетарни фонт.“ Понудио је „да прихвати дубље реструктуирање без исплата до краја ове године, једном милијардом следеће године, другом у 2017. и трећој у 2018.“ Уколико су ММФ, САД и ЕУ „сигурни да ће украјинска солвентност порасти“, онда „не би требало да виде ризике у пружању гаранција за овај кредит“. Према томе, како он закључује, „питали смо за такве гаранције од владе САД, ЕУ, или једне од великих међународних институција.” [19]
Из тога закључујемо да – подвлачи Путин – „ако они не могу да пруже гаранције, то значи да не верују у украјинску економску будућност“. Један професор је приметио да је овај предлог у складу са чињеницом да је „Украјина већ добила гаранције од САД за једну од претходних емисија обвезница“. Зашто не могу САД, еврозона или водеће комерцијалне банке да пруже сличне гаранције Украјини за дуг према Русији – или, још боље, да јој просто позајме паре да тај дуг конвертује у дуговање према ММФ или повериоцима из САД? [20]
Али ММФ, Европска Унија и САД одбијају да подрже њихову оптимистичну (али бесмислену) визију украјинске солвентности стварним гаранцијама. Министар Лавров јасно је назначио шта је то одбијање значило: „Одбијајући да реагују на руски предлог и гарантују за украјински дуг, САД су суштински признале одсуство перспективе за повратак њене солвентности... Када су званично одбиле предлог, САД су признале да не виде никакву могућност да Украјина поврати своју солвентност.” [21]
Још огорченије је звучао премијер Дмитриј Медведев када се на руској телевизији обратио јавности са речима: „Имам осећај да неће платити дуг, јер се ради о преварантима. Одбијају да врате новац, а наши западни партнери не само да одбијају да помогну, већ нам стварају додатне тешкоће.” [22] Додајући да је „међународни финансијски систем неправедно структурисан”, обећао је да ће „ићи на суд и захтевати банкрот Украјине уколико она не врати не само овај него и све остале дугове.“
Правна база за руска потраживањ по њему је то што је позајмица издата на захтев украјинске владе руској влади. Уколико се две владе договоре о позајмици, очигледно је да се ту ради о сувереном дугу. Међутим, због неког разлога међународне организације су почеле да говоре да то није баш суверени дуг. То је бесмислица. Евидентно је да је то апсолутно безобразна цинична лаж. Ово озбиљно нарушава кредибилитет ММФ. Верујем да ће сада ММФ примити много захтева од других дужника да им ганратује исте услове као Украјини. Како Фонд уопште може да их одбије?
Постоји још једна ствар. Као што се председник Путин запитао, реферишући на америчку подршку Ал Каиди, Ал Нусри и другим пријатељима ISIS у Сирији: „Имате ли представу шта сте урадили?“
НЕЖЕЉЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Ретко ко се бавио предвиђањима до које мере ће амерички хладни рат против Русије изменити правила која су у свету владала након Другог светског рата. Не ради се ту само о утицају који амерички јастребови имају на ММФ и Светску банку; колико дуго ће Западна Европа бити спремна да жртвује своје економске и трговинске интересе који произилазе из сарадње са Русијом? Немачка, Италија и Француска већ осећају трзавице. Ако и када дође до тачке пуцања, то неће бити маргинални, већ тектонски геополитички заокрет.
Ратови за нафту и гасоводе, који се воде са циљем одсецања руског енергетског експорта, убацили су Блиски исток у спиралу анархије, која траје дуже од једне деценије. Европа је преплављена избеглицама, а тероризам се шири и на америчко тло. У републиканској преседничкој дебати 15. децембра 2015. кључно питање је била безбедност од џихадиста. Ипак, ниједан кандидат се није сетио да повеже тероризам са америчким савезништвом са вехабијском Саудијском Арабијом и Катаром, а отуда и са Ал Каидом и ISIS (ДАЕШ) као оруђима за дестабилизацију секуларних режима који настоје да воде независну политику.
Као и њени савезници у Новом хладном рату, САД су изабрале фундаменталистичко-џихадистичку верзију религије против секуларних режима у Либији, Ираку, Сирији и раније Авганистану и Турској. Враћајући филм уназад до првобитног греха CIA – смењивање секуларног иранског премијера Мухамеда Мосадика 1953 – америчка спољна политика била је базирана на претпоставци да секуларни режими често имају националистичку идеологију и настоје да се боре против приватизације и неолибералне штедње.
На бази фаталне дугорочне претпоставке, хладноратовски јастребови сврставају се не само против секуларних режима већ и против демократских, када ови настоје да воде своје земље независно и просперитетно и када се опиру неолиберализму у корист одржања своје традиционалне привреде, која подразумева комбиновања јавног и приватног власништва.
То је позадина америчког настојања да контролише остатак света. Прекрајање правила ММФ само је последњи пример. Широки фронт против Русије, Кине и њихових просперитетних евроазијских савезника свео се на тактике које доводе до супротног ефекта од оног којег су требале да спрече – стварања мултиполарног света.
Од једне до друге борбене арене, кључне вредности нечега што је било америчко и европско демократско друштвено уређење све више нестају. Идеали просветитељства о секуларној демократији и владавини међународних закона који би једнако важили за све народе, класична теорија слободног тржишта (тржишта слободног од неоснованих прилива и цеђења камате за специјалне интересне групе), државних инвестиција у инфраструктуру са циљем да се трошкови живота и рада држе на нивоу; све је то жртвовано на концу милитантног америчког унилатеризма који промовише идеју „незамењиве нације“. Стављајући себе изнад закона и националних интереса, амерички неокони прогласили су да је судбина њихове државе вођење ратова за спречавање секуларних демократија да се понашају у складу са сопственим (а не америчким) интересима. У пракси то значи фаворизовање специјалних финансијских и корпоративних група које контролишу америчку спољну политику.
Просветитељство није требало да се претвори у ово. Од класичног индустријског капитализма пре једног века очекивало се да еволуира у економију изобиља. Уместо тога, имамо Пентагонов капитализам и финансијски капитализам, поларизоване у класични империјализам и зеленашку економију.
ФИНАНСИЈСКА ГВОЗДЕНА ЗАВЕСА ДОЛАРСКОГ БЛОКА
Третирајући украјинску нулификацију званичног дуга према Руском фонду националног благостања као нову норму, ММФ је прогласио сопствену немогућност исплате руских обвезница. Председник Путин и министар спољних послова Лавров најавили су тужбе пред британским судовима. Али да ли на Западу уопште постоји неки суд који не подлеже америчком вету?
Шта могу Кина и Русија да ураде у ситуацији у којој ММФ служи као преки суд, чији пресуде подлежу праву америчког вета? Да би заштитили своју независност и самоопредељење, створили су алтернативе ММФ, Светској банци, НАТО и, на крају, доларском стандарду.
Америчко рецентно хладноратовско маневрисање показало је да две бретонвудске институције нису подложне реформама. Лакше је створити нове институције, као што је AIIB, него реформисати старе и лоше скројене, оптерећене наслеђем правила на којима су изграђене. Лакше је створити Шангајску организацију за сарадњу него поклекнути пред претњама НАТО.
Амерички геостратези су изгледа замислили да ће, уколико искључе Русију, Кину и друге евроазијске земље и чланице ШОС из амероцентричног финансијског и трговинског система, ове земље да се нађу у истој врсти економске кутије као Куба, Иран и друге земље које су дисциплиноване политиком изолације и санкција. Циљ је да се земље натерају да бирају између сиромашења изазваног тим искључивањем и повлађивања америчким неолибералним интересима, који би да осакате њихове економије увођењем мера штедње у јавном сектору.
Оно што недостаје овим калкулацијама је идеја критичне масе. САД могу да користе ММФ и Светску банку као оруђа за искључење земаља које не гравитирају ка америчкој орбити из даљег учешћа у глобалном трговинском и финансијском систему, као што могу и да уврћу руку Европи да уведе трговинске и финансијске санкције Русији. Али ове реакције производе симетричне и асиметричне реакције. То је вечни Њутнов закон геополитике. Назначена контрамера је стварање сопствених финансијских организација од стране других земаља, које би биле алтернатива ММФ и њихових сопствених институција за пружање „помоћи“, које би биле налик на Светску банку којом домирају САД.
Све ово захтева и стварање међународног суда који је способан да решава спорове без америчког увртања руке, којим се међународни судови претварају у преке судове који следе сурови диктат Вашингтона. Евроазијска економска унија има сопствени суд надлежан за спорове. Он може бити алтернатива њујоршком федералном суду судије Гријесе, који је пресудио у корист лешинарских фондова што су угрозили аргентинске преговоре о реструктури дуга и искључили је из спољних финансијских тржишта. Уколико лондонски суд за међународну арбитражу (пред којим су регистроване руске обезнице откупљене од Украјине) уважи неозбиљне правне захтеве (за шта у енглеском постоји реч barratry) као што су они којима је председник Порошенко претио пред украјинским парламентом, и сам ће постати жртва геополитичке застарелости.
Како расте огољеност себичне америчке (гео)политике, која се огледа у подржавању радикалних исламских фундаменталиста израслих из Ал Каиде и раширених по Блиском Истоку, као и десничарских националиста из Украјине и балтичких земаља, тако јача и притисак на Шангајску организацију за сарадњу, AIIB и сличне евроазијске институције да раскрсте са постбретонвудским системом, који предводе суперструктуре НАТО и америчког министарства одбране и финансија.
Питање које се сада намеће је да ли Русија и Кина могу да се држе БРИКС и Индије.
Према томе, како је Пол Крејг Робертс недавно сумирао моје идеје о овим темама; вратили смо се у глобалну поделу из Орвелове 1984, где на једној страни имамо Океанију (САД, Британија и северноевропски НАТО савезници), а на другој Евроазију.
_______
Упутнице:
[14] Anton Siluanov, “Russia wants fair rules on sovereign debt”, Financial Times, December 10, 2015. Додао је: „Руско финансирање није имало комерцијалноу сврху. Баш као што Америка и Британија редовно раде, пружили су подршку земљи чију политику су подржавали. САД сада подржавају тренутно украјинско руководство кроз гарантне програме USAID.“
[15] John Helmer: IMF Makes Ukraine War-Fighting Loan, Allows US to Fund Military Operations Against Russia, May Repay Gazprom Bill,” Naked Capitalism, March 16, 2015 (from his site Dances with Bears).
[16] “Ukraine Rebuffs Putin’s Offer to Restructure Russian Debt”, Moscow Times, November 20, 2015, from Johnson’s Russia List, November 20, 2015, #32.
[17] “Lavrov: U.S. admits lack of prospects of restoring Ukrainian solvency”, Interfax, November 7, 2015, translated on Johnson’s Russia List, December 7, 2015, #38.
[18] Quoted by Tamara Zamyantina, “IMF’s dilemma”, op. cit. [fn 8].
[19] Vladimir Putin, “Responses to journalists’ questions following the G20 summit”, Kremlin.ru, November 16, 2015. From Johnson’s Russia List, November 17, 2015, #7.
[20] Anton Tabakh, “A Debt Deal for Kiev?” Carnegie Moscow Center, November 20, 2015, on Johnson’s Russia List, November 20, 2015, #34. Tabakh is Director for regional ratings at “Rus-Rating” and associate professor at the National Research University Higher School of Economics, Moscow.
[21] “Lavrov: U.S. admits lack of prospects of restoring Ukrainian solvency”, November 7, 2015, translated on Johnson’s Russia List, December 7, 2015, #38.
[22] “In Conversation with Dmitry Medvedev: Interview with five television channels”, Government.ru, December 9, 2015, from Johnson’s Russia List, December 10, 2015, #2
Крај
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
| ЊУТНОВ ЗАКОН ГЕОПОЛИТИКЕ (2) |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар