Србија и српски народ налазе се по ко зна који пут у великим искушењима, али увек имајмо на уму да без страдања нема ни спасења. И таман када сав српски род мисли да смо дотакли само дно и да нам нема излаза из окупације, као благослов са неба стиже „СПАС“ односно Српски – победнички – антиглобалистички и антинатовски-савез, на чијем је челу српска јунакиња са анђеоском душом и јуначком снагом проф. др Мила Алечковић. У разговору са главним и одговорним уредником руско-српске информативне агенције „Газета“ Велимиром Ремићем, открила је ко држи светске конце у рукама, ко је власник медија у Србији, када ћемо победити окупаторе, какво је стање српске нације са психијатријске тачке гледишта али и то када ће нам Русија помоћи да ослободимо Косово и Метохију.
Уважена професорко Алечковић, назире ли се крај колективној апатији која не попушта српски народ од 2000. године?
На ваше прво питање одговорила бих да се крај још не назире, али нам се тај крај појављује у сновима – што поуздано значи да ће он доћи. Лав Толстој каже: „Бог види, али чека.“ Од чега зависи то божије чекање? Од сремности човека на борбу. Ми још нисмо спремни на ту борбу. Ми сви грцамо, ропћемо, али још нисмо спремни на борбу. Јер, борба нису кукање, нити вербална критика, борба настаје онда када сте спремнида киднапујете америчке слуге и банкаре у Србији као што су то радили у Јужној Америци, када сте спремни да упаднете на било који „високи скуп“ и викнете : „Напоље, бандо фашистичка!“, када сте спремни да због тога идете у затвор, када сте спремни да извршитељу који вам дође на врата кажете: „преко мог прага нећеш прећи“, када уђете у отворени сукоб са сваком олигархијском битангом и гоните је поименце где год можете јавно да говорите, и када успевате да продрмате људе око себе да исто тако чине. То је борба, а не наше роптање.
У студентском бунту далеке 1968. године моја сестра је , као и многи други, била ухапшена, а мајка, која је у рату имала чин мајора и знали су је тада сви у Србији, није хтела да остане код куће, него је отишла у затвор да спава поред сестре, рекавши полицији: „Ви сте ухапсили мене“. Ко је данас спреман да се жртвује ? Ни за своју се децу људи више не жртвују, а камоли за друге. Овај предаторски капитализам направио је звери од људи и нико више није солидаран, само погну главу, побегну и кажу: добро је што се то мени није десило…
Када сам као студенткиња у Паризу први пут видела како у метроу хулигани нападају девојку, а путници забадају све дубље нос у новине које су читали, тек тада сам схватила да је наша традиција колективног реаговања, помоћи, милосрђа и алтруизма , била један потпуно други, племенит и надмоћан свет! А данас је систем који је на силу уведен у Србију уништио управо ту српску свету традицију заједништва и борбе (јер борбе нема без заједништва, не заборавите!) коју смо некада у историји имали и на коју смо били поносни.
Ја сам у једној емисији посвећеној пљачкама у приватном школству јавно изјавила да све неписмене батинаше и тајкуне који су се „преобукли“ у декане приватних факултета у Србији треба похапсити. После тога ме је један од њих тужио суду и тражио од мене „одштету“ за увређену част (коју, наравно, нема), од 60 000 евра! И, сада, ја треба са том битангом да се судим и да глумимо демократију? Где је солидарност према опљачканим људима и просветним радницима? У данашњој Србији победио је Хобсов „Вук који је сваком другом човеку вук“, односно, победио је институционализовани , озакоњени себичлук. Боље је бити крив и богат , него невин и сиромашан, како су некада говорили критичари америчког друштва. Да сам министар правосуђа, све спорове обичних људи са тајкунима, ставила бих, „аdacta“ из солидарности према општој неправди, и то бих урадила одмах, без много демократског брбљања. Као што видите, борба нема много везе са демократијом, а демократија у борби није ни потребна. Хоћу рећи, она може да буде само штетна.
Незналице политичке теорије и праксе, али и непријатељи српског народа блебећу о некаквој „демократској борби“, али треба да знате да је то бесмислица. Демократија је само једна друштвена игра која се успоставља када сте неки неправедни систем већ променили. Ако га нисте променили, нема ништа од закрпа или играња менуета, морате да покажете спремност за праву борбу. Ми у Србији још од 2000. године стално „крпимо“ неправду кобајаги неким скупштинским прегласавањима, али то је узалудан посао, јер се ниједни избори од тада до данас нису одвијали без диктата америчке амбасаде, ниједан мандат ниједног политиканта (државника није било) није прошао без иживљавања лоповских банака над народом, ниједан политикант на власти није ухапсио тајкуне, или склонио уса лобисте, што вам јасно показује да је овде потребно оно што се у науци зове: радикална промена парадигме. Од 2000. године ми живимо у пљачкашкој, предаторској парадигми која је поробила читаву Европу, а на изборима имамо понуђен чувени демократски избор: између истих. Све то из корена мора да се промени. Прича коју је увео ДОС, а прошла је захваљујући одређеном броју идиота, до дна је погрешна и катастрофална за српски народ, као уосталом, и за све друге народе у Европи. То зло се зове WallStreet, црна тачка бескрупулозне и сурове пљачке свих земаља и свих народа света, боље рећи место где су некада продавани робови, јер тачно на том месту WallStreet-а су некада у историји продавани људски робови!
Србија је defacto, продата, а српски корумпирани идиоти су се подупрли непостојећом монетом -доларом. Голдман Сач (GoldmanSachs) је бацио око на целу земљу, из земље је изнето злато (додуше не први пут у историји), сви тајкуни и олигарси пребацили су опљачкану имовину српског народа и државе после лажних и муњевитих приватизација, право код краљице баба-мајке у Лондон сити и његову банку, и ми смо сви сведени на робове који глуме да им је боље, јер могу да купе Шанелов парфим, или да га виде у излогу. Брисел, Лондон и Вашингтон – то су три демонска центра (говорим политички) који служе само једном циљу: америчкој политици, деценијама истој политици, која се своди само на једно: опљачкати ЗЛАТО свих земаља света, изнети СВЕ што се може изнети преко својих савезника у Бриселу и Лондону, а затим штампати тоне безвредног папира. Поред америчке банке, највеће проститутке су банка Енглеске и банка Јапана које штампају безвредне паре за потребе Вашингтона . Злато, само их злато интересује, ништа друго. Све друго, конфликте, ратове, пучеве, девалвације националних монета, финансирање некаквих усраних „е-новина“ које на интернету имају задатак да блате српске родољубе…, све то раде само да би покрали светско злато, јер су њихове федералне резерве „утањиле“, а долар је у последњих неколико година лажно штампан у количинама већим него у протеклих сто година. Плате тих људи који сами себи штампају новац крећу се до 60 милиона долара годишње и они не живе у свету у коме живимо ми. Ко год је у Америци покушао да постави питање ФЕД-а, а међу њима је био и један председник, завршио је под земљом. Истовремено, Америка има данас сто милиона незапослених и ко зна колико сиромашних људи осталих без ичега, док се у Србији још увек гледају холивудски филмови.
Бивши француски председник Саркози је Америци „продао“ 600 тона француског злата да би „помогао“ безвредном долару и тиме ставио целу земљу у окове (иако је пропадање ове земље почело већ после Де Гола, са Помпидуом). Ко је убио Гадафија да би узео све либијско злато? Ко је смењивао режиме у јужној Америци? Ко је бомбардовао Србију и из Србије, преко разних „Мики Мауса“ све изнео? Ко је уништио Грчку? Ко је покушао да сравни Сирију?
Ко води свет ? Искључиво банкари . Ко је ЕУ политичар Јункер? Да није можда градитељ или професор? Не, банкар је. Ко држи штампу? „Леву“ Ротшилд, „десну“ Рокфелер. Ко је купио штампу у Србији, па се онда чудимо што немамо никакве праве вести ? Амерички генерал Пираеус. А ко је купио српске „интелектуалце“ већ после 2000. ? Ђорђ Шорош. Сада је Скупштина у тајности изгласала да држава Србија мора да плаћа јеврејским заједницама један милион долара годишње у току 25 година на име отете имовине за и после другог светског рата! Па ко је ту имовину отимао , српски покрети отпора ??? (било Дражин, било партизански)? Ово је, да опростите, чисто рекетирање ! Уместо да је наша скупштина упутила писмо тим заједницама и рекла: Браћо Јевреји, пошто сте утицајни у Америци, помозите да Србија наплати ужасну ратну штету, за геноцид 1941. и за бомбардовање у овом последњем рату !
Шта сада очекујемо? Да ћемо брбљањем у Нато Парламенту закрпити ову свињску кожу ? Не, овде треба потпуно променити цео систем непоштених лоповских закона које су ове нато марионете као француски Конвент из 1792. године изгласавале саме за себе, затим треба брзим указима истерати све америчке лобисте из Србије, вратити домаће развојне банке, отети српску штампу из руку страних спекулатора, написати писмо захвалнице ММФ-у и отерати их у П.М., потписати најтешње војне савезе са Русијом, подићи борбену готовост српске војске, вратити царине, поцепати Бриселски уговор на комадиће и рећи Албанцима: договор с позиција силе, или решавамо све сами с вама, као увек у историји! Истерати све Нато лобисте напоље , конфисковати имовину тајкунима који су учествовали у приватизацији и направили од Срба јефтину радну марву, онима до којих се може доћи, а оне друге вијати по свету као што смо после другог светског рата вијали усташе.
Ови криминалци су Србију пресекли на два оштра дела: на једном крају је огромна нема већина и сиротиња, а на другом плаћена мањина која брбља у Скупштини. Чиме је тренутна гувернерка народне банке зарадила плату од око 700 000 динара? Чиме је неки Бајатовић који води пропалу фирму у дуговима зарадио плату од 2.174.385 динара? Чиме је неки Кнежевић из снс-а зарадио плату од 1.092.800 динара? Чиме је супруга некадашњег „револуционарног“ лидера СПО-а , који је обећавао правду српском народу, зарадила месечну плату од 846 000 динара ? Како ће он сада сиромашним пензионерима да објасни статус своје супруге? Ово су званични подаци. Ко су ти људи ? Приватници чији предузимачки бизнис цвета или државни паразити који се иживљавају док просечан професор у Србији једва може да плати месечне рачуне?
Народу просто треба рећи: што више ови паразити буду јели наш буџет, то мање ћемо ми други имати. Људи морају тежину и муку свог живота да доведу У ЛОГИЧКУ И ЖИВОТНУ ВЕЗУ са пљачком ових паразита и да схвате да су дужни да лопове зауставе. Тек после те границе почиње зона слободе, а онда следи припрема за праву борбу. Тек тада ћемо моћи да ослободимо Косово и Метохију,Војводину, Црну Гору, Републику Српску, јер је све то у тесној вези. Не урадимо ли то, поставиће нам неког идиота за премијера као Карла Билта у Украјини (иако је конкуренција домаћих идиота велика!). Банке ће у једном тренутку на један једини миг из света (а то се време убрзано приближава) , да би саме себе спасле, запленити сва примања људи са рачуна и успеће да преживе само они који су имали мало земље и који нису држали никакав новац у банкама! Борба у Србији почиње објашњавањем да се у овој садашњој парадигми у којој ће изборе „посматрати“ уса и енглески амбасадор, не може ништа променити. То значи да сва брбљања о некаквом „патриотском блоку“ у коме седи макар и један једини досовац који је био на неком положају у власти у протеклих 16 година (јер нико БЕЗ АМЕРИЧКОГ ОДОБРЕЊА НИЈЕ МОГАО ДА БУДЕ У БИЛО КОМ ОБЛИКУ ВЛАСТИ све ове године!) можете да окачите мачку о реп. Ко то није схватио, тај ништа није схватио.
Дакле, колективна апатија нашег народа нестаће онда када људима ОБЈАСНИТЕ ЗАШТО ТАКО ЛОШЕ ЖИВЕ И ШТА МОРАЈУ ДА УРАДЕ да би се спасли. Докле год не разумеју светске процесе, неће схватити ништа од онога што их је задесило у Србији , јер смо ми данас само слепо црево читавог света. Прво је потребно отклонити ово слепило, а чим људи схвате суштину ствари, живот, борба и солидарност се у њих одмах враћају! Чим нешто демистификујете и разумете, а затим повратите и веру, у вас се враћа снага за борбу и поверење у друге људе!
Какво је стање српске нације, пре свега са психијатријске тачке гледишта?
Данас владају страх, збуњеност, конформизам и себичлук. То су иначе омиљене особине сваког предаторског система, какав је у Србију уведен после 2000. године. Било је људи који су и тада веровали у нешто боље, али ко до 2002., евентуално 2003. године није видео пропаст која долази, томе је немогуће опростити . Тада је , defacto , у Србију уведен грабљиви капитализам из 18. века (овоме би се чак и Рикардо и Смит крстили !), са свим патологијама које он , на психолошком плану, са собом носи. Свако српско дете тада је постало Оливер Твист. То је доринело да најгоре структуре личности (манипулатори и психопате) испливају на површину и завладају Србијом. Данас зато има доста психопатије (за психопату су други људи само средство преко кога безосећајно гази и он не може да осети ни кривицу, нити кајање, а још мање самилост), али има и доста „слуђености“, тачније речено, схизофрених црта. На жалост, има и лажног, надуваног Ега, када се позивамо на Цара Душана и његову снагу, а нисмо способни да одбијемо понизност обичним политичким „ћатама“.
Иначе, у нашем народу постоје два главна етнопсихијатријска типа: рајетински тип и борилачки- хајдучко-ускочки тип. Док је први последица тешке историје и идентификације са агресором (ово је један од најлошијих несвесних механизама одбране личности) и подразумева: конформизам, слепу послушност, љубљење чизме султану, сагињање главе, савијање пред силом, неморал, лицемерје, дволичност, подказивања других људи итд…,, дотле је цела наша славна историја дужна овом другом борилачком, побуњеничком, некада и виолентном, хајдучком склопу. Захваљујући том другом, ми смо се ослободили и опстали до данас. Да се мало нашалим, сећам се да сам као дете увек бурно реаговала на увреде од било кога, или било кога, у школи. Нисам могла да гледам да некога малтретирају, понижавају или туку. Иако ми је име дала Десанка Максимовић (знајући за очев корен, рекла је мајци : нека буде и српско и руско име у исто време!), а мој брат је добио име Срђа по Срђи-злобоглеђи из народних песама, причали су ми да је он, као мали, увек био благ и помирљив и није се „срдио“, а да сам се ја свађала и тукла. Ето, тако су та наша имена испала обрнуто поклоњена! Он је требало да се зове Мила, а ја Срђа! Али, да се вратим на наш народ. У ствари, идеално је да се у човеку стопе обе ствари: и благост и спремност на борбу. Неће Бог помоћи , ако се сам човек не бори. Не постоје диктатори, постоје само робови- каже једна француска пословица. Јер, када се људи сложе и побуне, ниједан самозванац не може да траје више од једног дана! Психолошки је нездраво потискивати и трпети да се неко над вама иживљава, ако знате да нисте ништа згрешили. Међутим, најважнија је тзв. емпатија, тј. могућност уживљавања у туђе емоције и могућност саосећања са другим човеком. То је основа читаве наше традиционалне саборности. Када се пробуде алтруизам и емпатија према осталима који пате и када човек одлучи да другим људима помогне, онда се све диктатуре руше, јер нико не може да победи уједињене људе! Савез душа је непобедив! То овакви злочиначки политички системи знају и зато десолидаризују људе, газде, на пример, радницима намерно дају велике разлике у платама, и слично… Ја ипак верујем да је наш народ могуће поново ујединити. А почетак правог духовног уједињења препознаћемо онда када на друштвеним мрежама будемо објавили адресу некога код кога су дошли извршитељи да му плене имовину јер нема новца да плати рачуне, и када сви заједно „дојуримо“ до тог човека да га одбранимо. Први пут када се то догоди, Србија ће бити спремна и зрела за побуну. Учинимо то , јер борба тако почиње .
Да ли је Србија икада била у тежој ситуацији од ове у којој се сада налази?
Била је Србија у историји у тежим ситуацијама, али су то биле ситуације отвореног рата, набијања на колац, вешања и стрељања родољуба. Црква је тада играла своју улогу коју данас више, на жалост, не игра. На пример, моју мајку је од батина и мучења у Гестапоу, извукла Српска Патријаршија. Данас је све неутралисано, све је разједињено, сви су евазивни, сви само гледају да побегну једни од других. Уништено је везивно ткиво нашег народа , а то је оно што велики капитал редовно ради како би створио црве-потрошаче, а не интегрисане и јаке личности. Пљачкашком капиталу потребни су инсекти, а не људска и хумана бића. Потребни су им „трећи полови“. хомофили, педофили, зоофили и тд., јер се на њима јако добро зарађује, а увек се нађу неки идиоти који очигледну психопатологију бране као „људска права“.
Србија је била и у тежим тренуцима, и, на жалост, ово још није дно, још може да се тоне. Али, психолошки гледано, после тога долази или до самоубиства (личног, или колективног) или до опоравка и дизања кроз борбу. Ја верујем у ово друго. Верујем у цикличност историје и у повремено понављање „судбине“ нашег и свих других народа. А за српски народ то значи, циклични устанци и буне! Ми смо сада у времену када се „акумулира“ нови велики српски устанак.
Многи наши политичари иду сваког фебруара на сатанистички скуп „Молитвени доручак“ у Вашингтон. Да ли има и једна светла тачка на српској политичкој сцени?
Да, ако се не варам, скоро сви редом досовци су ишли да доручкују кајгану и стоје у неким редовима, или можда нису ишли, али су, у сваком случају, били позивани од Американаца. Позивани су били Вук Драшковић, Коштуница, Мићуновић и његова тадашња сарадница, а садашња председнива дсс, Лабус, валда и онај Михајловић Душан, ако ме памћење служи… Тамо се они углавном гурају у некој маси људи, као на неком вашару, где нико никог не види и не констатује, тако да је, по мени, сваки одлазак на то место , губљење и части и времена. Међутим, ипак није исто када тамо оде неки безвезни шизофрени српски политичар који нема никакву залеђину, или када иде неко ко је, као председник СНП-а већ признат у Москви и лични је пријатељ , на пример, Константина Косачова, или руског председника. У том случају, одлазак може да значи чак и пркос или демонстрацију моћи, посебно ако баш тамо изјавите „да Србија неће ући у Нато и да је њен пут – онај ка Русији“. То би било више неко српско инаћење: Е, ево да вам покажем да смем то овде да кажем! Мада, ако мене питате, ја то никада не бих урадила, јер је непотребно ићи у Њујорк и Вашингтон да би се тако нешто изјавило. Али, то некако још и могу да разумем, за разлику од случаја некога ко није нико и ништа за Русе, па трчи у Америку као слепац, или губавац. Овај последњи се тамо, у ствари, само моли за свој сопствени живот! Велика сило, Америко, не уби ме ! Или пева: Драги Нато, шта ме снађе, спаси брзо моје крађе!“ Ето, мало стихова, да замислимо шта они тамо мрмљају на молитви док им желудац вари лошу атлантску храну. Али, ако некога Русија већ подржава, он не мора да клечи и моли за живот. То, просто, није исти однос снага. А цела политика, ово, наравно, знате, своди се само на показивање односа снага!
Приметна је масовна појава лажних проруских странака и покрета у Србији. Како да људи препознају оне истинске русофиле?
Да, изванредан текст моје пријатељице и сараднице др Марине Александровне Галогаже, која је , за разлику од мене, Рускиња из прве генерације, и по мајци и по оцу, и једна храбра жена и права Козакиња, рекао је све. Марина је имала и морално право,а и обавезу да постави питање тих лажних руских странака и покрета који ничу као печурке у Србији и које су чиста инструментализација бивших досовских странака на власти. Сви ти лидерчићи су кобајаги добили неки благослов из Москве да баш они воде „руску странку“ и одједном се сви бацише на јадне Русе у Србији, и то баш они који нити знају руски језик, нити су икада живели у Русији, нити познају руску културу, нити уопште имају икакву културу, нити имају харизму ! Али, навалише, јер су схватили да је тако најлакше инструментализовати проруско расположење српских бирача. То су све , како Марина каже, „професионални љубитељи Русије“, или они који „воле Русију, али не воле Русе“. Маса неких клинаца трчи у Москву да се тамо с неким слика, па онда напишу на свом сајту , на пример: Русија нас подржава! Па наравно да их подржава. Па и Патријарх сверуски ће сваком Србину дати благослов, то је његова духовна обавеза! Једна политичарка је недавно отрчала на Крим да јој дупе види пут (праштајте) , односно, вероватно да што више потроши партијску касу, иако је годинама пре тога играла западну игру и била амбасадор у земљи за коју је потребна исључиво америчка и ватиканска дозвола (јер је читава та земља покривена америчким базама). Али, мислим да је народу то све већ јасно. Једноставно, мора да дође до чишћења „политичких лажњака“.
Зато са пуном одговорношћу понављам да је једина особа која има право и обавезу да води руску мањину у Србији – управо др Марина Галогажа. На њој је да сав тај кукољ очисти, јер је то њена вертикала, она је у томе најјача и најискренија и њој је то суђено. Уосталом, ја сам јој прва и рекла: „Шта чекаш Марина, ти си Козакиња!“ Марина ће то свакако успети, а онда ћемо све што ваља објединити у наш најшири народњачки политички и идејни круг под именом „СПАС“ (Српски Победнички антинато и антиглобалистички Савез)! Нема код нас „блокова“, савез је српска реч. Једна значајна партија би ту могла да буде стожер окупљања, али то ћемо још видети. Такође, данас у Србији има много младих покрета које ја апсолутно подржавам и који су одлични, али они треба још пуно да уче. То и својим студентима кажем, није довољно само на скуповима викати УААА!, треба знати шта даље. Да би се озбиљно водила држава, потребно је добро познавати историју , еконимију, географију, геополитику, религију, психологију, говорити више језика итд… Клинце треба образовати! Руског председника су „избрифовали“ дугогодишњим боравком у иностарнству, иначе он ништа не би могао да разуме. Није довољно само рећи: ја сам родољуб. Потребно је постати високо образовани и обучени родољуб, а таквих за сада имамо мало! Значи, ми старији морамо децу да обучавамо и по томе одмах видимо ко хоће да учи, а ко је дигао нос до неба иако ништа не зна. За сада имамо неколико клинаца и клинцеза који су слатки , допадљиви и на протестима умеју да вичу УА!, али, на жалост, о идеји политике не знају ништа. Ако се такви уобразе, онда постају опасни (нарочито ако себе почну да називају „функционерима“). Што се тиче оних првих, ти су, наравно, будућност Србије .
Да ли верујете у податак да се над Србима спроводи парапсихолошки рат разним методама?
Да, ово је данас релативно лако. Таласи нашег мозга (гама /око 40 херца/, бета /од 15 до 30 херца/, алфа/9 до 14 херца/, тета/4 до 8 херца/, делта/1-3 херца/ /) су нека врста електромагнетних таласа , а на таласе се, наравно, итекако делује. Нервни импулси су хемијско-електрични импулси и наш мозак је, у ствари, једна врста електране. Не заборавите да је политичко и економско поробљавање људи везано за многе циничне теорије и програме оних који су осмишљавали како да смање број гладних људи на земљи. Један од аутора који је још у 18. веку предлагао нешто тако био је Роберт Малтус, познат по својој идеји да је , за добробит рационалне економије, потребно повремено елиминисати, односно убијати одређене „паразитске“ популације које живе у богатим крајевима света. Тај „малтузијанизам“ се данас из моралних разлога прикрива (наводи се само његов савет: „уздржавање од рађања“, иако је он предлагао буквално ликвидације становништва), али се у стварности управо он реализује убризгавањем разних врста неизлечивих вируса афричким популацијама , а под велом тзв. „здравственог вакцинисања“ (о томе постоји чувена књига бившег вирусолога Роберта Мекафија), бомбардовањем, тровањем људи и слично. Африка је јако богат континент, а народи су тамо релативно заостали. Вековима се енглеска утилитаристичка философија и политика састојала у томе да „елиминише прекобројне“. Ако се већ сви ти цинични програми спроводе, врло вероватно је да се делује и на људски мозак. Уосталом, психолошки рат постоји још од времена Сун Цуа и тридесет и шест кинеских древних стратегија „како да се добије рат, а да се не одапне ниједна стрела“. Деловање парапсихолошким методама јесте данас, у неким сегментима, већ добро истражена техника. Ја сам у Француској радила једно време на истраживањима ових појава, а у Србији сам, у раду „Несвесно, латерализација и парапсихологија“ предложила научну поделу парапсихолошких истраживања, како би се то велико потискицање наших колега и неспремност да овом темом почну да се баве, најзад прекинули. Да би се схватила злоупотреба људског мозга, потребно је рећи нешто и о недовољно истраженим психолошким и психофизичким феноменима, јер се читаво ово поље потенцијално користи за манипулацију.
Сва истраживања свесног и несвесног феномена, као и мождане латерализације, природно нас воде ка пољу неистражених когнитивних људских способности у интеракцији са микро и макро утицајима природе око нас. Ако вас занима, јер је то једно од мојих поља, могу да вам дам укратко историјат истраживања мозга која су довела до свих данашњих употреба и злоупотреба.
Још зен-будисти, а затим Аристотел, Платон, Плотин, Плутарх и Стоици, занимали су се за психолошке и умне појаве које ми данас описујемо као „парапсихолошке феномене“. Парацелзијус је био поставио хипотезу о тзв. „астралној светлости“. У 18. веку, Француз Антон Месмер развио је учење о „животињском магнетизму“ у оквиру кога је проучавао везу космичких тела и тела на земљи. У 19. веку у Француској , Жан Мартин Шарко установио је учење о хипнози (која данас више не спада у необјашњене, него у потпуно објашњене неуролошке феномене). И психолог Шарл Рише и песник Гете такође су се занимали за оваква истраживања. Алан Кардек вршио је испитивања у пољу које је звао „спиритизам“, а Виљам Крукс који је 1907. добио Нобелову награду за хемију, у метапсихичком домену („метапсихочко“ је његов израз ), експериментално је истраживао психолошке енергије људи. Џозеф Банкс Рајн истраживао је екстрасензорну перцепцију, а од 1934. године, за ова истраживања прихваћен је назив: парапсихолошка истраживања. Наш велики геније Никола Тесла такође спада у истраживаче у овом пољу, међутим посебно охрабрење свим научницима заинтересованима за необјашњене феномене ( а самим тим и за каснија истраживања било какве могућности манипулације мозговима), дала су два великана руске неурофизиологије, који су смело приступили парапсихолошким истраживањина: Иван Сеченов и Владимир Бехтјерев. Ја њихова открића предајем студентима.
Прво, јасно је да парапсихолошка стварност заиста јесте стварност, јер она не описује непостојеће појаве, већ описује оне појаве које до данас нису добро објашњене научним законима (или нису потврђене довољним бројем научних закона). Јасно је и то да само удруженост и храброст научног истраживања може да постави праве хипотезе у овом пољу. Карл Попер описивао је „смелост научне хипотезе“ као њену најважнију методолошку одлику, поред тзв. проверљивог „емпиријског садржаја“, а физичар Нилс Бор имао је обичај да каже: „Ако научно питање није довољно лудо, не вреди на њега одговарати, не вреди ту претпоставку истраживати“. Француски футуристички писац Жил Верн јасан је доказ да све што замисли људска машта може једнога дана да буде истражено и остварено, ако је, после маште која је створила слику будућности, оно што је замишљено, постављено у добру научну хипотезу за испитивање.
Моја класификација појава (кориговала сам неке раније поделе) које називамо „парапсихолошким“, изгледала би, у најједноставнијем облику, овако:
1.У прву групу сврстала сам екстрасензорне перцепције – у које спадају: телепатија, прекогниција и психокинетички феномени.
2. У другу групу сврставам измењена стања свети – која проучавамо у оквиру динамике свесног и несвесног процеса, а најбољи пример за ово јесу снови (или прекогницијски снови). Ствараоци и креативне личности по правилу имају добар контакт са својим несвесним делом личности и веома често сањају тзв. „прекогницијске снове“. Будући да се у сну, по природи, најбоље испољава архетип о коме пише Карл Густав Јунг, а да древна пра-слика архетипа укида простор и време као и сан (овај део теорије снова, назван „рад сна“ добро је описао Сигмунд Фрод), сâм сан означава део нашег несвесног процеса који је независан у односу на простор и време, захваљујући чему можемо да схватимо ванпросторност и ванвременитост, односно истовремено дешавање независно од удаљености, па и сам појам синхроницитета. Појам синхроницитета, у својој равни, квантна физика већ је увелико доказала. Може се рећи да је акаузалност и истовременост (синхроницитет) слична гешталтистичком принципу симултаности свих слика на траци филма које пројектујемо одређеном брзином да би наш мозак створио илузију „кретања и протицања“, а , заправо, све те слике филма, као и слике нашега живота , већ симултано и сада, постоје пред нашим очима. На начин ове аналогије симултаног постојања у садашњости , могли бисмо да направимо и модел за разумевање онога што зовемо „прекогницијски снови“, у којима је оно што доживљавамо као будућност, услед непротицања времена, у ствари, већ сада ту, пред нашим очима.
3.У трећу групу сврставам тзв. видовитост и предвиђања широког обима (нечега што доживљавамо као „будућност“) за која су се занимали још антички Грци, а посебно Платон.
4.У четврту групу сврставам бројна искуства везана за доживљај клиничке смрти (иако ове феномене у неурологији не сматрамо у правом смислу речи парапсихолошким феноменима).
5. Најзад, у пету групу сврстаћу биолошка и физичка истраживања постојања, кретања и немогућности губитка биофотонске ћелијске енергије , енергије ћелијског кванта (као што је то био случај у тзв. „ефекту Делпас“). Познато је да жива ћелија људског организма током свог живота емитује једну десетину биофотонске енергије, а после човекове телесне смрти и ћелијског разграђивања, она ослобађа из себе свих девет десетина биофотонске енергије. Одржање ове енергије потпуно је извесно, али су њени путеви за нас данас непознати .
Најзад, геније свих генија, наш Никола Тесла, дао нам је сва оруђа која данас могу да се употребе, али и да се злоупотребе на, рецимо, политичким непријатељима. Не треба ово ништа да нас чуди. Вратимо се на природу таласа људског мозга и све ће нам бити јасно.
И Руси, и Французи и Американци имају лабораторије које ово истражују, с том разликом што америчке службе ово итекако злоупотребљавају против свих својих непријатеља. Као што су некада ометали радио таласе својих противника, тако то исто , врло лако, данас могу да чине и са људским мозговима. Али, ови експерименти се , у покушају, не врше само над Србима, него над свим слободним народима и над свим снажним појединцима.
Како да се Срби реше окупатора са што мање губитака?
Знањем, информисаношћу и храброшћу. Прво морате да научите да препознате манипулацију, да се од ње одбраните, јер је то највећи и најважнији део борбе. Треба угасити телевизоре, не гледати званичне канале, посебно не „политичке емисије и дуеле“, јер је то све унапред намештено. Гледајте само научне емисије и емисије из културе, а политичке информације тражите на интернету. Светска манипулаторска финансијерија и трулеж пашће сама од себе, као и њени вазалчићи у Србији. Само треба бити довољно паметан и дочекати то. Постоји више типова борбе. Један је овај отворени облик дестабилизовања светских лопова који ја желим да охрабрим у Србији преко правих и смелих акција. Други је тих и мудар начин копања замке светским уништитељима. За овај други начин борбе потребан је широки хришћански савез душа свих наших правих пријатеља у свету, али и јако добра обавештеност.
Ми нисмо сами. Када дође позив наших правих и добро обавештених пријатеља из света шта да се чини, придружимо се тим акцијама. Они су спремили технике борбе против банака и лопова, против светске олигархијске кремарије, против монструма и уништитеља читавог слободног света. Не заборавите шта је Сорош одговорио када су га питали да каже када је у животу зарадио највише пара ? Његов одговор био је, дословно: „Онда када је крв текла улицама!“. Заједничка уједињена акција свих антиглобалиста ове зликовце ће мудро срушити, а онда ће марионете у Србији саме да попадају. Прва и основна ствар јесте следећа: ако имате макар и мало злата у кући, макар неки бакин прстен, не дајте га, ма како тешко живели, јер долази време када ће сви лажни папири нестати. Долар данас (а почело је са седамдесетим годинама прошлога века) не вреди скоро ништа, а ускоро неће вредети ни евро.
Друга ствар: не позивам на сиву економију, али ако желите да преживите и добијете борбу, гледајте да што мање новца држите у банкама и да што мање трансакција вршите преко банака. Снађите се на други начин (осим неке плате коју можда морате да примате преко банкарског рачуна), немојте ништа давати банкама, не штедите, завршите што пре све кредите које сте узели и не узумајте више нове кредите ни за живу главу ! Треба да знате да ће се у једном тренутку, финансијске апокалипсе, сви дистрибутери новца у свету зауставити. Купите, ако можете, неко парче земље у Србији и будите самодовољни. У окућници је довољно засадити пар воћки и поврћки. Немојте да живите сами. Удружите дух са другим пријатељима и будите у том духовном савезу, размишљајући као некадашњи мускетари: сви за једног, један за све! И, најзад, не желим да звучи сурово, али желим да звучи истинито. Ви који имате дозволу да чувате оружје, добро га чувајте. Пратите наше интернет сајтове и нашу турнеју (широка идеја „СПАС“) која ће ускоро кренути Србијом и у којој ћемо народу све објашњавати као прави народњаци. Као некадашњи руски народњаци. На самом крају ових савета, казаћу још и ово: Не бојте се. Бог је са нама и међу нама! Јесте и биће!
Зашто Русија не предузима неке крупније кораке према Србији и региону?
Први разлог за то јесте шизофрена политика самих балканских политичара (они би мало у Нато, а мало би са Русијом), а други је тај што Русија зна да ће се све то ускоро решити најпре на једном општијем плану. Русија се тренутно бори за Европу, а ми у будући евроазијски савез улазимо у целом том „пакету“ с украсном машном наше тробојке. Ја већ дуго времена говорим и пишем о томе да се Русија данас бори за праву Европу, као што се и права Европа бори за економске и политичке оодносе са Русијом на том будућем великом евроазијском континенту. Руски председник Путин помогао је Национални Фронт Француске са два финансијска кредита, док ће све остале француске кандидате на председничким изборима следеће године, подржавати Американци, односно њихови финансијери. Што се тиче санкција уведених Русији, ту ће дебљи крај извући они који су увели санкције, а не Русија. У последњем тренутку, ово је, мислећи, наравно, како да спасе самог себе, изјавио у Давосу, чак и Сорош. Руси знају да смо ми њихови традиционални савезници и пријатељи и да ће наше питање бити решено кад се преокрене читава светска геополитичка сцена коју ће у западној Европи почети управо земља која је и стварала историју западне Европе – Француска. Али, дотле Русија мора да заврши са Сиријом и са Турском, можда и да ослободи Константинопољ. После тога долази на ред наше Косово и Метохија. А тада ће већ сви „лажњаци“ на политичкој сцени Србије бити уклоњени.
Како коментаришете усвајање скупштинске одлуке да се НАТО пакту одобри да вршља по Србији без икаквих ограничења? Зашто нико из Русије није реаговао на тај потез?
Па како да реагују из Русије? Да уђу са тенковима у Србију? Скоро сви имамо некога ко је страдао на Голом Отоку, наша историја није била лака. Русима још није опроштен ни онај упад тенковима у Мађарску (додуше, то је била совјетска Русија). Не заборавите да је Нато Парламент у Србији тренутна ВЛАСТ. Српски народ мора да уклони и потуче ту власт, ако треба и борбом „интифаде“ да им живот овде постане немогућ, а Руси ће народу свакако помоћи. Али, они не могу да направе државни удар у српском Генералштабу, то мора да дође од нас самих, а они ће то једва дочекати. Нећемо ми дуго чекати. Када се права Европа (која се данас већ снажно бори са седам земаља и 44 посланика у ЕУ парламенту) окрене Русији, марионете у Србији аутоматски падају у српску каљугу као труле шљиве.
Многи аналитичари прогнозирају распад ЕУ којој ће да претходи формирање „Нове Европе“ у којој ће бити и ваша пријатељица Марин Лепен. Ваш коментар?
Пре пуних 16 година, ја сам већ о томе писала. У мојој књизи „Ко то прича о Европи ?“, штампаној 2002. године, све је то већ резимирано. Нико нама повратницима из света тада није веровао. Као и сви деголисти, писала сам о разлици праве и официјеле , тј. званичне Европе. Прва се већ тада јако борила, а друга је била амерички вазал, као што је то и данас. Нико од српских власти у то време није пратио стварне токове у Европи и непрестано су блебетали о Унији и о придруживању Унији, као што то раде и данас. Само, тада је то било некако наивно, а данас је трагично, јер власти у Србији, реално гледано, касне неке три деценије за догађајима који се дешавају у Европи. Они данас у Србији вазалски отварају „поглавља“ која смо ми тамо већ давно затворили.
Пропадање Француске почело је одмах после Де Гола, још давне 1973. године када је омогућено приватним банкама да могу да дају позајмице француској држави. То је, у ствари, англосаксонски систем добро познат у Енглеској и Америци. Ту су почеле све катастрофе са продајом француског дуга другим земљама, паралелно са дивљањем банке Ротшилд која је убрзо преузела сву „левичарску “ штампу. Рокфелер се побринуо за ону „десну“, а као што знамо Ротшилд и Рокфелер су били и остали у банкарско-родбинским односима. Тако је створен један непробојан банкарско-пљачкашко олигархијско-спекулатиувни тоталитарни систем који је избрисао сваку разлику између тзв. левице и тзв. деснице, и који и данас влада над оисромашеним и покраденим народом. Сада тај хибрид Америка и Брисел покушавају да наметну Србији коју воде необразовани, неискусни и похлепни политиканти, те нема ни шансе да они било шта од овога схвате.
Ја данас припадам групи која се зове „Европа народа и слободе“(EuropeofFreedomandNations, L’EuropedesNationsetdeLibеrté), коју предводи Национални Фронт Француске и која има солидарних већ 7 земаља и 44 посланика. Они руше све анти-народне про-бриселске и про-америчке указе и наредбе у ЕУ парламенту. Ово није „нова“ Европа, већ бих ја рекла да је то најстарија Европа духа, идеја и слободе , која се данас само поново буди и јача, тражећи при томе, отворену помоћ од Русије. Марин је једини политичар у западној Европи која је изговорила две кључне реченице из чега се види да она све схвата. Прва гласи: Украјина је одувек Русија (парафразирам обе), а друга да „свет није имао исте аршине нападајући руску борбу у Украјини као што је имао одобравајући албанско узимање српског Косова“. Сада сви посланици групе „Европа слободе и народа“ исто ово говоре и то је огроман помак у схватању европског геополитичког разумевања ратова и окретања ка Русији. Такође, прича о европској „левици“ и „десници“ је завршена. Данас постоји само једна истинска подела: лево-десни финансијски мондијалисти и окупатори на једној страни, наспрам опљачканог народа на другој!
Ја сам са Марином летос била у кампањи и бићу то и идуће председничке године, шта год да се тада догоди. Водићу велику групу Срба , Руса и Јермена Француске која би њој могла да донесе, ако се добро организујемо, око милион гласова. Ако би НФ победио, Француску чека потпуни геополитички преокрет, али могуће је, и грађански рат који би Америка изазвала. Што год да се деси, ми историју нећемо испустити из руку, јер је Француска једина земља која може да промени ток читаве Европе, као што је то некада учинила света Јованка Орлеанка. Тада ће тек Русија моћи да заокружи праву Евроазију.
Уз најлепше жеље и захвалност за овај интервју, имате ли неку поруку охрабрења за све читаоце руско-српске агенције Газета?
Хвала вама, ако сутра будем окупљала преостале борбене и непоклекле Србе у идеју „СПАС“, гласајте за нас ! У сваком случају, позивам вас на све наше турнеје, боље рећи путешествија по Србији, која почињу сада у марту. И ја вама желим да постанете један од најчитанијих портала у држави и расејању и да надокнадите сву пропалу штампу, коју у Србији, слава Богу, више скоро нико не купује и не чита. Никола Тесла нам је дао интернет слободу и веру у то да се информација не може заробити. Остваримо, зато, заједно његов слободарски сан ! Новине које је у Србији купио амерички генерал, препоручујем само у једној јединој просторији у стану, где је ситно исечен папир добродошао. Или, ако имате домаће кућне љубимце, они ће бити почаствовани да им глобалистичку штампу подметнете у њихове чинијице за нужду. А храбрим, умним људима, спремним на борбу, препоручујем интернет слободне сајтове као што је ваш!
(Аутор Велимир Ремић, главни и одговорни уредник агенције „Газета“)
| ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ГАЗЕТУ МИЛА АЛЕЧКОВИЋ: ЧИМ ЗАВРШИ СА СИРИЈОМ И ТУРСКОМ, РУСИЈА ЋЕ НАМ ПОМОЋИ ДА ОСЛОБОДИМО КОСОВО И МЕТОХИЈУ петак, 19 фебруар 2016 12:23 Србија и српски народ налазе се по ко зна који пут у великим искушењима, али увек имајмо на уму да без страдања нема ни спасења. И таман када сав српски род мисли да см… |
from Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts
via IFTTT Видети заједницу Вести - News - Новости
Нема коментара:
Постави коментар