Приближавају се парламентарни, покрајински и локални избори у Србији који ће се највероватније збирно одржати 24 априла. Јасно је и од раније да режим и тзв. „жута“ опозиција (парламентарна у исто време) настављају концепцијски Постоктобарску есенцију, која само лоше ствари надаље може донети за земљу, већ прилично рањену и раубовану применом промашеног макроекономског неолибералног модела, са демографским минусом који се продубљује сваке године, са антисоцијалном политиком, потом предајом чак и севера Косова, мигрантским понором, напуштањем државотворне подршке српској ствари у Црној Гори, али и Републици Српској који су пред великим искушењима, затим следеће године се отвара могућност да у правцу даљег некритичког пузања ка ЕУ и директне продаје (преосталог) земљишта странцима и др.
Јасно је да једина концепцијска алтернатива свему томе представља патриотска опозиција, која је тренутно ванпарламентарна, и да је ово прилика да се у парламенту ојача нека нада за земљу и народ, која би дала алтернативу, или макар умекшала даље примене погубне, напред наведене постоктобарске концепције. Како ће патриотска опозиција изаћи на следеће изборе, то је питање важно, које није јасно до краја.
Сигурно је да ће Шешељева СРС самостално изаћи на изборе. То нам је и раније било јасно, о томе сам говорио у свим својим до садашњим наступима и текстовима, ту је важно само избећи непотребна препуцавања што би одговарало режиму. Уз сво спиновање, подметања, чак клевете, потпуно је јасно да је Патриотски блок који чине за сада ДСС, Двери, интелектуалци и неки мањи покрети, заправо средишња опозициона концепција у односу на Постоктобарску концепцију, коју наставља режим, а подржава тзв. „жута опозиција“ и њени деривати. Све преостале снаге патриотске опозиције или се интересују да направе предизборни договор са Патриотским блоком, и (или) се, а у питању је странка Ненада Поповића двоуме да иде у коалицију и са СНС што је и највећи ребус преосталог престројавања, бар када је реч о патриотској опозицији.
У систему информисања дезинформисане Србије, а то значи што више гледате телевизије са националном фреквенцијом и читате прорежимску и прожуту штампу, односно медије које надзире англоамеричка нама геополитички најненаклоњенија коцепција, тешко ћете моћи сазнати, а још теже разумети шта се дешава у патриотској опозицији. Нећете сазнати ни шта се дешава у Црној Гори јер генерални директор РТС је симпатизер Ђукановића, поред тога што је као и већина управљачког сектора те телевизија са националном фреквенцијом под утицајем директним нама најненаклоњенијих сила САД и Британије. То наравно важи и за информативни сектор РТС, где су најистакнутији Ненад Стефановић (бивши уредник Времена за које је Милошевић на свом суђењу рекао и само за те новине изјавио, да су под директном финансијском и другом контролом САД) и Зоран Станојевић. Сви се сећају рецимо изјава Томе Николића изреченим на РТС уочи избора 2012 резигниран ненаклоњеношћу коју према њему и чак уопште српском интересу показује Станојевић, да ако победи да такви неће радити више ту. И шта је било? Вучић као човек подчињен нама најненаклоњенијим силама САД и Британији оставља Станојевића и читаву гарнитуру (кадровски и концепцијски посматрано то је било након доласка напредњака на власт посматрано за читаву Србију у информисању, култури и др, као у музеју – ништа не дирај, не додируј, све је у реду) РТС, чак је у међувремену проатлантистички Бујошевић добио кључно место.
Све ово око (дез)информисања и кухиња које иза тога стоје спомињем јер обични грађани кад је у питању патриотска опозиција су збуњени јер су видели сцене са техничког састанка који је недавно био читаве опозиције у вези заузимања става у односу на режим и организацију предстојећих избора у неком минимуму техничких услова. Свуда у свету се целокупна опозиција договора око предстојећих избора да се од стране власти издејствјују бар инимални услови организације и спровођења избора, па се том приликом могу срести организације и странке најудаљенијих ставова. Међутим у Србији многи грађани стичу погрешно убеђење, онако како су информисани, да постоје неки договори између рецимо ДСС и Двери и са друге стране Пајтића, Чанка и друге опозиционе екипе, али то је лажан утисак, јер се радило само о споменутом састанку целокупне опозиције, где је подвучено да нема концепцијске сродности и да је једини циљ тог скупа био заузимање позиције према режиму у правцу добијања како-тако подношљивих (у овим недемократским и тешким условима вишестраначја и медијске блокаде) услова техничке организације предстојећих избора.
Но вратимо се нашој теми како ће патриотска опозиција изаћи на предстојеће изборе. У понедељак 25 јануара у просторијама ДСС је био скуп свих чинилаца Патриотског блока, плус још више од десетак других организација. Видећемо са киме ће, да ли ће, доћи до договора и неке од њих бар се прикључити Патриотском блоку. Између осталих ту су били колико знам Заветници, Здрава Србија Дане Грујичић, еколошки покрет, организација Владе Кршљанина и неки други. Вероватно ће, а то је моје лично мишљење, бити известан проблем, као и код свих коалиција да се ускладе услови заједничког изласка на изборе, кад су у питању ове организације које већ нису чланови Патриотског блока, и да ће у неким случајевима доћи вероватно до договора, а можда у некима и до тога не дође. Остају међутим још најмање два крупна питања када је у питању патриотска опозиција. Једно је, можда централно са ким ће на предстојеће изборе изаћи Српска народна партија чији је претседник др Ненад Поповић. Ако посматрамо концепцијски, дакле програмски, потом пратимо саопштења, иступе њених челника и високих функционера, њен портал страначки, видећемо да она припада патриотској опозицији у потпуности и да је антирежимска. Нема сумње да СНП од свог оснивања пре нешто више од годину дана заузима концепт који је против даље примене неолибералне економије, и који је против уласка у ЕУ (читати између осталог књигу др Поповића о ЕУ у економском смислу, где правилно закључује да се Србији то уопште не исплати, чак и ако се не посеже питање Косова и Метохије), потом проруски пре свега у спољној политици чини се на један јасан али избалансиран начин, потом да се та странка оштро противи политици власти око Косова и Метохије, Бриселског споразума и посебно његове операционализације, најзад можда оштрије него друге опозиционе странке наглашава и критикује власт са аспекта проблема миграната са Блиског истока. Иако су постојале из прве пооовине прошле 2015, гласине о «шуровању испод жита» са СНС, то ничим није документовано јавно, напротив та странка од краја лета заузима све непомирљивији став према режиму. Тако је други човек странке угледни председник опшине Чајетина Милан Стаматовић ступио у сукоб у јавности не само са министарком Зораном Михајловић, већ и са влашћу и СНС у целини, где је спомињан и премијер. СНП је по питању Телекома јавно изражавала ставове попут остале опозиције, као врхунац је било заједничко учешће све са страначким заставама и симболима на великом протесту синдиката Телекома и патриотске опозиције који је окупио 12000-15000 људи крајем 2015, што је и кључно помогло да власт макар привремено одустане од тог суманутог подухвата. Сада у јануару је високи функционер СНП вероватно трећи у хијерархији и генерални секретар странке Јован Палалић издао оштро саопштење у име странке уперено против Марка Ђурића, политике власти у целини на Косову и Метохији, везано за дезинформације власти у вези укидања цивилне заштите на северу као последњег безбедносног адута тамошњих Срба и режимског ликовања да је то успех. То је круна критичког односа СНП према катастрофалној политици режима у правцу предаје чак и севера наше јужне покрајине Приштини. На порталу и саопштењима СНП у истом периоду наведена су два протеста због насилничког и батинашког понашања активиста СНС против регионалних функционера те странке, све са именима коловођа. Чланица СНП др Мила Алечковић је врло агилна у јавности у правцу критике власти (мада узгред вероватно из личног анимозитета критикује и председницу ДСС оптужујући је ваљда да није довољно опозициона?!). челници СНП за безбедност генерал Митар Ковач и пуковник Батинић заузимају јасан патриотски и опозициони став, док Милан Стаматовић 21 јануара на свом фб профилу у вези бројних натписа у новинама о преговорима те странке и СНС о предизборној коалицији, наводи «да он нема ништа додирно са СНС..» и да заузима опозициони став у односу на њу, те да неће ни у какву коалицију у том правцу принципијелно. И мр Радован Калабић високи функционер СНП јавно заступа проруске и антиатлантистичке, а у својој суштини и опозиционе ставове, или ставове који су у супротности са оним што актуелна власт спроводи у пракси по кључним државним и националним питањима.
Као контраст свему томе од 20 јануара, дакле у последњој најмање седмици у већем броју листова од Новости до Политике су се појавиле вести о преговорима те странке са СНС и шансама да се склопи предизборна коалиција. Једини који се у јавности о будућој позицији те странке на изборима и чак последњих месеци посебно о шкакљивим опозиционим питањима где су сукоби са влашћу јасни, не оглашава и не говори на те теме је председник СНП др Ненад Поповић. Уколико би заиста СНП против све етике и норми програмског и до садашњег деловања ипак ушла у предизборну коалицију са СНС то би за напредњаке много значило да се у односу на дезинформирану јавност даље фингира спин о мултиполарном деловању Вучића и режима, који ето у својим редовима, односно коалицији има и проруске, евроскептичне снаге, патриотске, за одбрану Косова и Метохије, за брану мигрантском таласу, за српску подршку Републици Српској и опозицији антиатлантистичкој у Црној Гори – дакле све супротно од оног што премијер и режим спроводи, а што је опет супротно од тежњама обичног гласача па и члана СНС. Дакле на тај начин би се шизофрени расцеп, између тежњи просечног (дез)информисаног бирача и чак члана СНС који је за одбрану Косова и Метохије, нарочито његовог севера у Србији, који је против неолибералне економије, антисоцијалног Закона о раду (који је донела управо ова власт), против некритичког пузања ка ЕУ која је у кризи и пред распадом, против тога да наша земља буде стециште стотина хиљадда миграната са Блиског истока када их све остале земље, посебно чланице ЕУ гоне и не примају, а са друге стране режим оличен у самом Вучићу ради у пракси све супротно. Дакле овде се уопште не ради о некој снази толико саме СНП (та странка је у развоју и има неку снагу на терену, али за разлику од остатка патриотске опозиције и солиднију материјалну снагу) већ о смоквином листу, који ће Бујошевић, Ненад Стефановић, Зоран Станојевић и остали гуруи проамеричког дезинформисања Србије претворити у нову моћну копрену за медијске злоупотребе и спиновања чији је циљ да главни извођач радова у нашој напаћеној земљи од нама најненаклоњенијих сила САД, Британије и делом Немачке, садашњи премијер буде што више заштићен код обичног грађанина и посебно бирача и члана СНС од разоткривања, какву запрво политику спроводи и каква је то политика за наше есенцијалне интересе.
Колико нам разум говори, а и информације до којих долазим, неки преговори између Поповића и Вучића постоје, а упркос свој опозиционој реторици, програмским начелима, стремљењу чланства СНП до сада није било чврстих и озбиљњних разговора његових са лидерима Патриотског блока. Међутим чини се да још није ништа решено и да као у свакој политици простора за договоре и различита сценарија постоје. Уколико Поповић прихвати да уђе у коалицију са СНС то би не само озбиљно поткопало његов политички кредибилитет, јер као писац књига које су изразито против уласка и наставка пута ка ЕУ (које сам читао и радо цитирам због квалитета и језгровитости података и поруке), за искрену сарадњу стратешку са Русијом и геополитички заокрет у том правцу (обратити пажњу на две Поповићеве одличне књиге на ту тему написане као коауторске са др Слуком), на мноштво његових саопштења и наступа у јавности у којима на један углађен начин и стил који негује у правцу џентлменске и коректне форме наступа, али језгровитости и снаге чињеница које саопштава – у континуитету износи ставове који суштински супротни политици и раду овог режима, и који су саставни део патриотске опозиције. О томе да ће практично читав естабилишмент политичара и угледних људи у самом СНП такав евентуиални став уласка у предизборну или било какву коалицију са компромитованом СНС то вишеструко погодити, и да ће у сваком случају то бити против њихових суштинских ставова додатан је мотив да се у том правцу никако не иде. Како ће рецимо др Мила Алечковић потом изаћи у јавност када у континуитету до сада напада не само режим, већ и рецимо председницу ДСС и саме чланице Патриотског блока да су недовољно и поуздано опозициони према режиму (по мом мишљењу крајње неаргументовано и чак ирационално) када заправо странка у којој је она се испоставља преко ових натписа у штампи и сазнања као потенцијални партнер и коалициони савезник СНС и премијера Вучића.
Уосталом главни ребус метафора косовског завета, српског вековног национа, је Кнежева вечера и косовска клетва за издају, где је тада по предању Бранковић оптужио Обилића за издају, а у пракси се то већ сутрадан друкчије потпуно испоставило. Чије ће лице бити чисто, као и у кнежевој вечери и косовској клетви, говоримо уопште после толике медијске дезинформације, спиновања страног фактора и «остатака домаћих структура»у посебно у протеклих годину дана.
Јасно је да Санда Рашковић Ивић као најоклеветанија од стране свих режимских па и «прожутих» медија, који су под пресудним утицајем заправо нама најненаклоњенијих сила САД, Британије и у мањој мери Немачке, једна достојанствена и приметио бих трезвена и привлачна жена, на један суптилан али квалитетан начин, за разлику рецимо од претхдоне политике врха ове странке – у пракси сабира патриотску опозицију. Уз то константно и речима и делима по кључним елементима представља опозицију режиму, а при свему томе што је био и раније манир ове странке - задржавајући достојанство у делању и ниво понашања. Наравно и Двери су у том правцу, и видим да Обрадовић израста у једног квалитетног политичара који разуме опасност у којој се налази отаџбина, што важи и за остале учеснике Патриотског блока, пре свега за угледне интелектуалце који су ту.
Још је остало да укратко размотрим последњу велику енигму, а то је како ће изаћи на предстојеће изборе Родољубиви савез, који чине организације на чијем су челу Владан Глишић, Драган Тодоровић, Александар Ђурђев, Жељко Чуровић, јер је ту сабран солидан потенцијал опозициони, ту има квалитетних политичара са искуством свакако. Мислим да би било добро да се и они договоре са Патриотским блоком, и лично могу само да навијам за тако нешто. Не би било добро да они изађу на изборе ван предизборног договора са Патриотским блоком, јер би то довело до опасности да се са њихове стране не пређе цензус, пошто су уз сав квалитет наведених политичара који није споран, напротив он је неупитан и битан за општу ствар, већ у оваквим условима медијске блокаде беспарице за патриоте и друге сегрегације, тешко је за очекивати поред Патриотског блока и радикала, да појединачно помстрано још неко у оваквим околностима може прећи цензус. Уз то то су углавном скоријег датума формиране организације са још недовољно времена за иградњу сопствене инфраструктуре по Србији.
Што се тиче Српског препорода, поновио бих да проф. Комазец има вероватно највећа знања и озбиљне радове у области економије, посебно монетарно-финансијском, и да би то добродошло патриотској опозицији, јер је то разрада њених основних макроекономских постулата. Са друге стране организационо за ових шест и кусур месеци постојања Препород не напредује озбиљно, па је у сваком случају уз позната ограничења у медијима и финансијска које има целокупна патриотска опозиција, јасно да само уласком у јачу коалицију предизборну, а што важи и за друге патриотске организације може очекивати прелазак цензуса, у супротном можда би било боље да те организације и не излазе самостално на изборе, јер би само помогли режиму да се распу гласови патриотске опозиције. У следећим седицама добићемо одговоре на ова отворена питања, али сматрам у сваком случају као сигурно да ће се након двогодишње паузе представници патриотске опозиције вратити у Народну скупштину.
Међутим потенцијали патриотске опозиције су далеко већи, по мом мишљењу имајући у обзир стремљења обичних грађана, чак и овако темељно и у континуитету (дез)информисаних да потенцијално имају већину, јер се већи део грађана не слаже са наставком погубне неолибералне економије, антисоцијалног Закона о раду, предаје и севера Косова Приштини, некритичког пузања ка ЕУ која је најблаже речено у кризи, примању миграната са Блиског истока када и чланице Уније им ударају капије, одсуством демографске политике у условима када сваке године нас има због негативног прираштаја тридесетак хиљада мање, а још толико у најбољој снази оде из земље....У том правцу су неопходни и нови квалитетни људи и разрада иначе добрих идеја у патриотској опозицији, али у фото финишу до избора 24 априла је макар неопходно да ставимо на страну сујете, извуку што повољнији услови за изборе од режима и подредимо све заједничком успеху и почетку опоравка Србије – а то је улазак у парламент у што већем броју посланика који дају алтернативу постојећем стању у земљи и противе се наставку примене погубне постоктобарске есенције.
Др Драган Петровић
| Др Драган Петровић: Патриотска опозиција на изборима 24 априла |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар